Filip Pulman - Druga knjiga Praha – Tajna zajednica

 

Format: 13x20 cm

Broj strana: 536

Pismo: Latinica

Povez: Mek

„Veliki roman pun velikih ideja, velikih likova i velikih tuga... Knjiga deluje kao odgovor na tamu našeg vremena.“ NPR

Prošlo je dvadeset godina od događaja u Divljoj lepotici. Prva Knjiga praha je prikazala kako je beba Lajra Belakva krenula na putovanje koje će joj promeniti život.

Pre gotovo deset godina čitaoci su ostavili Lajru i ljubav njenog mladog života, Vila Parija, na klupi u oksfordskoj botaničkoj bašti na kraju vrhunskog bestselera, trilogije Njegova mračna tkanja.

Sada, u Tajnoj zajednici, srećemo Lajru Srebroustu. I ona više nije dete...

Zapečaćeni su prozori između brojnih svetova i davno su se završile velike pustolovine rane mladosti Lajre Serebrouste – ili je makar ona tako mislila. Lajra je sada dvadesetogodišnja studentkinja Koledža Svete Sofije i spletke se ponovo kovitlaju oko nje. Njen daimon Pantalaimon video je svirepo ubistvo, a žrtva mu je na samrti poverila tajne kojima odjekuje prošlost.

Što se Lajra više primiče tim tajnama, isina joj sve više izmiče. Preispituje čak i događaje iz sopstvene prošlosti kada sazna za ulogu Malkoma Polsteda u njenom dolasku na Koledž Džordan.

Lajra i Malkom će se uputiti daleko van uskih granica Oksforda, širom Evrope i Sredozemlja, tragajući za gradom opsednutim daimonima i pustinjom za koju se priča da sadrži istinu o Prahu. Opasnosti na koje nailaze uzdrmaće sve što su mislili da znaju o svetu i o samima sebi.

„Ovo je najbolja Pulmanova knjiga do sada. Delo izuzetne dubine i čovečnosti.“ Observer

„Ovaj roman galopira napred, pun opasnosti, radosti i iznenađenja. Pulman je zapanjujuće darovit pripovedač.“ New Statesman

Premijera serija NJEGOVA MRAČNA TKANJA 4. novembra

HBO je najavio premijeru serije "Njegova mračna tkanja“. Adaptacija epske trilogije Filipa Pulmana za tinejdžere počeće sa emitovanjem 4. novembra – javlja PISB.

Zasnovana na Pulmanovoj čuvenoj trilogiji omiljenoj svim ljubiteljima fantastike, serija Njegova mračna tkanja prati Lajru, devojku iz drugog sveta. U potrazi za svojim otetim prijateljem Lajra će otkriti leglo tajne organizacije, upoznati neverovatna bića, a moraće i da štiti dobro čuvane tajne.

Prva sezona serije Njegova mračna tkanja imaće 16 epizoda, u njoj će se pojaviti Dafne Kin u ulozi Lajre Belakve, Rut Vilson kao gospođa Koulter, Džejms MekEvoj kao lord Asrijel, i Lin-Manuel Miranda kao Li Sorsbi.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/njegova-mracna-tkanja-premijera

Novi trejler za „Njegova mračna tkanja“ prikazuje Lin-Manuela Mirandu u akciji

Najnoviji trejler za HBO adaptaciju „Njegovih mračnih tkanja“ (zasnovanu na istoimenoj trilogiji Filipa Pulmana) duži je nego prethodni i daje nam bolji uvid u celokupnu atmosferu serije. Takođe nam daje priliku da na trenutak bolje izbliza vidimo aletiometar i koliko fenomenalno Jorek Birnison izgleda.

Držite se čvrsto svojih daemona, polećemo:

Divno je (i strašno!) videti Rut Vilson u ulozi gospođe Koulter, zbog koje, opravdano strepimo i plašimo je se. Tu je i Dafni Kin u ulozi Lajre, kao i svet izgrađen zarad serijske adaptacije. Sporedne uloge su izvrsno odabrane, što je uzbudljivo s obzirom na to da nam se bliži datum premijere koja je zakazana za ovu jesen.

Međutim, i dalje nema naznake o tome ko će pozajmiti glas Joreku Birnisonu... još uvek...

Izvor: tor.com

Prevod: Aleksandra Branković

Tekst preuzet sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-novi-trejler-za-njegova-mracna-tkanja-prikazuje-lin-manuel-unos-12697.html

Prvi trejler za seriju „Njegova mračna tkanja“

Trilogija Filipa Pulmana „Njegova mračna tkanja“ već dve decenije privlači pažnju filmskih producenata i jedini pokušaj njene ekranizacije bio je film „Zlatni kompas“ iz 2007. godine. Uprkos odličnoj glumačkoj ekipi, koju su predvodili Nikol Kidman i Denijel Kreg, film zasnovan na prvom delu trilogije „Severna svetlost“ naišao je na loše kritike i zaradio daleko manje od očekivanog. Fanovi su bili razočarani jer su mnogi ključni elementi knjige izbačeni u postprodukciji zbog protesta nekoliko religijskih grupa, a sam reditelj Kris Veic nazvao je proces izbacivanja problematičnih scena užasnim iskustvom. Iako je „Zlatni kompas“ pružio gledaocima savršeno vizuelno iskustvo i osvojio Oskara za najbolje specijalne efekte, sveukupan utisak je naginjao ka negativnom i nastavci nikada nisu dočekali svetlost dana. I sam Filip Pulman bio je razočaran onim što se filmu dogodilo.

Dvanaest godina kasnije, New line cinema i BBC udružili su snage i odlučili da iskoriste trenutak procvata televizijskih serija kako bi Pulmanovo remek-delo pretočili u novi format. Džek Torn je unajmljen da knjige pretoči u scenario, a već je pokazao svoje umeće adaptacije pri radu na prošlogodišnjem hit filmu „Čudo“, i posebno pri pisanju predstave „Hari Poter i ukleto dete“ koja je 2017. osvojila dve najprestižnije pozorišne nagrade – Oliver i Toni.

Glumačku postavu čine sjajni britanski glumci od kojih se očekuje da na pravi način ožive Pulmanove junake. Glavnu ulogu mlađane junakinje Lajre Belakve igraće Dafne Kin koju smo upoznali u filmu „Logan“ sa Hjuom Džekmanom. Džejms Mekavoj, još jedna X-men zvezda, pojaviće se u ulozi lorda Asrijela, dok suprotstavljenu stranu predvodi Rut Vilson kao Marisa Koulter.

Prvi trejler nam je stigao pre par dana. HBO će raditi međunarodnu distribuciju serije koja na male ekrane stiže krajem godine, a već po prvim kadrovima možemo proceniti da deluje mračnije od filmske adaptacije, a nadamo se i da je ostala vernija književnom predlošku. Do početka serije ostalo je sasvim dovoljno vremena da pročitate fantastičnu trilogiju Filipa Pulmana koja se sastoji od naslova: „Severna svetlost“, „Čudotvorni nož“ i „Ćilibarski durbin“.

Tekst preuzet sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-prvi-trejler-za-seriju-njegova-mracna-tkanja-unos-12129.html

Filip Pulman: „Moj daimon je gavran, ptica koja krade“

Nakon velikog uspeha trilogije „Njegova mračna tkanja“, Filip Pulman nam je konačno podario novi deo Lajrine priče. Novi serijal nije ni nastavak niti prethodi prvoj trilogiji – one su „jednake“, kako je rekao sam autor kada je prvi put objavio da će „Divlja lepotica“ ugledati svetlost dana.

„Prva Knjiga praha – Divlja lepotica“ počinje 10 godina pre događaja opisanih u „Njegovim mračnim tkanjima“ u vreme kada je Lajra tek beba. Sledeće dve knjige će pokriti period od 10 godina nakon događaja iz prve trilogije. Roman ponovo govori o odrastanju i adolescenciji kao inicijaciji u tešku i zbunjujuću stvarnost ovog sveta. U prvoj knjizi imamo i poplavu biblijskih razmera, dvoje hrabrih mladih spasilaca, grupu zlokobnih špijuna zbog čega je čak i ono mračno u ovom romanu apsolutno briljantno.

„Divlja lepotica“ je objavljena na autorov 71. rođendan, ali njegov agent tvrdi da je to bila „srećna okolnost, a ne namera“. Pulman je i dalje prepun energije i glasan protivnik Bregzita. U tom duhu smo i počeli sa postavljanjem pitanja ovom velikom autoru:

Koliko su na osmišljanjavanje Magisterijuma uticali događaji u svetu koji su se odvijali dok ste pisali?

Veoma. Pretpostavljam da bih, da sam pisao pre pedeset i više godina, morao da tražim paralele u prošlosti, na primer, u doba španske inkvizicije. Ali u poslednje vreme su se javili novi primeri u raznim delovima sveta gde je religija nemilosrdno korišćena u političke svrhe, i to smatram izuzetno opasnim.

Kada biste mogli da predvodite revoluciju u nečijem svetu, koji biste svet odabrali?

Ha! Ovo je zaista zanimljivo pitanje! Mislim da bih predvodio revoluciju u priči o Narniji i na čelo bih postavio Suzan jer je odbačena zato što odrasta i počinju da je zanimaju momci. Da, Suzan bi predvodila revoluciju odbačenih u Narniji.

Koja životinja je Vaš daimon?

Mislim da je gavran. Pripada porodici ptica koje kradu stvari – čavke, vrane, svrake – i divim se tim pticama. Cenim njihov preduzetnički odnos prema svetu i njihovu inteligenciju. Volim kako gavrani lete: oni su najakrobatskije i najsmelije ptice. Tako da bih bio veoma zadovoljan da mi gavran bude daimon.

Da li Vam je u vreme kada ste pisali „Njegova mračna tkanja“ palo na pamet da će u roku od dve decenije Magisterijum postati aktuelan u toliko delova stvarnog sveta?

U vreme kada sam pisao, stvari su se već kretale u tom smeru i jeste mi palo na pamet da bi mogle postati još gore, a to se, očigledno, i ostvarilo. Represija u ime religije je postala dominantnija i zato je neophodno da sve više i više pazimo.

Kako ste došli do ideje o mulefama, bićima sa točkovima iz „Ćilibarskog durbina“?

Mogu sa sigurnošću da kažem da je do toga došlo pre dvadesetak godina kada sam sa suprugom i sinom bio na odmoru u Sloveniji. Šetali smo kraj jezera Bled i oko njega je mnogo ljudi vozilo rolere. Moj sin je veliki obožavalac naučne fantastike i pitao sam ga da li zna ijednu knjigu u kojoj postoje bića koja imaju točkove, a on nije mogao nijedne da se seti. Zatim smo počeli da razgovaramo o tome kako bi bilo moguće da živo biće ima točkove i tako se razvila ova ideja. Bila je to korisna stvar jer je iz nje proistekla simbioza u kojoj mulefa zavisi od drveća koje proizvodi mahune sa semenkama, a a drvo zavisi od mulefe koja će kotrljati mahune po tvrdim putevima sve dok ne puknu i iz njih izađe seme koje će klijati i pretvoriti se u mulefine točkove.

Svaki naučnik je uživao u „Njegovim mračnim tkanjima“ zbog mnoštva ideja koje se poklapaju sa savremenom fizikom – od postojanja više svetova preko crne materije pa čak do upliva kvantne fizike. Verujem da je tako i u novoj knjizi. Pratite li poslednja otkrića i teorije u nauci?

Nauka je nepresušan izvor čuda i misterija tako da volim da čitam o njoj. Ipak moram da naglasim da je moje poznavanje nauke tanko i mnogo nauke koju ubacim u roman više je radi dekoracije nego što to ima neku dubinu. Trudim se da sve bude ispravno, a ako je i ubedljivo, to je zbog sjajnih ljudi koji pišu i govore o nauci, a najmanje zbog neke moje originalne ideje.

Koliko mislite da bi se naš svet promenio kada bismo mogli da vidimo svog daimona?

Možda bismo bolje razumeli sebe. Možda bismo sebe manje obmanjivali u pogledu sopstvene prirode.

Izvor: theguardian.com

Prevod: Dragan Matković

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-filip-pulman-moj-daimon-je-gavran-ptica-koja-krade-unos-11659.html

Filip Pulman: „Oslabiti stege imaginacije“

„Ako želite da vam deca budu inteligentna“, rekao je jednom Albert Ajnštajn, „čitajte im bajke. Ako želite da budu inteligentnija, čitajte im još bajki.“ Sa ovakvim pogledom se u potpunosti slaže i Filip Pulman. Dok sedi na sofi u svom udobnom domu u okrugu Oksford, govori nam: „Bajke uspevaju da oslabe stege imaginacije. Daju vam oruđe za razmišljanje – slike – i stvaraju osećaj da je sve moguće. Dok su istovremeno smešne, zastrašujuće ili utešne. Ili sve to odjednom.“

Shvata da se ne bi svako iz naučnog sveta nužno složio sa njim. Ričard Dokins je, na primer, rekao da nije baš siguran kakav efekat izazivaju bajke kod dece zbog toga što ih „podstiču da veruju u čarolije, čarobnjake i magične štapiće i to da se stvari pretvaraju u nešto drugo“. Sve je to „veoma nenaučno“, zaključio je Dokins.

Pulman, koji ne samo da je jedan od najvećih autora za decu i odrasle – trilogija „Njegova mračna tkanja“ prodata je u preko 15 miliona primeraka i prevedena na 40 jezika – već je i pisac koji koristi motive iz narodnih priča (veštice, demone, životinje koje govore, magične predmete), čvrsto je uz Ajnštajna. „Dokins greši zbog toga što je zabrinut“, rekao je Pulman. „Žabe se ne pretvaraju zaista u prinčeve. Nije reč o tome već o ’hajde da se pretvaramo’, ’šta ako’... takve stvari. Potpuno je bezopasno. S druge strane, doprinosi i ohrabruje maštu.“

Razgovarali smo sa autorom nekoliko nedelja pre objavljivanja knjige „Grimm Tales for Young and Old“, njegove nove knjige o bajkama, i zapitali se šta to vezano za njih može da objasni trajnu privlačnost mladima i ne tako mladima. Kasnije smo prešli na razgovor o pričama uopšte i zašto je njihovo čitanje i pričanje toliko važno za decu i njihove porodice. Ali prvo bajke. Šta ih čini toliko posebnim?

A kod bajki je sve u nastavljanju sa pričom. Savremen roman, za decu ili odrasle, pokušava da dosegne „psihološku dubinu“ kaže Pulman. „On predstavlja uverljive ljude koji rade uverljive stvari na uverljive načine. Ali bajka se ne bavi psihološkim dubinama, kod nje je reč o izuzetnom događaju koji prati izuzetan događaj. Sve ostalo bi samo smetalo.“

Pulman primećuje da u svega nekoliko bajki, odnosno narodnih priča, postoji ispitivanje osećanja u nekom značajnijem smislu: „Zapravo, možda u njima i nema osećanja. Zaista, možda u njima nema ni misli. Možda likovi samo... rade stvari.“

Nisu samo psihologija, motivacija i zaokruženost likova stvari koje su u bajkama izostavljene. Veoma često one ne pružaju mnogo toga o prošlosti i kontekstu niti daju objašnjenja.

„Jednom davno živeo je farmer i imao tri sina“, počinje Pulman. „I to je to: spremni ste. To je sve što vam je potrebno. Ne idete u pozadinu cele priče. Ne kaže se gde se to dešavalo jer nije važno. Ne navode se imena sinova jer nisu važna: najstariji, srednji i najmlađi sin.“

Sve to znači da ne možete – uprkos nebrojenim pokušajima interpretacije koje su svi sprovodili, od frojdovaca do feministkinja – niti bi trebalo da pokušavate da bajku čitate „onako kako čitate ’Midlmarč’ ili Prusta ili šta god drugo. Bajka nije tekst u književnom smislu. Nije sastavljena od reči koje su toliko pažljivo birane da ih druge ne bi mogle zameniti. Sačinjena je od događaja.“

Da li je to ono što je privlačno deci? Čista, nekomplikovana radnja bajke, njena užurbanost da se završi, potpuno odsustvo odvlačenja pažnje, objašnjenja ili čak emocija, njeni jednostavni likovi, njihova večno zapanjujuća dela? Pulman smatra da je delimično tako. Ali veruje da privlačnost bajki leži u nečemu drugom.

„Mislim da to ima veze sa pravdom“, kaže autor. „Deca imaju duboku i neukaljanu veru da stvari moraju biti poštene. Ona vole priče u kojima su dobri ljudi nagrađeni, a loši kažnjeni. I to je karatkeristika svih bajki braće Grim i mnogih drugih narodnih priča.“

Tu su i druge stvari koje deca vole, naravno: „Ona vole zlatnu kosu koja se spušta iz kule, vole devojčicu koju juri vuk, sve to. Ali da je Crvenkapu na kraju pojeo vuk, to im se ne bi dopalo. Ove priče moraju se odvijati u moralnom svetu koji prepoznajemo kao ispravan, stvaran i pravedan.“

Takođe nije važno što kazna za loše ljude ponekad može biti stroga. Ljudima odsecaju glave ili vade oči ili ih ubacuju u burad prepuna oštrih eksera. „Sve je to savršeno u redu“, kaže Pulman. „Deca, čak i ona poprilično mala, znaju da te stvari nisu istinite u bukvalnom smislu, ali ipak jesu stvarne u drugom smislu. Zaista, bajke su zabavne: ’O, to će ga boleti. Zaslužio je!’“

Još jedna stvar kod bajki je ta da one predstavljaju transkripcije reči koje su prvobitno izgovarane. Bajke su glasovne, prosto vas mole da ih ispričate. A to je zapravo veoma važno. Davno, kada je obučavao buduće nastavnike (a i sam je počeo kao nastavnik), Pulman bi od njih tražio da imaju „nekoliko priča u glavi“ koje će znati dovoljno dobro da ih ispričaju, a da ne koriste knjigu.

Tvrdi da je to savršeno funkcionisalo. „Potrebno je da vam priča bude na umu, da znate da je ispričate dovoljno dobro da ne napravite neku veliku grešku. Vežbajte. To sam radio dok sam šetao psa. Zatim je ispričajte. Nije važno da li je pričate detetu ili unučetu (Pulman ima četvoro, od 2 do 11 godina), deci na zabavi ili dok ih autom vozite na bazen.“

Pulman veruje da koliko god bilo važno pričanje priča, ono ipak ne treba da zameni čitanje knjige pred spavanje. „Knjiga je takođe veoma važna. Važna stvar, vredna stvar. Sam taj trenutak deljenja vremena sa detetom i knjigom; i dozvoljavanje da knjiga zarobi dečju pažnju, pa postane pomalo pohabana, neke stranice se pocepaju, na nekim ponešto i zapiše.“

Kada detetu čitate priču, savetuje: „Ne preskačite slike. Viđao sam roditelje koji jure kroz knjigu, samo čitaju reči s jednim okom na satu. Pravi način je da govorite o slikama i postavljate pitanja.“

Ali zašto su zapravo knjige sa pričama i same priče toliko važne? Pulman na to pitanje odgovara elokventno i strastveno koliko biste i očekivali – reči ne prestaju da izlaze iz njega: „Ubeđen sam da su ove stvari – i dečje pesmice – osnove svih jezičkih sposobnosti koje dolaze kasnije. Ovo su fundamentalne stvari, prave osnove. Naši političari govore o ’osnovama’ sve vreme, ali ono na šta misle su stvari koje možete u poslednjem trenutku ispraviti na svom računaru: pravopis, interpukcija, takve stvari. Ali najvažnija stvar od svih je vaš odnos prema jeziku.“

„Ako je vaš stav prema jeziku formirao roditelj sa kojim ste uživali, koji vas je držao u krilu, čitao sa vama i pričao vam priče, pevao pesmice i zatim razgovarao sa vama i postavljao pitanja, odgovarao na vaša pitanja, e onda ste odrasli sa osnovnim pogledom da je jezik zabavan. Jezik i treba da bude sredstvo govora, deljenja, uživanja u rimama i pesmama, zagonetkama i takvim stvarima.“

„To je veoma važno. Ne mogu čak ni da iskažem koliko je važno; najvažnija stvar od svih. Osećaj da nam jezik pripada i da mu mi pripadamo i da je zabavno biti tamo, da sa njim možemo rizikovati i reći luckaste stvari, a da ne bude važno jer je zabavno. Sve to. Ako niste imali sreće da stvorite takav odnos prema jeziku, sigurno ćete biti obeleženi zbog toga, sudiće vam po tome, pa... to je veoma tužno.“

Poslednje pitanje koje se takođe tiče bajki je vezano za Pulmanovu opservaciju – naši životi počinju kada se rodimo, ali naše priče počinju onoga dana kada shvatimo da nemamo objašnjenje za to što osećamo da smo rođeni u pogrešnoj porodici. „Svi to shvatimo, najčešće u ranim tinejdžerskim godinama“, kaže autor. „Morate da odrastete i morate da nastavite. Pepeljuga je šablon za takve stvari. Ali i mnoge druge bajke sadrže tu temu, pa ste prinuđeni da čitate dalje kako biste saznali šta se dogodilo. Jer... ako ne odete, nema priče. A užasna je sudbina kad nemate priču.“

Zato čitajte i pričajte priče svojoj deci, poručio je svima Pulman. Na kraju je rekao: „Mislim da je reč u osećanju da nešto delite. Osećaj deljenja čuda. Ovo su čudesne priče. I ako ne budete kruti i sumnjičavi prema njima, ako dozvolite čudu da samo procveta i pusti korenje i obogati dečju maštu, a i vašu, bićete bolji zbog toga. I to je to.“

Izvor: theguardian.com

Prevod: Dragan Matković

Tekst i fotografije preuzete sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-filip-pulman-oslabiti-stege-imaginacije-unos-10491.html

Filip Pulman - Prva knjiga Praha – Divlja lepotica

Dobitnik Britanske nagrade za književnost.

Vratite se u svet Severne svetlosti, saznajte više o Lajrinom poreklu, upoznajte novog junaka koji igra ključnu ulogu u Lajrinom spasavanju i otkrijte nešto više o neuhvatljivoj materiji poznatoj kao Prah.

Malkom Polsted je dečak koji zapaža sve, ali sam je gotovo neprimetan. Zbog toga je možda neizbežno da postane špijun...

Njegovi roditelji vode krčmu nazvanu Pastrmka na obali reke Temze, kroz čija vrata prolazi čitav Oksford. Malkom i njegov daimon Asta često čuju vesti i glasine, pa i povremene skandale, ali tokom neprekidne zimske kiše Malkom saznaje za nešto novo: za zaveru.

Malkom pronalazi tajnu poruku s pitanjima o opasnoj materiji zvanoj Prah – a špijunka kojoj je poruka bila namenjena pronalazi njega.

Ona ga moli da drži oči otvorene i Malkom svuda počinje da viđa sumnjive osobe: lorda Asrijela, istraživača koji je očigledno u bekstvu, agente Magisterijuma, Cingarina po imenu Koram koji mu donosi upozorenja i prelepu ženu čiji je daimon zli majmun. Svi oni ga pitaju jedno isto: za devojčicu, za bebu po imenu Lajra.

Čini se da Lajra poput magneta privlači čudne ljude. Ali Malkom pristaje da se suoči sa svim opasnostima ne bi li je bezbedno sproveo kroz oluju.

Filip Pulman - Trilogija "Njegova mračna tkanja"

Dvanaestogodišnja Lajra živi kao usvojenica u koledžu Džordan. Njen život se okreće naglavačke pojavljivanjem dva moćna posetioca. Prvi je njen zastrašujući stric lord Asrijel, koji naučnicima koledža prikazuje dokaze o čudnoj pojavi na dalekom severu, između ostalog fotografije tajanstvenog nebeskog fenomena pod imenom Prah i nejasnih obrisa grada unutar Aurore Borealis, za koji on pretpostavlja da je deo nekog drugog sveta. Drugi posetilac, gospođa Koulter, zagonetna naučnica i istraživač, obasipa Lajru pažnjom koja joj je nedostajala. Ali ništa nije onako kako izgleda. Uskoro Lajra biva uvučena u veliku avanturu na Severu, gde će doći do naučne stanice u kojoj se izvode eksperimenti suviše strašni da bi se o njima pričalo. Da bi preživela, ona mora da stigne tamo gde nije niko pre nje – iza Severne svetlosti…

Vil ima dvanaest godina i upravo je ubio čoveka. Sada je ostao sam, u bekstvu je i odlučan da sazna istinu o nestanku svog oca.

A onda kroz prolaz u vazduhu zakoračuje u drugi svet, gde pronalazi saputnika – neobičnu, divlju devojčicu koja se zove Lajra. Kao i Vil, i ona ima zadatak koji mora da izvrši po svaku cenu.

Ali svet Čitagace je neobičan i negostoljubiv. Smrtonosne spektre koje jedu duše haraju njegovim ulicama, dok se u visini, na nebu, čuje lepet krila udaljenih anđela. A u tajanstvenoj Anđeoskoj kuli krije se najvažnija tajna Čitagace – predmet za koji bi ljudi sa mnogih svetova bili spremni da ubiju da bi ga se dočepali...

Vil je nosilac noža. Sada ima zadatak da, u pratnji anđela, odnese to moćno opasno oružje lordu Asrijelu – a to mu naređuje njegov otac na samrti.

Ali kako da ode i traži lorda Asrijela kad je Lajra nestala? Samo uz njenu pomoć on može da shvati bezbrojne zaplete i spletke kojima je okružen. Dve velike sile iz mnogih svetova spremaju se za rat i Vil mora da pronađe Lajru da bi zajedno s njom krenuo u bitku, na neizbežni put koji će ih odvesti čak i u svet mrtvih...

Filip Pulman

„Priče su najvažnija stvar na svetu. Bez priča ne bi smo bili ljudska bića.“ 

 Filip Pulman je jedan od najpoštovanijih dečjih pisaca današnjice. Bio je kandidovan za gotovo sve nagrade za dečju književnost, a osvojio je nagradu Smartis (Zlatno priznanje za uzrast od 9 do 11 godina), kao i prestižnu Karnegijevu medalju za roman Severna svetlost. On je prvi dečji pisac koji je osvojio Vitbredovu nagradu, i to za roman Ćilibarski durbin.

Filip Pulman rođen je 1946. u Norviču i rane godine života je proveo putujući po svetu, budući da su mu i otac i očuh bili piloti. Deo detinjstva je proveden u Australiji, gde se Filip upoznao sa svetom stripova i posebno zavoleo Supermena i Betmena. Sa 11 godina vratio se u Britaniju, gde je u školi pod uticajem profesorke engleskog toliko zavoleo da čita da joj i dan danas šalje primerke svojih knjiga. Po završenom koledžu, neko vreme je radio kao nastavnik i predavač na Vestminster koledžu, da bi se posle dvanaest godina potpuno predao pisanju. Prvi objavljen roman bio je tematski i žanrovski različit od onoga što će proslaviti Filipa Pulmana – dečje epske fantastike. 

Filip Pulman za sebe kaže: „Prilično sam bezopasan i koristan. Želim da nastavim sa ovim što sad radim, i ne vidim razlog zašto ne bih. Ako pisanje postane protivzakonito, prekršiću zakon bez ikakvog dvoumljenja.“