Zlatna serija specijal #2: Dylan Dog - Projekat „Hiks“

 

SCENARIO

Alessandro Bilotta

CRTEŽ

Nicola Mari

NASLOVNICA

Marco Mastrazzo

BROJ STRANICA

160

ORIGINALNI NASLOV

Il progetto Hicks

ORIGINALNI BROJ

36

Zlatna serija #45: Priče iz Baze Drugde - Žena koja je živela u dva sveta

 

SCENARIO

Carlo Recagno

CRTEŽ

Erasmo Dante Spada

Cesare Colombi

NASLOVNICE

Giancarlo Alessandrini

Milan Jovanović

BROJ STRANICA

144

ORIGINALNI NASLOV

La donna che visse in due mondi

ORIGINALNI BROJ

5

Zlatna serija #34 - Ardeni 1945.

 

autor lika: Gvido NOLITA

naslovna strana A: Roberto DIZO

naslovna strana B: Mijat MIJATOVIĆ

ARDENI 1945.

tekst: Mikele MAZIJERO

crtež: Roberto DIZO

TRGOVCI ORUŽJEM

tekst: Gvido NOLITA

crtež: Serđo TARKVINIO

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

prevod: Sandra KNEŽEVIĆ

lektura: Emina IGNJATOVIĆ

redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ

lay-out edicije: Vuk POPADIĆ

naslovi originala: Ardenne 1945 / I mercanti d’armi

Zlatna serija #33: Dylan Dog - Mračno mesto - Praznina

 

naslovna strana A: Bruno Brindizi

naslovna strana B: Vuk Popadić

Mračno mesto

tekst: Alberto Ostini

crtež: Đulio Kamanji

Praznina

tekst: Alberto Ostini

crtež: Paolo Bačilijeri

broj originala: 4

naslov originala: Il luogo oscuro / Il vuoto

Drakula, Kosovo i Đavo iz Marti Misterije: Najbolji stripovi za 2021.

„Dobro došli na Kosovo“, Simone Mogavino, Marti Misterija - epizoda „Panova frula“, „Drakula“, Žorža Besa, “Vraćam se kao Nihterida”, Petrosa Hristulijasa, „Oruđe delanja“ Biljane Đurđević, „Životinjski zamak“ Dorisona i Delepa i „Pahiderm“ Frederika Petersa su najbolji stripovi objavljeni u u Srbiji 2021, smatraju strip izdavači.

Međunarodni salon stripa koji je u toku u Studentskom kulturnom centru, je pravo vreme da izaberemo najbolje stripove objavljene u ovoj godini u Srbiji. U izboru smo se konsultovali sa najuspešnijim ovdašnjim strip izdavačima među kojima su: Komiko, Makondo, Veseli četvrtak, Besna kobila, System Comics, 300 čuda Comics i Čarobna knjiga. Izbor je zanimljiv i prilično šarolik, što govori da na domaćoj strip sceni može da se pronađe za svakoga ponešto.

Izdavač System Comics iz Zemuna nam preporučuje svoj strip iz ove godine „Dobro došli na Kosovo“, po scenariju Italijanke Simone Mogavino i našeg čoveka iz Pariza Nikole Mirkovića. Crtež je radio, takođe Italijan Đuzepe Kvatroči. Radnja stripa smeštena je u 2004. godinu. Dimitriје je mladić koji je u mladosti pobegao iz Jugoslavije i sada se vraća na Kosovo, u Mitrovicu, grad u kojem je rođen, da bi prisustvovao sahrani svoga oca s kojim se rastao u lošim odnosima…

– U pitanju je višeslojna ratna i istorijska priča, o malim ljudima koji stradaju u ludilu i vihoru rata. Ovo je strip koji ne daje odgovore, ali ima za cilj da nas natera na razmišljanje – kaže za Nova.rs, Igor Marković iz System Comicsa.

Veseli četvrtak iz Beograda nam preporučuje dobro poznat strip Marti Misterija, ali epizodu „Panova frula“ koja je iz nekog razloga preskočena kod nas 1985. kada je strip u originalu objavljen u Italiji. Ovog meseca se pojavljuje po prvi put u „Zlatnoj seriji“ domaćeg izdavača.

– Reč je o priči koja se bavi bićem za koje se veruje da je Đavo lično, očigledno suviše škakljivom temom da bi neko ko je tada o tome odlučivao dopustio njeno objavljivanje. Ovu istorijsku nepravdu sada smo ispravili i čitaocima nudimo čak dve varijante korica istog stripa: jednu sa originalnom italijanskom naslovnom stranom (koja se može naći na svim kioscima) i drugu, kolekcionarsku retro verziju sa sjajnom ilustracijom Milana Jovanovića – kaže Dušan Mladenović, iz Veselog četvrtka za Nova.rs.

Treći izdavač na našoj listi, Čarobna knjiga je od početka godine izdala oko 60 stripskih naslova. Bilo im je teško da izaberu jedan naslov, ali ipak su ljubiteljima ponudili strip „Drakula“ Žorža Besa, francuskog autora. Radi se o adaptaciji istoimenog romana Brema Stokera. Borislav Pantić, urednik u Čarobnoj knjizi, kaže za Nova.rs da je to to je jedan od najzanimljivijih stripova iz novije francusko-belgijske produkcije.

– U pitanju je nadahnuto pripovedanje propraćeno neverovatnim crno-belim crtežima koji snažno oživljavaju poznatu priču, da će vam ova njena varijanta ostati dugo u pamćenju i poželećete da joj se ponovo vratite – dodaje Pantić.

Serijal grčkog strip umetnika Petrosa Hristulijasa “Vraćam se kao Nihterida” biće promovisan ove nedelje na Salonu stripa u izdanju kuće 300 čuda Comics iz Beograda. Izdavač smatra da će ovaj strip biti odlično prihvaćen od strane čitalaca.

– Priča prati borbu simpatičnog Kapetana Nihteride sa kriminalom, policijom, ženama, ali i velikim količinama recine.  Ljubitelji stripa imaju priliku da uživaju u tri epizode ovog serijala i u avanturama u koje ovaj neobični superheroj upada zajedno sa svojim pomoćnikom Gugutkom – kaže Miloš Vučković iz 300 čuda Comics za Nova.rs.

Izdavač Besna kobila iz Beograda, predlaže svoj strip „Oruđe delanja“ Biljane Đurđević, koji je na letošnjem Sajmu knjiga u Herceg Novom dobio Nagradu za izdavački poduhvat godine.

– Reč je o krajnje neobičnoj knjizi, spoju grafičkog romana i monografiji izložbe jedne od naših najuglednijih slikarki Biljane Đurđević. Grafički roman bez teksta sjajnom likovnošću dočarava svet potpuno opustošen od bilo kakve humanosti, u kojem vlada samo profit, a radna mesta postoje samo da bi se radna snaga bacala na smetlište. „Oruđe delanja“ objavili smo u saradnji sa Kabinetom grafike Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, sa kojim već duži niz godina radimo na promociji domaćih likovnih autora – objašnjava za Nova.rs Goran Lakićević iz Besne kobile.

Bojan Bosnić iz izdavačke kuće Makondo za naš portal preporučuje strip „Životinjski zamak“ Feliksa Delepa, po scenariju Ksavijera Dorisona, svojevrsnog omaža Orvelovim romanima „Životinjska farma“ i „1984“.

– Radnja stripa vezana je za dvorac u srcu Francuske koji su napustili ljudi, i sada njime vlada okrutni bik uz pomoć pseće policije. Jedna hrabra mačka započeće borbu protiv njihovog ugnjetavanja…  “Ako bismo pobedili Engleze oružjem kojim su oni nas porobili, naše ropstvo bi ostalo čak i kada bi oni otišli.” M. Gandi. Ova misao je ideja vodilja ovog remek-dela, kaže Bosnić iz Makonda.

Izdavačka kuća Komiko izdvaja kao najbolji za ovu godinu svoj strip „Pahiderm“ autora Frederika Petersa. To delo najbolje predstavlja legenda francuskog i svetskog stripa Žan Žiro Mebijus.

„Pahiderm je savršeni primer živog i poetičnog grafičkog romana koji uspeva da prenese osećanje nesvesnog, zagonetnog. Imam utisak da Pahiderm ostaje tajanstven čak i autoru, koji je pustio svoju priču da luta tamo gde ju je njegovo pero odvelo, da živi svoj život, i da je veliku pažnju posvetio i pričanju priče i kvalitetu svoje umetnosti. Pahiderm opisuje moju vlastitu nelagodu. Želim da me umetnik odvede daleko od bilo čega što sam osetio ranije, na teritoriju koja predstavlja ne toliko iskrivljenje koliko odraz nekog unutrašnjeg, moćnog nagona. U Pahidermu leži nešto tajanstveno i očigledno što se, iznad svega, ne sme objašnjavati“, rekao je Mebijus.

Međunarodni salon stripa traje do 9. oktobra u prostoru Srećne nove galerije Studentskog kulturnog centra, a tokom ove nedelje se održavaju promocije strip izdavača sa njihovim najnovijim izdanjima i uz razgovore i druženje sa autorima.

Autor:Bratislav Nikolić

Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://nova.rs/kultura/drakula-kosovo-i-djavo-iz-marti-misterije-najbolji-stripovi-za-2021/

 

Zlatna serija #32: Marti Misterija - Panova frula

 

autor lika: Alfredo KASTELI

naslovna strana A: Đankarlo ALESANDRINI

naslovna strana B: Milan JOVANOVIĆ

PANOVA FRULA

tekst: Alfredo KASTELI i Sauro PENAKIOLI

crtež: Klaudio VILA

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

urednik izdanja: Vladimir TADIĆ

prevod: Aleksandra MILOVANOVIĆ

lektura: Emina IGNJATOVIĆ

redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ, Darko ĐOKIĆ, Kristijan RELIĆ

lay-out edicije: Vuk POPADIĆ

brojevi originala: 38-39-40

naslovi originala: Scanners! / Il flauto di Pan / La reincarnazione di Annabel Lee

Skeneri! / Panova frula / Reinkarnacija Anabel lee

Martin Mistere, Java i Diana svedoci su šokantnih natprirodnih događaja, koje su oslobodila čudovišna stvorenja koja žive u blizini udaljenog andaluzijskog sela, gde se gradi nuklearna elektrana. Ova čuda su deo misterije za koju lokalno stanovništvo veruje da je delo đavola, a popularno praznoverje je verovatno veća opasnost od bilo koje druge...

Zlatna serija #31: Zagor - Kuća užasa

 

autor lika: Gvido NOLITA

naslovna strana A: Galijeno FERI

naslovna strana B: Goran GLIGOVIĆ

naslovna strana C: Miodrag IVANOVIĆ MIKICA

KUĆA UŽASA

tekst: Gvido NOLITA

crtež: Galijeno FERI

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

prevod: Marija ĐORĐEVIĆ

lektura: Emina IGNJATOVIĆ

redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ

lay-out edicije: Vuk POPADIĆ

brojevi originala: 32-33-34

naslovi originala: Il fuggiasco / La casa del terrore / Gli sciacalli della foresta

Zlatna serija #30: Deadwood Dick - Vetar smrti

 

autor lika: Džo R. LENSDEJL

naslovna strana A: Korado MASTANTUONO

naslovna strana B: Igor KORDEJ

VETAR SMRTI

tekst: Mauro BOZELI

crtež: Stefano ANDREUČI

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

urednik izdanja: Goran SKROBONJA

prevod: Jelena GALEBOVIĆ

lektura: Emina IGNJATOVIĆ

redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ

lay-out edicije: Vuk POPADIĆ

brojevi originala: 5-7

naslovi originala: Black Hat Jack / L'assedio di Adobe Walls / Vento di morte

Zlatna serija #28: Zagor - Sindrom Belzebul

autor lika: Gvido NOLITA

naslovna strana A: Alesandro PIČINELI

naslovna strana B: Leonid PILIPOVIĆ

naslovna strana C: Paolo BIZI

naslovna strana D: Galijeno FERI

SINDROM BELZEBUL

tekst: Samuel MAROLA

crtež: Paolo BIZI

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

prevod: Marija ĐORĐEVIĆ

lektura: Emina IGNJATOVIĆ

redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ

lay-out edicije: Vuk POPADIĆ

brojevi originala: 663-664

naslovi originala: Zombi a Darkwood / La sindrome di Beelzebul

Dedvud Dik – Između Teksasa i pakla: Prljava lepota Divljeg zapada

 Evo jednog stripa o kojem sam imao formirano mišljenje pre nego što se pojavio na našem tržištu. Ne, ne govorim o tome da sam nabavio još ranije susjedska izdanja – a jesam – niti o tome da mi je u ruke došlo italijansko izdanje – što je, takođe, istina. Zborim o vremenu kada je Dedvud Dik bio tek snena najava perjanice nove grane izdavaštva „Bonelija“, odnosno njegovog tada novoformiranog brenda „Audače“ namenjenog zrelijoj populaciji. (Čitaj: ubacivanje poneke psovke, sočne brutalnosti ili, pardon my French, pokoje sise u stripove).

Neću sad da elaboriram koliko je „Audače“ najbolja stvar koja se desila „Boneliju“ od… pa, otkad je Tea Bertazi preuzela rukovođenje porodične izdavačke kuće, koja se tada, gle čuda, baš zvala „Audače“, od svog bivšeg muža Đanluiđija Bonelija – čoveka koji je bio veći sanjar i scenarista nego poslovni čovek. Tea je ta koja je „Audače“ vinula u sam vrh izdavaštva, formirala brend od Teksa i ostalih junaka koji su usledili, i stvorila osnove od onoga što će kasnije biti „Boneli“.

To je vreme kada su, usudiću se reći, „Bonelijevi“ scenariji i načini realizacije stripa bili progresivni i sveži, obdareni nekom neuhvatljivom inovativnom aurom, i čak bolji od mejnstrima u mnogim drugim strip-centrima. To su bili stripovi na osnovu kojih su nastali oni koje smo svi zavoleli. I sada se „Audače“, makar kao ime, vratio u opticaj sa novim ogrankom koji obećava nešto progresivno, sveže i prilagođeno 21. veku? Ali, očijukajmo sa realnošću, nije 21. veka samo psovke, sise i blood&gore. To je banalizovanje, generalizacija i sasvim suprotno od onoga što „Audače“ danas predstavlja, iako se to često stavlja kao prvi preduslov. Zapravo, istina je da fama oko „Audače“ nije oko elemenata koji su prisutni (krv, psovke & sise), već ono čega nema. A to su ograničenja. Stege i pravila. Autori koji pišu za „Audače“ odjednom nisu sputani tradicionalnim ograničenjima „Boneli“ mejnstrima „za sve generacije“. Ali, da li ste ikada videli nekog klinca od 15 leta da kupuje Teksa ili, nedobog, Zagora? Možda i jeste, ali to je na nivou incidenta a ne glavne publike. Očijukajmo opet sa realnošću, glavna publika „Boneli“ mejnstrima su „matore“ drtine, stare furune od 40+ leta, koji su gutali Zagora, Teksa i Mister Noa kad su bili ti klinci od 15 godina. I većma ostali zakucani u tim davnim epohama. E, tu dolazi „Audače“ u spas, privlači mlađe generacije idejom da strip može biti nešto novo, progresivno i smelo, a ne nešto što čitaju njihovi matorci. A stariji (poput mene) mogu naslutiti da se u stripu nešto fakat promenilo, pomaklo iz veselih sedamdesetih, i da možda treba dati šansu nečem novom. Plus, tu su krv, psovke i sise. Win-win situacija, zar ne? Tako bi trebalo da bude na papiru, ali realnost je nešto drugo, i videćemo da li će „Audače“ biti trijumf, grob ili rob „Bonelija“. (Baj d vej, ako ste sad upravo u glavi izgovorili „bolje grob nego rob“, matori ste.)

Sad bih trebalo da kažem kako je „Audače“ italijanski „Vertigo“, i kako svi volimo blaženopočivši „Vertigo“, kako je upravo ovaj brend preokrenuo američki mejnstrim, doveli su Mura, Karen Berger je bila genije, i tako dalje. Ali neću, jer ni reč nismo rekli o Dedvud Diku, a ostavićemo za neka druga vremena da istorija potvrdi da li će audačeovsko-vertigovska paralela biti realna ili ne. 

Vratimo se na temu. Dakle, posle ovog meandriranog spusta niz digresiju, Dedvud Dik je bio strip o kome sam imao formirano mišljenje već kada je najavljen kao jedan od vodećih u „Audačeu“. Adaptacija fenomenalnih, modernih i brutalnih vesterna iz pera Džoa R. Lensdejla već se nameće kao pobednički recept. Kada se tome doda da će adaptacije raditi redom vrsni scenaristi Mikele Mazijero, Mauricio Kolombo i Mauro Bozeli, stvar je već napola do toga da kupi svakog iskusnog konzumenta stripa. I onda dolazi najveći adut – crtež. Tri priče u sedam svesaka će crtati najveći trenutno živući umetnici Bonelija, i verovatno među najvećim italijanskim talentima sadašnjice – Korado Mastantuono, Paskvale Frizenda i Stefano Andreuči. Činjenica je da ovaj projekat već u startu miriše na nešto što je skupo do neizdrža za „Boneli“, što deluje i suicidalno, ali ne plaćamo im mi račune za jogurt i kiselu vodu, naše je samo da pazarimo strip.

Prva sveska „Crno kao noć, crveno kao krv“ (ZS21, Mazijero i Mastantuono), osim što je vrsni uvod u priču i legendu o crnom avanturisti na Divljem zapadu, ex-pripadniku odreda Bafalo vojnika… osim što je scenaristički i crtački majstorstvo na svakoj stranici… osim što je pokazao da Lensdejlov Dedvud Dik može biti još impresivniji nego izvornik, uspeo je da izvuče iz memljivog podruma i pokojeg domaćeg fanatika jer su najave na Fejsbuk stranici „Veselog četvrtka“ bili su zasuti komentarima zašto se objavljuje strip sa temom autoironije rasizma u SAD umesto da se bavi pitanjem domaćih stradalnika. No, to je iza nas, jer ono što ispuzi iz podruma u isti mora da se blagovremeno i vrati. 

I nedavno je objavljena druga priča iz „Audačeove“ i Lensdejlove trilogije o Dedvud Diku, izvanredni „Između Teksasa i pakla“, kao broj 27 Zlatne serije „Veselog četvrtka“. I nakon vrsnih Mazijera i Mastantuona, sada je za realizaciju zaslužan još impresivniji tandem Kolomba i Frizende. Ubistva, silovanje i kopanje oka nižu se već na prvih desetak stranica, pa je standard „Audačea“ koji možemo podvesti pod sveto trojstvo „krv, psovke i sise“ već postignut. No, ono što sledi na ostalih stotinak i kusur stranica je niz progresivnog, inovativnog i nadasve kvalitetnog stripa.

O, prenaglašena brutalnost i prljavost Divljeg zapada su sveprisutni, to se uopšte ne dovodi u pitanje. Ali način na koji je izvedena priča je kilometrima iznad svakog standarda u dosadašnjem „Boneliju“. Način na koji Kolombo i Frizenda presecaju stranice sirovom snagom Divljeg zapada, koliko bombarduju neumoljivom iskrenošću i kaleidoskopom vestern košmara koji ne štedi ni najčvršće osobe, od druge priče Dedvud Dika čini mali skriveni dragulj u moru mediokriteta koji ovaj nivo oštrine neće dostići ni u najluđim snovima.

Istina, „Između Teksasa i pakla“ je prenaglašen u surovoj kanonadi, ali to je i poenta jednog postmodernog dela poput ovog. Ovo je, mora se imati na umu, priča koju pripoveda stari Dedvud Dik u zamenu za čašicu pića. Pa, onda se i može očekivati da će biti skloniji automitologizaciji, ili prostim rečima – preterivanju da bi bio zanimljiviji. Ipak, ostaje i naglašena sugestija da se sve odigralo baš kako je opisano, zbog čega bi Dedvud Dik bio vestern ubermensch. Možda i jeste, a verovatno i nije. Ali ovo je delo fikcije, bazirano na delu fikcije, baziranom na delu fikcije o najprenaglašenijem mitu u istoriji čovečanstva, mitu o Divljem zapadu. To je epoha od jedva stotinak godina u kojoj su iz miljea kravara, genocidnih manijaka, razbojnika, revolveraša i lovaca na bizone nikli nizovi mitova o ličnostima poput Bufalo Bila, Divljeg Bila Hikoka, Bilija Kida i mnogih drugih koji se, začudo, nisu zvali Bil. Zašto bi onda mit o Dedvud Diku bio išta manje (ne)verovatan? Apsolutno nema razloga, pa zato i ovo malo remek-delo Kolomba i pre svega Frizende može da bude palp štivo ispisano rukama majstora o mitologizaciji najbrutalnijeg Divljeg zapada zamislivog modernom čoveku.

Ostaje i činjenica da je ovo najbolje nacrtan od sva tri Dedvud Dika. Zvuči smelo? E pa, ovo je jedan od najbolje nacrtanih stripova u Boneliju ikada. I tačka. Stojim iza ove izjave. I dodajem, „jedan od“ jer je Frizenda ipak nacrtao „Patagoniju“ i još pokoji strip, a ipak imamo i još plejadu umetnika koji su crtali Teksove Gigante, Kene Parkere i slično, a nekako su uvek u opticaju ista imena. „Između Teksasa i pakla“ je grafičko savršenstvo u svakom pogledu, i jedini greh prema njemu jeste što je format Zlatne serije takav kakav jeste pa se ne može u potpunosti uživati u Frizendinom majstorstvu. (Ja ga imam u tri izdanja, i opet bih voleo neko oversized pakovanje veće od A4.)

Ako vas ovo nije povuklo da nabavite primerak Zlatne serije 27 sa drugom pričom o Dedvud Diku (i to verziju sa genijalnom naslovnicom Igora Kordeja), onda niti vestern niti ovaj strip nisu za vas. A oni koji su već upoznati sa ovim novim italijanskim vestern mitom, ili se bude navukao na serijal zahvaljujući ovom tekstu (nema na čemu), obradovaće vas da je treća priča najduža, pisao ju je Bozeli a crtao Andreuči, i uskoro će se takođe naći u Zlatnoj seriji. I ako je „Između teksasa i pakla“ najbolje nacrtan Dedvud Dik, sledeći, „Blek Het Džek“, najbolje je napisan. Srećno vam čekanje.

Autor: Nikola Dragomirović

Tekst i fotografije preuzete sa sajta hellycherry.com

http://www.hellycherry.com/2021/02/dedvud-dik-izmeu-teksasa-i-pakla.html

Zlatna serija #27: Deadwood Dick - Između Teksasa i pakla

 

autor lika: Džo R. LENSDEJL

naslovna strana A: Korado MASTANTUONO

naslovna strana B: Igor KORDEJ

IZMEĐU TEKSASA I PAKLA

tekst: Mauricio KOLOMBO

crtež: Paskvale FRIZENDA

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

urednik izdanja: Goran SKROBONJA

prevod: Jelena GALEBOVIĆ

lektura: Emina IGNJATOVIĆ

redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ

lay-out edicije: Vuk POPADIĆ

brojevi originala: 3-4

naslovi originala: Fra il Texas e l’Inferno / Il piombo e la carne 

Zlatna serija #26: Zagor - Kandraks

 

autor lika: Gvido NOLITA

naslovna strana A: Alesandro PIČINELI

naslovna strana B: Siniša RADOVIĆ

naslovna strana C: Miodrag IVANOVIĆ MIKICA

KANDRAKS!

tekst: Klaudio KJAVEROTI

crtež: Marko TORIČELI

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

prevod: Marija ĐORĐEVIĆ

lektura: Emina IGNJATOVIĆ

redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ

lay-out edicije: Vuk POPADIĆ

brojevi originala: 660-661

naslovi originala: Kandrax! / Passato e futuro

Zlatna serija #25 - Priče iz baze "Drugde"

 

autor serijala: Alfredo KASTELI

naslovna strana A: Đankarlo ALESANDRINI

SENKA KOJA JE IZAZVALA ŠERLOKA HOLMSA

tekst: Karlo REKANJO

crtež: Đuzepe PALUMBO

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

urednik izdanja: Vladimir TADIĆ

prevod: Aleksandra MILOVANOVIĆ

lektura: Emina IGNJATOVIĆ

redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ, Darko ĐOKIĆ

lay-out edicije: Vuk POPADIĆ

broj originala: 3

naslov originala: L'Ombra che sfidò Sherlock Holmes

(VČ) Zlatna serija #24: Marti Misterija - Tajna nemoguće sekire

 

autor lika: Alfredo KASTELI

naslovna strana A: Đankarlo ALESANDRINI

naslovna strana B: Aleksa GAJIĆ

naslovna strana C: Valter VENTURI

TAJNA NEMOGUĆE SEKIRE

tekst: Alfredo KASTELI

crtež: Franko DEVESKOVI

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

urednik izdanja: Vladimir TADIĆ

prevod: Aleksandra MILOVANOVIĆ

lektura: Emina IGNJATOVIĆ

redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ, Darko ĐOKIĆ, Kristijan RELIĆ

lay-out edicije: Vuk POPADIĆ

brojevi originala: 242/243

naslovi originala: La scure incantata / L'astronave degli esseri perduti

(VČ) Zlatna serija #23: Zagor - Ostrvo demona/Leteći manijak

 

autor lika: Gvido NOLITA

naslovna strana A: Galijeno FERI

naslovna strana B: Mirko ČOLAK

OSTRVO DEMONA

tekst: Mauro BOZELI

crtež: Mauro LAURENTI

LETEĆI MANIJAK

tekst: Galijeno FERI

crtež: Galijeno FERI

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

prevod: Marija ĐORĐEVIĆ

lektura: Emina IGNJATOVIĆ

redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ

lay-out edicije: Vuk POPADIĆ

naslovi originala: L’isola dei demoni / L’uomo volante 

(VČ) Zlatna serija #16 - Zagor - Čovek-munja!

SCENARIO
Tiziano Sclavi
CRTEŽ
Francesco Gamba
NASLOVNICA
Gallieno Ferri
NASLOVNICA
Leo Pilipović
BROJ STRANICA
166
ORIGINALNI NASLOV
Thunderman!

(VČ) Zlatna serija #15 - Priče iz Baze Drugde - Stvor koji vreba u magli

autor serijala: Alfredo KASTELI

naslovna strana A: Đankarlo ALESANDRINI

naslovna strana B: Dobrosav Bob ŽIVKOVIĆ

STVOR KOJI VREBA U MAGLI

tekst: Karlo REKANJO

crtež: Čezare KOLOMBI & Dante SPADA

SENKA I BLESAK

tekst: Antonio SERA

crtež: Đankarlo ALESANDRINI

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

urednik izdanja: Vladimir TADIĆ

prevod: Aleksandra MILOVANOVIĆ

lektura: Snežana GLIGORIJEVIĆ

redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ, Darko ĐOKIĆ

lay-out edicije: Vuk POPADIĆ

broj originala: 2

naslov originala: La cosa che attende nella nebbia