Šokovi budućnosti #1

PRE NADZIRAČA, PRE V KAO VENDETA, BEŠE TARG!

Sve priče Alana Mura iz Šokova budućnosti sabrane u jednom tomu! Pred vama su crnohumorne i sumanuto izopačene naučnofantastične horor priče u kojima ništa nije kao što se čini. Svaka od njih je poput kratke epizode Zone sumraka, i svaka je puna uzbuđenja, upečatljiva i iznenadiće vas ludim i neočekivanim obrtima. 

Ova uzbudljiva zbirka sadrži crteže mnogih legendi stripske industrije, među kojima su i Ijan Gibson (The Ballad of Halo Jones), Brajan Talbot (Luther Arkwright) i Dejv Gibons (Nadzirači). Uvršćeno je i više od stotinu strana dodatnog materijala, sa desetinama kompletnih priča koje je, kao i Šokove budućnosti, Alan Mur napisao za čuvenu stripsku reviju 2000 AD.

Ljubitelji dobrog stripa sigurno neće propustiti ovu sveobuhvatnu kolekciju!

 

ČK PREDSTAVLJA - Betmen: Strašan vic

 

Format 21,5 x 33 cm

Povez Tvrd

Broj strana 112

Štampa Kolor

Serijal DC Gold SPECIJAL

Junak Betmen

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:

https://carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Strasan%20vic%20prelistavanje%20sajt%20kona%C4%8Dno.pdf

Iz pera vrhunskog illustratora Brajana Bolanda, priča koja je ostavila veliki trag na čitavu mitologiju o Betmenu i predstavlja najupečatljiviju priču o Džokerovom poreklu.

„Čoveče, zar ovo nije kul?

Za sve učesnike mejnstrim stripske scene s kraja osamdesetih godina prošlog veka, pa i sve one koji su je gledali spolja, nosa pribijenog uz izlog – kao ja – uzastopni niz naslova ’Povratak Mračnog Viteza’, ’Nadzirači’, ’Betmen: Godina prva’, ’Betmen: Strašan vic’ ulio je toj sceni potpuno nov život. Ti likovi (osim onih iz ’Nadzirača’) bili su tu već decenijama i, mada su brojni talentovani scenaristi i crtači stvarali značajna dela u tom periodu, probudio se neverovatan osećaj novine u delima Frenka Milera i te šačice ludih Britanaca – Alana Mura, Brajana Bolanda, Džona Higinsa, Ričarda Starkingsa i Dejva Gibonsa – koji su videli silne mogućnosti u njima, u vrstama priča koje bi mogle da se pričaju i, nimalo slučajno, u načinu na koji bi priče mogle biti predstavljene.

’Betmen: Strašan vic’ jedna je od tih gorenavedenih priča koja nije prethodno postojala u drugom formatu, kao niz stripskih sveščica koje su naposletku sabrane u taj sveobuhvatni izraz – stripski roman.

’Strašan vic’ bila je tek priča na 46 strana, ali toliko zapanjujuće osmišljena i mnogo čistije i pažljivije odštampana da je ličila na neku potpuno drugu zverku, nije bila samo stvarno sjajan strip o Betmenu već i nešto drugačije. Tada to nisam kapirao, ali sad kapiram.

Eto šta neverovatno vešti autori umeju: da učine da nam staro izgleda kao novo. I uzbudljivo. Ne zaboravite uzbudljivo.

Kažu mi da ’Betmen: Strašan vic’ vuče poreklo još od nekog predloga za strip Betmen/Sudija Dred koji su Mur i Boland zakuvali. Kad je to propalo, Mur je pitao Bolanda šta bi drugo želeo da crta, na šta je Boland rekao: ’Džokera, moliću.’ Baš je lepo vaspitan. I tako se rodio večni klasik.“

TIM SEJL

Pasadena, Kalifornija, 2008.

„BETMEN: STRAŠAN VIC“ na Letećem je startu u okviru LETNJE STRIPOMANIJE ČAROBNE KNJIGE u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.070 dinara, od petka, 25. juna, do subote, 3. jula 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.200 dinara, a u ostalim knjižarama 1.599 dinara.

Najbolji stripovi svih vremena: 20 najvažnijih koje morate pročitati

Najbolji stripovi svih vremena su, kako nam se čini, oni koji su stvorili stripove koje danas poznamo. Tamo do 80-ih godina prošlog stoljeća se stripove među uživateljima visoke kulture, uglavnom s pravom, smatralo šundom ili nečime namijenjenom djeci. A onda su Alan Moore sa svojim „Čuvarima“, „V kao vendetta“ i „Strašni vicem“ promijenio mainstream stripove. Frank Miller je dao novi, mračan, život Batmanu, a Art Speigelman je sa svojim underground stripom „Maus“ prvi i jedini dobitnik Pulitzervoe nagrade. Ove stripove sa svojim velikim temama o životu, smrti, politici, društvu i univerzumu čitaju odrasli i oni koji vole čitati.

Neil Gaiman je sa „Sandmanom“ izašao van granica stripa sa serijalom koja je uronjena u mitologiju, ali i ostale grane ljudskih interesa i djelatnosti. Književne, povijesne i okultne reference su mu materijal kojim slika svoje snovite predjele. Često boravi i u svijetu mrtvih, ali da bi vidjeli kako to izgleda kada mrtvi gospodare svijetom trebamo okrenuti stranice „Živih mrtvaca“. Naravno, priče o čudovištima nam služe da se suočimo sa samim sobom, s mračnim stranama ljudske psihe i s mračnim stranama društva kojeg te psihe grade. Ono nije uvijek lijepa slika niti ovako, a kada mu dodamo zombi apokalipsu ne znamo koga se treba više čuvati, živih ili živih mrtvaca. Recept za čuvanje zdravog razuma u suvremenom društvu daje Warren Ellis u „Transmetropolitanu“. Njegova je priča smještena u budućnost, ali njegov novinar Spider Jerusalem otkriva priče o korupciji, manipulaciji i krvoproliću koje pripadaju našem vremenu. Humor i različiti oblici subverzije su jedini načini da se nosimo sa nepopravljivom stvarnošću.

1. Watchmen / Čuvari

(1986., Alan Moore & Cedric Gibbons)

Postalo je uobičajeno da svakome tko nije čitao stripove preporučimo „Watchmen“ Alana Moorea i Cedrica Gibbonsa. Njime se pokazalo nešto što nije bilo teško dokazati kako se mainstream stripovi ne rade samo kako bi zadovoljili impulse svojih nezrelih fanova. Ne, oni mogu biti gotovo literarni post-modernistički postupak dekonstrukcije pravila prema kojima se ti fanovi opslužuju i postati traktat o politici, društvu, životu, svemiru  i umjetnosti uopće. Stripovi se rade u serijalima kako bi se osigurala njihova financijska isplativost.

2. Maus: A Survivors Tale / Maus: preživjeli priča

(1980., Art Spiegelman)

Prije „Čuvara“ je bio „Maus“ taj koji je dokazao da strip ne pripada samo u podrumske prodavaonice stripa, nego mu je mjesto na policama s ostalom literaturom. „Maus“ je, za razliku od mainstream „Čuvara“, underground strip, a prvi je i za sada jedini strip koji je dobio Pulitzerovu nagradu. Sumorna je to priča o tome kako je autorov otac Vladek Spiegelman preživio holokaust. Židovi, s obzirom da je ovo strip, su prikazani kao miševi, a nacisti kao mačke.

3. Batman: The Dark Knight Returns / Batman: Povratak mračnog viteza

(1986., Frank Miller)

Svaki superheroj nosi barem dva lica, jedno civilno za javnost, te jedno maskirano kada treba spasiti svijet. Batman ima cijelu lepezu, od one budale iz TV serije iz 60-ih, do mračnog i tajanstvenog osvetnika kakvog poznajemo danas. Mračnog viteza znamo isključivo zbog Frank Millerovog pothvata kojim je, prema vlastitim riječima htio Batmanu vratiti muda tamo 1986. godine. Nije ga zanimalo ništa što su ostali radili s Batmanom, nije mu dao niti tehnologiju, niti oružje.

4. Batman: The Killing Joke / Batman: Strašan vic

(1988., Alan Moore & Brian Bolland)

Alan Moore je najvažniji autor stripova 80-ih, a osim originalnih djela se bavio i davanjem novog života postojećim serijalima. Radio je to na Supermanu, Swamp Thing, ali ovaj njegov rad na Batmanu, kao što smo svjesni, utječe na autore u stripu, filmovima, video igrama i televiziji i danas. Kratak je, samo mu je 48 strana, ali je vrlo detaljan, kako su oba autora, Moore i crtač Brian Bolland navikla raditi. Priča je vrlo jednostavna, Joker bježi iz Arkhama i smješta Batmanu klopku u napuštenom zabavnom parku.

5. V for Vendetta / V kao vendetta

(1982., Alan Moore & David Lloyd)

Svakome tko voli stripove zbog akcije i uzbuđenja „V kao vendetta“ bi moglo biti teško štivo. Ovdje je naglasak na priči i na liku o kojem ne saznajemo puno. Ne saznajemo niti identitet osobe koja se nalazi ispod maske koja je danas postalo simbol Occupy pokreta. O njemu znamo jedino da je u eksperimentima s LSD-om koje je nad zatočenicima konc-logora predvodila fašistička vlast velike Britanije doživio nešto što je oslobodilo njegov um i njegovo tijelo. Godinama poslije on provodi u djelo svoj plan koji će srušiti tu vlast kroz stvaranje kaosa i uspostaviti vladavinu slobode, odnosno anarhiju.

6. Saga

(Brian K. Vaughan, Fiona Staples; 2012.-)

“Saga“ je prekrasan spoj space opere i high fantasyja stvoren kako bi pričao priču o izazovima roditeljstva i odrastanja. Alana i Marko su vojnici dviju zaraćenih rasa usred galaktičkog rata koji se, unatoč tome što priroda i običaji to ne nalažu, zaljube, vjenčaju i naprave bebu. Njihov je zločin prevelik, em radije vode ljubav nego rat (zbližavanje s neprijateljem), em ne žele voditi rat (dezerteri su) pa obje strane šalju potjeru za njima i njihovim novorođenčem. Među zvijezdama ih nosi drveni svemirski brod, a putem oni, njihova beba i mi saznajemo koliko je čudesno mjesto Univerzum i koliko ozbiljne posljedice nekih životnih odluka mogu biti.

7. The Sandman

(1989., Neil Gaiman & drugi)

Teško je razumjeti iz današnje perspektive koliko su nekada stripovi smatrani šundom, i to s pravom. Prvi pravi serijal koji je počeo mijenjati tu percepciju je „Sandman“ kojeg je za DC Comics razvio Neil Gaiman i koji se počeo objavljivati 1989. Gaiman se udaljio od osnovnog koncepta superheroja kojeg je taj lik sadržavao i otišao u mitologiju. Njegov je glavni junak Gospodar sna ili, jednostavno, San (Dream). On je jedan od Vječnih (Sudbina, Smrt, Želja, Očaj, Delirij i Razaranje) i avantura mu počinje nakon što bježi iz 70-godišnjeg uzništva u koje ga je strpalo okultno društvo greškom ga zamijenivši sa Smrću koja je bila osnovna meta.

8. The Walking Dead / Živi mrtvaci

(2003., Robert Kirkman)

Zombi apokalipsa koja ljude pretvara u veća čudovišta od živih mrtvaca viđena je na televiziji već deset sezona. Okosnicu radnje i svoje likove vuče iz ovog, što se činilo, neumrlog serijala, koji je ipak završio 2019. godine s brojem #193, nakon 16 godina izlaženja. Serijal, u kojem su likovi čije su se priče pažljivo plele iz broja u broj da bi onda iznenada poginuli, se najviše pouzdao u efekt iznenađenja koje bi imao na svoje čitatelje. Zombiji su se iznenada pojavljivali u kadru i pravili kaos. Degradacija civilizacije je bila zapanjujuća. Ljudi su postajali nakaze i prije nego bi ih virus uzeo.

9. Batman: Year One / Batman: Godina prva

(1987.; Frank Miller, David Mazzucchelli)

10. Saga Of The Swamp Thing

(1982.; Alan Moore, Stephen Bissette)

11. Transmetropolitan

(1997., Warren Ellis)

„Transmetropolitan“ je mix političke i društvene satire i znanstvene fantastike u koji su ubačene zdrave doze seksa i upotrebe halucinogenih droga kakav obično ne viđamo u mainstream stripu. Ipak, Warren Ellis je uspio za DC napraviti 60 epizoda koje pletu po svim vrstama društvene nepravde od prava manjina preko političara ogrezlih u korupciju do svemoćnih korporacija. Naravno da ovaj strip postaje sve važniji kako sami sve više tonemo u svijetu u kojem više ništa ne vrijedi i ništa nema smisla. Spider Jerusalem je novinarska zvijezda čija je životna misija otkrivanje svih društvenih nepravdi i prljavština.

12. Fables / Bajke

(2002.; Bill Willingham, Mark Buckingham)

13. Blankets / Dekice

(2003.; Craig Thompson)

14. Bone

(1991.; Jeff Smith)

15. Preacher / Propovjednik

(1995.; Garth Ennis, Steve Dillon)

16. Hellboy

(1993.; Mike Mignola)

Mike Mignola je „Hellboy“, odnosno istoimenog lika, smislio kao foru za letak Comic Con-a u Salt Lake Cityju 1991 godine. Tek je poslije shvatio da bi mu taj lik odlično poslužio da pokrene autorski serijal u kojem bi pričao priče kakve on želi pričati. A to su bile one u kojima su priče iz mitologije i narodne predaje izmiješane s šund hororom i Lovecraftovim ludilom. Usred toga je Hellboy, najveći svjetski istraživač paranormalnog, biće koje je Raspućin prizvao uz pomoć nacista pred kraj 2. svjetskog rata u neuspješnom pokušaju da okrenu kotač povijesti u drugom smjeru. Hellboy je, bez nacista, postao prilično dobro odgojen pojedinac koji radi za dobrobit zajednice i sa svojim suradnicima iz Ureda za paranormalna istraživanja i obranu putuje svijetom istražujući one stvari koje ljudi ne mogu niti shvatiti, kamoli riješiti.

17. Y: The Last Man / Y, posljednji muškarac na svijetu

(2002.; Brian K. Vaughan; Pia Guerra)

18. Scott Pilgrim

(2004.; Bryan Lee O’Malley)

19. Persepolis: The Story of a Childhood / Perzepolis

(2000.; Marjane Satrapi)

20. Marvels

(1993.; Kurt Busiek, Alex Ross)

„Marvels“ daje odgovor na pitanje kakav bi nama, običnim ljudima, bio život da nam se iznad glave stalno motaju Marvelovi likovi. Dok oni spašavaju sebe i svijet, obični ljudi i njihova imovina mogu biti kolateralne žrtve, te stoga stvoriti i mišljenje o toj kostimiranoj borbi između dobra i zla u kojoj na mahove moramo postaviti još jedno pitanje, a to je, nije li naš heroj možda i zločinac? Priču pratimo kroz oči Phila Sheldona, novinskog fotografa koji u četiri epizode i četiri važna perioda u Marvelovim izdanjima izbliza prati što se događa s Fantastičnom četvorkom, Avengersima i X-Menima. Pri tome prolazi kroz faze straha, divljenja i ogorčenja.

 

Malo ubistvo

 

SEPTEMBARSKA STRIPOMANIJA

 

U želji da makar delimično nadoknadimo izostanak popularnog Salona stripa, odlučili smo da organizujemo SEPTEMBARSKU STRIPOMANIJU i ponudimo vam nove naslove koje smo spremili za Salon. A spremili smo zaista mnogo sjajnih izdanja! Da stvar bude još bolja, našoj manifestaciji se pridružila izdavačka kuća MAKONDO, pa će ova STRIPOMANIJA biti izuzetno bogata novim sadržajima i velikim izborom naslova s privlačnim popustima.

NOVITETI u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE stižu u dva talasa (18. i 22. septembar), s dvanaest fantastičnih naslova – jedanaest stripskih i jednom knjigom!

Iz Makonda vas očekuju dva sjajna noviteta:

1. KSERKS (1.800) – PRVI TALAS;

2. POVRATAK NA BELZAGOR (1.800) – DRUGI TALAS.

Čarobna knjiga je spremila deset NOVITETA – devet stripova i jednu naučnofantastičnu knjigu. Nova izdanja Čarobne knjige na SEPTEMBARSKOJ STRIPOMANIJI biće po ceni Letećeg starta i imaće popust od 33% OD TRENUTKA KAD SE POJAVE U PRODAJI DO KRAJA Stripomanije.

Prvi talas – 18. septembar:

1. SMRT KAPETANA AMERIKE 1 (1.340);

2. SMRT KAPETANA AMERIKE 2 (1.340);

3. ZVEZDE SU MOJE ODREDIŠTE (540);

4. VEČITI RAT (1.340);

5. POTRAGA ZA PTICOM VREMENA (2.000);

6. VELIKI MRTVAC 1 (2.000).

Drugi talas – 22. septembar:

1. BETMEN: ČOVEK KOJI SE SMEJE (1.000);

2. BETMEN: ŠTA LI SE ZBILO S MRAČNIM VITEZOM? (940);

3. ASTERIKS 7 (1.340);

4. BLUBERI 1 (1.340).

Što se akcijskih naslova tiče, ponuda nikad nije bila bolja!

Akcija MAKONDA osmišljena je tako da kupovinom kompleta od dva stripa ostvarujete odličan popust na oba:

– EL TOPOVI SINOVI 1: KAIN i EL TOPOVI SINOVI 2: AVELJ po ceni od 2.800;

– FANTOM – KNJIGA PRVA (1939–1942) i FANTOM – KNJIGA DRUGA (1931–1945) po ceni od 2.100;

– LIGA IZUZETNIH DŽENTLMENA – CRNI DOSIJE i LIGA IZUZETNIH DŽENTLMENA III po ceni od 2.200;

– LOBAČEV SABRANA DELA I i LOBAČEV SABRANA DELA II po ceni od 2.800;

– MANDRAK, nedeljne table (1945–1948) i MANDRAK, nedeljne table (1948–1951) po ceni od 1.900;

– KSERKS i 300 po ceni od 2.800.

Van kompleta, Makondo nudi tri naslova sa akcijskim cenama:

– POGREBNIK 5: BELI INDIJANAC (1.100);

– ZELENBABA: CRNILO (900);

– ZOV KTULUA (900).

Čarobna knjiga se potrudila da tokom STRIPOMANIJE obraduje verne čitaoce atraktivnim izdanjima koja se mogu kupiti po akcijskim cenama od 500 dinara:

– SMAK BEZBROJ SVETOVA 1 i 2;

– NOVA GRANICA 1 i 2;

– ODBROJAVANJE DO BESKRAJNOG SMAKA;

– BESKRAJNI SMAK;

– DOKTOR MISTERIJA;

– DOBA APOKALIPSE 1 i 2;

– OSVETNICI: POD OPSADOM;

– PIONIRI NEPOZNATOG;

– KELER;

– DERDEVIL: PONOVO ROĐEN;

– KICK-ASS 1, 2 i 3;

– SAGA 1–6;

– PESMA ZABORAVA 1;

– SUNSTONE 1;

– SUPERUVCE;

– FLAŠ GORDON 1–3;

– RIP KIRBI 2–6;

– MARKO KRALJEVIĆ I ZMAJ.

Knjiga VILE I VILENJACI može se kupiti po ceni od 1.000 dinara, dok će cena za ŠTRUMPFOVE 1–4 biti 100 dinara po tomu.

Novitete i popuste tokom SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE možete ostvariti u striparnici Čarobna knjiga u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici Alan Ford na Novom Beogradu i u Klubu čitalaca Čarobne knjige Bulevar Books u Novom Sadu. Na sajtu Čarobne knjige mogu se kupiti samo noviteti i akcije Čarobne knjige.

Alan Mur nazvao superherojsku kulturu sramotnom

Nakon reditelja Martina Skorsezea i Frensisa Forda Kopole na videlo su izašle i reči Alana Mura koji je u kritici otišao najdalje od svih.

Alan Mur je odavno poznat kao žestoki kritičar filmskih adaptacija strip izdanja, posebno onih koji tiču njegovih radova. No izgleda da je on ujedno bio i prvi koji je o tome pričao, pre Skorsezea i Kopole. Obzirom da je reč o temi koja u poslednje vreme izaziva veliki interes javnosti i brojne polemike, BBC je u fokus javnosti stavio njegov intervju koji je dao 2017. za brazilski Folha de São Paulo.

“Mislim da je uticaj superheroja na popularnu kulturu jako sramotan i zabrinjavajuć”, izjavio je Mur tada.

On smatra da superheroji danas imaju drugačiju ulogu, da su tu da ispune drugačije potrebe nego nekada: "Odrasli danas uživaju u superherojskim filmovima jer ne žele da ostave iza sebe bezbrižno detinjstvo i zakorače u 21. vek." - izjavio je Mur tada i dodao: "Smatram da su superheroji sasvim u redu za dvanaestogodišnjake i trinaestogodišnjake, ali odrasli bi trebalo da se zamisle."

Svoju kritiku uputio je i strip autorima. Mur tvrdi da superheroje danas pišu, crtaju ali i čitaju ljudi koji se nikada nisu (iz)borili za svoja prava kod svojih poslodavaca te su superherojske priče samo vid "kompenzacije sa sopstveni kukavičluk (u životu)".

Dotakao se i nedostatka raznolikosti stripova. “Ta superherojska izdanja puna su nekih ikoničnih likova koji su uglavnom beli muškarci koji sanjaju svoje suprematističke snove o nadmoći bele rase”.

Alan Mur je napisao "Nadzirače" 1986. Ovaj strip se bavi alternativnom istorijom u kojoj superheroji postoje od 1940-ih i 1960-ih i čije je postojanje izmenilo tok istorije. Iz ovih nedavnih izjava može se činiti kao da Mur uopšte i žali što je osmislio "Nadzirače" ali ipak ne ide tako daleko. "Jednostavno, ne razmišljam o njima" - bilo je sve što je jednom izjavio jednom prilikom u vezi filma i serije "Nadzirači".

On se odavno distancirao od filmskih i serijskih adaptacija svojih novela i zahteva da svuda bude izuzet i nepotpisan. Čak odbija i novac koji mu po zakonu pripada kao autoru likova.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta hellycherry.com

http://www.hellycherry.com/2019/11/alan-mur-nazvao-superherojsku-kulturu.html

Supermen - Šta li se zbilo sa čovekom od čelika?

SAJAMSKA PREMIJERA

PRVI „SUPERMEN“ U IZDANJU ČAROBNE KNJIGE!

„SUPERMEN: ŠTA LI SE ZBILO SA ČOVEKOM OD ČELIKA?“ – NA SAJMU KNJIGA PO CENI OD 870 DINARA!

Dve nezaboravne priče o Supermenu velikog maga devete umetnosti Alana Mura

Za čoveka koji ima sve...

Jedna od najznačajnijih priča o Supermenu iz perioda pre Smaka bezbroj svetova. Sjajno ostvarenje kreativnog dvojca koji je stvorio Nadzirače – Alana Mura i Dejva Gibonsa. Da li je moguće odupreti se neprijatelju čije je oružje ispunjavanje najvećih želja srca?

Šta li se zbilo sa Čovekom od Čelika?

Jedna od najboljih priča o Supermenu svih vremena.

Prošle su godine otkako je Supermen nestao i verovatno umro. Lois Lejn se priseća dramatičnih događaja koji su prethodili Supermenovom kraju, sukobu s Mozgašem, Leksom Lutorom i drugim neprijateljima...

Poslednja priča o Supermenu pre Smaka bezbroj svetova. Delo koje je, po mišljenju mnogih, savršen primer za to kako bi trebalo okončati serijal o nekom junaku.

„SUPERMEN: ŠTA LI SE ZBILO SA ČOVEKOM OD ČELIKA?“ možete kupiti na Sajmu, na štandovima Čarobne knjige u areni Hale 1 i u Hali 4, u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i, naravno, na našem sajtu.

Nadzirači

SAJAMSKA PREMIJERA

NAJCENJENIJI STRIP-ROMAN SVIH VREMENA SADA I U EDICIJI DC GOLD!

„NADZIRAČI“ NA SAJMU KNJIGA PO CENI OD 1.800 DINARA!

Vrhunsko umetničko ostvarenje posle kojeg u devetoj umetnosti ništa više neće biti isto.

Svi koji nisu imali priliku da se dosad upoznaju s Nadziračima Alana Mura, jednim od najčuvenijih i najistaknutijih dela u istoriji stripa, sada imaju priliku za to. S obzirom na to da nas prvog dana Sajma očekuje i prva epizoda istoimene HBO serije, iščekivanje je veće nego ikad.

Amerika osamdesetih godina prošlog veka – pojava američkih superheroja izmenila je tok svetskih događaja: Sjedinjene Američke Države su pobedile u Vijetnamskom ratu, Nikson je još uvek predsednik i hladni rat je u punom zamahu. U svom stanu u Njujorku ubijen je Edvard Blejk, penzionisani superheroj poznat pod imenom Komedijaš. Kad neko ubije jednog od njih, bivše kolege iz tima moraju to da istraže. Istraga, međutim, kreće neočekivanim tokom, a zavera koju će otkriti izvući će na površinu njihove skrivene traume i uvrnute psihologije, da bi, na koncu, postavila pitanje gde leži tanka linija koja razdvaja junaka od zlikovca.

Sofisticirana obrada superherojske teme u Nadziračima naišla je na nepodeljene pohvale kritike i čitalaca širom sveta zbog svoje psihološke dubine i realističnosti, kao i zbog filozofskih promišljanja o ljudskoj prirodi, pre svega o njenoj destruktivnoj strani i zlu. Često se kaže da su stripovi ovim naslovom konačno sazreli.

Strip-roman „NADZIRAČI DC GOLD“ možete kupiti na Sajmu, na štandovima Čarobne knjige u areni Hale 1 i u Hali 4, u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i, naravno, na našem sajtu.

Alan Mur se povlači iz sveta stripa

Alan Moore, tvorac legendarnih stripova kao što su From Hell, V for Vendetta i Watchmen, se i zvanično povukao iz strip industrije objavivši završni deo stripa The League of Extraordinary Gentlemen, Volume IV: The Tempest. Moore je legendarni britanski strip scenarista koji je karijeru započeo radeći za 2000AD i Marvel UK, da bi nakon toga prešao u DC Comics gde je stekao globalnu slavu serijalom The Saga of the Swamp Thing.

Moore je za DC uradio neke od najpoznatijih stripova na svetu kao što je legendarni The Killing Joke, a najprepoznatljiviji je po svom radu na stripu Watchmen. Zbog neslaganja sa matičnom kućom oko honorara Moore napušta DC i za izdavačke kuće kao što su American’s Best Comics i Image radi stripove poput Promethea, Supreme i The League of Extraordinary Gentlemen.

Kako Screen Rant javlja a Bookvar prenosi, Moore je još 2016. godine najavio da će se povući iz sveta stripa nakon što završi poslednji deo serijala The League of Extraordinary Gentlemen. Nakon dvadeset godina izlaženja juče je objavljen i poslednji deo ovog stripa pod naslovom The League of Extraordinary Gentlemen, Volume IV: The Tempest čime su se stvorili preduslovi za povlačenje Alana Moorea iz strip industrije.

Neki od njegovih stripova doživeli su adaptacije na velikom platnu, a Moore je uvek imao živopisne i zajedljive komentare na ova ostvarenja, a naročito na film The League of Extraordinary Gentlemen koji je i ismevao u jednom stripu. DC je u nekim drugim stripovima nastavio da koristi junake iz Watchmena, dok HBO najavljuje seriju urađenu na osnovu ovog stripa.

Povlačenje iz sveta stripa ne znači da Moore odustaje od svojih kreativnih poduhvata. Naime, on je već najavio da želi da radi na filmu kao i da nastavi sa pisanjem romana. Takođe postoji šansa da ova penzija neće biti dugog veka. Stan Lee je na stripovima radio sve do smrti u devedeset i petoj godini života, dok Alan Moore ima tek šezdeset i pet. Smeši mu se lepa budućnost. Možda baš u industriji stripa.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta hellycherry.com

http://www.hellycherry.com/2019/07/alan-mur-se-povlaci-iz-sveta-stripa.html

„V kao Vendeta” Alana Mura i Dejvida Lojda

U nekolikim protestnim okupljanjima širom Zapadnog sveta u poslednjoj deceniji lako je bilo zapaziti demonstrante koji su nosili masku belog, nasmejanog lica, narumenjenih obraza, sa musketarskim brčićima i bradicom, sa visokim šeširom.

Prepoznatljiva maska ima vrlo jasno značenje: aktivni otpor represivnim režimima, a napravljena je po uzoru iz grafičke novele “V kao Vendeta” odnosno celovečernjeg filma iz 2005. godine. “V kao Vendeta” je najpre, od septembra 1988. do maja 1989. godine, objavljena kao mini serija u izdanju “DC Comics”-a u 10 svezaka; nakon sjajnog prijema kod publike i kritike strip je doživeo nekoliko novih izdanja od kojih su dva, “30th Anniversary Deluxe Edition” i “Absolute Edition”, poslužila kao osnov za novoizašlo izdanje “Čarobne knjige” pod oznakom “Special DC Gold”, velikog formata i luksuzne opreme, na 400 strana, koje je obogaćeno „dodatnim stranicama stripa i ilustracijama umetnutim u tok priče, i sa znatno podrobnijim pratećim sadržajem“.

Za literarni predložak stripa zaslušan je Alan Mur (1953), izuzetno egzotična ličnost (on je okultista, ceremonijalni mag i propagator anarhističkih načela) i jedan od najvećih inovatora “priča u slikama” – barem onog kompanijskog segmenta - druge polovina 20. veka. Iza njega stoje remek-dela kakva su “Saga o stvorenju iz močvare”, “Nadzirači”, “Iz pakla”, “Liga izuzetnih džentlmena”, “Prometej”, “Neonomikon”.

“V kao Vendeta” unekoliko odskače od njegovih prepoznatljivih interesovanja koja se kreću u rasponu od revitalizovanja starih super-junaka, preko rekombinovanja istorijskih činjenica (stvarni i literarnih) do omaža opusima literarnih veličina (Lavkrafta). U ovom slučaju reč je, barem na prvi pogled, o klasičnoj antiutopiji (utemeljenoj na iskustvima naučnofantastičnog žanra (Mur kao uzore pominje Orvela, Hakslija, Bredberija, Tomasa Diša, Harlana Elisona). Pozornica dešavanja je Britanija koja je preživela atomski rat iz 1988. godine zahvaljujući činjenici da su laburisti od Amerikanaca izdejstvovali da povuku sve nuklearne rakete sa teritorije Britanije pa Britanija nije bombardovana ali nije izbegla globalne posledica rata. Posledice rata su vidljive i 1997. - kada strip “kreće” - kako u racionalizaciji životnih namirnica tako i u funkcionisanju fašističke diktature jedne partije koja kontroliše stanovništvo moćnom policijskom mašinerijom (uz pomoć crkvenih moćnika), kreira javno mnjenje odnosno medijskom propagandom - koja podrazumeva i parole kakva je “Snaga kroz čistoću. Čistoća kroz veru” i sveprisutni pozdrav “Britanija istrajava” - drži svoje podanike u  zabludama. Oni koji nisu po volji režima (crnci, homoseksualci, intelektualci) nestaju u koncentracionim logorima u kojima se vrše svakovrsni eksperimenti “in vivo”. Opstanak i napredovanje u službi moguće je samo ako postoji bezuslovna pokornost jedinke.

Priča počinje kad mlada devojka Ivi, želeći da sebi obezbedi hranu i novac za najnužnije potrebe, odluči da počne da se bavi prostitucijom i nespretno pokuša da nađe mušteriju za koga se ispostavi da je policajac Odeljenja za poroke koji ima pravo da sa njom radi šta hoće, čak i da je ubije. Tu tragediju sprečava tajanstveni pomagač sa belom maskom, visokim šeširom, ogrnut dugim plaštom. Tajanstveni V odvodi Ivi u svoje sklonište prepuno umetničkih slika, knjiga i ploča. V nastavlja svoju usamljeničku borbu protiv sistema pojedinačnim egzekucijama, odnosno rušenjem simbola državne moći (parlamenta, statue pravde). Sve potrage za “šifrom V” ostaju bez rezultata mada policija saznaje da je on jedan od logoraša nad kojim je vršena tortura što je ostavilo traga na njegovoj ličnosti, odnosno njegovoj normalnosti. Akcije koje preduzima V dovešće do masovnih nereda i pada jedne garniture moćnika. Ipak, V će  glavom platiti svoju pobedu mada će ga, kao simbola neuništivosti otpora, naslediti dostojni zamenik.

“V kao Vendeta” kombinacija je nekoliko znanih žanrovskih obrazaca (totalitarna država, inertne mase, partijski aparatčici, otpor sistemu) nadograđenih živopisnim detaljima (V rado citira Šekspira i druge pesnike) kao i atipičnim rešenjima (iako se bori za pravednu stvar V ima mračnu stranu ličnosti koja je u stanju da muči Ivi). Provokativna početna postavka o fašizaciji Britanije, razvijena je u raskrinkavanje svih totalitarnih režima u kojima su na ključnim položajima ljudi minornih intelektualnih kapaciteta, konformisti skloni zaverama i podmetanjima da bi se peli na lestvicama moći (što je, očito, univerzalni princip za sve organizacije koje raspolažu bilo kakvom vlašću). U tako pogubnom okruženju otvoreno je pitanje da li je destruktivna snaga usamljenog osvetnika, kakav je V, dovoljna za obaranje sistema. Da bi postigao katarzu Mur namerno preuveličava snagu pojedinca dajući mu bezmalo super moći i tako ga izdiže na nivo ideala. Otuda i sam naslov stripa: umesto znanog V kao Viktorija - Pobeda (Čerčilovog pozdrava u Drugom svetskom ratu) sada postoji V kao osveta za poniženje i uništeno ljudsko dostojastvo.

Crtež Dejvida Lojda (1959) koji “liči” na stare crno-bele fotografije koje su (ne)uspešno obojene, sa zadebljanim linijama i bez senki (kjaroskuro) daje čitavom dešavanju patinu prošlih vremena u kojima su mnoge pojedinosti trajno izgubljene u slojevima prašine.

Autor: Ilija Bakić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta dnevnik.rs

https://www.dnevnik.rs/kultura/naslovi/v-kao-vendeta-alana-mura-i-dejvida-lojda-23-06-2019

V u „čarobnoj“ varijanti

Jedno od najuspelijih ostvarenja u svetu stripa i ključno delo u karijerama njegovih tvoraca, britanskih autora Alana Mura i Dejvida Lojda, antiutopija V kao vendeta / V for Vendetta pojavilo se, još jedanput u Srbiji, nakon izdanja koje je 2006. potpisao Beli Put, sada u najobimnijem i najluksuznijem izdanju koje nosi etiketu novosadske Čarobne knjige.

Album sa svih deset svezaka – koje su se, u izdanju DC Comics, pojavile tokom 1988. i 1989, a kasnije u luksuznim izdanjima istog izdavača – 30th Anniversary Deluxe Edition i Absolute Edition – „obogaćen je dodatnim stranicama stripa i ilustracijama umetnutim u tok priče, i sa znatno podrobnijim pratećim sadržajem“.

„V je nešto što se dešava kad moja uvrnuta ličnost dođe u dodir s Dejvidovom uvrnutom ličnošću i to je nešto što nijedan od nas dvojice ne bi mogao da stvori sam“, zabeležio je Alan Mur u svom tekstu, koji se pojavio u magazinu Vorior broj 17, tokom prvobitnog štampanja stripa V kao vendeta, u Velikoj Britaniji, oktobra 1983.

„Orvel. Haksli. Tomas Diš, Sudija Dred. Pokaj se, Harlekine!, reče časovničar Harlana Elisona. Čovek-mačka i Vrebač u gradu na ivici sveta od istog autora. Dr Fajbs i Teatar krvi Vinsenta Prajsa. Dejvid Bouvi. Senka. Noćni Gavran. Betmen. Farenhajt 451. Pisanje škole naučne fantastike Novi svetovi. Slika Maksa Ernsta Evropa nakon kiša. Tomas Pinčon. Atmosfera britanskih filmova o Drugom svetskom ratu. Zatvorenik. Robin Hud. Dik Tarpin…

U svemu tome bilo je nekih elemenata koje sam mogao da upotrebim, ali ma koliko pokušavao, nisam mogao da sklopim koherentnu celinu iz razbacanih delova“, objašnjava Alan Mur putanju kojom se kretao u kreiranju serijala V u istom tekstu. On dodaje kako je, u nekom momentu, nakon dužeg razvijanja cele ideje, njegova zamisao o glavnom liku bila da je on neka vrsta begunca, psihološki izmenjenog boravkom u vladinim koncentracionim logorima… da je sledeća faza bio naziv V kao vendeta, koji je došao od urednika Deza Skina, i da je Dejvid Lojd definisao junaka kao oživelog Gaja Foksa s papirnim maskama (Foks je bio član grupe provincijskih engleskih katolika koji je isplanirao Barutnu zaveru 1605).

Dakle, zastrašujuća priča o gubitku slobode i identiteta u jezivo uverljivom totalitarnom svetu, smeštena u zamišljenu budućnost Engleske koja je potonula u fašizam (1997/98) pred sam kraj veka i milenijuma, dobila je tako svoju literarno-vizuelnu definiciju. V, dakle, postaje pripovest o životu potlačenih u autoritarnoj policijskoj državi i iskupljenju koje potiče iz snage ljudskog duha koji ustaje protiv nje. Je li to terorizam ili borba za slobodu, pitanje je koje će čitaoce držati do poslednje table ovog stripa. A i nakon toga. „Uz obilje Šekspirovih citata, V kao vendeta svojevrsni je krvavi magbetovski pir“, još jedan je mogući nivo definisanja ovog dela, a zabeležio ga je Ivan Jovanović, prevodilac.

Engleski pisac Alan Mur (1953) najpoznatiji je po svojim strip scenarijima. Krajem 1960-ih počeo je da objavljuje pesme i eseje, a pokrenuo je i sopstveni fanzin Embrio. Tokom 1970-ih postao je karikaturista i njegovi radovi su se pojavljivali u muzičkim magazinima Saunds i NME. Početkom 1980-ih objavljuje stripove u revijama 2000 AD i Vorior, kao i u Marvel UK. U tom periodu prve značajnije uspehe postigao je oživljavanjem starog serijala Čudotvorac / Miracleman, a počeo je da radi i na legendarnom mini-serijalu V kao Vendeta. NJegov prvi američki angažman bio je rad na serijalu Saga o Stvorenju iz Močvare / Saga of the Swamp Thing, koji je započeo 1983. i koji mu je doneo uvažavanje i kod kritike i kod čitalaca, a grafičkom novelom Nadzirači / Watchmen (Čarobna knjiga), remek-delom iz 1986. koje je redefinisalo stripski medij, stekao je ugled kao jedan od najznačajnijih autora u istoriji stripa. Do kraja 1980-ih, Mur je objavljivao svoje grafičke novele, ali pisao je i priče o Betmenu i Supermenu.

Krajem 1980-ih započeo je serijal Iz pakla / From Hell, a krajem 1990-ih stvorio je popularne serijale – Liga izuzetnih džentlmena / The League of Extraordinary Gentlemen i Prometej / Promethea. Mur je i dalje aktivan kao scenarista, a među njegove značajnije radove spada i serijal Neonomikon – Providens / Neonomicon – Providence (Čarobna knjiga). Pored velikog broja stripova, napisao je i dva romana. U privatnom životu, Mur je okultista i ceremonijalni mag i zastupa anarhistička gledišta.

Dejvid Lojd (1959) strip karijeru započeo je 1977. nakon obuke u marketingu: „idealno mesto da se nauči kako da se crtežom privuče pažnja“, govorio je. Pažnju je privukao kad je počeo da crta za britanski ogranak Marvela, i učestvovao u stvaranju jednog od njihovih najpopularnijih likova – usamljenog borca protiv kriminala Noćnog Gavrana, koji je preteča njegovog najpoznatijeg junaka V, u planetarno uspešnom serijalu V kao Vendeta, koji je kreirao sa Alanom Murom 1980. Od tada je radio mnoštvo stripova uključujući Hellblazer, Aliens, Global Frequency i War Stories. Kasnije su mu povaljeni triler Kickback i ilustrovani komentari o Sao Paolu. Bio je od presudnog značaja u stvaranju prve večernje škole crtanja i strip umetnosti u Britaniji, koja se razvijala nekoliko godina u Londonu.

V kao vendeta gostovao je i na velikom platnu – 2005. snimljen je američko-britanski maučnofantastični triler u režiji DŽejmsa Mektiga, u Srbiji premijerno prikazan 2006. godine.

Autor: D. Stošić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta danas.rs

https://www.danas.rs/nedelja/v-u-carobnoj-varijanti/

ČAROBNA KNJIGA PREDSTAVLJA - V KAO VENDETA

V KAO VENDETA

Na Letećem startu od srede 5. juna do subote 8. juna po ceni od 2.340 dinara!

400 STRANA PUNOG KOLORA U B4 FORMATU!

„IDEJE SU OTPORNE NA METKE.“

Prelistajte ovo izdanje:

https://issuu.com/carobnaknjiga2/docs/v_kao_vendeta1

Jedno od najuspelijih ostvarenja u svetu stripa i ključno delo u karijerama njegovih tvoraca, Alana Mura i Dejvida Lojda.

Zastrašujuća priča o gubitku slobode i identiteta u jezivo uverljivom totalitarnom svetu.

„Ispod ovog plašta nema ni krvi ni mesa koji se ubiti mogu. Ovde je samo ideja.“

Smeštena u zamišljenu budućnost Engleske koja je potonula u fašizam, Vendeta dočarava život potlačenih u autoritarnoj policijskoj državi i iskupljenje snagom ljudskog duha koji ustaje protiv nje. Veoma jasno i inteligentno osmišljena, ova smela priča pruža nam izuzetno duboke karaktere i realističnu radnju u beskompromisnoj obradi teme represije i otpora.

Prenoseći sadržaj američkih izdanja 30th Anniversary Deluxe Edition i Absolute Edition, Čarobna knjiga vam donosi prošireno izdanje, s dodatnim stranicama stripa i ilustracijama umetnutim u tok priče, i sa znatno podrobnijim pratećim sadržajem.

„V kao Vendeta“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 2.340 dinara od srede 5. juna do subote 8. juna. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.600, a u ostalim knjižarama 3.499 dinara.

STIŽU NADZIRAČI: Serija po KULTNOM stripu Alana Mura

Strip "Nadzirači" ("Watchmen") Alana Mura spada u remek-dela i do sada je doživeo jednu ekranizaciju, u režiji Zeka Snajdera 2009. godine. Na kanalu HBO, na jesen je zakazana premijera istoimene serije, koja bi trebalo da se oslanja na čudeno Murovo delo.  

Prvi trejler malo toga otkriva, osim da postoji grupa ljudi koji nose maske po kojoj je poznat jedan od glavnih likova stripa, Roršah. U seriji se pojavljuju i iskusni glumci, poput Džeremija Ajronsa i Dona Džonsona. 

U svakom slučaju deluje zanimljivo, mada nije poznato kako je na ovu ekranizaciju reagovao sam autor stripa, Alan Mur. Mur je više puta naglašavao da prezire Holivud i do sada nije dao saglasnost za ekranizaciju ni jednog njegovog dela, pa mu se ni ova varijanta sigurno neće svideti. 

Inače, Mur spada među najcenjenije autore stripa svih vremena, a do sada su po njegovim delima snimljeni mnogi filmovi. Pored pomenutih "Nadrzirača", tu su i "V for Vendetta", "Liga izuzetnih džentlmena", "Iz pakla"... sve te filmove je Mur duboko prezreo. 

Tekst i fotografija preuzete sa sajta srbijadanas.com

https://www.srbijadanas.com/kultura/vesti/stizu-nadziraci-serija-po-kultnom-stripu-alana-mura-video-2019-05-09

ČAROBNA KNJIGA PREDSTAVLJA - PROVIDENS III

Kompletirajte lavkraftovski serijal Alana Mura: Neonomikon i Providens 1, 2 i 3

PROVIDENS 3 NA LETEĆEM STARTU OD 3. DO 6. APRILA, PO CENI OD 1.070 DINARA

„Providens“, trotomno ostvarenje Alana Mura i Džejsena Barouza, istovremeno predstavlja nastavak i prethodnicu „Neonomikona“ i priče „Dvorište“ (oba naslova su plod saradnje istih autora). On je omaž H. F. Lavkraftu, iskošen pogled na njegovu biografiju, te dekonstrukcija i novo viđenje Lavkraftove teritorije. Sam Mur je izjavio da je „Providens“ delo za koje je, posle stripa „Iz pakla“, morao najviše da istražuje, i da je to njegova „lavkraftovska priča bez premca“.

Novinski izveštač i romanopisac u usponu Robert Blek radi za Njujorški glasnik. Kad jednog junskog dana 1919. godine dobije zadatak da napiše nevažan članak, on tu priliku koristi da se upozna s doktorom Alvarezom, čiji ga stavovi o književnosti oduševljavaju. Taj susret, uz ličnu tragediju, šalje Bleka na put introspekcije i samootkrivanja. On odlučuje da će napisati roman koji je dugo želeo da napiše i napušta posao kako bi sledio tragove u istrazi reda Stella sapiente i tajanstvene „Knjige mudrosti zvezda“. Potraga ga odvodi u srce Nove Engleske i povezuje s paletom zanimljivih i opakih prilika. Robert polako prodire u srce misterije veće od svega što je mogao da zamisli i razmere te misterije postepeno počinju da ugrožavaju njegov razum.

„Providens 3“ biće na Letećem startu od 3. do 6. aprila u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.070 dinara.

Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.200 dinara, dok će u ostalim knjižarama knjiga koštati 1.599 dinara.

Alan Mur i Edi Kempbel: Iz pakla (From Hell)

Alan Mur je genije. Sve rasprave o njegovom delu mogu i da počnu i da se završe ovom rečenicom. On je autor nekih od najboljih grafičkih novela i stripova u poslednjih 30 godina. Svojim radom je promenio toliko toga u devetoj umetnosti da je postao osnova njenog budućeg razvoja. „Watchmen“ i „V kao Vendeta“ su ga proslavili, a „Liga izuzetnih džentlmena“ učvrstila njegov ugled jednog od najboljih strip scenarista.

Rođen u za engleske prilike malom mestu Northemptonu, koji vrlo retko napušta, odrastao u radničkoj porodici, dok su se roditelji satirali od posla vaspitavala ga religiozna baka i čitanje svih mogućih knjiga i stripova iako je rođen skoro potpuno slep na levo oko. Bavljenje stripom će početi kao crtač da bi zbog sporosti od toga odustao i počeo prvo sa scenarijima za Marvel UK o superherojima koji su bili odbačeni od drugih autora.

„From Hell“ je nastajao kao serijal od 1989. do 1996. da bi bio sakupljen u jedinstvenu knjigu 1999. Ovo je po mnogima konačna priča o Džeku Trboseku ne samo zato što pruža jednu od najubedljivijih teorija ko je zaista misteriozni ubica iz 1888. već i zato što je Mur povezao ovu prvu urbanu legendu (setite se onog našeg filma u kome se kaže da svaki velegrad mora da ima svog serijskog ubicu) sa mitovima i legendama iz prošlosti Londona i Engleske. Time je napravio snažnu sintezu i priču koja govori o večnoj prisutnosti zla i njegovom cikličnom pojavljivanju u našim životima.

Integralno izdanje ovog stripa je posebno zanimljivo zato što u iscrpnom dodatku Mur za svako poglavlje navodi izvore inspiracije, čak po pojedinačnim scenama, te oni koje interesuje riperologija mogu i sami da nastave istraživanje (ukoliko je li mogu da dođu do nekih retkih knjiga).

Naslov „From Hell“ je uzet iz pisma koje je jedino po proučavaocima slučaja autentično tj poslato zaista od ubice. U pisanju svoje priče Mur je delimično pošao od jedne premise iz humorističke novele Daglasa Adamsa (Dirk Gently’s Holistic Detective Agency) koji kaže kako da bi se zločin celovito i potpuno rešio treba rešiti tj razotkriti u potpunosti društvo u kome se on desio. Upravo to Mur i radi i razotkriva nam viktorijansku Englesku od najnižih slojeva Vajtčepela do same vladajuće elite. Arhitektura Londona, masoni, Oskar Vajld i Vilijem Blejk, Alister Krouli i još mnogo toga nalazi mesta u ovom eruditnom delu pa vi recite još jednom da je strip zabava za decu i manje obrazovane.

Specifičnu draž daje crno beli crtež Edija Kempbela, škotskog umetnika koji živi u Australiji. Na momente namerno nejasan sa mnogo više crnog nego belog može otežati uživanje u čitanju onima koji se prvi put susreću sa takvim alternativnim pristupom ali se izvrsno dopunjuje sa Murovom pričom.

Kvalitet priče je brzo prepoznat pa je osim velikih tiraža i mnogih prevoda ova grafička novela doživela svoju ekranizaciju na velikom platnu sa Džonijem Depom 2001. Znam mnoge kojima je film zbog glavnog glumca odličan mada se Muru koji inače ne voli Holivud nije svideo, kao što mu se neće svideti ni kasnije ekranizacije njegovih dela (od producenata filma “Watchmen“ tražio da mu se ime skine sa špice).

U Srbiji je celovito izdanje objavio Darkwood pa ukoliko niste već ranije nabavili hrvatsku verziju od pre nekoliko godina imaćete priliku da uživate u remek delu strip umetnosti.

Autor: Veran Мijatović

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta hellycherry.com

http://www.hellycherry.com/2019/03/alan-mur-i-edi-kempbel-iz-pakla-from-hell.html

Grafičke novele - između knjige i stripa

Za knjige nemamo vremena, a stripovi nam deluju neozbiljno. Da li bi drugačije razmišljali ukoliko bi nam neko ponudio kvalitet knjige u formi stripa? Ove naslove ne smete da propustite.

Nadzirači - Alan Mur 

Sa pravom smatrani "najboljim", Nadzirači su prava avantura na više stotine stranica koje se čitaju u dahu. Ko je pokušao, nije se pokajao. Ko je došao do kraja - tražio je još.

Persepolis - Mardjan Satrapi

Ovo nije strip, ovo je spomenik hrabrosti. Mardjan Satrapi, francuskinja iranskog porekla, ispričala je svoju životnu priču bez cenzure i tako upoznala svet sa svim promenama kroz koji je prošao Iran u savremenoj istoriji.

Maus - Art Špigelman 

Špigelman je dokazao da pulcerova nagrada nije rezervisana samo za knjige. Korica sa kojom smo se svi mi negde sreli (Adolf Hitler predstavljen kao mačka?!) ne znajući da se između krije blago. 

Akira - Katsuhiro Otomo

Japanski naučno-fantastični strip predstavlja vizuelno ludilo u svim segmentima. Ne dozvolite da vas obimnost obeshrabri (više od 2000 strana) jer i pored uspeha na velikom platnu, animirano ostvarenje nije ni približno dobro koliko original.

Betmen: Povratak mračnog viteza - Frenk Miler

Čega god da se Frenk Miler dohvatio od toga je napravio čudo. Većina njegovih ostvarenja je ekranizovano i sa obožavanjem prihvaćeno kod publike. Ovde nije reč samo o prolaznom mediju već o nečemu što je postalo deo opšte kulture.

Tekst preuzet sa sajta vesti-online.com

https://vesti-online.com/Scena/Kultura/730136/Graficke-novele-izmedju-knjige-i-stripa

Konstrukcije i dekonstrukcije

BRITANSKI STRIP SCENARISTA I PISAC ALAN MUR GODINAMA UŽIVA ZAVIDNU POPULARNOST U SRBIJI. SAMO PROŠLE GODINE JE OBJAVLJENO NEKOLIKO NJEGOVIH GRAFIČKIH ROMANA KOJE JE NEMOGUĆE ZAOBIĆI NA BILO KOJOJ LISTI NAJBOLJIH IZDANJA ZA 2018. GODINU

Kada se uzme u obzir broj objavljenih domaćih izdanja koja je potpisao Alan Mur, jedan od lidera "britanske invazije" na američki mejnstrim strip osamdesetih, moglo bi se tvrditi da je on među najcenjenijim stvaraocima u Srbiji. Izdavačka kuća Beli put je pre svog neslavnog kraja u prethodnoj deceniji objavila Nadzirače, V kao vendeta, i dva toma Lige izuzetnih džentlmena. Murova rekonstrukcija Rajtsonovog i Vinovog Stvorenja iz močvare obuhvaćena je u četiri Darkwoodove knjige kao jedan od ranih projekata ovog izdavača, kao i obimom i kvalitetom impresivni grafički roman Iz pakla, u kome Mur hrabro secira viktorijansku Englesku u vreme Džeka Trboseka. Kasnije je zemunski Makondo dovršio projekat Lige izuzetnih džentlmena, i objavio Sramotne priče iz Starog zaveta, satirične verzije biblijskih događaja grupe autora, uključujući Mura.

Samo u prethodnoj godini u Srbiji su se pojavila čak tri izdanja koja potpisuje Alan Mur, a po reakcijama čini se da ovde njegova slava ne jenjava, uprkos činjenici da je nedavno napustio strip i posvetio se isključivo književnosti.

Mur je čovek koji se upinje da deluje izvan ustaljenih kanona. Srećom, upravo to je bilo i potrebno da se razmrda američka mejnstrim scena početkom osamdesetih. Mur je bio taj koji je pokrenuo lavinu britanske invazije dolaskom na čelo Stvorenja iz močvare, a Gejman, Morison i ostali samo su sledili njegov primer. Prostim rečnikom, Mur je uživao u tome da čitaoce zatekne potpuno nespremne, uzme junake na koje su navikli i izokrene ih naopačke, redefiniše legendu o njihovom nastanku, dekonstruiše ih kao tvorevine i ponovo izgradi iz ništavila. Na konkretnom primeru Stvorenja, Mur je uzeo izvornu Linovu i Rajtsonovu ideju o naučniku koji nakon nesreće postaje košmarno stvorenje sačinjeno od biljaka, i rekonstruisao ga iz palp horora u relevantno delo o stvorenju koje samo misli da je nekada bilo čovek. To je slična formula koju je Frenk Miler primenio na Betmenu u stvaranju Povratka Mračnog viteza, Grant Morison je učinio isto sa Animal-manom, a Gejmanov Sendmen je po istom principu prevazišao okvire devete umetnosti i pokupio nagrade za književnost.

S druge strane, Mur nikada sebe nije video kao tipičnog scenaristu superherojskog stripa. Otud je možda i cenjeniji kao autor grafičkih romana poput V kao vendeta i Iz pakla. Dok je Vendeta tipičan anarhistički manifest koji na proročki i pesimistički način propoveda fašistoidnu budućnost Britanije i sveta (od koje, čini se, još nismo pobegli), Iz pakla se osvrće na isto tako sumorne epizode iz prošlosti. Mur podjednako budno i kritično posmatra prošlost i budućnost, i odbija da se prepusti utopističkoj omnipotentnosti superheroja i ružičastoj viziji sveta, pa makar i u stripu. Prošle godine je Murove Nadzirače objavila Čarobna knjiga u velikom, luksuznom formatu. Murovi junaci u Nadziračima su obični ljudi, sa svim strahovima, manama i slabostima koji se mogu očekivati od ljudskih bića. Pritom, sasvim je jasno da neko ko odluči da se oblači u šarene kostime i bori se protiv nepravde i zločina ne može biti najsjajnijeg mentalnog stanja, i Mur to ne pokušava da sakrije već čak stavlja u prvi plan. Kako će svet, drugi junaci i istorija biti promenjeni pojavom jednog jedinog superheroja obdarenog natprirodnim moćima, omnipotentnog Doktora Menhetna, samo je jedno od pitanja koje Mur postavlja. Drugo, svakako važnije, jeste: u svetu u kome maskirani osvetnici daju sebi za pravo da uvode red, kako očekivati da se i oni sami ponašaju u ustaljenim normama građanskog društva? Ili, kao što to Mur maestralno ističe u stripu – ko nadzire Nadzirače?

Čarobna knjiga je nedavno objavila i tri toma Murovih priča nadahnutih delima Hauarda Lavkrafta. Dok su Nadzirači makar po imenu opštepoznati svuda u svetu, Neonomikon i Providens (u dve knjige) spadaju u recentniji i manje poznat Murov opus. Čak ni izdavač nije jedan od "velikih igrača" američkog stripa, već skromniji Avatar pres.

Iako je veza sa Lavkraftovim mitosom nedvosmislena, Neonomikon i Providens su samo izgrađeni na inspiracijama legendarnog pisca, a nisu izravna adaptacija njegovih priča. Mur je crpeo ideje iz bogatog opusa i hororične fantazmagorije Hauarda Lavkrafta, rabio likove, imena, mesta, demone i stvorenja u sitnim ili direktnim omažima, ali sve je podredio svojoj mašti. U tipičnom murovskom maniru, ali ovog puta daleko od mejnstrima i uredničkih intervencija, Mur se prepustio punom zanosu, katkad blasfemičnom ili šokantnom scenarističkom segmentu. Ali, za razliku od autora koji imaju potrebu da šokiraju radi publiciteta, Mur nije tog kova. Ili, makar više nije, ako je ikada i bio. Mur koristi skarednost sa ciljem, kao sredstvo naracije, jer je davno prošao trenutak kada je morao da se bori za svakog čitaoca ponaosob.

Osnova je ista kao i kod blaženopočivšeg Lavkrafta: iza granica ovog sveta, ponekad odvojene samo tankim velom realnosti, počivaju druge dimenzije i drevna, zla bića. Kriptični jezici, okultizam, droge za širenje svesti, kultovi i nekromantija, sve to kipti iz svake stranice kako Neonomikona tako i Providensa. Radnja prvog je sažetija, detektivska, modernija i – krvavija. Providens je pak nešto sporijeg ritma, oprezniji, ali i osmišljeniji. Zadire u eksperimentalnost na više načina. Odvija se 1919. godine, u nešto puritanskijem okruženju od Neonomikonovog, ali poigrava se sa idejama pripadnosti, transrodnosti, depresije i nesigurnosti. Uprkos različitom tonalitetu i temama, u oba stripa prisutne su ista onespokojavajuća senka "onostranog" i Murova uvežbana virtuoznost u pisanju.

Treće Murovo izdanje u Srbiji 2018. godine vraća nas na same početke njegovog stvaralaštva. Reč je o Čudotvorcu, koji je počeo da piše još daleke 1982. godine, paralelno sa V kao vendeta, kao autor pred kojim je tek bila svetska slava. Ali već tada se moglo videti kakav se potencijal krije u njemu.

Marvelman, kasnije zbog zaštite autorskih prava preimenovan u Miracleman, a kod nas u Darkwoodovom izdanju preveden kao Čudotvorac, nastao je 1954. godine u Britaniji. Neverovatan životopis ovog lika i izdanja ušao je u anale devete umetnosti jer je sam junak nastao kao jeftina i kičasta kopija američkog Kapetana Marvela, a prava za objavljivanje su tokom i nakon Murovog rada osamdesetih toliko kompleksna da se većinu vremena nije znalo ko tačno polaže prvenstvo na njega. Da nije bilo Mura možda se ne bi ni trudili. Međutim, ono što je Mur uradio sa njim može se porediti sa tektonskim poremećajem u superherojskom stripu.

Čudotvorac je pre Mura bio, kao što smo rekli, kičast, naivan i bezidejan. Kada ga je preuzeo kao scenarista 1982. godine, Mur je izvršio prvu dekonstrukciju jednog superheroja u svojoj karijeri. Ogolio ga je do kosti, preuredio njegovu istoriju, postanak, karakter i svrhu. Isto je kasnije učinio sa DC-jevim Stvorenjem iz močvare, što se u analima stripa smatra revolucionarnim potezom. Kao da se zaboravilo da je to već učinio na Čudotvorcu. Potom se Mur godinama poigravao sa likom. Oblikovao je svet i zamišljao kako bi izgledao kad bi se u njemu pojavilo omnipotentno biće. Isto je učinio godinama kasnije u Nadziračima. Tražio je inspiraciju u grčkim mitovima, kombinovao realizam sa apstraktnim pojmovima superherojskog stripa, mešetario sa idejama naddimenzionalnih bića i panteona novih bogova. I najvažnije, postavljao pitanja kakva će postavljati i u godinama koje slede – kolika odgovornost počiva na plećima moćnika, i da li postoji neko ko i njih može da nadzire.

Ako je Čudotvorac tako revolucionaran i moćan, takoreći sažetak svih najkvalitetnijih murovskih inspiracija, zašto je toliko nepoznat za širu publiku? Odgovor se krije upravo u činjenici pravnog vakuuma u kome se nalazio svih ovih decenija. Nije bio definisan njegov pravni status. A kada je utvrđeno da je to Marvel, Mur nije želeo da se na bilo koji način dovede u vezu sa njima zbog drugih sporova i loših iskustava. Tek nedavno situacija se razrešila: u Americi je objavljen integralni Čudotvorac od Murovog do Gejmanovog opusa, ali pod uslovom da se nigde u izdanju ili reklamnom materijalu ne spominje da je Mur autor većeg dela scenarija. U svim stranim izdanjima, pa i u srpskom Darkwoodovom, Murovo ime se nigde ne spominje, a umesto njega se nalazi neodređena sintagma "originalni autor". Alan Mur je iza sebe ostavio mnogo više ostvarenja nego što se i pominje u ovom tekstu. Prometeja, Balada o Halo Džouns, Top Ten, samo su neki od njih, a krajnje je vreme za kvalitetni reprint V kao Vendeta zato što prošlogodišnje izdanje Belog puta ima niz manjkavosti. Imajući na umu da je Mur kod nas izuzetno cenjen, i to sa punim pravom, nema sumnje da ćemo jednog dana moći da kažemo kako na srpskom jeziku imamo prevedena sva njegova relevantna ostvarenja. Možda će se to desiti već ove godine. Mur to svakako zaslužuje.

Autor: Nikola Dragomirović

Tekst i fotografije preuzete sa sajta vreme.com

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1667320&fbclid=IwAR1OiGV_7xKanMSTguowlGPoYTWLCxU7q70IEDH5wo5UvA3-P6yt1oV7OhQ