H. Dž. Vels - Nevidljivi čovek

 

Izdavač: Dereta

Godina izdanja: 2021.

Broj strana: 207

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Prvi put objavljen 1897. godine, Nevidljivi čovek je jedan od najpoznatijih naučno-fantastičnih romana u istoriji književnosti. Ovom pseudonaučnom pričom iz ranih dana stvaralaštva, H. Dž. Vels je zauzeo mesto jednog od prvih i najboljih pisaca naučne fantastike. Godine koje je proveo kao student prirodnih nauka nadahnule su veliki broj njegovih ranih dela, uključujući i ovu krajnje neobičnu i originalnu priču. Smeštena u Engleskoj na samom početku dvadesetog veka, radnja se bavi Grifinom, naučnikom koji je otkrio način da sebe učini nevidljivim. Njegove početne, gotovo komične pustolovine uskoro će zameniti jeziva dela kojima pokušava da nametne strahovladu žiteljima seoceta u kojem je potražio utočište.

Poznat po bujnoj mašti, napetosti i psihološkim uvidima, Nevidljivi čovek i danas pleni pažnju ljubitelja naučne fantastike, kao što je to činio i pre više od sto godina.

Prevod sa engleskog: Igor Solunac.

MARSOVSKA PRINCEZA Edgara Rajsa Barouza

Izdavačka kuća Dereta objavila je klasični naučnofantastični roman Marsovska princeza Edgara Rajsa Barouza. Knjiga čini prvi od jedanaest delova Barsumskog serijala, koji prati avanture kapetana Džona Kartera.

Roman Marsovska princeza objavljen u drugoj deceniji dvadesetog veka, presudno je uticao na potonji razvoj naučnofantastičnog žanra i autore poput Reja Bredberija i Artura Klarka, ali i na astronoma Karla Segana, koji je ovaj roman čitao u detinjstvu. Roman je imao uticaja i na mnoge naučnoistraživačke poduhvate – zbog čega jedan od kratera na Marsu nosi autorovo ime.

Barouzovi opisi egzotičnih predela i fantastičnih bića, sa delikatnom mešavinom u to vreme dostupnih naučnih činjenica, bogate mašte i elemenata vesterna, nezaobilazno su štivo za sve poštovaoce naučnofantastičnog žanra.

Radnja romana prati Džona Kartera, bivšeg kapetana i uglednog veterana Američkog građanskog rata, koji, potraživši utočište od indijanske potere u jednoj skrivenoj i neobičnoj pećini, misteriozno dospeva na Mars, planetu koju domoroci nazivaju Barsum.

Kako je ljudsko telo naviknuto na Zemljinu gravitaciju, Karter sada poseduje izvanrednu snagu i sposobnost da bez imalo napora preskače ogromna rastojanja. Time brzo pridobija poštovanje Tarka Tarkasa, jednog od neustrašivih vođa zelenih stvorenja koja su ga zarobila. Međutim, kada Tarci zatoče i prelepu, prkosnu princezu Dežu Toris iz suparničkog plemena Helijum, Karter se zaljubljuje i počinje da kuje plan zajedničkog bekstva, čime otpočinju brojne opasne avanture glavnih junaka.

Prevod romana uradio je Dragan Golubović.

Edgar Rajs Barouz (1875-1950) najznačajniji je po stvaranju legendarnog lika heroja iz džungle – Tarzana, i marsovskog avanturiste Džona Kartera, mada je napisao i veliki broj dela u raznim žanrovima. Pre nego što je počeo profesionalno da se bavi pisanjem, radio je niz poslova na kojima je stekao sklonost ka avanturi. Prvo naučnofantastično delo objavio je još 1912. godine, a tokom naredne četiri decenije napisao je tri obimna ciklusa, dva mala i nekoliko samostalnih ostvarenja. Veliki broj njegovih romana objavljen je posthumno, a većina njih doživela je filmsku adaptaciju.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/marsovska-princeza-edgar-rajs-barouz

BUDUĆNOST i TEKST dva nova romana Dmitrija Gluhovskog

U izdanju Derete stižu dva nova naslova proslavljenog ruskog pisca Dmitrija Gluhovskog, romani Tekst (2017) i Budućnost (2013). Autor kultnog serijala Metro u Tekstu po prvi put u svojoj karijeri pravi odstupnicu od žanra fantastike i stvara delo koje predstavlja simbiozu psihološkog trilera i kriminalističkog romana.

Radnja se odvija u savremenoj Moskvi i njenim predgrađima, a govori o sudaru generacija, o nemogućoj ljubavi i uzaludnoj osveti, i sve to prateći SMS poruke, snimke i mejlove zabeležene na telefonu policajca koji ne preza da prekorači granice reda i zakona.

Mobilni telefon je postao rezervni magacin duše. U njemu su sabrana naša najživlja sećanja: smeh čuvamo na fotografijama, a trenutke sreće u video-zapisima. U prepiskama su majčini saveti i poslovne tajne. U istoriji internet pretraživača pohranjuje se sve ono što nam je bilo interesantno. U četovima se nalaze izjave ljubavi i oproštaji, dokazi iskušenja i greha, suza i uvreda. Telefon ‒ to sam ja. Ko uzme moj telefon, za druge postaje ja. A kada to primete, biće već isuviše kasno. Za sve.

Prevod s ruskog jezika uradila je Bojana Stanković.

Drugi roman koji nam Dereta predstavlja, Budućnost, donosi poetiku distopije po kojoj nam je Gluhovski dobro poznat. Ovoga puta radnja je smeštena u XXV veku, u doba kada naučna otkrića uspevaju da dosegnu tajnu besmrtnosti. Ono što u početku izgleda kao uvod u utopijsko društvo u kome će svi biti zauvek mladi i lepi, uskoro pokazuje svoju drugu, mračniju stranu.

Kada problem prenaseljenosti zapreti da uništi dostignute ideale čovečanstva, evropska vlada primorana je da donese odluku po kojoj, ukoliko par želi da dobije dete, jedan od roditelja mora da se odrekne svoje besmrtnosti. Međutim, u svakom sistemu postoji neko ko ide protiv struje i tada na scenu stupa Jan Nahtigal, glavni junak ove antiutopije.

Prevod romana Budućnost uradila je Vesna Stojković.

Dmitrij Gluhovski, ruski pisac i novinar rođen je 1979. godine. Živeo je i školovao se u Izraelu, Nemačkoj i Francuskoj. S prvim romanom, Metro 2033, postaje jedan od najčitanijih pisaca u Rusiji. Prema tom romanu urađena je i istoimena kompjuterska igra. Usledili su romani Sumrak, Metro 2034, Metro 2035, Budućnost, Tekst.  Gluhovski je kao novinar radio za EuroNews, Russia Today i mnoge druge medije. Živi i radi u Moskvi.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/buducnost-dmitrij-gluhovski-tekst

Rusi snimaju filmsku adaptaciju romana METRO 2033

Metro 2033, postapokaliptički roman Dmitrija Gluhovskog konačno će doživeti filmsku adaptaciju.

Roman je izrastao iz kratkih priča objavljivanih tokom 2002. godine na internet blogu, da bi svetsku popularnost postigao potpomognut uspešnim serijalom kompjuterskih igara rađenih po njemu.

Za ekranizaciju romana je svojevremeno bio zainteresovan MGM koji je čak i otkupio prava za snimanje filma. Usled bankrota ovog holivudskog studija i niza problema koji su usledili, snimanje filma po serijalu romana Dmitrija Gluhovskog, postalo je potpuno neizvesno, a nakon što se ispostavilo da je priču nemoguće amerikanizovati (postojala je ideja da se radnja filma smesti u vašingtonski metro umesto moskovskog), apetiti za ekranizaciju od strane holivudskih studija su i definitivno splasnuli.

Ipak, stigla je vest da će adaptacija romana Metro 2033 biti realizovana, ali ne u Holivudu, nego u postojbini priče – u Rusiji.

Kompanija Gasprom-Media sa snimanjem filma kreće početkom 2020. godine, a očekuje se da će premijerno prikazivanje u Rusiji film doživeti tokom 2022. godine.

Gluhovski kaže da u početku nije mogao da prepozna bilo koju producentsku kompaniju u Rusiji koja bi bila kadra da uradi produkciju u tom obimu i kvalitetu potrebnom za Metro 2033, ali kaže da je sada konačno našao adekvatnog partnera u vidu Gasprom-Medije, koja će moći da finansijski i produkcijski pokrije sve vizije i ideje kako bi se knjiga realizovala na adekvatan način.

Kako kaže, njihovi ciljevi su zajednički – da naprave svetski blokbaster, koji će oduševiti i one koji su pročitali knjige i/ili odigrali sve igre u serijalu, ali i daleko širu publiku od toga.

Radnja romana Metro 2033, smeštena je u moskovskom metrou 2033. godine, posle nuklearnog holokausta koji je uništio rusku prestonicu. Preživeli žive na stanicama metroa, koje dobijaju fizionomiju minijaturnih gradova država. Glavi junak je primoran da krene na putovanje tokom kojeg će se suočiti sa mutantima, vojnicima Četvrtog rajha i raznim političkim frakcijama na raznim stanicama metroa, dok bude pokušavao da izađe na površinu.

Popularnost romana Dmitrija Gluovskog ogleda se i u tome što je širom sveta do sada objavljeno preko 40 knjiga čija se radnja odvija u univerzumu Metroa 2033.

Taj roman, kao i njegove nastavke Metro 2034 i Metro 2035 na srpskom jeziku objavila je izdavačka kuća Dereta.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/rusi-snimaju-metro-2033

Zoran Ćirić - Lanac slobode

Izdavač: Dereta
Broj strana: 381
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 21 cm
Godina izdanja: 2019.

Nakon izvršene kopnene invazije i kapitulacije bombarderske 1999, Beograd se na referendumu otcepio od okupirane Srbije. Podeljen na administrativne zone i premrežen zapadnim agenturama i gerilskim podzemljem, Nišvil postaje nova prestonica Administracije za Donji Balkan, Glavnog Federalnog Ureda, kao i novouspostavljene Unionističke vlade Srbije. U zastrašujućoj postapokaliptičnoj atmosferi, grad je ispresecan električnim žičanim ogradama, njegovim ulicama šetaju vojnici i plaćenici iz celog sveta, mnogi od njih su na drogama, i sami zahvaćeni sveopštim haosom u kojem vladaju užasavajuća otupelost i sivilo. Teška se senka straha nadvila nad gradom: ubijen je Sotir, potajni gospodar nove prestonice. Ko će vladati Nišvilom nakon njegove smrti? Sve grupe u gradu spremne su za rat: Federalci i Mondisti; Urgovci i Amosi; Administracija i Federalni Ured... a i „Vitezovi” su nestrpljivi da saznaju ko im je novi vođa. Jedan događaj uteruje strah u kosti svim glavešinama: vratio se Jordan, Sotirov najbliži prijatelj. Obojica su bili pripadnici Tajne policije nekadašnje države. Ratovali su zajedno, „čuvali red” i pre i posle rata. Ali niko ne zna za njihov zavet da će osvetiti jedan drugog ako neko od njih dvojice nastrada od tuđe ruke.

Tom Perota - Ostavljeni

Izdavač: Dereta

Broj strana: 352

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Format: 21 cm

Godina izdanja: 2018.

U bliskoj budućnosti iz nerazjašnjenih razloga 2% čovečanstva odjednom je isparilo u događaju poznatom kao Iznenadni nestanak, fenomen koji ne mogu da objasne čak ni verski poglavari. Da li se konačno dogodilo vaznesenje o kome vekovima propoveda hrišćanstvo? I ako jeste, šta ako nisu uzneseni oni najpobožniji i najbolji među nama, već milioni, čini se, širom sveta nasumično odabranih ljudi, različitih vera? Kako će se ostavljeni nositi s nestankom roditelja, dece, supružnika, najbližih prijatelja? I ima li uopšte smisla nastaviti uobičajeni život, svesni da nisu odabrani? Sa ovim teškim pitanjima suočava se ceo svet, pa i neutešni građani Mejpltona u Ohaju.

Tri godine kasnije, gradonačelnik Mejpltona Kevin Garvi nastoji da se stvari vrate u normalu. Iako nijedan od članova njegove porodice nije bio žrtva Iznenadnog nestanka, niko od njih više nije isti: supruga Lori ga je napustila da bi se pridružila kultu „Ostavljenih grešnika” i zavetovala se na ćutanje, ćerka Džil je od odlikašice postala problematična, promiskuitetna tinejdžerka, a sin Tom je napustio koledž da bi sledio Svetog Vejna, sumnjivog proroka koji leči ljude zagrljajima. Dok pokušava da pomogne sugrađanima, Kevin otpočinje romantičnu vezu s Norom Derst, koja je tog kobnog 14. oktobra izgubila muža i dvoje dece.

Ostavljeni nisu naučnofantastični roman – to je realna priča s tek naučnofantastičnom premisom, o tome kako ljudi izlaze na kraj sa gubitkom i osećanjem sopstvene prolaznosti. Književni kritičari nekih od najuticajnijih američkih časopisa, poput Vašington posta i Njujork tajmsa, ocenili su ovo Perotino delo kao jedan od najboljih romana 2011. godine, a 2014–2017. HBO je producirao TV seriju snimljenu po ovom književnom predlošku, koja je postigla ogroman uspeh širom sveta.

Korto Malteze u romanu

Korto Malteze je možda i najznačajniji strip-junak svih vremena, ali retko ko zna da je Hugo Prat napisao i roman po istoimenoj grafičkoj noveli („Korto Malteze u Sibiru“), koji će kasnije poslužiti za ekranizaciju animiranog filma iz 2002.

Ujedno, ovim izdanjem iz 2017. godine IK „Dereta“ je obeležila i pola veka od kad se Korto Malteze prvi put pojavio u Pratovom stripu („Balada o slanom moru“, 1967).

Odmah po okončanju „Prvog svetskog rata“ i „Oktobarske revolucije“, Korta Maltezea angažuju „Crveni fenjeri“ (tajno kinesko društvo sastavljeno isključivo od žena) da pronađe oklopni ruski voz natovaren zlatom, koji je pripadao poslednjem ruskom caru, Nikolaju Drugom.

Ipak, oni nisu jedini koji traže izgubljeno blago. Korto započinje svoje putešestvije iz zabitih uličica Hongkonga i Šangaja, nastavlja preko Mandžurije, Mongolije, sve do ledenog Sibira, progonjen od raznih paravojnih i regularnih jedinica, revolucionara i kontrarevolucionara.

Čitava lepeza istorijskih i izmišljenih likova upotpunjuje jednu od najuzbudljivijih Kortovih avantura: čuveni Raspućin, hladna i nadasve opasna vojvotkinja Marina Semjanova, misteriozna ratnica i špijunka Šangaj Lil, „ludi baron“ Roman fon Ungern-Šternberg, ruski general koji sebe vidi kao savremenog DŽingis Kana.

Autor: K.D.D.

Preuzeto sa danas.rs

https://www.danas.rs/nedelja/korto-malteze-u-romanu/