недеља, 30. септембар 2018.

Kick-Ass I

„Imamo samo jedan život – a ja sam hteo da moj bude uzbudljiv...”

Dejv Lizevski je običan tinejdžer. Nije nikakav školski šmeker niti školski klovn, već običan zaluđenik za stripove, opsednut superherojima i zaljubljen u profesorku biologije.

Ali Dejv sanja velike snove. Velike, razbijačke, odmetničke superherojske snove. Danju je zarobljen u učionici, ali noću on navlači masku i postaje RAZBIJAČ.

Pošto ne poseduje nikakve posebne moći niti nadljudsku snagu, Dejv sa svojom superherojskom karijerom počinje klimavo kad se suoči s najstrašnijim kriminalcima Njujorka.

Kad Razbijač postane opšta senzacija, širom grada počinju da se pojavljuju ostali maskirani junaci – Crvena Magla, Veliki Tatica i minijaturna ubilačka mašina koju zovu NINDŽICA. Dejv Lizevski zna da je njegov superherojski hobi opasan, ali on jednostavno više ne može da stane...

Sjajni autorski tandem Milar (Vulverin: Starac Logan, The Ultimates, Građanski rat, Superman: Red Son) – Romita mlađi (Ajron Men, X-meni, Čudesni Spajdermen, Derdevil, Vulverin, Svetski rat: Hulk) stvorio je neobičnu priču o odrastanju, nasilju i herojstvu koja se svojom originalnošću ne može lako uklopiti ni u jedan od popularnih stripskih tematskih obrazaca.

Na osnovu stripskog serijala snimljeni su i filmovi Kick-Ass 1 i Kick-Ass 2.

Alan Mur, Džejsen Barouz - Neonomikon


Neonomikon je verovatno najmračnija priča koju je Alan Mur ikad napisao i bespogovorno nudi najbolje radove iz već sjajne karijere Džejsena Barouza. Ne znam da li je moralno prihvatljivo voleti nešto toliko strašno, ali ja ne mogu da prestanem da razmišljam o ovoj knjizi.“

– Brajan K. Von, autor Sage i stripa Y: The Last Man

Petnaest jezivih ritualnih ubistava počinjeno je na identičan način, ali među osumnjičenima se ne može pronaći nikakva veza. Agent FBI-ja Aldo Saks je istražitelj kojem se poveravaju najteži slučajevi. Njegova logika i pristup problemu dovode do rešenja i kad se to uobičajenim metodama ne može postići. Trag ga vodi ka bruklinskom klubu Zotik, gde upoznaje dilera halucinogenih droga koji je možda povezan sa slučajem. Aldo nije svestan da ga samo korak deli od suočavanja sa zastrašujućom, mračnom silom...

Alan Mur, legendarni stripski stvaralac (Nadzirači, V kao vendeta, Liga izuzetnih džentlmena, Iz pakla, Betmen: Ubistveni vic i mnogi drugi), i sjajni crtač Džejsen Barouz donose četvorotomni serijal inspirisan lavkraftovskim horor univerzumom, a u njemu su tri povezane priče: Dvorište, Neonomikon i Providens.

Prvi tom, koji je pred vama, sačinjavaju Dvorište i Neonomikon.

Asteriks #37 - Asteriks na trci kroz Italiju


37. EPIZODA ASTERIKSA - PRVI PUT NA SRPSKOM JEZIKU!

Senator Jogurtus Bifidus, zadužen za saobraćajnice u Rimskom carstvu, optužen je da nenamenski troši novac za održavanje čuvenih rimskih drumova. Oni su, naime, u vrlo lošem stanju... Kako bi to opovrgao, Bifidus organizuje kolsku trku kroz Italiju, otvorenu za pripadnike svih naroda poznatog sveta.

Za nju saznaju i Asteriks i Obeliks, pa rešavaju da se okušaju u vožnji trkačkih dvokolica. Za Julija Cezara, naravno, pobeda rimskog vozača predstavlja pitanje časti. Kakvim će se sredstvima takmičari služiti ne bi li došli do trofeja, videćemo u ovoj epizodi...

субота, 29. септембар 2018.

10 romana naučne fantastike koje bi svaki fan trebalo da pročita

Žanr spekulativne fikcije, poznatiji kao naučna fantastika, postoji u različitim formama već vekovima, ali tokom poslednjih stotinak godina postao je veoma drugačiji i popularan oblik književnosti. Velike su šanse da ćete prepoznati neku od tehnologija koje je ovaj žanr inspirisao ili reč koji su skovali autori ovakvih knjiga čak i ako niste nikada pročitali roman naučne fantastike.

Sa toliko knjiga naučne fantastike koje su u ponudi, a ima ih na hiljade, pred čitaocima stoji širok spektar dela koja govore o različitim temama, a neka od njih su svojevremeno bila zabranjena za distribuciju. Ova lista ne predstavlja izbor deset najboljih već smo za vas probrali dela od kojih je najbolje početi ukoliko niste do sada čitali fantastiku, ili ukoliko ste fan, ovih deset morate imati na svojoj polici.

„Vremeplov“




Koncept putovanja kroz vreme postoji odavno, ali se pre „Vremeplova“ najčešće vezivao za magijske svetove. Legenda naučne fantastike H. Dž. Vels je definitivno tvorac i koncepta i samog termina za mašinu koja fizički lomi mesto i vreme kako bi osobu prebacila u drugi vremenski period.

Napisana sa društvenim i političkim metaforama koje kod nekih ljudi mogu izazvati nelagodu, priča govori o neimenovanom putniku kroz vreme koji odlazi u daleku budućnost. Zemlja se nalazi na ivici solarnog uništenja i društvo je podeljeno u dve grupe: mirne i jednostavne Eloije, i nasilne, životinjske Morloke. Ova knjiga je izvor brojnih oruđa koja su kasnije korišćena u naučnoj fantastici, a među kojima su umiruće Sunce i zaraćene klase ljudi.

„Rat svetova“




Sa pričom o Velsovom uticaju na savremenu naučnu fantastiku se ne može preterati. Kao što je kodirao putovanje kroz vreme, tako je i začeo priče o invaziji vanzemaljaca u „Ratu svetova“. U ovom romanu, koji je blagi komentar na britanski kolonijalizam, neimenovani narator mora da preživi dok vanzemaljci uništavaju Englesku.

Savremeni čitalac će sigurno naći mnoge poznate naučnofantastične momente u ovoj knjizi: tehnološki superiornija armija vanzemaljaca, ljudi koje koriste kao stoku, robotski brodovi koji hodaju i borbeni ljudski otpor. Ova knjiga je mnogo puta adaptirana, a među njima je verovatno najpoznatiji radio prenos iz 1938. godine kada je tekst čitao Orson Vels.

„Ja, robot“




Isak Asimov je praotac Tri zakona robotike koji će zauvek povezivati robotiku sa problemima morala. Ova tri zakona su razvijena u njegovim kratkim pričama iz zbirke „Ja, robot“ objavljene 1950. godine. Pojavljuju se u različitim oblicima kroz mnoge priče, a konačno su definisani u „Runaround“, napetoj priči u kojoj konflikt među zakonima stvara potencijalno smrtonosnu konfuziju u robotovom pozitronskom mozgu.

Pitanje da li se ovi zakoni zaista mogu primeniti u domenu veštačke inteligencije je jedno od onih o kojima se može raspravljati, ali sama činjenica da se nalaze u naučnom diskursu je svedočanstvo trajne snage Asimovljevih dela. On je jedan od pisaca koji su robote odvojili od frankenštajnovskih korena i stvorili od njih složena, sofisticirana (i potencijalno stvarna) bića kakvim ih smatramo danas.

„2001: Odiseja u svemiru“



Ako ste ikada imali i prolazno interesovanje za filmove, sigurno ste videli Kjubrikovu „2001: Odiseju u svemiru“. Ipak, možda niste svesni činjenice da postoji i roman koji je napisao jedinstveni Artur Č. Klark. Knjiga je veoma slična priči u filmu, ali ima sopstveni šarm i zbog toga je preporučujemo svakom obožavaocu naučne fantastike.

Za razliku od ostalih romana na ovoj listi, „2001“ je pisana istovremeno sa istoimenim filmom. Ipak, za razliku od filma koji je delo Kjubrikove umetnosti, knjiga je ozbiljno naučna ili je bar blizu toga. Takođe, ona mnogo jasnije objašnjava radnju filma, posebno delove u vezi sa monolitima i njihovim odnosom sa čovečanstvom.

„Da li androidi sanjaju elektronske ovce“




Ovo veliko promišljanje Filipa K. Dika na temu veštačkih života mora biti uključeno na listu ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je inspirisalo klasik naučnofantastičnih filmova „Blejd raner“. Ipak, ako uporedite ova dva dela, otkrićete da je roman dovoljno drugačiji od filma tako da se može vrednovati zasebno.

Knjiga manje govori o mehanici elektronskih oblika života (uključujući i elektronske ovce iz naslova), a više o identitetu i emocijama, i pitanju da li nešto što je stvoreno može imati isti značaj kao i nešto prirodno.

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“




Radio-drama Daglasa Adamsa koja je pretvorena u roman je potpuno ludilo, i zato je treba pročitati u celini. Zaista predstavlja nešto što treba iskusiti, a ne opisivati. Nije ovde toliko reč o romanu koliko o zbirci priča koje su povezane u jednu veliku zajednicu.

Ovu knjigu je najlakše čitati ako joj pristupite kao humorističkoj dekonstrukciji žanra naučne fantastike umesto kao o primeru romana iz ovog žanra. Priča o poslednjim danima Artura Denta na Zemlji i svemu što se dešava posle više se čita kao apsurdna umetnost nego kao književnost. Ako ništa drugo, zabavna je kao nijedna od knjiga na ovoj listi i zaslužuje da bude pročitana.

„Neuromant“




U romanu Vilijama Gibsona „Neuromant“, ljudski umovi su sposobni da se povezuju sa Matriksom, ogromnom sajber mrežom koja će čitaocima delovati poznato. Čejs, glavni junak, ne može da se poveže sa Matriksom zbog prethodnih prekršaja. Kada mu misteriozni nindža ponudi da mu pomogne da povrati svoju sposobnost ukoliko za njega odradi hakerski posao, on prihvata predlog i počinje ova maglovita avantura.

Ovo je jedna od knjiga koja je ostavila dubok trag na žanr naučne fantastike. Neki čak i spekulišu da je ideja o Matriksu poslužila kao osnovni nacrt savremenog interneta, bar u metaforičkom smislu, ako ne u striktno tehničkom. Osim toga je prepuna sjajnih opisnih fraza uključujući i genijalnu prvu rečenicu.

„Enderova igra“




Prvobitno napisan kao kratka priča, ovaj roman Orsona Skota Karda predstavlja analizu sivih zona ljudskih konflikata. Čovečanstvo je u velikom ratu sa insektoidnom venzemaljskom rasom i upušta se u treniranje nadarene dece da od malena postanu nemilosrdni, pragmatični vojnici koji će biti sposobni da zauvek zaustave vanzemaljce. Šestogodišnji Ender Vigin je izabran da trenira u školi i postane stručnjak.

Iako je uvrnuti kraj romana otkriven odmah nakon objavljivanja, i dalje je vredan čitanja. Knjiga je postigla impresivnu stvar – njene teme o moralu i manipulaciji funkcionišu uprkos tome što znate šta se događa.

„Snow Crash“




U ovom romanu Nila Stivensona ljudi komuniciraju sa „Metaverzumom“, novom generacijom interneta kojoj čovek pristupa putem virtualne realnosti. Tehnologija koja se koristi će većinu podsetiti na „Oculus rift“. Misteriozni virus „Snow crash“ počinje da se uvlači u mozgove korisnika Metaverzuma što nagoni glavnog junaka Hiroa da pokuša da ga pobedi. Osnovu priče, između ostalog, čini sumerska mitologija.

Ako ste ikada koristili izraz „avatar“ da opišete onlajn personu, upotrebili ste izraz koji potiče iz ovog romana. Ako ste ikada koristili Google Earth ili Second life, upotrebili ste nešto što je inspirisano romanom „Snow crash“. Neizmeran je uticaj koji je ova knjiga imala na tehnologiju novog milenijuma.

„Prvi igrač na potezu“




Mnogo novije delo od ostalih nabrojanih na listi, „Prvi igrač na potezu“ je nostalgično putovanje koliko i roman. Glavni junak je Vejd Vots, tinejdžer opsednut MMO-om koji je, uglavnom, zamenio komunikaciju u digitalnoj eri. Vejd se upušta u potragu za skrivenim blagom unutar igrice, a za to mu je potrebno obimno znanje iz jedne ezoterične oblasti: pop kulture osamdesetih godina prošlog veka.

„Prvi igrač na potezu“ je jedan od onih romana koji su prepuni referenci. Ako imate i najmanje interesovanje za video igrice osamdesetih, sigurno ste već pročitali ovu knjigu. Za one koji još uvek nisu, znajte da je ovo zanimljiva analiza starih i retro tehnologija, i odraz poštovanja koje neki ljudi imaju prema tim vremenima.

Autor: Dragan Matković
Tekst i fotografije preuzete sa sajta laguna.rs

Sekira koja život znači: 10 epizoda Zagora koje bi trebalo da pročitate (Helly Cherry)



Panbalkanski hajp o Zagoru traje pola veka. To smo već utvrdili na nekoliko mesta – u septembru 1968. godine „Nasilje u Darkvudu“ se pojavilo na kioscima, a ostatak je postao fundamentalan deo istorije devete umetnosti na ovim prostorima. Iskreno, kao Zagorov fan od malih nogu, naslušao sam se svega. „Zagor je uništio strip scenu u Srbiji!“ „Zagor je najveći strip junak koji je ikada postojao, a Feri je najznačajniji crtač svih vremena!“ Ono što je zajedničko za ove izjave sa dijametralno suprotnog spektra jeste da su potpuno pogrešne. I zaista su izgovorene u mom prisustvu.

Ali Zagor jeste značajan. Tu nema dvoumljenja. Ignorisati tu činjenicu isto je kao biti slep i gluv za okolinu. Opstao je na ovim prostorima pola veka, što je podvig kojim se mnogi drugi junaci ne mogu pohvaliti. Ima jaku fanovsku bazu i verne čitaoce, kojima se može oprostiti i povremeni neutemeljeni zelotizam, ali su makar dosledni stripu koji su zavoleli u detinjstvu. Zagor je zabava. Zagor je avantura. I Zagor nema pogrešne poruke i licemerne porive. Mnogi ga vole, i često je pitanje zašto je tako. Šta ga čini tako privlačnim likom za brojne generacije (uglavnom 40+ godina, da budemo iskreni). 

No, ovde se nećemo baviti hiljadu puta prožvakanim temama, odnosno ko je Zagor, kako je tekao njegov istorijat, a posebno nećemo da nabrajamo razloge zbog kojih ga treba čitati. Nije na nama da nekoga ubeđujemo da čita Zagora. Možemo samo razložno prikazati zašto zaslužuje šansu. 

Pretpostavimo da znate ko je Zagor. Svesni ste njegovog kanonskog izgleda, prijatelja, vremenskog raspona i osnovnih poriva. Ako je odgovor na ove stvari „ne“ – guglajte. Pretpostavimo sada da imate apsolutno poverenje u naš sud. Ako ne, trebali biste. Među stotinama epizoda Zagora i brojnim vanrednim izdanjima krije se i žito i kukolj. Svaki fan će kao adut izvući iz rukava neku epizodu koja ga najviše vezuje za serijal. I to su sasvim validni argumenti. Svako ima razloga da baš ovu ili onu epizodu smatra epohalnom. U ovom slučaju, nabrojaćemo ih deset. A ako neko ko nikada nije čitao Zagora, a uzme u ruke svih ovih deset epizoda i ne „navuće“ se na Duha sa sekirom, slobodno se može smatrati imunim na njegov stripovski šarm.

Disklejmer: Lista nije rangirana, svaka od ovih deset priča zaslužuje podjednako poštovanje. Za sve kontraindikacije ili neželjene reakcije na Zagora, obratiti se nadležnom farmaceutu ili psihoterapeutu.


1. Divovi dobra i zla (VČ Odabrane priče 14 – „Demon ludila“)


Hajde odmah da se obratimo metaforičkom slonu u sobi: Ovo je argument koji će potegnuti svaki punokrvni zagorovac. Priča koju je napisao Ticijano Sklavi, tvorac Dilana Doga, a nacrtao Galijeno Feri. I to sjajno nacrtao.

Najduža priča o Zagoru, i u neku ruku mogla je biti i poslednja. Peti sukob sa poludelim profesorom Helingenom u serijalu, genijalnim naučnikom opsednutim svetskom dominacijom. U prva dva je izumeo Titana, džinovskog robota. U trećem je izumeo krstareće rakete, a poslednji put je komunicirao sa vanzemaljcima i učestvovao u njihovoj invaziji. Nepotrebno je istaći da su se svi sukobi završili loše po njega. Prvi put je preživeo požar, drugi put je nataknut na harpun, a nakon trećeg sukoba je završio u ludnici. Invazija Akronjana je okončana tako što se Helingen na kraju kulerski dezintegrisao u staklenoj kabini vanzemaljaca. Delovalo je kao da je to K-R-A-J. 

Avaj, tu dolazi Sklavi sa svojim nesvakidašnjim idejama. Skoro deifikovani Helingen se vraća, ovaj put obdaren neverovatnim moćima, i to nije sve. Zagor tone u ludilo, a svet oko njega ima sve manje smisla. Saznajemo – SPOILER ALERT – da ga je Helingen zapravo preneo u paralelni svet i gurnuo u ludilo. Darkvud kakav poznajemo nestaje, Čiko strada pred Zagorovim očima, a na kraju i sam heroj strada od sopstvene ruke na Helingenovom grobu. 

Stvarnost je nešto složenija. Delom događaja orkestrira sam Manitu, a Zagor prolazi stepene sopstvene apoteoze da bi se izjednačio sa svojim neprijateljem. U priči strada od vatre, noža, ludila i samoubistva, isto kao Helingen u prethodna četiri susreta, i epilog je sukob divova dobra i zla, Zagora i Helingena velikih poput planina. A i kraj je sklavijevski – naučnik spoznaje svoje ludilo i zlo, i odlazi u zagrobni život pomiren sa svetom. 

Bozeli i nedavno Buratini su uspeli da ponište sve pozitivne efekte Sklavijevog Helingena, ali ostaje činjenica da je ova priča nesvakidašnja u celom serijalu. Kako god da se posmatra i iz kog god ugla (a ovaj je bio moj), „Divovi dobra i zla“ su jedinstvena priča u decenijama dugoj istoriji Zagora.

2. Nestali istraživač (VČ Odabrane priče 21)


Jedna od prvih priča Maura Bozelija sa crtežom veličanstvenog (ali i ostarelog) Karla Rafaela Marčela, „Nestali istraživač“ označio je početak novog doba u Zagorovom izdavaštvu. Nakon dugog perioda stagnacije devedesetih, ovom pričom počela je modernizacija devedesetih i niz veoma uspešnih priča. A sama pripovest u stripu je odvela Zagora i Čika u potragu za Severozapadnim prolazom. 

„Nestali istraživač“ je esencija avanturističkog žanra, prepun izdaje, prevrata i sjajnih scenarističkih bravura. Atmosfera ledenog severa je upečatljiva, i u tom trenutku retko viđana u Zagoru. Teško je nabrojati zašto neko može lako da se zaljubi u ovu priču, ali i ostaje činjenica da će mnogi da se osvrnu samo na činjenicu da je Zagor neko vreme proveo na snegu bez jakne. Takva banalizacija ne čini na čast „Nestalom istraživaču“ i preterano je maliciozno svoditi celu priču na nekoliko nelogičnosti. Ovaj strip jednostavno nije takav. 

Na poziv prijatelja sa broda „Golden baby“ Zagor i Čiko odlaze u spasilačku ekspediciju na sever. Brod kapetana Frejzera proveo je tamo već dve zime zaleđen. Pobunjena posada, nepoznati urođenici, opasnosti života na ledu, misterija kletve Arktičke sfinge... svi elementi dobre avanture su na broju. 

Nekada davno, još devedesetih, prva dva nastavka ove priče u Srbiji je objavio „Horus“. Treći i četvrti nastavci nisu ugledali svetlost dana. Zato su primerci ovog stripa u izdanju hrvatske „Slobodne Dalmacije“ bili izuzetno traženi u Srbiji, sve dok nije objavljeno izdanje „Veselog četvrtka“. 

Kao početak jednog reformskog pravca Zagora, svesni smo da u ovom novom periodu stagnacije Zagora, ovakva priča i ideja o sličnoj modernizaciji je više nego neophodna.

3. Hiljadu zamki (VČ Biblioteka Zagor 1)


Prvi Zagor, tek pomalo nalik junaku kakvog danas poznajemo. Prvi mačići se u vodu bacaju, kaže poslovica. Ali, ovde to nije slučaj. Sledeće epizode su naivne, i bilo je potrebno vremena da se Zagor izbori sa samim sobom i izraste u serijal dostojan poštovanja. Ali, prva priča o Zagoru odudara od tog šablona. Naravno, ima tu pregršt naivnih, pa čak i detinjih trenutaka, uglavnom u vezi sa Čikom, koji se sa Zagorom ovde tek upoznaje. Ipak, atmosfera prvog Zagora je drugačija, opipljivija od ostalih. Više odgovara prvoj polovini 19. veka, u kojoj se navodno odigrava serijal. Traperi, vojne i trgovačke postaje, pa i sama oprema ljudi, odišu duhom tog vremena. Priča je, naravno, linearna – pobunjeni Indijanci. Zagor i Čiko sprečavaju da granica bukne u plamenu rata, a tu su i nekolicina špekulanata. Sasvim jednostavan i efikasan recept. A opet, dovoljno upečatljiv da se i danas, više od pola veka kasnije, sa zadovoljstvom može čitati. 

Prava je šteta što su već sledeće epizode bile hladan tuš. I ova prva priča je prečesto potcenjena. Ali u svetlu kako je Zagorov svet umnogome napredovao, ali u slučaju ambijenta deevoluirao u odnosu na prvu priču, „Hiljadu zamki“ zaslužuju poštovanje. 

4. Zagor protiv vampira (VČ Odabrane priče 3, Biblioteka Zagor 25)


Još jedan klasik, ali značajan po mnogočemu. Tačno – Feri je dao sve od sebe. Takođe tačno – Nolita je napisao veoma zanimljivu horor priču u slavu i omaž filmskim klasicima ovog žanra. Priča je atmosferična, i obiluje (danas pomalo zastarelim) horor klišeima. Ali, ne može se reći da je nezanimljiva. Od karavana u kome se odvijaju tajanstvene stvari, do vampirovog zamka i njegovih poslušnika, „Zagor protiv Vampira“ je vredan čitanja. Kasnije su vampiri počeli da se svako malo pojavljuju u Zagoru, uskoro nas u redovnoj seriji očekuje njihov povratak. Tu su sada i vukodlaci, vampirice, dobri i zli izdanci ove sorte... Ali back in the days, bio je samo baron Rakoši, slika i prilika Kristofera Lija u mlađim danima, i drakulovska pričica u dva i po nastavka. I lep početak takozvanog „zlatnog perioda Zagora

Ova priča je dugo vremena bila i bolna rana za sve zagorovce u Jugoslaviji. Preskočena je u „Zlatnoj seriji“, pa su je retki imali prilike videti samo u italijanskom izdanju. Onda je hrvatska „Slobodna Dalmacija“ došla tačno do tog broja, pa vratila izdanje na prvi broj, a fanovi su opet ostali kratkih rukava. Tek 2003. godine hrvatski „Ludens“ je objavio „Vampira“, a „Veseli četvrtak“ je ovde premijerno izbacio priču nekoliko godina kasnije.

5. Okean (VČ Biblioteka Zagor 27)


Četiri sveske „Okeana“ su nekada bile sveti gral za kolekcioare Zagora. Neke od njih su bile veoma retke, a sama priča nije preterano skraćivana u izdanju „Zlatne serije“. Pritom, „Okean“ je sasvim jednoglasno jedna od najboljih epizoda ovog perioda Zagora

Zagor i Čiko iz Port-o-Prensa na Haitiju putuju brodom zajedno sa Diging Bilom i posadom „Golden Baby“ u potragu za – zlatom. I to izgubljenim zlazom Inka na potopljenim španskim galijama. Iskreno: Ima li boljeg zapleta za avanturistički strip? Možda ako ih napadnu potomci karipskih gusara? A upravo to se dešava.

Šalu na stranu, „Okean“ rabi brojne avanturističke klišee, ali je odrađen na više nego šarmantan način. 

6. Zagor priča... (VČ Biblioteka Zagor 18)


Čitaoci vole i cene dobar origin junaka. Takve priče su često najtraženije na tržištu, i to sa pravom. Svio vole dobar i lep sat, ali uvek je fascinantnije onaj skup zupčanika koji čine da časovnik lepo otkucava sekunde. I ovde je slično. Znamo da je Zagor junak bez straha i mane, ali lepo je znati kakav je čovek bio pre nego što je ogrnuo plašt izaslanika Manitua i zaštitnika darkvuda. A tu se krila i najveća zamka, u koju, srećom, Nolita i Feri nisu upali. Mogli su da idu linijom manjeg otpora, i od njega stvore pravednika otkad je ugledao svetlost dana. Ili, bože sačuvaj, da su ga vazdigli zaista na mesijanski nivo. Odlučili su se pak na ambivalentniji pristup. Pogibija roditelja od strane istih Indijanaca među kojima sada živi. I osveta zagora pre Zagora nad njima. I to krvava, necenzurisana i pomalo morbidna osveta, posebno kada mlađahni Zagor sazna da mu je otac svojevremeno počinio sličan masakr, što je i uzrokovalo lanac odmazde. 

7. Marš očajnika (VČ Odabrane priče 41)


Ovo je sasvim očigledna sigurica. Nadaleko hvaljena priča, voljena od strane svih, potpuno prizemljena što se tiče fantastičnih elemenata i dovoljno teskobna. Evropski plemići koji istrebljuju bizone sporta radi, i odmazda Indijanaca; Zagor spašava plemiće nenaviknute na Divlji zapad i goni ih na dugi marš kroz pustaru, sve sa Indijancima za petama. I naravno, Frida. Austrijska plemkinja Frida Lang koja sa Zagorom razmenjuje nekoliko strasnih poljubaca u suton na rečnom sprudu. A tu je i samožrtvovanje junaka, koji je tu najmanje kriv za sve, samo zarad izbavljenja (polu) nedužnih plemića i za viši cilj. Budimo realni, Zagora savršeno briga za razmažene plemiće, osim na elementarnom nivou brige nad razmaženom odraslom decom. Da tu nema žena i dubljih motiva možda bi ih i pustio niz vodu. Ali ovde se na lep način ogleda kako Zagor sagledava širu sliku. Strajhuje da će pokolj plemića povući veliku odmazdu nad Indijancima, pa je ovo i način da žrtvujući nekoliko njih, na kraju i sebe, spasi ceo narod od stradanja. 

8. Čarobnjak Kandraks (VČ Odabrane priče 23)


U potpuno drugačijem maniru od prethodne priče, „Čarobnjak Kandraks“ se poigrava sa potpuno nemogućim scenarijima. Da su Kelti stigli do Amerike, i da je njihov druid Kandraks uspeo da se mumificira u katatoničnom stanju do 19. veka da bi zaštitio njihovu kulturu, i da arheolozi uspeju da nabasaju na njegovu grobnicu, čak ni tada keltska religija nije bila toliko krvožedna da bi on učinio sve što jeste. Ali ovo je Zagor, i sve je moguće. 

Dakle, keltskog druida na arheološkom lokalitetu bude iz hiljadugodišnjeg sna, a on se pokazuje kao badass neprijatelj, čarobnjak i hipnotizer, a sve u želji da plavokosu devu žrtvuje određene noći pod pogledom Meseca. Avaj, Zagor je tu, i nema te hipnoze koja može da mu slomi volju. Na kraju, prema oprobanom receptu iz „Marša očajnika“, Zagor dobije par strastvenih poljubaca. 

„Kandraks“ u opisu deluje satirično, ali to svakako nije. Reč je o vešto konstruisanoj priči. Elementi koji deluju neuklopivo su sjedinjeni u dobroj srazmeri da se čitalac uljuljka u komfor avanture i naglašenog horora. Sam čarobnjak je korišćen još nekoliko puta u Zagoru, ali nijedan nije uspeo da uspostavi ovakvu komociju avanturizma. 

9. Opaki Mortimer (VČ Odabrane priče 11)


Nije ovo bez razloga jedini Buratinijev scenario na ovoj listi. Naravno, ima on još dosta hvalevrednih priča sa manje ili više uspešnom realizacijom. Ali sadašnji urednik Zagora je i gangrenozna rana ovog junaka i pati od brojnih scenarističkih bolesti. No, sada nije o tome reč. Ono što mu se mora priznati jeste kreiranje Mortimera, Zagorovog Morijartija, genija zločina. On je u ovom slučaju savršeno dijaboličan, prepreden i razrađuje zločinački plan u Njujorku koji Zagor na jednite jade osujećuje. U igri mačke i miša po ulicama Njujorka Mortimer pokazuje više harizme i pameti od našeg junaka, a posebna draž leži u činjenici da je plan osujećen a da se njih dvojica nisu ni sreli do poslednje stranice. 

Nažalost, svaki sledeći njihov susret (a bilo ih je više nego što je trebalo) deplasirao je kvalitet prvog obračuna.

10. Morska strava (VČ Odabrane priče 25)


Nije neka nauka uzeti Lavkraftove „Senke nad Insmutom“ i ideju o deevoluciji ljudi u ribolika bića pod vlašću Dagona. Bozeli je uspeo da iskoristi Lavkrafta bez ikakvog uvijanja, a opet dovoljno inovativno da izgradi zanimljivu i originalnu priču. Od prologa u raspadnutom Kušu u Africi, preko insmutovskog Port Vejla opustošenog kultom Dagona, pa sve do potere za Krakenom (zemaljskom inkarnacijom Dagona) u Sargaskom moru, „Morska strava“ jedna je od najboljih priča u novijoj epohi Zagora

Autor: Nikola Dragomirović
Tekst i fotografije prezuete sa sajta hellycherry.com

Makondo i System comics predstavljaju: Karavađo


Milo Manara, Karavađo

Premijera i promotivna cena 1300din na Salonu stripa, SKC, Beograd, 28-30.9.

Mikelanđelo Merizi da Karavađo, zvani Karavađo (1571 – 1610). Na pravom mestu i u pravo vreme, pojavio se buntovnik koji je verovao  u svoj talenat, nije mario za društvene norme, imao je isti stav prema svojim prijateljima i prema bogatim i uglednim mecenama, i davao im je u svojim delima ono što su tražili — istinu, bol i patnju. Karavađo je slikao ono što mu je svakodnevno bilo pred očima.

Miloš Kosovac

петак, 28. септембар 2018.

Duge noći i crne zastave I


Srbija, proleće 1386. godine...

Iz jednog pograničnog manastira horda akindžija uspeva da ukrade srebrni kivot koji je lično vlasništvo srpskog kneza Lazara. Nakon što to sazna, Lazar odlučuje da u poteru za dragocenim predmetom pošalje svoja tri najbolja viteza: Ivana Kosančića, Milana Toplicu i Miloša Obilića. U međuvremenu, osmanski vladar Murat ima ozbiljne planove vezane za osvajanje Evrope, a prva prepreka koju će morati da savlada jeste mala srpska kneževina. Potaknut savetima zagonetnog derviša Edhema, on odlučuje da udari na pograničnu tvrđavu Pirot čijom odbranom rukovodi odvažni ali ozloglašeni i svojeglavi Stefan Musić. Bitka za kapije Evrope može da počne. 



Zasnovan na bestseleru Dejana Stojiljkovića, koji je uradio i adaptirani scenario, prvi tom stripa Duge noći i crne zastave donosi uzbudljivu priču o prelomnim danima srpske srednjovekovne države i dugom ratu koji je kulminirao Kosovskom bitkom. Za vizuelno oblikovanje mitskih junaka i atmosfere srpskog srednjovekovlja zaduženi su majstori stripovskog zanata Aleksa Gajić, Ivica Sretenović, Ivan Stojković i Tiberiu Beka u još jednoj adaptaciji književnog dela u srodni, ali drugačiji medij.



Bitka može da počne! 

Format: 21.5x29.7 cm
Broj strana: 60 + CD
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Godina izdanja:
28. septembar 2018.
ISBN: 978-86-89309-51-5

Čarobna knjiga na SALONU STRIPA!


Salon stripa u Beogradu, u SKC-u, od 27. do 30. septembra 2018. godine.

NE PROPUSTITE, KAO I SVAKE GODINE, POPUST OD 33% NA NAŠA IZDANJA!

Čarobna knjiga vas čeka na starom mestu, a pripremili smo i TRI sjajna izdanja za vas.

Neonomikon: „Verovatno najmračnija priča koju je Alan Mur ikad napisao i bespogovorno nudi najbolje radove iz već sjajne karijere Džejsena Barouza. Ne znam da li je moralno prihvatljivo voleti nešto toliko strašno, ali ja ne mogu da prestanem da razmišljam o ovoj knjizi.“ – Brajan K. Von

Kick-Ass 1: Sjajni autorski tandem Milar – Romita mlađi stvorio je neobičnu priču o odrastanju, nasilju i herojstvu koja se svojom originalnošću ne može lako uklopiti ni u jedan od popularnih stripskih tematskih obrazaca.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, Asteriks – album #37!

Kao što smo obećali, paralelno uz knjige koje sadrže po tri epizode objavljivaćemo nove albume koji su tek izašli u Francuskoj. Tako je sad pred vama „Asteriks na trci kroz Italiju“, epizoda koja se na francuskom tržištu pojavila prošle jeseni. 
Meke korice, pun kolor, 48 strana.

Uporedo sa Salonom stripa trajaće i Leteći start, od 28. 9. do 1. 10, na već poznatim lokacijama: u striparnici Čarobna knjiga u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici Alan Ford na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige Bulevar Books u Novom Sadu i na našem sajtu. Cena Neonomikona tokom Letećeg starta biće 1.070 dinara, Kick-Ass 1 koštaće 1.205 dinara, a Asteriks #37 – 440 dinara.

VAŽNA NAPOMENA
Najnovija avantura Asteriksa, galskog junaka, izaći će iz štampe u petak, 28. septembra, dakle DRUGOG DANA Salona stripa, a i na drugim prodajnim mestima pojaviće se tog dana.

Listamo novi Politikin zabavnik (#3477)


Na kioscima je novi Politikin zabavnik, a u njemu možete pročitati:


* Od Londona do Čubure
POVRATAK ODISEJA
Kako se Miloš Crnjanski, naš veliki pisac, vratio u otadžbinu posle više decenija prinudnog izgnanstva...
Autor: Nemanja Baćković


* Zadaci za 21. vek
ČAŠA MARSOVSKE VODE
Skoro 15 godina nakon što je Evropska svemirska agencija počela istraživanje Crvene planete, uređaji zaposleni na toj megalomanskoj ekspediciji došli su do zapanjujućeg otkrića. Voda!
Autor: S.Nikolić


* Nauka na klackalici
A-BOMBA JABUKA RAZDORA
Jedan razgovor dvojice fizičara-nobelovaca Nilsa Bora i Vernera Hajzenberga, Danca i Nemca, prijatelja, u septembru 1941. godine, i danas je predmet gorljivog sporenja.
Autor: V.Stojković


* Ulicama moga grada...
E BAŠ ME DANAS NEĆE!
Zašto se autobus pojavi baš kad smo posle dugog čekanja doneli odluku da krenemo pešice? Zašto uvek odaberemo najsporiju kolovoznu traku? I zašto se zbog svega toga toliko nerviramo?
Autor: O.M.


* Vek od španske groznice
NEVIDLJIVI UBICA BEZ STRAHA I MANE
Za nekoliko meseci stradalo je pet puta više ljudi nego na bojištima u Prvom svetskom ratu. Virus, uprkos svom nazivu, sa Španijom nije imao gotovo nikakve veze. Bio je poznat po imenu La Pesadilja - Noćna mora...
Autor: Nikola Dragomirović


* Ubistvo uživo
MAČEM NA GOLORUKOG
Prvi atentat koji je televizija direktno prenosila dogodio se u Japanu...
Autor: N.D.


* Zabavnikov strip: Galieno Feri, Zagor - Nestali totem, III deo


* Život ni(je) bajka - Karlo Bulić, glumac, lekar, apotekar
SRCE U RUCI
Voleo je da kaže: "Tako prolazi slava ovozemaljska"; uživao je u životu, nije mu robovao. Za njega je život zaista bio umetnost, a umetnost život.
Autor: Nina Zdinjak


* Između istine i legende
KAD JA RIKNEM...
Lav je, od osnivanja 1924. godine, zaštitni znak američkog filmskog studija "Metro-Gildvin-Mejer".
Autor: S.L.


* Poruke iz prošlosti
NASLEĐE STOUNHENDŽA
Mitovi i taje oduvek su obavijali drevnu građevinu nadomak Solzberija.
Autor: S.N.


* Nikad nije kasno
IMA NADE ZA GROMADE
Ako je verovati vijetnamskoj poslovici da stara školjka daje biser, onda ne može da začudi što su neki ljudi u poodmaklim godinama dostizali vrhunac svog postojanja. Recimo, mletački dužd Enriko Dandolo u 96. godini osvojio je Carigrad, a Gete u 82. završio "Fausta"...
Autor: P.Milatović


* Naravno, tu je i Garfild.


I još mnogo toga!
Ne zaboravite da kupite novi Politikin zabavnik. :)

четвртак, 27. септембар 2018.

Program i specijaliteti 16. Salona stripa (Noizz)


Tradicionalni Salon stripa u SKC-u održava se od 27. do 30. septembra, s tim što će izložbe i prateći programi trajati sev do 12. oktobra.


"Program ovogodišnjeg, 16. po redu, Međunarodnog salona stripa proteći će u znaku obeležavanja 50 godina od pokretanja popularnih strip edicija novosadskog Dnevnika - Zlatna serija i Lunov magnus strip, za koje možemo reći da su obeležile jugoslovensku i srpsku pop-kulturu od kraja šezdesetih do prve polovine devedesetih godina prošlog veka. S tim u vezi je na Salonu i profilisano gostovanje proslavljenog srpskog strip autora Miodraga - Mikice Ivanovića, koji je za LMS i ZS ilustrovao oko 120 naslovnica (Veliki Blek, Zagor, Mister No, Kapetan Miki, Kit Teler)... 



Uzimajući u obzir još jedan jubilej srpskog stripa - 60 godina stripa Nikad robom i 55 godina istoimene edicije, uredništvo Salona stripa priredilo je retrospektivnu izložbu do sada neizlaganih i neviđenih strip radova Desimira Žižovića Buina (1920 - 1996)", najavio je Miki Pješčić, urednik Salona stripa.


Specijalan gost iz inostranstva biće Toni Fejzula, španski strip autor i profesor, inače rođen u Beogradu, koji već nekoliko godina radi za čuvenu izdavačku kuću Dark Hors, a prava ekskluziva je program animiranih filmova oskarovca Mihaela Dudok de Vita u redakciji Andrijane Ružić.


"Posebno izdvajamo i film posvećen sudbini strip autora Veljka Kockara, velike nade predratnog srpskog stripa, Poslednja avantura Kaktus Bate, u režiji Đorđa Markovića, a po ideji Aleksandra Zografa, kao remek-delo domaće dokumentarno- animirane filmske produkcije", ističe Pješčić.


PROGRAM 16. SALONA STRIPA


četvrtak, 27. septembar


15.00 – 22.00 Hepicentar SKC: BERZA STRIPA

19.00 OTVARANjE IZLOŽBI SALONA 2018.

- Srećna galerija: KONKURS 2018 - IZLOŽBA NAGRAĐENIH RADOVA

- Mala sala: KONKURS 2018 - IZLOŽBA NAJUSPELIJIH RADOVA

- Galerija: Toni FEJZULA (Španija), retrospektivna izložba gosta Salona

- Velika sala: IZ ISTORIJE SRPSKOG STRIPA - Desimir Žižović BUIN (1920 - 1996), retrospektivna izložba

- Novi prostor: Mikica IVANOVIĆ (Srbija), retrospektivna izložba

- Galerija Cirkus: Aleksa GAJIĆ - dobitnik Priznanja za doprinos srpskom stripu, dokumentarna izložba

19.30 KOSPLEJ SALONA 2018.

20.00 velika sala: CEREMONIJA SVEČANOG OTVARANjA SALONA I DODELA NAGRADA

petak, 28. septembar


11.00 – 22.00 Hepicentar: BERZA STRIPA

17.00 velika sala: Zoran ĐUKANOVIĆ: KEN PARKER - strip koji je promenio prirodu vesterna i Boneli stripove, predavanje

18.00 velika sala, Toni FEJZULA (Španija): DEAD INSIDE, promocija albuma gosta Salona, System Comics, Beograd, 2018.

19.00 Galerija Toni FEJZULA (Španija): DEAD INSIDE, potpisivanje albuma

19.00 velika sala, Veljko KRULČIĆ (Hrvatska): ZDRAVKO ZUPAN: MAUROVIĆ-LOBAČEV-JULES-SULIĆ, promocija knjige tekstova Zdravka Zupana

20.00 velika sala: POSLEDNjA AVANTURA KAKTUS BATE, dokumentarno-animirani film o Veljku Kockaru

subota, 29. septembar


11.00 - 22.00 Hepicentar: BERZA STRIPA

13.00 - 15.00 Novi prostor / Hepicentar: Mikica IVANOVIĆ: potpisivanje svesaka i crtanje junaka LMS i ZS posetiocima Salona

16.00 velika sala: Jovan GVERO: NS STRIP VIKEND, promocija festivala

16.30 velika sala: STRIPOLIS br.10, promocija strip magazina, Kulturni centar Zrenjanin, Srbija

17.30 velika sala: Migelančo PRADO: ARDALEN, (Modesty Stripovi, 2018), promocija strip albuma

18.30 velika sala: Toni FEJZULA (Španija): STORYTELLING - JERARHIJA I PRINCIP RAZLIKE, predavanje

19.30 velika cala: 50 GODINA EDICIJA LUNOV MAGNUS STRIP I ZLATNA SERIJA, govore: Mikica IVANOVIĆ, Slobodan IVKOV, Dušan MLADENOVIĆ, Ilija MIROVIĆ

20.30 Novi prostor: Mikica IVANOVIĆ: potpisivanje svezaka i crtanje junaka LMS i ZS posetiocima Salona

nedelja, 30. septembar


11.00 - 22:00 Hepicentar SKC: BERZA STRIPA

16.00 velika sala: PRIZNANjE SALONA ZA NAJBOLjEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2017/2018: System Comics, Beograd, promocija izdavača

17.00 velika sala: Zoran ĐUKANOVIĆ, Dušan MLADENOVIĆ: 70 GODINA TEKSA VILERA, predavanje

18.00 velika sala: Milan MILETIĆ: KONjANICI, promocija knjige

19.00 velika sala: PRIZNANjE SALONA ZA NAJBOLjEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANjA U SRBIJI 2017/2018: BESNA KOBILA, Beograd, promocija izdavača

20.00 velika sala: Andrijana RUŽIĆ (Italija): MICHAEL DUDOK DE WIT (Holandija) - ANIMIRANI FILMOVI, predavanje / projekcija filmova

Autor teksta: Ana Kalaba
Tekst preuzet sa sajta noizz.rs


Tutto Tex #595

  Scenario: Mauro Boselli Crtež: Alfonso Font Naslovnica: Claudio Villa