субота, 25. септембар 2021.

Strip konkurs Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine

 


CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE VOJVODINE

RASPISUJU KONKURS ZA 34. IZLOŽBU
AUTORSKOG STRIPA
PREDŠKOLACA I UČENIKA SRBIJE

Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želјi da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.

USLOVI KONKURSA:
-Maksimalan format stripa može biti 50h70cm.
-Strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika.
-Svaki učenik može da pošalјe po jednu tablu (stranu) ili 3 do 4 trake (kaiša) stripa.
-Eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje.
-Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade. Posebno priznanje biće dodelјeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.
-Na konkursima mogu učestvovati sva deca individualno ili preko predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, kao i privatne škole, likovne radionice ili atelјei za decu i omladinu.
-Ukoliko se iz jedne ustanove šalјe više grupa radova, različitih vaspitača, učitelјa, nastavnika odnosno mentora- svaka grupa radova (jednog mentora) mora biti fiziči odvojena- posebno zapakovana sa svim neophodnim podacima, i nakon toga spakovana u jedinstveni paket. Na ovo posebno skrećemo pažnju Predškolskim ustanovama.

-Radovi se ne vraćaju nego ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampi.

-Molimo Vas da ne šalјete radove koji sadrže organske materije (plodovi prirode, začini, testeninu, itd., niti bilo koji drugi materijal koji otpada sa radova.

-Radove poslate u rolni ili radovi koji su presavijeni žiri neće uzimati u razmatranje.
Molimo da se radovi propisno upakuju između čvršćih kartona, jer se radovi oštećeni tokom transporta takođe neće uzimati u razmatranje.

Na poleđini svakog rada treba  obavezno zalepiti karticu sa podacima popunjenim na kompjuteru:
------------------------------------------------------------------------- 
Ime i prezime deteta:___________________________ 
Razred/ uzrast:________________________________
Naziv teme:___________________________________
Naziv škole:___________________________________
Mesto i adresa škole:___________________________
Ime i prezime
nastavnika/likovnog pedagoga:____________________
Kontakt telefon:________________________________
Adresa elektronske pošte:_______________________
-------------------------------------------------------------------------

Sve podatke isklјučivo popuniti na kompjuteru. Podaci ili pojedinačni podaci napisani rukom neće se uzeti u razmatranje.
GRUPNI RADOVI DECE – neće ulaziti u kategoriju za nagrađivnje, ali mogu biti od strane žirija odabrani za izlaganje.
ROK ZA SLANјE RADOVA: 01.12.2021. godine

Radove slati na POŠTANSKI FAH Centra za likovno vaspitanje sa naznakom likovnog konkursa:
Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine
POŠTANSKI FAH  328 (Mileve Marić 62)
21101 Novi Sad
mob. 064/47-37-363


FABIO CELONI & Torpedo Comics Zagreb 27.09.2021.

 


[TORPEDO COMICS ZAGREB VAM PONOSNO PREDSTAVLJA GOSTA CRTAČA - FABIJA CELONIJA!]

Fabio Celoni, crtač Dylana Doga, jednog od najpopularnijih stripovskih junaka ikad, u ponedjeljak 27. rujna od 18 sati crta i potpisuje u strip-knjižari Torpedo Comics Zagreb!

Ukoliko netko želi crtež ili potpis, morat će kupiti strip ili serigrafiju u knjižari. S obzirom na okolnosti, posjetitelji će ulaziti jedan po jedan u prostor u kojemu će autor crtati.

Fabio Celoni od 2003. godine za izdavačku kuću Sergio Bonelli Editore crta Dylana Doga, dok od 2005. godine crta naslovnice popularnog serijala Brad Barron. Ovom prilikom će se ponovo družiti sa svojim obožavateljima u Zagrebu, nakon što je 2015. godine bio gost 18. CRŠ-a!

Vidimo se u ponedjeljak u 18 sati u Torpedu!









Avventura Magazine 2021

 


Scenario: Bonelli Gianluigi
Crtež: Tarquinio Sergio, Letteri Guglielmo
Naslovnica: Villa Claudio










Princeza i bitanga ili stripski i književni život Modesty Blaise

 


O nostalgiji i duhu vremena
Novinski stripovi su plod okolnosti kakve su vladale u XX veku. Štampani mediji nisu iščezli, kako su mnogi predviđali početkom XXI veka, ali digitalni znatno brže prenose informacije i tu, nazovimo je, trku, novinski stripovi nisu mogli da isprate. Vrhunac takvog pristupa, kada je reč o popularnoj kulturi, jeste način na koji Netfliks prezentuje TV serije – čitave sezone odjednom, umesto dugo uobičajenog nedeljnog razmaka između epizoda. Iza šarma novinskih stripova se krije prostor koji su autori imali za oblikovanje priče i koji je podrazumevao strpljenje čitalaca.

Strip „Modesti Blejz“ („Modesty Blaise“) je premijeno objavljen 13. maja 1963. u londonskom listu Ivning standard. Čitaoci su ga u Jugoslaviji pratili u brojnim revijama. „Modesti“ u dvanaest tomova planira da objavi izdavačka kuća Darkwood, od čega su zasad realizovana prva tri, o kojima će mahom biti reči u tekstu. Prvi u nizu je na našem portalu proglašen za strip godine 2018., dok je prvi prozni roman o ovoj junakinji objavila Dereta.


Od šezdesetih naovamo je svet prošao kroz Hladni i Vijetnamski rat, zaoštravanje građanskih protesta, ali i kulturnu revoluciju; naftne krize, industrijsku špijunažu, ulazak u tačerizam i eru radničkih štrajkova; početak primene digitalne tehnologije u masovnoj proizvodnji i začetke informacionih mreža; terorističke pretnje i pretnje biološkim oružjem i dr. Ti događaji su uticali na strip, jer „Modesti Blejz“ spada u ostvarenja tesno povezana s okolnostima u kojima su nastajala. Priče o njoj žive kao odlična slika političkih i društvenih, ali i kulturoloških promena koje su obeležile drugu polovinu XX veka.  Poslednji kaiš jednog od najboljih britanskih stripova je objavljen 11. aprila 2001. godine, na 81. rođendan scenariste Pitera O’Donela (Peter O’Donnell).

Od ratnog siročeta do kulturne ikone
Ideja o Modesti je dugo sazrevala u O’Donelovom umu. On je tokom Drugog svetskog rata služio na Bliskom istoku, gde se dogodio sudbonosni susret s hrabrom crnokosom devojčicom, kojoj su O’Donel i saborci dali malo hrane. O’Donela su oduševile njena neposrednost i gracioznost, te je nikad nije zaboravio. Pretpostavio je kako je izbeglica s Balkana, moguće iz Mađarske, jer se razlikovala od arapske dece. Po njenom liku je osmislio Modesti, čiju su adolescenciju obeležila dva događaja. Prvi je period lutanja sa učiteljem Lobom, a te godine su joj zamenile formalno obrazovanje. Drugi je preuzimanje kriminalne grupe u Tangeru, koja je, pod njenim vođstvom, prerasla u širom sveta poznatu Mrežu.


Mreža je poštovala moralni kodeks, koji je zabranjivao prostituciju, trgovinu ljudima i poslove s drogom. Protiv tih pošasti će se Modesti boriti čitavog života, što vidimo već u drugoj epizodi, „Veliki zalog“, ili nešto kasnije, u „Zlokobnoj Suki“. Modesti je u Aziji naišla na zapuštenog Vilija, nekadašnjeg pripadnika Legije stranaca, koji je boksovao kako bi preživeo. Izvukla ga je iz zatvora i vratila u život kao svog zamenika, ali i srodnu dušu, samo ne onako kako bi neupućeni čitaoci mogli pomisliti. Modesti je raspustila Mrežu na vrhuncu, kao bogata mlada dama, koju na početku stripa (priča „La machine“) zatičemo kako se dosađuje u stanu nadomak Hajd parka. Njenu i Vilijevu opsesiju avanturama, ali i odanost Britaniji, u kojoj su našli utočište, iskoristiće ser Džerald Tarant, prekaljeni obaveštajac Forin ofisa, koji postaje njihov nerazdvojni prijatelj. Tako počinje serija neverovatnih izleta (čuveni capers) širom sveta, ali Modesti i Vili nisu poput Džejmsa Bonda. Premda često rade za interese države ili svojih brojnih prijatelja i poznanika – ili samo žele nekome da pomognu – to čine sledeći isključivo sopstvena pravila.


U vremenu pre Ripli i „Osmog putnika“, Neveste i „Ubiti Bila“, „Bafi, ubice vampira“ ili igara s Larom Kroft, „Modesti Blejz“ je obeležila period u kome su žene u umetnosti i popularnoj kulturi morale da se izbore za svoje mesto. Naime, strip je nastao u periodu kulturne revolucije poznate kao svinging šezdesete, kada je London postao centar kulture, umetnosti i mode. Društvene i seksualne slobode su prestajale da budu tabu; od mini-suknje do kontracepcije i prava na abortus. Žene su napuštale ulogu domaćice, dominantnu u posleratnom periodu, zapošljavale se i gradile karijere. Samostalna, odlučna i seksualno slobodna, ali i opasna i mistična, Modesti je postala simbol jednog vremena. Od brojnih junaka špijunskih i kriminalističkih dela Modesti i Vilija razlikuje njihovo poreklo: njeno je nepoznato i imigrantkinja je, dok je on, premda Englez, siroče iz radničke klase. O’Donel je želeo da ukaže kako lep život nije isključivo privilegija rođenih u visokom društvu. U skladu s time, njegovi junaci su poznavaoci hrane i pića, modnih trendova, umetničkih dela, pa i ozbiljne muzike. Još, oboje su poliglote, a često koriste arapski kako ih protivnici ne bi razumeli.

Značaj crtačkih stilova za karakterizaciju strip-junaka
Crtač zaslužan za prvih osamnaest epizoda stripa (i dve kratke), mahom sakupljenih u prva dva Darkwoodova integrala, je bio maestralni Džim Holdavej (Jim Holdaway). Holdavej i O’Donel su prethodno zajedno radili na „Romeu Braunu“. Njegov grafički izraz je bio podređen novinskom kaišu kao vrlo ograničavajućoj formi, koju uglavnom čine tri panela. U „Modesti Blejz“ nema dugih kadrova, a retki su i panoramski prikazi pozadine. U prvom planu su sâmi junaci, bilo da je reč o krupnim kadrovima, s fokusom na njihovo lice i emocije ili prikaz borbe, gde je telo u pokretu.


Holdavejeva Modesti je elegantna i odmerena; gotovo nedodirljiva u svojoj ubistvenoj lepoti, iako je broj njenih ljubavnika priličan (no, o tome sâma odlučuje, nikada neki od njih); vešta u rukovanju oružjem, ali i svoje telo koristi kao oružje, a um kao štit, zahvaljujući poznavanju istočnjačkih meditativnih veština. Zaštitnica je slabijih i sklona da, kada opasnost prođe, pronađe mir u zagrljaju svoje desne ruke, Vilija Garvina, nacrtanog po liku mladog Majkla Kejna. Vili je, sa svoje strane, majstor borilačkih veština i ljubitelj hladnog oružja, posebno noževa. Grub je i pomalo neotesan, a opet beskrajno harizmatičan i šarmantan; prevarant, mangup i ženskaroš, ali i stariji brat, ukoliko je potrebno.


Novinski kaiš je sveden na prikaz relativno kratkog protoka vremena i trenutna dešavanja, ali su za Holdaveja takva ograničenja očito predstavljala kreativni izazov. Ispisao je važne stranice istorije stripa i bio jedini strip-crtač čiji junaci čitaoce gledaju pravo u oči. Polazilo mu je za rukom da, u donekle hladnom crtežu, istakne poslovičnu englesku suzdržanost, ali i bogatu istoriju i folklor. U ostalom, Modesti je prezime Blejz odabrala po imenu učitelja legendarnog čarobnjaka Merlina, istakavši sosptvenu arturijansku uzvišenost; namerno ili slučajno, manje je važno – a Holdavej je crtao baš takvu. Ona je Vilijeva princeza, a Vili njen vitez: beskrajno odan, uvek zaštitnik, nikad ljubavnik (što je najočiglednije u priči „Pakao na zemlji“). Obraća joj se s „Princezo“, a ona njemu s „Vili ljubavi“.

Crtež je, nakon iznenadne Holdavejeve smrti, preuzeo Enrike Romero („Vojskovođe Feniksa“). Od petorice crtača koji su radili na serijalu, Romero se najduže zadržao. (Ako uračunamo i jedini grafički roman o Modesti, koji je nacrtao Dik Đordano, onda ih je bilo šestorica.) Kada se na nekom serijalu dogodi promena crtača, često sledbenik isprva prati prethodnikov stil, a tek potom iskaže ili razvije sopstveni. Romerova Modesti će vremenom drastično odstupiti od prefinjene Holdavejeve verzije i u prvi plan će doći njeni erotski atributi. Stoga ne čudi što je baš on prvi prikazao čuvenu Modestinu taktiku Zakivač, kada u toplesu zaokuplja pažnju neprijatelja i kupuje vreme, premda je u „Avanturi iz Kamenog doba“ ne izvodi lično.


Eksplicitniji prikazi smrti i nagosti junakinja nisu bili u skladu sa američkim Zakonom o stripu (The Comics Code), veoma prisutnim tokom šezdesetih i sedamdesetih, koji je sputavao slobodu izražavanja. Zbog toga strip nije postigao veći uspeh u SAD, a „Avantura“, čija se radnja inače odvija u Australiji, početkom sedamdesetih je izazvala skandal u puritanskoj Britaniji. Pet decenija kasnije, izazvala je ništa manji skandal, ali iz drugog razloga. Reč „Aboridžin“, koja se danas smatra politički nekorektnom, pojavljuje se u u istoj epizodi, gde se za pripadnika ovog naroda još kaže da je poput – psa tragača. Zbog toga je list Vest Ostrejlijen obustavio dalje izdavanje, jer su kritičari nazvali strip rasističkim, potpuno promašivši generalnu poruku koju nosi strip: Modesti nikad nije bila svetica, niti je to želela, ali je za nju humanost iznad svega.

Modesti Blejz kao junakinja romana
Piter O’Donel je napisao jedanaest romana i dve zbirke priča o Modesti. Dereta je objavila prvi, „Modesti Blejz“. Roman je nastao po neiskorišćenoj O’Donelovoj verziji filmskog scenarija, koja je izmenjena do neprepoznatjivosti, a film iz 1966., s Monikom Viti u glavnoj ulozi, doživeo je debakl. (Možda je odsustvo valjane filmske adaptacije, iako ih je bilo tri, jedan od razloga što „Modesti“ širom sveta nije stekla bondovsku popularnost.) Još, američki DC je devedesetih objavio jedini grafički roman o Modesti, koji je adaptacija prvog proznog. O’Donel je isticao kako mu je pisanje romana davalo veću slobodu i kontrolu nad pričama, jer nije morao da se oslanja na crtače. Pisao je i gotske i avanturističke romane, u kojima je glavni junak uvek bila devojka, i to pod pseudonimom Madlen Brent, sve za izdavačku kuću Suvenir pres. Kao Brentova, O’Donel je bio i nagrađivan, a tajna o identitetu je dugo čuvana.


U romanima je O’Donel posvećivao pažnju detaljima vezanim za izgled, ponašanje, odevanje i kretanje junaka, posebno Modesti. Iz stripa je, pored mnogo čega, preuzeo sklonost ka inteligentnim, ali i grotesknim neprijateljima. Ovde su to stari stripski znanac, umalo i Modestin arhinemezis, Gabrijel, kao i gđa Fotergil, a Modesti i Vili imaju zadatak da spreče pljačku dijamanata.


Premda kritičari priče o ovoj heroini porede s Flemingovim romanima o Džejmsu Bondu, nema mnogo sličnosti. Fleming se oslanjao na britansko imperijalističko nasleđe, dok je O’Donel bio okrenut postkolonijalnom svetu. Uz to, Modesti i Vili se ne libe da odstupe od zadatka koji imaju, jer ljudske živote smatraju vrednijim od svakog drugog cilja, dok je Bond surovi profesionalac. Ipak, postoje razlike između stripa i romana, prva je način na koji Tarant prilazi Modesti i angažuje je. Međutim, u romanima je O’Donel otkrio mnogo toga o prošlosti ovo dvoje junaka, a takođe je u jednoj priči prikazao i njihov kraj, za razliku od stripa, gde je kraj ostao otvoren.


Darkwood i Dereta su samo zagrebali po magnum opusu Pitera O’Donela i nadajmo se da ćemo u bliskoj budućnosti imati prilike da i ostatak njegovog dela čitamo na srpskom. „Modesti Blejz“, spomenuli smo, ima dugu tradiciju objavljivanja u Srbiji, makar kada su stripovi u pitanju. Otuda ne čudi što u našoj popularnoj kulturi Modesti srećemo još u muzici i na filmu. Nekoliko autora je snimilo numere naslovljene po junakinji stripa – Srđan Marjanović, te Nikola Grbić i Bel tempo, koji su otišli i korak dalje, nazvavši svoj drugi album po stripskoj Princezi. Po uzoru na Tarantina u „Petparačkim pričama“, Radivoje Andrić je u filmu „Tri palme za dve bitange i ribicu“, čija radnja se odvija tokom mračnih devedesetih, napravio posvetu „Modesti“. Junaci Lane, Moma i Nadica žele da opljačkaju banku u kojoj Moma (Goran Radaković) radi kao čuvar. Opsednut je likom Modesti Blejz, a ormar mu je oblepljen stranama stripa. Pored toga, zaljubljen je u devojku s kojom kontaktira preko vruće linije, a koja se predstavlja kao – Modesti…




















Andrićeva nagrada Dejanu Stojiljkoviću za "Neonski bluz“

 


Andrićeva nagrada za 2020. godinu pripala je Dejanu Stojiljkoviću za zbirku pripovedaka "Neonski bluz“ u izdanju Lagune, saopštila je danas Zadužbina Ive Andrića.

Žiri Andrićeve nagrade koji je radio u sastavu: prof. dr Aleksandar Jovanović (predsednik), dr Marko Nedić i prof. dr Petar Pijanović odluku je doneo jednoglasno.

- Spajajući iskonsku želju za pripovedanjem sa novim osećanjem istorije i modernim kulturnim senzibilitetom, Dejan Stojiljković je u zbirci "Neonski bluz" ostvario niz upečatljivih pripovednih situacija kroz koje se njegovi junaci neprestano kreću između arhetipskog i predačkog nasleđa sa jedne strane i naloga savremenog trenutka sa druge strane - navodi se u odluci žirija.


Zbirka priča "Neonski bluz“ donosi nova prozna ostvarenja iz književne radionice jednog od napopularnijih savremenih srpskih pripovedača.

Stojiljković je maestralno povezao priče o ukletom jezeru koje u svojim mračnim dubinama skriva jezivu tajnu, događaje na Kosovu 1999. i incident koji je mogao da izazove treći svetski rat. Pop zvezde prikazuje kao prave heroje koji uspevaju da taj rat spreče ili obične momke iz kraja koji uživaju u fudbalu kao sav ostali svet. Otkriva nam i neobične demonske intervencije u svetu rokenrola, a upoznaje nas i sa mahnitim serijskim ubicom željnim slave i popularnosti. U jednoj priči prenosi radnju u vreme rimskog cara Klaudija Gotskog dok zbirku zatvara potresnom parabolom o bezumlju rata i sudbini pojedinca, smeštenoj u zavejani Lenjingrad pod nacističkom opsadom.

Prema testamentarnoj volji Ive Andrića, Zadužbina Ive Andrića 1976. godine ustanovila je Andrićevu nagradu za najbolju pripovetku, ciklus, odnosno zbirku pripovedaka objavljene na srpskom jeziku između 1. januara i 31. decembra prethodne godine.




петак, 24. септембар 2021.

Listamo novi Politikin Zabavnik #3633


U novom Zabavniku možete čitati sledeće tekstove:


* Dimitrije Mitrinović, mistik koji je odsanjao budućnost
U POTRAZI ZA DUBINOM DUŠE
Jedna od danas najmanje poznatih ličnosti evropske baštine, nacionalni zaverenik, nezvanični ideolog Mlade Bosne, futurista, propovednik, ali i apostol sutrašnjice, bio je čovek koji se između dva rata zalagao za evropsku federaciju.
Autor: S.G.Marković

* Zabavnikov Istorijski Zabavnik
ZID SRAMA I POHVALE
Za razliku od neukih šaljivdžija sklonih da zid naruže nepristojnim opaskama, u starom Rimu postojali su stručnjaci zaduženi da ispisuju važne poruke na svakom zgodnom mestu.
Autor: V.S.

* Nauka bez granicqa
OTKAZANO LEDENO DOBA
Podaci kažu da se Sunčeva aktivnost bliži minimumu koji je u 17. veku izazvao smrzavanje reka i propadanje useva - ali izgleda da je ovog puta predstava otkazana, i to ne na radost gledalaca...
Autor: Srđan Nikolić

* Sinestete, čudo od ljudi
TAJ TANANI ZVUK BOJE
Postoje oni koji kao da žive u paralelnom svetu. Oni muziku gledaju kroz boje. Za njih brojevi imaju ukus. Oni mogu da dodirnu zvuk...
Autor: N. Karalić

* Špijuniranje i ratna obmanjivanja
ORDEN NA ZIDU TOALETA
Za veliki poduhvat britanske bezbedonosne službe za vreme Drugog svetskog rata nisu znali ni najviši krugovi rukovodstva i vojske. Tajnu su čuvali i od samog predsednika vlade, Vinstona Čerčila.
Autor: N. Baćković

* Zabavnikov strip: Stari Nik i Crnobradi - Žuti kit, III deo
Crtež i priča: Marsel Remakl
Prevod: Kristina Stamenković


* Iz prošlosti evropskih dinastija
PRASE UBILO KRALJA
Ponekad i neobični događaji promene tokove povesti. Francuzima su takvi događaji, pored ostalog, promenili grb, zastavu i nacionalnu boju.
Autor: Duško Lopandić

* Pročitaj, proskitaj
PUSTINJA GDE JOJ MESTO NIJE
Loše poljoprivredno obrazovanje otkrilo je čudo prirode.
Autor: Uroš Rajčević

* Jezik postavlja zamke
KAKO SE PIŠE... KAKO SE KAŽE... ?!
Stranica na Instagramu "Dnevna doza pravopisa" nastala je u decembru 2018. godine kao rezultat ljubavi prema srpskom jeziku i svakodnevnog susretanja s pravopisnim i gramatičkim greškama.

* Šta nas vreba iz prošlosti
BAŠ STRAŠNA ČUDOVIŠTA
Zahvaljujući bujnoj mašti, naši preci su mnoge nepoznate pojave doživljavali kao neobična i zastrašujuća bića.
Autor: Sanja Lazić

* Naravno, tu je i Garfild.



I još mnogo toga.
Čitajte Politikin Zabavnik!

 

Tex Classic #119

 


Scenario: Bonelli Gianluigi
Crtež: Galleppini Aurelio, Muzzi Virgilio
Kolor: GFB Comics
Naslovnica: Galleppini Aurelio





Strip konkurs Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine

  CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE VOJVODINE RASPISUJU KONKURS ZA 34. IZLOŽBU AUTORSKOG STRIPA PREDŠKOLACA I UČENIKA SRBIJE Stri...