субота, 19. јун 2021.

Nauka kaže da nas čitanje stripova čini pametnijim

 


Strip umetnost je preživela decenije evolucije i ekspanzije industrije zabave. Još od vremena kada su sa nestrpljenjem iščekivali nove avanture Tintina i Asteriksa, pa sve do ere globalne popularnosti Spajdermena i Mladih titana, bilo je nemoguće navesti ljubitelje stripa da pobrkaju prioritete. U njihovim očima tehnološke inovacije nikada nisu predstavljale ozbiljnu konkurenciju njihovom omiljenom štivu. Roditelji širom sveta su, naravno, oduvek imali svoje mišljenje o ovoj opsesiji. Fantazije o superherojima i vanzemaljcima ne mogu se porediti sa intelektualnim angažmanom koji od vas zahtevaju klasici svetske književnosti. Stripovi nisu ništa više od dekadentne zabave koja vas sprečava da se posvetite učenju, zar ne? Pa, ako je verovati istraživanjima, kratak odgovor je – ne.

Nakon dugogodišnjeg proučavanja uticaja čitanja stripova na ljudski mozak, stručnjaci za jezik došli su do zaključka da nas ova aktivnost čini pametnijim. Iz perspektive tradicionalnog obrazovanja, učenje jezika podrazumeva čitanje teksta, pamćenje fonetike i, u poslednjem koraku, njegovo prevođenje u govor, ali sada znamo da postoje i bolji načini za unapređenje jezičkih veština i da metoda koja se oslanja na tekst i govor nije jedina opcija. Vizuelni jezici u formi stripa prisutni su u našem društvu već decenijama (prvi moderni strip objavljen je 1933) i od samog početka igraju važnu ulogu u razvoju sposobnosti čitanja, komunikacije i kognitivnih funkcija.

U naučnom radu pod naslovom „Webcomics, Multimodality, and Information Literacy“, teoretičar stripa Dejl Džejkobs objašnjava da je čitanje stripa znatno složeniji proces od čitanja običnog teksta i da stoga zahteva veću aktivnost mozga. Dodatna prednost je to što živopisno obojeni paneli i ilustracije lako privlače pažnju dece.

„Tradicionalni štampani stripovi su složeni multimodalni tekstovi, koji se ne sastoje isključivo od lingvističkih, nego i od vizuelnih, auditivnih (vizuelno predstavljenih), gestovnih i prostornih elemenata. Kada čitamo strip, mi praktikujemo multimodalnu pismenost: oslanjajući se na resurse koji su nam na raspolaganju, mi značenje teksta pronalazimo u kombinacijama reči, slikama, organizaciji prostora, zvučnim efektima, kompoziciji panela, gestikulaciji, mimici i ostalim elementima. Čitanje stripova je, dakle, aktivan proces, a teorija multimodalnosti nam objašnjava kako čitaoci proniču u smisao teksta i kako zahvaljujući određenim stripovima kreiraju vlastiti identitet.“

U slučaju da ste zbog domaćih zadataka i drugih školskih obaveza u detinjstvu propustili priliku da uživate u čitanju stripova, ne brinite. Nikada nije kasno za rad na sebi. Na ruku vam ide činjenica da je proteklih decenija veliki deo istorije stripa oživeo na malim i velikim ekranima, što vam može pomoći da odlučite šta vam se dopada i u kom pravcu želite da krenete. Naša preporuka je serija „Nadzirači“, koju je 2019. godine za HBO kreirao scenarista i producent Dejvid Lindelof. Oni koji su gledali Lindelofovu seriju znaju zbog čega joj je zagarantovano važno mesto u istoriji televizije, a većini je verovatno poznat i podatak da je zasnovana na podjednako važnom stripu Alana Mura. Strip serijal „Nadzirači“ iz 1986. je, po mišljenju obožavalaca, najbolji proizvod u istoriji kuće DC Comics, a u svetu utonulom u krizu, u kome raste uticaj ekstremista, diktatora i bezočnih tehnoloških giganata, predstavlja više nego relevantnu literaturu.

Stripovi nisu samo zabava za decu, oni igarju veoma važnu ulogu u popularnoj kulturi i društvu kao takvom, a sada, zahvaljujući nauci, znamo i da nas čine pametnijim. Ako uhvatite sebe da zbog HBO-ovih „Nadzirača“ razmišljate o važnim životnim pitanjima, obavezno potražite i istoimeni strip. Nećete zažaliti.

Autor: Tanzim Pardivala
Izvor: mashable.com
Prevod: Jelena Tanasković


Mladi Tex #32

 


Scenario: Boselli Mauro
Crtež: Del Vecchio Pasquale
Naslovnica: Dotti Maurizio






ČORBA OD MINOTAURA – antologija postmoderne fantastike

 


Novosadska izdavačka kuća Solaris je okviru obnovljene Biblioteke srpske fantastike objavila antologiju avangardističke, postmoderne i eksperimentalne fantastike Čorba od minotaura.

Prema rečima priređivača Miloša Jocića, načinjen je napor da se ovom knjigom „objedine tekstovi koji su u podjednakoj meri povezani sa tradicionalnom žanrovskom fantastikom, ali i sa tamnijim, opskurnijim tokovima evropske ezoterije, istočnjačkog hermetizma, avangardne kombinatorije i novog psihonadrealizma. Ima stoga tu i naučne fantastike, epske fantazije, kiberpanka, horora, snovitih i alhemičarskih misterija…“, ističe Jocić.

Radovi u ovoj knjizi svojim oblikom, stilom, tehnikom, temom ili idejom odražavaju, prema mišljenju priređivača, suštinu fantastike: oni su začudni, neobični, zastrašujući, neshvatljivi.

Čorba od minotaura nije zbirka klasičnih kratkih priča i pripovedaka, već fluidni mikstejp različitih književnih oblika i žanrova (priča, poezije, eseja, pesama u prozi, stripova, emblema, fragmenata), od kojih neki predstavljaju i višemedijske kompozicije alternativne tipografije i različitih vizuelnih elemenata.

Antologija predstavlja pokazatelj snage, imaginativnosti i umetničkih dometa srpske fantastike, koja je i u svojim skrajnutim i eksperimentalnim granama dosezala sam vrh takve vrste literature.

Izborom radova obuhvaćena su ne samo dela nekih od najčuvenijih srpskih književnika Miloša Crnjanskog, Stanislava Vinavera, Vaska Pope, već i izuzetni radovi stvaralaca manje poznatih široj javnosti: Dragutina Ilića, Stanislava Krakova, Boška Tokina, Josipa Kulundžića, Vladana Radovanovića, Miroljuba Todorovića, i tako dalje.

Kako se ističe u uvodnoj reči, fantastika nije u srpskoj književnosti (čiji kanon obično favorizuje nacionalno epske standarde) niti fusnota niti digresivni stilizam, već jedan od temeljitih, najrazvijenijih i umetnički najvrednijih elemenata celokupne naše literature.

Antologija sadrži sledeća dela:

Dragutin Ilić – Istorija ovog rukopisa
Stanislav Vinaver – Gromobran svemira
Miloš Crnjanski – Vrt blagoslovenih žena
Marijan Mikac – Fenomen majmun
Boško Tokin – Marks, Makroskop, Miki
Miroslav Feler – Vampir
Josip Kulundžić – Ideja doktora Elektra
Stanislav Krakov – Alhimičar
Vasko Popa – Poklonjenje hromom vuku
Vladan Radovanović – Noćnik (snovi)
Miroljub Todorović – Balada o Zvezdarevoj smrti
Đorđe Pisarev – Hjalmar ili čudesni dečak-san
Vojislav Despotov – Petrovgradska prašina
Sava Damjanov – BEPA@Početak
Ilija Bakić – Led



VII Festival fantastične književnosti Art-Anima (04-05. jul – Polet)

 


U nedelju i ponedeljak 04. i 05. jula 2021. godine u Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd) biće održan VII Festival fantastične književnosti „Art-Anima“.

Reč je o manifestaciji koja prepoznaje i promoviše fantastiku ne samo kao umetničko sredstvo i tekstualnu strategiju modernog književnog stvaralaštva, već i kao svojevrsnu mapu stvarnosti koja nas okružuje i onih u kojima bismo mogli da se nađemo.

Učešće na festivalu uzeće 20 govornika, među kojima su ugledni i nagrađivani pisci, urednici, izdavači, književni kritičari, kao i poznati kulturni i naučni radnici:

Goran Skrobonja, Vladislava Gordić Petković, Dejan Ognjanović, Ivan Nešić, Ljiljana Gavrilović, Ana Marija Grbić, Srđa Janković, Milan Ćirković, Mladen Jakovljević, Slobodan Bubnjević, Adrijan Sarajlija, Igor Stanojević, Ksenija Prodanović, Mladen Milosavljević, Sanja Savić Milosavljević, Jovana Dišić, Jelena Nidžović, Nebojša Petković, Marko Vasić i Dragoljub Igrošanac.

U fokusu ovogodišnje manifestacije naći će se stvaralaštvo domaćih pisaca, uz tribinu na kojoj će vrsni promoteri nauke Milan Ćirković, Srđa Janković i Slobodan Bubnjević govoriti o preplitanju nauke i fantastike u delima Ursule K. LeGvin i Artura Klarka.

Festival u nedelju u 18 časova otvara premijerna promocija romana Prokletije najznačajnijeg domaćeg proučavaoca horora u književnosti i na filmu, Dejana Ognjanovića. O romanu, čija je radnja smeštena na prostoru Prokletija u ratnim devedesetim, pored autora, govoriće spisateljica Ana Marija Grbić i reditelj Igor Stanojević.

Od 19.30 iste večeri biće održana promocija trećeg romana Mladena Jakovljevića, Kad se vratim, objavljenog u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. Roman tematizuje teret prošlosti, preobraženje stvarnosti, razgradnju identiteta i granična područja između života i smrti. O knjizi će govoriti Mladen Jakovljević i teoretičarka i književna kritičarka Vladislava Gordić Petković.

Kraj prve večeri festivala pripašće promociji novog broja časopisa Književna fantastika, koji donosi pregršt tekstova kako prozaističkog, tako i teorijsko-esejističkog i kritičkog tipa o tekućoj produkciji fantastične književnosti u domaćim i svetskim okvirima.

Drugi dan festivala otvoriće predstavljanje mlade izdavačke kuće „Bedem“ čiji izdavački program u bitnoj meri čine dela folklorne fantastike etnologa Mladena Milosavljevića.

Nakon tribine „Nauka i fantastika u delima Ursule K. LeGvin i Artura Klarka“, koja je na programu u 19.15h, od 20.30 sledi poslastica za sve ljubitelje domaće fantastike – predstavljanje duologije „Firentinski dublet“ dvojice velikih srpskih majstora fantastike Gorana Skrobonje i Ivana Nešića. Ovo obimno delo pisano „u četiri ruke“ mešavina je horora i trilera sa primesama tajne istorije, vampirima, Džekom Trbosekom, viktorijanskim Londonom i – Milovanom Glišićem.

Festival organizuju sajt za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i beogradska izdavačka kuća „Kontrast“. Ulaz je slobodan.

Satnica i dodatne informacije o Festivalu nalaze se na adresi: art-anima.com/festival

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com

Beležnica smrti #11 - Srodne duše


Izdavač: Darkwood
Naslovna strana: Takeshi Obata
Scenario: Tsugumi Ohba
Crtež: Takeshi Obata
Broj originala: 11
Naslov originala: Death Note #11: Kindred Spirits
Povez: meki
Format: 130 x 190 mm
Broj strana: 204
Boja: crno-belo


 

петак, 18. јун 2021.

Tex Classic #112

 


Scenario: Bonelli Gianluigi
Crtež: Muzzi Virgilio, Galleppini Aurelio
Kolor: GFB Comics
Naslovnica: Galleppini Aurelio





Listamo novi Politikin Zabavnik #3619



Na kioscima je novi broj Zabavnika, a u njemu možete pronaći sledeće tekstove:


* S okrajka povesti
KAD SU UVREDE SPIRANE KRVLJU
O jednom običaju, jednom zakonu i mnogim dvobojima...
Autor: Nemanja Baćković

* Matematika bez granica
OD BOGOVA DO BESKONAČNOSTI
Pogled na noćno nebo i vodena prostranstva, razmišljanja o biću i vremenu - stvaraju u nama osećaj beskonačnosti, ali i straha i nesigurnosti. Zato ne čudi što ljudi beskonačnost oduvek povezuju s natprirodnim i božanskim, pa je čak i u matematici dugo bila tabu tema.
Autor: Srđan Nikolić

* Šta to beše nedelja?
SMRT VIKENDU - ŽIVEO VIKEND!
Ko rado radi, dve sreće grabi! Tako je vođa Sovjeta jednim udarcem "ubio dve muve" - i vernike i sav zaposleni svet u svojoj zemlji.
Autor: Uroš Rajčević

* Aleksandar Vasiljevič Suvorov, General Napred
METAK JE LUDA, A BAJONET JUNAK!
Moguće je da Napoleon Bonaparta nikad ne bi postao vojskovođa kome se svet i danas divi da je ruski generalisimus, učesnik u sedam ratova sa šezdeset dobijenih bitaka, još malo poživeo.
Autor: Boris Jegorov

* Zabavnikov strip
Družina "Dardaneli" - Poljubac leptirice, IV deo
Scenario: Pavle Zelić
Crtež: Dragan Paunović



* Život (ni)je bajka - Simon de Bovoar, književnica i anarhista lepog ponašanja
JEDNO MI, A NE DVA TI
Odvažna francuska književnica napisala je "feminističku bibliju", zbog koje je trpela nepravde i zabrane, ali i stekla slavu. A kad je perom kao mačem stala u odbranu obespravljenih, počele su pretnje smrću.
Autor: Vesna Živković

* Živi, živi i glavu ne gubi
KAKVA GLUPA SMRT!
Život je pun skrivenih opasnosti i nesreće samo čekaju da se dogode. I pored toga, neki ljudi idu kroz život blaženo nesvesni svojih glupih postupaka. Ovo je "dodela nagrada" nekim od najbudalastijih načina na koje su pojedinci iznenada skončali.
Autor: S. Lazić

* Naravno, tu je i Garfild...


I još mnogo toga.
Čitajte Politkin Zabavnik!







Nauka kaže da nas čitanje stripova čini pametnijim

  Strip umetnost je preživela decenije evolucije i ekspanzije industrije zabave. Još od vremena kada su sa nestrpljenjem iščekivali nove ava...