Intervju sa Markom Lorensom

Razgovarali smo sa Markom Lorensom, fizičarem i doktorom matematike koji je početkom ove decenije uspešnu naučno-istraživačku karijeru zamenio još uspešnijom književnom.

Recite nam za početak nešto o svom debiju. Na koliko mesta ste poslali prvi roman i koliko puta ste odbijeni pre nego što ste pronašli agenta?

Prva tri poglavlja svog prvog romana sam poslao na adrese četiri agencije. Posle izvesnog vremena mi se javio agent iz jedne od njih i prihvatio da me zastupa. Nekoliko meseci kasnije, u rukama sam držao potpisan ugovor za tri knjige sa izdavačkom kućom koja je u međunarodnom nadmetanju dala najbolju ponudu. Tek nedelju dana nakon potpisivanja mi je stigao formalni odgovor prve agencije kojoj sam poslao rukopis, u kome sam ljubazno odbijen. Preostale dve se nisu ni oglasile. To praktično znači da nisam odbijen nijednom pre nego što sam pronašao agenta i izdavača.

Nedavno ste se angažovali na projektu The Million Dollar Bookshop. O čemu je reč?

Posle brojnih razgovora sa raznim piscima, od autora bestselera do onih koji samostalno objavljuju knjige i jedva preživljavaju od pisanja, shvatio sam da nije potrebno mnogo pa da se nužna i efektna promocija vlastitog stvaralaštva pretvori u nešto nametljivo i iritantno. Razmišljajući o tome kako da pomognem onima koji nisu imali sreće da iza njih stane marketinška mašinerija, setio sam se internet sajta Million Dollar Homepage, na kojoj je jedan tinejdžer pre desetak godina zaradio milion dolara prodajući reklamne piksele. Pomislio sam da bi, koristeći se istom metodom, istovremeno mogli da promovišemo knjige novih autora i ostvarimo pristojnu zaradu, koja bi zatim bila preusmerena humanitarnim organizacijama.

Kako balansirate između svakodnevnog porodičnog života i profesionalnih obaveza?

Pišem uglavnom posle ponoći. Najveći deo dana provodim starajući se o svom najmlađem detetu, koje je kvadriplegičar. Pretpostavljam da je pomoglo to što sam u stanju da funkcionišem sa izuzetno malo sna.

Da li poeziju i kratke priče pišete u isto vreme kada i romane ili je to nešto čime se bavite u pauzi između dve knjige?

Da budem iskren, poeziju i kratke priče u poslednje vreme pišem prilično retko. Moji doprinosi antologijama kratkih priča uglavno dolaze iz fioke u koju sam počeo da ih guram kada mi je dosadilo da ih šaljem časopisima.

Koliko, u idealnim uslovima, uspevate da napišete za jedan dan?

Zaista ne znam. Nikada nisam obraćao pažnju na to. Mogu samo da kažem da su vrlo česti dani kada ne napišem ni reč. Pretpostavljam da bih mogao da napišem oko pet hiljada reči kada bih celodnevnu brigu o ćerki prepustio nekom drugom. Možda ću jednog dana izračunati. Ja inače volim brojeve.

Da li provodite više vremena ispravljajući i doterujući tekst nego pišući?

Uopšte ne ispravljam i ne doterujem tekst. Samo ga napišem. Verovatno zbog toga uspevam da obavim toliko toga za tako malo vremena.

Pre nego što predam tekst, pročitam ga jednom i ispravim poneku rečenicu. Brigu o njemu zatim preuzima urednik, ali ceo proces teče prilično glatko.

To je uredu, jer sam shvatio da ne bih imao snage da menjam napisano. Bilo bi lepo kada bih mogao, ali kada pročitam ono što sam napisao, uglavnom sam veoma zadovoljan i ne znam kako bih stvari bolje uobličio. Ne želim time da kažem da tekst ne može biti bolji, samo da ja to ne umem da uradim. Zavidim piscima koji su u stanju da iz verzije u verziju poboljšavaju ono što su napisali, ali ne i onima koji, čineći to, upadnu u začarani krug revizije.

Šta je najteži aspekt pisanja serijala?

Pa, kao što sam već rekao, sâmo pisanje mi ne predstavlja poseban problem. Teško je oprostiti se od serijala. Oproštaji su tužni kao takvi, a i budućnost odjednom postaje neizvesna. Utehu nalazim u činjenici da znam kada je vreme da stavim tačku. Bolje je kada čitaoci dobiju tri knjige pa žele više, nego kada dobiju šest, a želeli su manje.

Da li je vaše obrazovanje imalo uticaja na ono što pišete?

Ne. Pa... Ponekad ubacim mrvicu nauke, ali to nije ništa što ljubitelji naučne fantastike ili laici zainteresovani za popularnu fiziku ne bi mogli da smisle.

Da li vas ljudi pitaju zašto ne pišete naučnu fantastiku? Da li ste ikada osetili potrebu da se oprobate u tom žanru?

Redovno dobijam takva pitanja. I ne, nikada nisam osetio poriv da pišem naučnu fantastiku – što ne znači da se to nikada neće dogoditi. Epska fantastika me jednostavno više zanima.

Iskusni pisci često daju dobre savete svojim mlađim kolegama. Šta je najgori savet koji ste ikada čuli?

Budući da postoji toliko različitih vrsta pisaca, smatram da nijedan uopšteni savet nije loš – možda samo nije za vas. Uobičajeni saveti su: „Revidiraj, revidiraj, revidiraj!“ ili „Prva verzija će biti loša, ali nemoj da odustaješ.“ To nije za mene, ali ne znači da je savet sam po sebi loš.

Rekao bih da su najgori oni saveti koje vam predstavljaju kao aksiome. Savet je možda dobar, ali sentiment koji se iza njega krije – „ili ovako ili nikako“ – je loš.

Kakve su vaše ambicije za budućnost?

Nikada nisam gajio ambicije da postanem pisac, a i kada sam počeo da pišem, nisam očekivao da ću ikada nešto objaviti. Nisam očekivao da će moja prva knjiga naići na tako dobar prijem i, iskreno govoreći, ne bi me iznenadilo kada bi se bajka koju živim iznenada okončala. Ne zato što sam ogorčeni cinik, niti zato što odbijam da priznam da raspolažem izvesnim talentom... samo sam realan. Veoma sam zadovoljan uspehom koji sam postigao i kada bi tome sutra došao kraj, ne bih se žalio.

Ako ćemo da maštamo, voleo bih da prava na moje knjige otkupi neki veliki filmski studio, voleo bih da imam ogromnu vilu od suvog zlata i finansijsku sigurnost da eksperimentišem bez ikakvih očekivanja. Dovraga, pisao bih naučnu fantastiku, književnu fikciju... dečje knjige... Jednostavno bih se zabavljao.

Autor: Ajzak Huk

Izvor: isaachooke.com

Prevod: Jelena Tanasković

Foto: Nick Williams 

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-intervju-sa-markom-lorensom-unos-17944.html

 

Mark Lorens - Oshajmski točak

 

Format: 13x20 cm

Broj strana: 488

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Završnica trilogije Rat crvene kraljice

Od spasavanja svoje porodice Snorija ver Snagasona dele svi užasi pakla. Džalan Kendet kroz iste strahote mora da prođe zbog Lokijevog ključa. Taj ključ otvara sve brave, sva vrata, pa možda i ona koja Džalana vode do sreće u svetu živih.

A on ne očekuje mnogo, samo da se vrati svom pređašnjem životu punom vina, žena i kocke. Sudbina ipak ima drugačiji plan za njega. Oshajmski se točak okreće sve brže i preti da zdrobi svet. Džalan i Snori se suočavaju sa brojnim opasnostima, od vojske Mrtvog Kralja do mnogih ogledala Gospe Plave. Šta god da činiš, pre ili kasnije, Oshajmski točak uvek te povuče unazad, izbor je da ga pobediš ili umreš.

„Duhoviti dijalozi su u ravnoteži sa zastrašujućom atmosferom Lorensovog mračnog, uznemirujućeg sveta. Oduševiće vas koliko su likovi detaljno opisani, bilo dobri ili zli.“ RT Book Reviews

„Žustra avantura i kobna magija.“ Publishers Weekly

„Za Lorensa treba da se uvede ocena jedanaest. Veličanstveno i za svaku preporuku.“ Starburst Magazine

Mark Lorens - Lokijev ključ

Drugi roman trilogije Rat Crvene Kraljice.

Crvena Kraljica je postavila svoje figure na tablu...

Nakon mučne pustolovine i bezmalo pogibije, princa Džalana Kendeta surova zima primorala je da ostane daleko od raskoši svoje palate na jugu. A iako je Sever dom Džalanovog saputnika, ratnika Snorija ver Snagasona, i on je jednako željan da krenu što pre.

Jer viking je spreman da izazove sam Pakao kako bi vratio svoju ženu i decu u svet živih. Ima Lokijev ključ – sada još samo da pronađe prava vrata.

Dok svi čekaju da led raskravi svoje čeljusti, Mrtvi Kralj smera da se dočepa onoga što mu umalo nije palo šaka – ključa koji otvara sve na svetu – kako bi mrtvi mogli da se dignu iz grobova i konačno zavladaju. Ali niko ne bi smo zaboraviti na Crvenau Kraljicau jer ona i dalje manipuliše kraljevima i pionima vodeći ih prema poslednjem činu koji priželjkuje...

„Ako vam se dopada mrak, obožavaćete Marka Lorensa. A kada se svetlost probije kroz senke i sve dobije smisao, taj kontrast je prelep.“ Robin Hob

„Lorens je iz knjige u knjigu sve bolji i ako ovako nastavi, moraćemo da uvedemo sistem ocenjivanja koji seže do jedanaest. Veličanstveno, velike preporuke.“ Starburst Magazine

„Žustra pustolovina i crna magija dovešće do toga da čitalac bude željan sledećeg dela ove trilogije.“ Publisher’s Weekly

Mark Lorens: Nagrade ne treba uzimati previše ozbiljno

Mark Lorens kaže da nikada nije imao ambicije da bude pisac, tako da je bio veoma iznenađen kada je u prvom pokušaju pronašao agenta. Njegova prva trilogija, „Slomljena imperija“, bila je univerzalno priznata kao prestižni rad iz oblasti fantazije. Potom je usledila njegova najbolja trilogija „Rat Crvene kraljice“. Trilogija „Knjiga predaka“ počinje 2017. godine sa „Crvenom sestrom“.

Pišete epsku fantaziju za koju mnogi kritičari kažu da je odlična za odmor, čak i kada je mračna. Šta vas je najviše privuklo ovom žanru?

Nisam siguran šta mislite pod „odlična za odmor“, pa ću reći samo zašto pišem epsku fantaziju. A odgovor je stvarno tako dosadan kao da ste pitali zašto preferiram kafu a ne čaj. To je samo lični ukus. Čitao sam puno knjiga iz žanra fantazije, uživam u njima više od drugih žanrova, i tako da ih i pišem. Fantazija budi maštu.

Vaše su knjige prevedene na preko dvadeset svetskih jezika i prodate u preko million primeraka. Šta to znači: da je žanr epske fantastike, gledano uopšteno, veoma popularan širom sveta, ili da Vi pišete odlične knjige na veoma dopadljiv način?

Mislim da je broj sada stigao na 25 jezika. Žanr fantazije je očito veoma popularan u engleskom govornom svetu. Prodaja mojih knjiga u inostranstvu je prilično nepredvidiva, u jednoj zemlji dobro ide, manje u njenom susedstvu i bez očiglednog razloga. Iskušenje je takve varijacije pripisati kvalitetu prevoda, odluci o naslovnici knjige i činjenici da li oni menjaju naslove... ali zaista mislim da postoji veliki element sreće. Moja najbolja prodaja izvan engleskog govornog područja je u Brazilu, gde sam veoma popularan.

Priroda ponude i potražnje je takva da nije bitno koliko je tržište za nešto... i dalje moraš biti jako dobar u tome što radiš kako bi dobro uspeo.

Vaša prva trilogija „Slomljeno carstvo“ sadrži tri knjige: „Princ trnja“, „Kralj trnja“ i „Car trnja“. Šta medjusobno povezuje ove knjige? Šta im je zajedničko?

Sve moje trilogije su u suštini jedna duga priča koja se razdvaja na tri dela. Nemoguće je početi sa drugom knjigom, pre nego što otvorite prvu i počnete je čitati.

„Princ lakrdijaša“ je prvi roman trilogije „Rat Crvene kraljice“, žene koja se tokom čitave svoje vladavine borila protiv nevidljivih sila. Šta Vas je inspirisalo da stvorite lik veoma lukave i podle Crvene kraljice i njene, još podlije i lukavije Mučaljive Sestre koja je bila nevidljiva za većinu ljudi?

Upitan sam puno puta „šta me je inspirisalo?“ i dok ponekad imam odgovor, devet puta od deset ja ga ne znam. Ovo je jedan od tih devet. Za mene je pitanje zanimljivo i slično vrlo čestom „otkud dolaze vaše ideje?“ pitanju od koga pisci strahuju. Čini se da oni koji nisu pisci na isti način ne razumeju maštu. Oni očekuju da postoji objašnjenje za ovo i ono. Odgovor na „odakle vam ideje?“ je da ja nemam pojma. Spuštaju se kroz zemlju, padaju sa neba, love me u mraku. Odgovor na „šta vas je inspirisalo?“ često je isti. Inspirisan sam svime što sam ikada gledao, čitao ili iskusio. Ali, generalno to je isto kao kada čovek proba smuti. Sve vrste sastojaka stavljaju u blender i zatim piju rezultat.

Aroma nije jedan od mnogih sastojaka. Na isti način, generalno ne mogu da pratim liniju ideje ili lika koji sam izmislio koja bi mogla da ga inspiriše. Često će biti hiljadu različitih stvari koje se mešaju u različitim proporcijama kako bi napravili nešto što ne liči ni na jednu od njih. Lik Džalana je redak primer kada stvarno mogu ukazati na uticaj.

U liku princa Džalana Kendeta, unuka Crvene Kraljice, ilustrujete pijanca, kockara, zavodnika kakvog možemo sresti na ulici, u kafani... On neočekivano upada u smrtonosnu klopku kakvu nikad nije očekivao. Da li Vam je neki interesantan čovek koga znate iz svakodnevnog života, bio inspiracija za stvaranje lika Džalana Kendeta?

Inspiracija za glavnog junaka, Džalana, potekla je iz knjige Džordža Mekdonalda Frejzera „Flešman“ (1969) i narednih nastavaka. Mekdonald Frejzer je sam uzeo Flešmana iz „Školskih dana“ Tomasa Hjuza (1857), tako da je on inkarnacija karaktera koji je bio sa nama najmanje 150 godina!

Džalan je kukavica i besmislen, veoma usredsređen na sebe i svoj komfor. Njegov odgovor na opasnost je da pobegne. Nažalost, on se uvek zaglavi u situacije gde mora da igra heroja.

Lik Džalan Kendeta je kompleksan. Bezazleni kockar, pijanac, plejboj, postaje veliki ratnik. Zajedno sa Snorijem ver Snagsonom, hvata se u koštac sa daleko jačim i opasnijim protivnicima. Nažalost, na kraju shvata da iza svega toga stoji njegova baka Crvena kraljica. Da li ste ovim snažnim, uzbudljivim, ali veoma duhovitim događajima, želeli da date neku važnu poruku svojim čitaocima?

Glavni cilj mojih knjiga je da me zabave dok ih pišem, a kasnije da zabavim ljude koji ih čitaju. Međutim, istražujem određene teme preko trilogija. Teme su odvojene od zapleta i više predstavljaju književni element u radu. U trilogiji „Rat Crvene kraljice“ jedna od tema je kako smo oblikovani očekivanjima drugih, i kako kada odigramo ulogu da prevarimo druge, ta uloga nas može prevesti i postati istina. S tim u vezi je moć priče, kako nas priče koje mi pričamo o sebi mogu voditi kroz život i kako možemo upasti u druge priče i postati zarobljeni od njih. Džalan je čovek koji ne laže samo drugima, već laže sebe. Ove ideje postaju vezane magičnim sistemom koji postoji u knjigama u kojima verovanje uvodi stvarnost, a stari mitovi su dati u obliku verovanja masa i pojedinaca.

Za svoje trilogije dobili ste brojne nagrade. Koju biste nagradu izdvojili kao posebno značajnu?

Ja nisam impresioniran nagradama koje potiču od malih žirija ili malih izbornih tela. One su vrlo parohijalne i predvidive. To su lični ukusi i predrasude gomile istomišljenika koji imaju neobjašnjivu težinu po tradiciji. S druge strane, nagrade sa velikim biračkim telima su slično predvidljive i lokalne pristrasnosti postaju opšta pristrasnost koju nazivamo „popularnošću“. Sve to znači da su nagrade precenjene i prilično glupe.

Kad govorim o tome, istakao bih da imam naklonost za Gemmell nagradu, jer sam veliki obožavalac Dejvida Gemela i bio sam veoma tužan zbog njegove rane smrti. Pored toga, ako pobedite... oni vam daju ratnu sekiru!

Šta za vas znače književne nagrade?

Nagrade su pomalo zabavne. Bolje je imati nagrade nego da ih nemati, ali stvarno ih ne treba uzimati previše ozbiljno.

Da li nagrade pospešuju rivalstvo među piscima, pogotovo rivalstvo sa negativnim predznakom?

Nisam siguran kakva forma rivalstva će biti između pisaca ili ko će to primetiti. Nikada nijesam video da neki pisac od značaja kaže nešto negativno o drugom piscu. I naravno u pokušaju da napišu bolje knjige... kako bi se takmičili?

Sve nagrade leže negde u spektru koji se kreće od „koliko primeraka je prodato?“ do „da li ovih 3 ili 6 osoba razmišlja o nekolicini knjiga koja je najbolja?“ to jest oni su popularna takmičenja ili zasnovana na velikoj ili maloj kliki. Nijedan od njih nije bitan na bilo koji način.

Da li se književnom nagradom nagrađuje književno delo, ili pisac?

Književne nagrade iz oblasti fantazije ne prave nikakve razlike u pogledu prodaje. One su uglavnom o egu i stoje u određenim malim grupama. One su način da se pojedini mali komadi fantazijskih fanova identifikuju i kažu „to je ono što nam se sviđa“.

Koliko politika ima uticaja na odluke žirija za nagrade?

Žiri može biti bilo koja šačica odabranih pojedinaca u biračkom telu koje može da broji nekoliko hiljada i mora platiti da im se dozvoli da glasaju, ili biračko telo koje broji stotine hiljada i da se glasa slobodno na internetu. Pitanja koja ih pokreću uglavnom su pitanja razmera. Za najveće (kao što je nagrada Goodreads Choice) rezultat je blisko povezan sa popularnošću/prodajom knjiga. Za najmanju (nagradu sa malim žirijem) izbor je sve što se tiče izbora knjige koja je bliska sa lokalnom estetikom, koja može biti roman sa određenom vrstom društvene/političke poruke ili roman ‒ omaž nekoj literarnoj tradiciji itd.

Pisac koji je diplomirao fiziku i ima doktorat iz matematike

„Princ lakrdijaša“ prvi je roman trilogije „Rat Crvene Kraljice“ engleskog pisca Marka Lorensa. Tokom čitave svoje vladavine Crvena Kraljica se borila u dugom ratu, vodeći u tajnosti bitke protiv sila koje se kriju iza prestola i država, a ciljevi su joj bili nešto više od osvajanja zemalja i zadobijanja zlata. Njeno najveće oružje bila je Mučaljiva Sestra ‒ većini nevidljiva, o kojoj skoro niko i ne priča. Unuk Crvene Kraljice, princ Džalan Kendet ‒ pijanac, kockar i zavodnik ‒ jedan je od onih koji mogu da vide Mučaljivu Sestru. Zadovoljan svojom ulogom nebitnog člana kraljevske porodice, Džal se pretvara da njegova grozna baba ne postoji. Ali rat protiv neupokojenih sve je bliži i Crvena Kraljica poziva svoju porodicu da brani državu. Džalan misli da to neće imati nikakvog uticaja na njegov život. Ali on greši. Lorensov roman „Princ lakrdijaša“ objavila je Laguna.

Mark Lorens je rođen 1966. godine u Sjedinjenim Državama. Dok je još bio mlad, njegovi roditelji su se preselili u Veliku Britaniju. Lorens je diplomirao fiziku i ima doktorat iz matematike. Vratio se u SAD nakon što je doktorirao na matematici na Imperial koledžu da radi na raznim istraživačkim projektima uključujući i program protivraketne odbrane „Star Wars“. Vrativši se u Veliku Britaniju, radio je uglavnom na obradi slike i teoriji odlučivanja ‒ rasuđivanja, bio je naučni istraživač u oblasti veštačke inteligencije. Lorens je oženjen, ima četvoro dece i živi u Bristolu. Glavni je negovatelj svog deteta sa invaliditetom, pa zbog toga ne putuje da promoviše svoje knjige ili prisustvuje konvencijama.

Autor: Vujica Ognjanović

Izvor: VIjesti.me

Foto: Nick Williams

Tekst i fotografije preuzete sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/n3859_knjiga_princ_lakrdijasa_laguna.html

Mark Lorens - Princ lakrdijaša

Prvi roman trilogije Rat Crvene Kraljice.

Tokom čitave svoje vladavine Crvena Kraljica se borila u dugom ratu, vodeći u tajnosti bitke protiv sila koje se kriju iza prestola i država, a ciljevi su joj bili nešto više od osvajanja zemalja i zadobijanja zlata. Njeno najveće oružje bila je Mučaljiva Sestra – većini nevidljiva, o kojoj skoro niko i ne priča.

Unuk Crvene Kraljice, princ Džalan Kendet – pijanac, kockar i zavodnik – jedan je od onih koji mogu da vide Mučaljivu Sestru. Zadovoljan svojom ulogom nebitnog člana kraljevske porodice, Džal se pretvara da njegova grozna babuskera ne postoji. Ali rat protiv neupokojenih sve je bliže i Crvena Kraljica poziva svoju porodicu da brani državu. Džalan misli da to neće imati nikakvog uticaja na njegov život. Ali greši...

Pobegavši iz smrtonosne klopke koju je postavila Mučaljiva Sestra, Džalanova sudbina biva magijski isprepletena sa sudbinom opakog Snorija ver Snagsona, severnjačkog ratnika. Njih dvojica polaze na putešestvije kako bi raskinuli te čini, usput se hvatajući ukoštac s kobnim opasnostima, lakim ženama i skorojevićkim kraljevićem po imenu Džorg Ankrat. Džalan s vremenom uviđa tračak istine: on i Severnjak su samo pioni – a Crvena Kraljica vlada tablom.

„Lorensova epska fantastika je idealno štivo za svaki odmor – duhovita i kada je mračna, ispunjen osvetama i opasnim podvizima sa kojima naš junačko-kukavički dvojac mora da se izbori ne bi li spasao kraljevstvo i, naravno, svoju glavu.“ Washington Post

„Uzbudljivi događaji i iskričavi dijalozi pretvorili su ovaj roman u pravi hit.“ Library Journal

„Mark Lorens je osveženje koje smo na epskofantastičkoj sceni čekali već neko vreme.“ Piter V. Bret

Format: 13x20 cm
Broj strana: 448
Pismo: Latinica
Povez: Mek