Povodom pola veka od objavljivanja prvog romana iz serijala „Zemljomorje“ Ursule K. Legvin, izdavačka kuća Kontrast nedavno je domaćem čitalaštvu ponudila novo izdanje prva tri romana: Čarobnjak Zemljomorja (1968), Grobnice Atuana (1972) i Najdalja obala (1974).
Serijalom, koji je 1990, 2001. i 2002. godine, proširen knjigama Tehanu, Priče iz Zemljomorja i Drugi vetar, slavna književnica stvorila je jedan od najupečatljivijih i najpotpunijih literarnih fantastičnih svetova svih vremena.
Radnja se odigrava na planeti sličnoj Zemlji. Svet Zemljomorja sastoji se od izgubljenog arhipelaga okruženog neistraženim okeanom. Ljudsko društvo na ostrvima živi načinom na koji su ljudi na Zemlji živeli u gvozdenom dobu, s tim što u svetu Zemljomorja bitnu ulogu imaju magija i zmajevi.
Magija je veoma važna za većinu ostrvljana, a naročito za nosioce uprave, čarobnjake. Oni su obučavani na ostrvu Roke i zatim poslati na mesta na kojima su najpotrebniji.
Čarobnjak iz Zemljomorja je specifična mešavina fantastične književnosti i bildungs romana, isprva doživljavana kao literatura za decu, da bi u godinama ozbiljne recepcije koje su usledile ona dostigla status jedne od najvažnijih knjiga ovog žanra. Glavni junak Ged, sin siromašnog kovača, poseduje talenat za magiju koji će ga odvesti u neočekivane avanture sa čudovištima, zmajevima i natprirodnim silama svake vrste. Ali taj talenat će ga suočiti i sa ličnim slabostima, kao što je arogancija i nestrpljivost, koje je važno pobediti podjednako kao i svako zlo. Margaret Atvud je za ovaj serijal rekla da je „vrelo savremene fantastike“. U pitanju je svevremena priča o odrastanju, upoznavanju sa magijom i silama prirode, i susretu sa smrti, nakon kojeg niko ne ostaje isti.
Grobnica Atuana, drugi nastavak serijala Zemljomorje, govori o devojčici Tenar, koja postaje nova sveštenica božanstva Bezimenih. Time će ona sve stvari koje su joj dragocene u životu staviti na test, čak i svoje ime. Jer ona postaje Arha, čuvarka zloslutnih Grobnica Atuana. Istovremeno, u mračne lavirinte grobnica stiže i mladi čarobnjak Ged, koji će pokušati da ukrade najveće bogatstvo Grobnice – prsten Eret-Akbe. Ovo je priča o poverenju, sazrevanju i prihvatanju odgovornosti za preuzimanje toka lične sudbine u sopstvene ruke. U tami isprepletanih hodnika, kojima se ka samospoznaji može večito tumarati, pronalaženje vere u sebe i čuvanje nade u postojanje dobra na svetu postaje jedina svetlost koja će obasjati put ka površini. Maestralna stilistička veština i sjajna stvaralačka zamisao Ursule Legvin ilustruju kakvu snagu mogu imati ubeđenja, ali i gde je granica nakon kojih moramo početi da ih preispitujemo.
U trećem nastavku serijala Zemljomorje, romanu Najdalja obala, tama se nadvija nad svetom magije, jer ona počinje da napušta čarobnjake i svet u kojem žive. Čarobnjak Ged je sada veliki Arhimag i gospodar zmajeva, pred kojim je opasan zadatak da otkrije uzrok velikoj promeni koja se događa oko njega. Na opasnoj i neizvesnoj avanturi u koju se upušta, društvo mu pravi mladi princ Aren, željan dokazivanja i ispitivanja svoje hrabrosti. Mračnija i napetija od prva dva dela, Najdalja obala govori o testiranju snage i volje, i limitima do kojih se sa tim testiranjem može, i sme ići. Istovremeno, Ursula Legvin pred nama prostire svet mnogostrukih, živopisnih i specifičnih kultura sa kojima naši junaci dolaze u kontakt, i gde možemo videti svu snagu i potetnost njene maštovitosti. Ova knjiga govori o savezu mladosti, poleta i entuzijazma sa jedne, i zrelog doba u kojem slabljenje fizičke snage biva kompenzovano velikim iskustvom i mudrošću iz nje proisteklom sa druge strane. Ursula Legvin nam ovim nastavkom svog serijala prikazuje putovanje na kojem će se pre ili kasnije naći svako ko u svom životu oseti gašenje neke metaforične i duboko lične magije.
Usula Legvin (1929 – 2018) je u okvire fantastičkog žanra unela mnoge novine i temeljno izmenila njegov senzibilitet u pravcu feminizma, sa antropološkim i kulturološkim intervencijama na polju uvrežene koncepcije ljudskog pola. Napisala je više od 20 romana, a pored toga se bavila i pisanjem pripovedaka, pesama, eseja i književnošću za decu. Knjige su joj prevedene na više od 40 jezika i prodate su u milionima primeraka. Pažnju svetske književne javnosti stekla je knjigama kao što je Leva ruka tame i serijalom „Zemljomorje“.
Čuveni književni kritičar Harold Blum hvalio ju je kao „stvaraoca briljantne mašte i vrhunskog stila“, a njen uticaj primećuje se kod svih vodećih autora i autorki fantastike danas. Osvojila je sva relevantna američka književna priznanja i nagrade, kao i odlikovanja za životna postignuća na polju književnosti i kulture.
Pet puta je dobila nagradu Locus, četiri puta nagradu Nebula, dva puta nagradu Hugo i jednom Svetsku nagradu za fantastiku (World Fantasy Award). Godine 2014. odlikovana je medaljom National Boog Award za izuzetan doprinos američkoj književnosti.
Prevode knjiga Čarobnjak Zemljomorja, Grobnice Atuana i Najdalja obala uradio je Zoran Živković.
Tekst i fotografije preuzete sa sajta art-anima.com
Нема коментара:
Постави коментар