Fredi Merkjuri jedna biografija

 

Izdavač: Dibidus

Naslovna strana: Alfonso Casas

Crteži: Alfonso Casas

Naslov originala: Freddie Mercury: An Illustrated Life

Format: B5

Povez: tvrdi

Boja: crno-belo

Broj strana: 136

Američki bogovi - Majka me rodila

IZDAVAČ
Dibidus
BROJ
2
SCENARIO
Neil Gaiman
P. Craig Russell
CRTEŽ
P. Craig Russell
Scott Hampton
NASLOVNICA
Glenn Fabry
BROJ STRANICA
230
ORIGINALNI NASLOV
My Ainsel
ORIGINALNI BROJ
2

Monstrumesa - treći tom

IZDAVAČ
Dibidus
BROJ
3
SCENARIO
Marjorie Liu
CRTEŽ
Sana Takeda
NASLOVNICA
Glenn Fabry
BROJ STRANICA
164
ORIGINALNI NASLOV
Haven
ORIGINALNI BROJ
3

Dan stripa Miše Sekulića - Novi Sad - 15. 6. 2019.

Dragi naši,

pozivamo vas na Dan stripa Miše Sekulića.

15. juna ćemo održati memorijal posvećen našem prijatelju Miši.

Prošlo je više od godinu dana kako nas je napustio Miloš Sekulić, osnivač Kluba obožavalaca stripa, čovek institucija zahvaljujući kome je strip kultura opstajala u ovom gradu i u najtežim vremenima.

Ovom prilikom pozivamo sve članove Kluba obožavalaca stripa, kolekcionare, prijatelje i ljubitelje devete umetnosti, da dođu I zajedno odamo poštu.

U okviru memorijala ćemo organizovati berzu stripa, promociju novih izdanja i crtanje ilustracija.

Baš kao što je I Miša to radio.

Mesto - kafe Crni Ovan, Zmaj Jovina 22 (pasaž)

Datum - 15. jun, subota od 12 časova.

Više informacija uskoro.

Dobrodošli!

Program:

12:00 - otvaranje berze stripa

14:00 - svečano otvaranje memorijala

16:00 - promocija novog izdanja izdavačke kuće Dibidus

17:00 - Za vas crta Mikica Ivanović

Gosti

Komiko Novi Sad

http://www.komiko.rs

Orfelin Novi Sad

http://www.orfelin.info/

Besna Kobila Beograd

https://besnakobila.co.rs/

Makondo Beograd

https://www.makondo.rs/

System comics Beograd

http://www.systemcomics.com/web/

Dibidus Beograd

https://www.dibidus.com/

Ivica Stevanović Novi Sad Edgedesign24

http://ivicastevanovicart.blogspot.com/

Mikica Ivanović

https://www.facebook.com/miodrag.ivanovic.50

http://www.usus.org.rs/clanovi-2/127-ivanovic-miodrag-mikica

Ketrin Arden - Veštičina zima

Žanrovi: Fantastika

Izdavač: Dibidus
Broj strana: 368
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 20 cm
Godina izdanja: 2019.

Nakon što je spasla Moskvu od požara koji je sama izazvala oslobodivši Žar-pticu, Vasja beži od razularene rulje koja želi da je spali i napušta ledom okovanu kneževu prestonicu tražeći utočište u čudnovatoj zemlji Ponoći, u kojoj se godišnja doba smenjuju u tren oka, a volšebne opasnosti vrebaju sa svih strana: zli blatnici, pečurke koje govore, prepredeni bagjanici i krvoločni vodenjaci... Tražeći odmor i predah, Vasja će tamo pronaći ne samo neočekivane saveznike već i novu moć i snagu. A snaga će joj biti potrebna jer će srednjovekovnoj Rusiji u sukobu sa krvoločnim Tatarima biti neophodna i pomoć nevidljivih sila koje jedino Vasja može da pomiri s narodom koji ih je zaboravio i oterao odjecima crkvenih zvona. Mešajući stvarne junake iz ruske istorije sa maštovitim likovima iz sveta čarolija i čini, Ketrin Arden završava priču čuvenom bitkom na Kulikovom polju, na kojem su udružene ruske snage slavno porazile tatarsku Zlatnu hordu iznedrivši legendu o Dimitriju Donskom i njegovim hrabrim ratnicima, koji su odvažno ustali u odbranu zemlje protiv trostruko brojnijeg neprijatelja.

DOK SE BOŽANSTVA NOVA I BOŽANSTVA STARA BORE ZA DUŠU SREDNJOVEKOVNE RUSIJE, SUDBINA SVIH NJIH LEŽI NA NEJAKIM PLEĆIMA DEVOJKE KOJA SE USUDILA DA POVERUJE U ČAROLIJE! 

Stripovi na Novosadskom sajmu knjiga

Jubilarni 25. međunarodni Salon knjiga u Novom Sadu održaće se u Master centru od 5. do 11. marta 2019. godine.

Komiko će, kao i do sada, imati štand zajedno sa našim drugarima iz Darkwooda, Makonda i Besne kobile, a ove godine će nam se pridružiti i Dibidus i novosadski Orfelin.

Naš zajednički štand isti kao i prošle godine, 30 kvadrata, na istoj lokaciji.

Sva izdanja će se prodavati po sajamskim cenama, a biće i poneki raritet, rasprodato izdanje i blago oštećeni primerci po dodatno sniženim cenama.

Radno vreme sajma je od 10 do 19 sati.

Strip retrospektiva 2018 – O pokojnicima sve najbolje

„Uz veliku moć dolazi i velika odgovornost.“ Otvorimo ovogodišnju retrospektivu strip događaja u 2018. ovom spajdermenovskom rečenicom, a za to će biti više razloga. 

Prvo, moramo da se pozabavimo sa najneprijatnijim delom retrospektive i pomenemo one koji više nisu sa nama. Pre svega, Stenom Lijem, čija je smrt preplavila medije i društvene mreže pre samo nekoliko nedelja. Bilo je onih koji su ga voleli, isto koliko i onih koji su ga prezirali zbog navodnog prisvajanja tuđe slave i guranja sebe u prvi plan Marvela. Bez obzira šta je istina, mi se time nećemo sada baviti, jer Sten i jeste bio jedno od najprepoznatljivijih lica strip industrije i treba mu odati počast za sve što je uradio (sam ili s drugima). Ajmo, minut ćutnje za Facu Stena...

Možemo dalje? 

Nije nas samo Sten napustio. Tu su i Vilijam Vans („XIII“), i Julio Ribera („Aster Blistok“), a ne smemo smetnuti s uma i Stiva Ditkoa. Prvo Ditko, pa onda i Li, i Spajdermen u 2018. ostade bez oba roditelja, pa eto i prve prilike da se podsetimo na citat s početka. 

No, govorićemo o još nekoliko smrti. Ove godine je konačno umrla i franšiza „Zvezdanih ratova“. Dobro, figurativno. Nakon „Poslednjeg džedaja“ s kraja 2017, ovogodišnji „Solo“ je dotukao neprijatelja i ostvario nezapamćen gubitak za kompaniju. Glasine o otkazivanjima brojnih projekata, poslednjim šansama za rukovodstvo i izvršne direktore, pomeranje termina... Sve je to usledilo nakon finansijskog flopa „Soloa“ („Sola“?), i teško je naslutiti kada će franšiza ponovo stati na zdrave noge. Što je šteta, jer nakon katastrofalne Epizode VIII čije ime više ne treba pominjati osim u kletvama, „Solo“ je zapravo bio sasvim dobar. Al', kao što kaže naš narod, ko ne plati na mostu plati na ćupriji, pa tako dolaze na naplatu greške od prethodnih filmova i smera čitave franšize. 

Slično je i sa utihnulim DC univerzumom na filmu. „Liga pravde“ je branjena i hvaljena od strane DC-ja i WB, ali džaba kad je sve naišlo na mlak prijem i dosta osnovanih kritika, od smešnog CGI-ja do budalaste priče. Evo i pre nekoliko dana je lansiran „Akvamen“, i opet se ponavlja priča. Marketinška kampanja može biti i bolja, prijem mlak. Ja još nisam odgledao film pa ne mogu da sudim. (Možda se ovog vikenda odvažim.) Ali strepnja mi ne da mira. U svakom slučaju, Kavil napušta ulogu Supermena, Ben Aflek neće ponovo da se ogrne plaštom Mračnog viteza. Jedino se Momoa i Gado još kako tako grčevito drže za ulogu, ali videćemo dokle će i to da traje. A da, bejaše ima Kiborga i Fleša? Njih teško da iko i spominje. 

DCCU delujue da je na umoru, možda je već i ladan kao Ditko, samo ih niko o tome nije obavestio. Kažu iz Vornera da je to normalna stvar, tobože glumci dolaze i odlaze, ne znači to ništa, obaveze... Posle toga je usledio statički šum, al nikako da objasne kako su se to glumci iz Marvela tako brutalno držali svoga trona. Nešto nismo primetili da je Robert Dauni Jr. bežao od Ajronmena u zadnjih desetak godina. Niti je Kapetan Amerika okačio štit.

Naravno, i to će se promeniti nakon sledećeg filma „Osvetnika“, a lepo je bilo dok je trajalo. „Rat beskraja“ budalasto zvuči, nazovimo ga „Infinity war“, podelio je publiku. Neki su bili u „meh“ fazonu, drugi su bili razočarani, ali dosta je onih koji su ga gledali zadovoljni, zavaljeni i nasmejani. Pa, meni je bio baš baš dobar. Uživao sam, moram priznati, i to više puta. Potonuo je na nekoliko testova, briljirao na drugim, ali opet je iznedrio dobru dozu zabave. Pa u čemu je onda razlika između Marvel CU i DCCU. Gde je nesklad između Ajronmenove i Betmenove ekipe? Neko će reći u humoru ili odsustvu istog, drugi će pomenuti sumornost potonjih nasuprot optimizmu prvih. Ali, mislim da je suština u zabavi. DC Filmovi jednostavno nisu dovoljno zabavni, plus toliko se snishodljivo odnose prema mitologiji junaka (što se, gle slučajnosti, desilo i u slučaju „Zvezdanih ratova“), da je publika odlučila da ih kazni neodlaskom u bioskope. Marvel se nalemao para, DC nije, i to je sve. „Uz veliku moć...“ Znate već. 

Eto čuda, bilo je i dobrih filmova po stripu ove godine. A najboljim bi se mogao smatrati novi animirani film o Spajdermenu. Bez zezanja, gledajte ga. Dedpul, Antmen 2 i ini, sve su to fina ostvarenja. Da se razumemno – ništa epohalno. Pre bih preporučio „Crnog pantera“, koji je imao veoma svež i inovativan pristup.

Idemo dalje. 

Ako slučajno nabasate na neku od generičkih stranih lista, tipa „best comics 2018“, kakve sada niču na internetu kao pečurke posle kiše, možete steći potpuno pogrešan utisak o prošloj godini. Svi redom nazivaju je jednom od najboljih u poslednjoj deceniji, i tako dalje, i tako bliže. Avaj, ne znam na šta tačno misle. Ima pojedinačnih hvalevrednih naslova, ali više je sve nekakav nastavak tavorenja. I tu ne mislim samo na američki superherojski strip, iako tako deluje. Jednostavno nema nekog naslova za koji se čitalac može uhvatiti kao simbol ove godine. DC i Marvel su potonuli u bezidejni mulj, mada tu Marvel dosta prednjači. Može se izdvojiti novi „Venom“ (strip, ne onaj „o moj bože“ /rolleyes film), i eventualno Koutsov i Akunin nastavak rada na „Crnom panteru“. Ostalo je sve – videti komentar na „Venom“ film u prethodnoj rečenici. 

DC-jev „Rebirth“ je nešto bolje osmišljen, mada i on boluje od izvesnih nedostataka. Ali, može se probrati. Istakao bih (opet) Kingov „Mister Miracle“. I probajte da ne ispustite dušu čitajući „Betmen“ sapunjaru od istog autora. 

Dosta smo ubili redova, vreme je preći na domaću scenu.

Festivalski život opet buja, kao i prošle godine. O „TRAS!#2“ smo već pisali, a većina drugih festivala nastavilo je postojanje. Leskovčani su nastavili da obaraju rekorde brojem učesnika, drugi su nastupili nešto defanzivnije u finansijkom smislu, jer je podrška institucija nikad skromnija. 

Zato je izdanja bilo na pretek. Veseli čletvrtak je objavio „Patagoniju“, Maura Bozelija i Paskvalea Frizende, drugu knjigu u njihovoj ediciji „Veliki Teks“. I ta cigletina od izdanja definitivno je must have za svakog ljubitelja Teksa Vilera. Posebno jer je Frizenda apsolutni mag što se tiče crteža, i štampa je uspela da iznese sve najsitnije linijice njegovog rada. A kada govorimo o VČ, treba im čestitati 10. rođendan, otprilike u isto vreme kada je stara dobra „Zlatna serija“ (koja, istina, pripada nekim minulim vremenima) napunila pola veka od nastanka. I tom prilikom VČ je „ributovao“ „Zlatnu seriju“ u vidu nove, modernije edicije, sa znanim Boneli junacima, i dodatkom u vidu „alternativnih“ korica sa radovima domaćih autora.

Darkwood je nastupio nešto opreznije, pa su se mnogi pitali šta se dešava. Kad se sve sabere i oduzme, objavili su izdanja koliko i svake godine, ali sve je bilo nekako kondenzovano u talasima, posebno za beogradski Sajam knjiga. Francuski albumio su i dalje na ledu, ali zato imamo nekoliko pravih dragulja. Pre svega, dve nove knjige Korta. Zatim, fenomenalno urađena prva knjiga „Modesti Blejz“, upravo dok ovo pišem čitam i najavu za prvu od četiri knjige „Porodice Špageti“, i more američkih superherojskih stripova. Nastavci „Panišera“ Garta Enisa, Gerinih i Aronovih „Skalpiranih“, „Lige pravde“, Snajderov „Betmen: Dvor sova“... I, „Miriklmen“ u dve knjige. Ko ne zna o čemu je reč lako može da izgugla, ali evo ukratko: Alan Mur je osamdesetih odlučio da uzme opskurni superherojski strip i izvrne ga naopačke, zgazi, opet prevrne i okači da se osuši. I onda je uzde uzeo Nil Gejman, i nastavio da ga mrcvari, dok nije obustavljen serijal. I Mur godinama nije dozvoljavao da se objavi, iako je reč o totalno inovativnom pristupu superherojskom stripu i za ovo vreme, a kamoli pre tri-četiri decenije. Elem, Mur je konačno popustio, ali pod uslovom da njegovo ime nigde ne stoji u stripu. I „Miriklmen“ je počeo da se reprintuje u svetu, pa i kod nas. „Izletnik“ je još jedan grafički roman koji vredi promenuti, a teško ispustiti. Snažan, životni i upečatljiv strip koji govori o malim trenucima u životu. 

Kako je „Korto Malteze“ kod Darkwooda svima znan strip u novom i dugo očekivanom ruhu, tako je i Čarobna knjiga iznenadila reizdanjem „Asteriksa“ u integralima sa po tri epizode. Verovatno većina zna koliko je teško dobiti prava za „Asteriksa“. Elem, ceo opus će biti objavljen u 12 knjiga, a ovih dana se očekuje izlazak četvrte. Ako se nastavi ovim ritmom, a nadajmo se da hoće, mogli bi da imamo kompletnog „Asteriksa“ za dve godine. 

Čarobna knjiga je ove godine izvršila ofanzivu sa izdanjima, a poslednji veliki talas ide ovih dana. Treba istaći i luksuzno izdanje „Nadzirača“ Alana Mura, nove knjige edicija „Best of Marvel“ i „DC gold“. Ali tu su i nove knjige Boneli stripova, poimenice ceo serijal „Jana Diksa“ u nekoliko omnibusa, „Merkurio Loi“ i posebno hvaljeni „Komesar Ričardi“. 

Zemunski Makondo je ove godine objavio prvu knjigu u ediciji „Sabrana dela Đorđa Lobačeva“. Sledeće godine je 110 godina od njegovog rođenja, i red je da ovaj veliki stvaralac domaćeg stripa bude uredno predstavljen posebnom bibliotekom. Na to se možda i opredugo čekalo, s obzirom na njegov značaj. Sjajna ekipa Makonda priredila je i dve knjige sjajne strip-adaptacije „Elrika“ Majkla Murkoka, eponimnog serijala epske fantastike, o kojoj sam pisao i u „Vremenu“. Nedavno smo ovde naširoko prikazali „El Topove sinove“ Alehandra Hodorovskog i Ladrona, a tu je i Manarin „Karavađo“, koga Makondo objavljuje u koprodukciji sa System comicsom.

Kad smo kod Systemovaca, moramo pomenuti izvanredne „Proklete: Pre poplave“ Džejsona Arona i rm Gere, autora potpisanih i na genioznim „Skalpiranima“. U saradnji sa Phoenix pressom System je objavio dve knjige „Uta“ Paole Barbato i Roija, autora sa „Dilana Doga“. A tu su i dve knjige priča po stripskim predlošcima, „Torpedo“ i „Helboj“. 

Uz System comics mora se pomenuti i serijal „Linije fronta“, posebno u godini kada je obeležena stogodišnjica od kraja Velikog rata. Uz leskovački strip projekat „Do pakla i nazad“ i De Lazareov i Radovanovićev „Sat“, Linije fronta“ su najznačajnija edicija srpskog stripa o Prvom svetskom ratu. „Linije“ istina izlaze od 2014, ali ove godine su serijom izložbi i promocija doživeli kulminaciju. 

Iza „Do pakla i nazad“ stoji autor „Vekovnika“ i „Beskrvnih“ Marko Stojanović sa grupom crtača. Reč je o nizu kratkih stripova i eseja koji upotpunjuju mitologizaciju naših heroja iz Prvog svetskog rata, običnih vojnika koliko i znanih imena, bez patetike i volšebne dehumanizacije. Kako govoriti o patnji i stradanju bez patetike? Teško, ali „Do pakla i nazad“ je dokaz da je moguće. I to uz scenaristički pristup tako blizak Tardiju u istoj tematici.

Stripovska zajednica je srazmerno mala, i većina stalnih domaćina i gostiju se neprestano prepliće. To ima svoju familijarnu stranu, i ti susreti se odvijaju kao poznanstva na slavama. Tek tu i tamo pojavi se novo lice među izdavačima. Dibidus je to novo lice, i već su se nanizali neki hvalevredni naslovi. Pre svega „Monstrumesa“, Imidžov serijal za kojim je svet poludeo, sa kitnjastim a opet privlačnim crtežom i pričom koja je ni previše mračna niti suviše sladunjava. Što bi rekli – taman kako treba.

Nekako mi Komiko i Besna kobila uvek idu jedni uz druge. Valjda asocijacija kako ih uvek viđam zajedno. Besna kobila je ove godine imala pune ruke posla, jer im je drugi roman koji su ikada objavili, „Luzitanija“ Dejana Atanackovića, fasovao NIN-ovu nagradu za prošlu godinu. Tako je karavan prezentacija, tribina i intervjua trajao cele godine. Ali, našlo se podosta i za objavljivanje. „Supersmederevac“ i „Slobodan pad“ od domaćih ostvarenja, i „Čudan zvuk motora“ i „Maks Vinson“ od stranih, kao i nova zbirka priča Dejana Atanackovića. Tu treba najviše izdvojiti „Čudan zvuk motora“ (uz rezervu da teniserski strip „Maks Vinson“ nisam još pročitao), kao vrsno i slojevito delo. 

Komiko je ove godine opet bio vredan, te se pojavilo nekoliko zaista vrsnih ostvarenja. Prvo, „Ardalen“ u koprodukciji sa Modesty stripovima, remek-delo Migelanča Prada o sećanjima, uspomenama i mnogočemu još. „Khaal“ Luja Sešea je SF epopeja o tri međusobno zaraćene rase zarobljene i zaboravljene u kosmičkom zatvoru. „Tungsten“ Marsela Kintanilja je crno-bela, dinamična, kriminalistička priča iz Brazila. I za kraj, pomenimo i tek objavljen (tipa - boja se nije osušila) grafički roman „Nedostaci“ Adrijana Tominea, koji je uspeo da iz fanzina preraste u najpoznatije delo ovog autora. 

Kao i svake godine, možemo se raspisati na ovu temu, i opet izostaviti mnogo odličnih stripova. Zato, ostavimo selekciju šta je najbolje i ko je dominirao za redovnu, postnovogodišnju retrospektivu, zavalimo se, jedimo i pijmo preko svake mere i dočekajmo praznike. Srećna nova! 

Autor: Nikola Dragomirović

Tekst i fotografije preuzete sa sajta hellycherry.com

http://www.hellycherry.com/2018/12/2018-strip-retrospektiva.html

Ketrin Arden - Devojka u kuli

Izdavač: Dibidus

Broj strana: 313

Pismo: Latinica

Format: 20 cm

Godina izdanja: 2018.

Kada svet želi da vas sputa svojim pravilima i okuje lancima predrasuda, jedino verom u sebe možete utabati svoj put i pronaći stazu do slobode. Stoletne šume na samom severu srednjovekovne Rusije i dalje su okovane mrazom i injem, a Vasja, pošto je uz pomoć zloduha zimskog porazila probuđenog Medveda, spasila svoj narod i pritom izgubila oca, beži od kuće na svom čarobnom doratu Soloveju u strahu da je seljani ne proglase vešticom. Jureći u najstudenijem srcu zime snežnim smetovima zavejanih polja i usnulih šuma, Vasja, prerušena u momka, u borbi sa razbojnicima koji seju strah po selima ruskim, zadobija naklonost velikog kneza moskovskog, ali mora da krije svoju tajnu kako ne bi uništila ugled i budućnost najbližih. Nošena vihorom studenih ruskih mećava pravo pod bedeme moskovske, Vasja će upasti u sam oganj zapaljene kneževe prestonice, u vatru koju samo ona može da ugasi. Konjske utrke po zaleđenoj reci, veličanstveni dvorovi opasani bedemima što streme nebu pod oblake, snežni smetovi po kojima jezde saonice zveckajući praporcima, besane noći pod zvezdanim nebom u snežnim šumama, Moskva koja gori u požaru, čarobni zaštitnici kuća. šuma i dvorišta, konji od žeženog zlata i žar ptice, tatarski ratnici koji vitlaju sabljama, dragulji koji isijavaju magičnim moćima, bodeži od leda, predstavljaju samo deo onoga s čime će se hrabra Vasja susresti dok pokušava da spase kneževinu od mračnih sila i besmrtnih demona koje samo ona može da zaustavi. ČUVAJ SE SMRTI ŠTO IZ LEDA I VATRE VREBA... 

Monstrumesa - I tom, Buđenje

"Američki bogovi" u stripu

Originalno, opčinjavajuće i beskrajno maštovito! - kada vam tim rečima blurbuje knjigu Džordž R.R.Martin, neko u čije tvorevine mašte godinama sa nestrpljivim iščekivanjem zaranjaju milioni, to je preporuka za sebe. Kada je pisac Nil Gejmen, opet je izvesno to željno iščekivanje čitalaca da zarone u njegove snolike kreacije. A Gejmenove već kultne "Američke bogove" poklonicima devete umetnosti približili su i u slike odnosno stripovske table pretočili P.Krejg Rasel i Skot Hempton. Sve to, u albumu "Senke", sada čitamo na srpskom i gledamo na svim jezicima zahvaljujući izdavaču "Dibidus", čiji je ovo prvi veliki izdavački poduhvat.

Istovremeno kad i u Americi, "Dibidus" je kod nas objavio integral sa devet epizoda "Američkih bogova", stripovske adaptacije remek-dela koje je preneto prilično verno, otprilike u meri u kojoj je romanu verna i na njemu zasnovana serija.

Tako se opet među stripadžije "vratio" ovaj pisac koji se na tron i uzdigao zahvaljujući pre svega "Sendmenu", odnosno stripu - koji  je, opet, "pretvorio" u književnost, odnosno čijem je uzdizanju među forme od velike literalne vrednosti doprineo više no iko. Jer Gejmen se uvek pre svega čita, čak i kada je praćen najfascinantnijim crtežom. Njegove reči uvek su, pre svega, čista literatura. Lepa književnost koja, čak i kada je izlomljena po pravilima stripovskog scenarija i "popakovana" u oblačiće - pretenduje na najviša književna priznanja, formalna i neformalna, ravnopravno sa "pravom", "čistom" literaturom. A bogami ih se i nadobijao - tih književnih nagrada, pre Gejmena rezervisanih samo za "prave" pisce, dakle nikako za stripadžije, pa još fanatične poklonije žanra fantastike.

Krejg Rasel nagrađivani autor (četiri priznanja sa imenom velikog Kirbija) koji je radio na herojima među kojima su Doktor Strejndž, Betmen, Sendmen, Konan, Helboj, Elrik od Milibona, Zvezdani ratovi, Bafi ubica vampira, ali i na strip adaptacijama "Prstena Nibelunga" i "Čarobne frule".

Skot Hempton radio je na serijalima Betmen, Sendmen, Crna udovica, ilustrovao knjige poznatih pisaca fantastike.

Zahvaljujući ovom dvojcu, koji je (počesto i genijalnim) crtežom dopunio i "domaštao" Gejmena, koji je upravo u "Američkim bogovima" po mnogima dostigao sopstveni kreativni vrhunac, ovaj njegov višestruko nagrađivani roman, koji je "istog časa postao klasik", kažu kritičari - dobio je stripovsku adaptaciju kakvu zaslužuje.

Autor: M.Mirković

tekst preuzet sa novosti.rs