понедељак, 18. октобар 2021.

Nakon seksualne orijentacije, Supermen menja i kultni moto

 


Supermenov kultni moto: "Istina, pravda i američki način" prvi put će biti zvanično promenjen - "Istina, pravda i bolje sutra", najavio je subotu Džim Li, izdavač i kreativni direktor DC Comics-a.

"Kako bismo bolje predstavili priče i odali počast Supermenovom neverovatnom nasleđu od preko 80 godina izgradnje boljeg sveta, Supermanov moto se razvija", rekao je Li.

"Superman je dugo bio simbol nade koja inspiriše ljude, i upravo taj optimizam i nada ga pokreću zajedno sa novom izjavom o misiji".

Ovo nije prvi put da noviji stripovi uređuju deo - "na američki način" .

U prvom izdanju "Superman: Son of Kal-El", u kome sin Luis Lejn i Klarka Kenta, Džon, kao novi Superman, navodi da se zalaže za "Istinu. Pravdu. I bolji svet".

Najnovija izjava izdavača uspostavlja značajniju promenu klasične kritalice povezane sa Supermenom Klarka Kenta.

Iako fanovi možda povezuju izraz "američki način" sa stripovima, on zapravo datira od Supermenovog prelaska na radio 1940-ih i televiziju 1950-ih.

Kao što je Erik Lundegard napisao u "Njujor Tajmsu", kada je radijska emisija debitovala tokom Drugog svetskog rata: "Svi smo se borili za američki način. Zašto ne bi i Supermen?"

Ali decenijama nakon toga, režiseri filmova su se poigravali sa upotrebom fraze.

U filmu "Superman Returns", urednik "Daily Planet"-a Peri Vajt, nakon Supermenovog dugog odsustva, upitoa je: "Da li se on i dalje zalaže za istinu, pravdu i sve te stvari?"

U skorije vreme, film "Man of Steel", iz 2013. godine, prikazao je Supermena u napetom odnosu sa američkom vladom, koji se oprezno približava pojmu vanzemaljskog posetioca sa izuzetnim ovlašćenjima, pitajući kako se neko može biti siguran da neće delovati protiv interesa zemlje.

"Odrastao sam u Kanzasu, generale", kaže Supermen, koga glumi Henri Kavil. "Ja sam Amerikanac do srži".


Boca sa stripom sa HSF-a pronađena u Lećeu


Tačno četrdeset dana nakon što je bačena u more, boca sa ilustracijama strip junaka nacrtanim na ovogodišnjem, petnaestom Hercegnovskom strip festivalu (HSF) doplovila je do Italije, tačnije do plaže Le Ćezine, u blizini grada Leće u pokrajini Apuliji.

Bocu je, kako su saopštili organizatori HSF-a, juče pronašla djevojka po imeni Kjara, koja je odmah kontaktirala autora, Sedata Ozgena, specijalnog gosta HSF-a iz Njemačke.

„Bila je to uzbudljiva avantura, vidjeti bocu, otvoriti je i pronaći poruku“, napisala mu je Kjara.

Njemački autor je odmah kontaktirao HSF i prenio im vijest, a svojim pratiocima na društvenim mrežama je napisao:

„Ovo je fantastično. Tokom gostovanja na Hercegnovskom strip festivalu u Crnoj Gori stavili smo crteže u boce i bacili ih u more. Upravo je neko u Italiji pronašao bocu sa mojim ilustracijama. Ludo, zar ne?“

Ozgen je, kako navode iz HSF-a, govorio i o svom iskustvu na tom festivalu.

„Hercegnovski strip festival je vjerovatno najbolji festival stripa koji se može zamisliti“, napisao je, između ostalog, Ozgen u osvrtu na proteklo izdanje jedine manifestacije posvećene devetoj umjetnosti u Crnoj Gori.

Organizatori HSF-a podsjećaju da je to peta pronađena boca sa stripom koji potiče sa te manifestacije. Prethodne četiri pronađene su u Brindiziju u Italiji, uvali Mala Draga na Istri, na ostrvu Pašmanu u Hrvatskoj i u Bigovi u Crnoj Gori. Pored Ozgena, autori čiji su radovi pronađeni su Iztok Sitar, Valentina Briški, Midhat Kapetanović i Filip Andronik.

Autor: B.H.


 

Ćerka Renea Gosinija pronašla nedovršenu očevu skicu priče o Asteriksu

 


Ćerka Renea Gosinija, jednog od dvojice autora koji stoje iza poznatog francuskog crtanog stripa o Asteriksu, za nemački Špigl je otkrila da je njen otac za sobom ostavio nedovršenu skicu priče o simpatičnom galskom ratniku.

„Često razmišljam o tome, reč je dvadesetak stranica, a to je pola stripa“, rekla je Ana Gosini u intervjuu koji je tokom vikenda izašao u nemačkom nedeljniku Der Spiegel.

Tekst je prekucala Rene Gosini. Reč je o scenariju pod nazivom „Astérix au cirque“ (Asteriks u cirkusu), pronađenom u porodičnoj arhivi o kojoj je brinula Ana. Hronološki je trebalo da usledi nakon stripa „Astérix chez les Belges“ (Asteriks među Belgijancima).

Dodala je da bi posthumno dovršenje priče bez njenog oca bio „vrlo zamršen“ zadatak.

„Morali bismo da okupimo mnogo ljudi, uronimo u priču i ponovo da ‘čujemo’ Reneov glas“, kazala je Ana, dodavši da će se, uz ekipu saradnika u dogledno vreme sigurno u tome i okušati, jer bi se radilo o izuzetnom poduhvatu.

Asteriksa, branioca poslednjeg galskog sela koje se odupiralo napadima Rimskog Carstva, osmislili su 1959. Rene Gosini, autor stripa koji je umro 1977. i Albert Uderzo, koji je bio zadužen za ilustracije, a umro je prošle godine.

Nakon Gosinijeve smrti, Uderzo je nastavio rad na stripu uz pomoć novih saradnika.

Crtani stripovi o Asteriksu prevedeni su na 77 svetskih jezika, uključujući klasične jezike i dijalekte. Rene Gosini bio je ključan za profesiju pisca stripova, koja pre serije crtanih stripova o Asteriksu nije postojala.

Stripovi o Asteriksu i njegovom pomoćniku Obeliksu prodati su u stotinama miliona primeraka širom sveta.

Ključ uspeha je u tome što su primereni za svaki uzrast – sasvim maloj deci privlačni su vizualno, dok odrasli mogu da cene brojne aluzije i povezanost sa istorijskim događajima i njihovim ismejavanjem.

Imena likova takođe sadrže aluzije, pa stoga njihovi prevodi variraju od jezika do jezika. Po nekim od stripova napravljeni su animirani ili igrani filmovi.

Autor: Hina


Vilnevova DINA u Cineplexx bioskopima od 20. oktobra

 


Dugoočekivani film Dina stiže na veliko platno svih Cineplexx bioskopa u Srbiji ove srede, 20. oktobra od 19 časova na večeri posvećenoj ovom fenomenu.

Najsrećniji posetioci Dina večeri biće nagrađeni istoimenom knjigom izdavačke kuće Čarobna knjiga, kao i ekskluzivnim poklonima.

Roman Dina je već decenijama nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti. Prvi film sa ovom temom koji je ugledao svetlost dana bio je film Dejvida Linča iz 1984. godine. Iako nije zadovoljio kriterijume publike i kritičara, vremenom je dobio status kultnog ostvarenja. Međutim, skoro trideset godina kasnije, reditelj Denis Vilnev donosi nam potpuno novu adaptaciju tog dela.

Priča prati Pola Atreida iz kuće Atreida, sjajnog i nadarenog mladića rođenog za velike stvari, koji mora da otputuje na najopasniju planetu u svemiru kako bi osigurao budućnost svoje porodice i svog naroda. Ubrzo on će se naći usred sukoba oko ekskluzivne distribucije najcenjenijim resursom koji postoji, najvrednijem elementu galaksije koji se nalazi samo na Arakisu i koji može otključati najveći potencijal čovečanstva, u kom će preživeti samo oni koji mogu da pobede svoj strah.

U glavnim ulogama našli su se Timoti Šalme, Rebeka Ferguson, Džejson Momoa, Havijer Bardem i Džoš Brolin, a Vilnevova epska fantastika pokazaće svu genijalnost ovog žanra.

Samo u Cineplexx Galerija Belgrade bioskopu, film Dina 3D će se prikazivati u IMAX sali, opremljenoj najvećim IMAX platnom u regionu. Ova jedinstvena IMAX tehnologija će učiniti gledanje filma nezaboravnim doživljajem koje se ne propušta. Ulaznice su u prodaji, za više informacija posetite www.cineplexx.rs ili preuzmite Cineplexx RS mobilnu aplikaciju.


Živopisni doživljaji vragolastog detektiva i uličnog mangupa ili kneginja Dolnozemskaja, detektiv Kasovic i „Oblak u pantalonama“

 


Tekući trenutak ovdašnje strip scene možda najbolje karakteriše epitet – raznovrsnost. Nakon neobuzdane energije kojom je scena zračila 1980-tih a koja je presečena decenijom ratova i sankcija, u Novom milenijumu je započela obnova strip stvaralaštva i izdavašta i dosezanje bogatstva koje je izgubljeno. Pojava niza izdavača sa bogatom i razuđenom produkcijom kao i dolazak novih generacija crtača i scenarista raznorodnih interesovanja, poetika i stilističkih manira, zalog su opstanka i nastavka nasilno prekinutog razvitka 9. umetnosti na ovim prostorima. Novoizašli album „Kassowitz“ dokaz je sazrevanja strip scene na nivou izdavaštva odnosno stvaralaštva. Kako to u tekstu o nastanku stripa Kasovica na kraju albuma pojašnjava Predrag Đurić (1974), scenarista, prozaista, kritičar i izdavač (vlasnik kuće „Rosencrantz“), ideja o ovom stripu razvijala se dugo, sa periodima potpunog mirovanja/tavorenja, uz mnoštvo uzora (stripskih, literarnih, filmskih) i referentnih tačaka odnosno spoljnih podsticaja, kakav je i uspeh domaće TV serije „Senke nad Balkanom“ koji je indirektno doveo ideju o Kasovicu u žižu interesovanja – sve do konačne realizacije u obliku kolornog albuma u izdanju kuće „System Comics“. Imponuje Đurićeva stvaralačka samosvest odnosno sposobnost pozicioniranja svog rada u relacijama istorija-savremenost raznorodnih umetnosti; takođe imponuje i činjenica da je razmatrana ideja da se strip uključi, kao ravnopravni segment, u izgradnju/profilisanje aktuelne popularne kulture što bi trebalo da znači da ponovo postoji svest o komercijalnom potencijalu „priča u slikama“ (nešto slično se dešavalo pre 30-tak godina sa stripom „Balkan ekspres“ koji se naslanjao na istoimeni film).

   Đurićeva priča dešava se u Novom Sadu 1939. godine. Njeni junaci su Samuel Kasovic, najčuveniji novosadski privatni detektiv, i mladi Arnold Šlirencauer, ulični mangupčić koji se upinje da bude u Kasovicovoj blizini. Zaplet počinje kada kneginja Dolnozemskaja angažuje detektiva da joj vrati knjigu „Oblak u pantalonama“ Vladimira Majakovskog, koju je, u trenutku rastrojstva, prodala knjižaru-antikvaru koji sada ne želi da joj je vrati. Naizgled lak zadatak komplikuje se ubistvom antikvara jer je očigledno da za knjigu ima još interesenata koji ne biraju sredstva da do nje dođu. Klupko potrage odmotava se ali i zapliće otkrivajući naličje grada ali i političke situacije u predvečerje II svetskog rata, uključujući tu i Decu Vrangela, tajno udruženje, neku vrstu tajne policije ruske bele emigracije... Scenario vešto upliće različite žanrovske matrice: tvrdo kuvani krimić oličen je u osebujnom, ne uvek profesionalnom detektivu-mangupu, fatalnoj plavuši-klijentkinji, živopisnim kontaktima sa egzotičnim podzemljem; duh istorijskog krimića nosi sama postavka priče začinjena faktima i spekulacijama ali i pojavom jedne postojeće ličnosti – Juraja Špilera, poznatog policajca iz predratne Jugoslavije i nacističke okupacije. Razrešenje tajne ne odvija se samo u sadašnjosti pošto se čitavo zamešateljstvo otkriva kao posledica dešavanja iz prošlosti predstavljene pripovedanjem-sećanjima aktera. Pažnju privlači i atraktivna postavka konačnog razrešenja slučaja koja prepliče tri toka: javno čitanje poezije Majakovskog, prizore sa karnevala i obračun sukobljenih strana. Poslednje stranice vraćaju na scenu Kasovicov mangupski osmeh kojim šarmira damu sugerišući da je ovo samo jedna epizoda u njegovim dogodovštinama.

Mada barata manje-više poznatim obrascima Đurić uspeva da izgradi uzbudljivu priču koja pleni kako samim zapletom tako i atraktivnim likovima odnosno uverljivo oslikanom pozornicom prepunom detalja, od arhitekture i mode do duhovitog slenga koji je mešavina delova jezika naroda koji su živeli u Novom Sadu te dopadljivih šala i aluzija na ondašnju svakodnevicu. Prepoznatljiva a umetnikovom rukom rekonstruisana atmosfera prošlih vremena dodatni je kvalitet ovog dela. Mladi crtač Luka Cakić (1990) dobrano se potrudio da realističnim crtežom oživi minulu epohu uz mnoštvo detalja koji ipak ne opterećuju sama dešavanja dinamično iscrtana i atraktivno spojena u table koje, smenom velikih i malih crteža (uz njihovo manje ili veće preklapanje), podsećaju na filmsku montažu akcionih scena uz efektnu upotrebu svetla, mraka i senki.

Sveukupni utisak tokom i nakon čitanja ovog albuma vrlo je pozitivan i afirmativan. Reč je delu koje objedinjava intrigu i akciju, oplemenjene sjajno dočaranom atmosferom odnosno nizom manje poznatih a provokativnih detalja (čiji uticaj se proteže i do današnjih dana). Sudeći po ovom albumu, „Kassowitz“ ima potencijal da izraste u atraktivan serijal koji će zabavljati ali i podučavati prave strip sladokusce.

(„Dnevnik“, 2021)
Autor: Ilija Bakić
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.stripvesti.com/


Pravcati film na papiru


Nakon prve indijanske priče u pet epizoda, u kojoj Bluberi uspešno rešava problem sa Navahosima, jedne međuepizode u kojoj isprobava šerifsku značku, kao i druge priče, čije tri epizode su zauzele prostor u trećoj knjizi, nedavno su se pojavile peta i šesta knjiga ovog serijala, u kojima se, najpre, četvrtom epizodom – Suludi general, završava još jedan Bluberijev zadatak, u kome on uspešno rešava problem sa Sijuksima i Čejenima, i zaokružuje se i druga indijanska priča.

Sledi još jedan, dvoepizodni šerifski zadatak ovog junaka, da bi se, potom, zaokružila jedna od, po mišljenju mnogih fanova Žiroovog rada, najmaštovitijih pripovesti, verovatno najboljeg, a sigurno najčitanijeg vestern serijala, realizovanog alatima devete umenosti: Potraga za zlatom i svi (ne)ljudski porivi koje njegov sjaj izaziva kod ljudi.

Reč je, dakle, o projektu pod nazivom Bluberi, rađenom po Dargoovom kompletu Blueberry Integrale, u kome će u devet knjiga biti realizovan ep o Bluberiju, onako kako je objavljivan u nedeljniku Pilot od 31. oktobra 1963, u originalnom koloru iz tog doba…

Takođe je vraćen redosled tabli kakakv je bio u nedeljniku i ispravljeni su neki oblačići, držeći se originalnog scenarija Žan-Mišela Šarlijea – navode urednici Dargoa.

Uz svaki tom ponaosob idu i informacijo o periodu u kome su one objavljene.

A sve to ljubiteljima stripa i, posebno poštovaocima rada Žana Žiroa, ponudila je Čarobna knjiga, uz pomoć prevodioca Ilije Čanka.

U 4. tomu, dakle, objavljene su stranice serijala onako kako su išle u Pilotu od 11. jula 1968. do 9. jula 1970.

Kolor je onakav kakav je doterao i odobrio Žiro, osim prve dve table u epizodi Suludi general.

Prilikom objavljivanja albuma prva tabla je izostavljena, dok je druga prerađena kako bi uključila rezime prethodne epizode.

Te table su vraćene za ovo integralno izdanje s kolorima iz Pilota i sa originalnim kadriranjem.

Ovaj tom otvara tekst Igora Kasavetija – Go to Hell, u kome on, između ostalog primećuje da drugi ciklus posvećen indijanskim ratovima, nakon smrti zloglasnog Stilfingersa, sa pojavom generala Alistera (u epizodi Na stazi Sijuksa) i epizodom Suludi general, vodi serijal u mrak.

On napominje kako je poslednja tabla epizode Na stazi Sijuksa objavljena je u majskom Pilotu, u trenutku kad se događaju studentski protesti u Francuskoj… pa i strip publika otvara oči, jer bilo je nešto trulo u tom kraljevstvu kauboja, Indijanaca i konjice SAD.

„Šarlije je smesta shvatio da ta iskrivljena kanonska slika tradicionalnog stripa predstavlja adut“, analizira kasnije Žiro, dodajući da je „stasavala nova publika, koja se nije nalazila u tom odveć patriotskom ultrakonzervativizmu serijala poput, na primer, Nebeskih konjanika, sa stereotipnim junacima Tangijem i Laverdirom. A Šarlije je savršeno dobro znao da uhvati tu promenu mentaliteta“.

Bluberi postaje i svedok i žrtva pogubne megalomanije jednog čoveka.

On je pobinjenik pre svega, ali je i zgađen… a na takvu atmosferu svakako utiče i aktuelni rat u Vijetnamu koji nikako da se završi. Serijal se, dakle, menja.

Od pojave Fort Navaha Bluberijeve avanture obeležene su bojom i svetlošću… pojava generala Alistera najavljuje nadolazeći košmar i dominaciju tamnoplavih nijansi…

Pojavljuju se u vreme nastanka ove strip pripovesti i mračni filmovi poput Plavog vojnika, Malog velikog čoveka… čekajući pojavu Džona Makejba i Džeremaje Džonsona…

Filmovi u kojima se ljudi bore protiv hladnoće u ne baš prijateljskoj prirodi i gde sudbina prezrenih i maltretiranih Indijanaca, čija je agresivnost, u osnovi odbrambena, vodi u očaj i tragediju…

Alister, inspirisan generalom Kasterom, ekstremno je strog i drži do discipline pa je Bluberi u njegovim očima sve ono što mrzi.

Za njega mir sa Indijancima nije opcija.

Žiro, pritom, kadrira filmski i vraća se šrafiranju.

Krupni kadrovi, ljudska lica, kretanje konja…

„Suludi general možda je prva priča koja, zahvaljujući kadriranju i mizanscenu, daje utisak čitaocu da prisustvuje pravom filmu na papiru“, konstatuje Kasaveti.

Još dve međuepizode u ovom tomu, „Rudnik izgubljenog Nemca i Utvara sa zlatnim mecima bilu su kulminacija Šarlijeove scenarističke umešnosti višeslojnog zapleta i jedinstvenog i inventivnog Žiroovog kadriranja, koje je, još od fantastičnih primera u Suludom generalu, samo nastavilo da se razvija u svom osobenom pravcu“.

U 4. knjizi čitaoci nalaze i niz naslovnih strana Pilota, ilustracije koje su poslužile za te naslovne, Žiroovu parodiju na film Bilo jednom na divljem zapadu, priča o Kasteru…

U 5. tomu smeštene su stranice serijala onako kako su bile objavljene u Pilotu od 10. septembra 1970. do 9. novembra 1972. Biser Čivave, Čovek koji je vredeo 500.000 dolara i Balada o kovčegu definitivno zaluđuju čitaoce i kritičare, a „Bluberi je na raskršću puteva“, kako konstatuje urednik izdanja.

Oba autora su, naime, na raskrsnici, Šarlije oseća da je sve manje uključen u rad na Pilotu: časopis se sve više okreće odrasloj publici protiv volje scenariste, koji se zato suprotstavlja prijatelju i jednom od glavnih urednika, Reneu Gošiniju, koji želi da napravi francusku varijantu Meda.

I, malo po malo strip scenarista postaje scenarista za male ekrane.

Žiro, pak, ima neviđenu potrebu za promenom, reaktivira Mebijusa, koga je smislio početkom 1960-ih za Harakiri.

Njegovo kadriranje postaje sve odvažnije, junak razuzdaniji…

Bluberi je na početku ciklusa u Biseru Čivave odrpan, neobijan, vonja…

U ovom tomu je i genijalna ideja Žan-Mišel Šarlije sa izmišljeno biografijom Majka S. Bluberija, koja je objavljena uz album Balada o kovčegu (1974).

Tu je navodna fotografija sa Bluberijem i sve ostalo što će, u poptunosti, ubediti pratioce ovog serijala da je reč o autentičnoj ličnosti.

Dodatak Balada o tablama daje primere promena koje su urađene na tablama, između originalnog objavljivanja u Pilotu i potonjom albumimskom realizacijom.

Promene kolora, kadrova, i crteža… I, konačno, tu je i odličan tekst Dominika Bertaja – Bluberi, ili umetnost granice, u kome on analiza Žiroov rad na Bluberijiu sa njegovim izjavama i primerima iz istorije slikarstva, kao i iz stripova drugih autora, koji su uticali na njegov rad.

Bogato. Neizostavno u svakoj strip biblioteci! 

Autor: Dragan Stošić
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.danas.rs/nedelja/pravcati-film-na-papiru/


 

Dylan Dog je ‘antijunak’, kako bi se reklo, vrlo ljudski...


Jedan od najpopularnijih likova iz univerzuma bogate tradicije talijanskog stripa ima novu obljetnicu - proslavili smo je izložbom “35 godina Dylana Doga u Hrvatskoj”, koju su u Zagrebu organizirali Talijanski institut za kulturu i udruga Crtani romani šou. Glavni gost izložbe bio je Fabio Celoni, iznimno talentirani pisac i crtač, koji je nakon rada za Disney postao zvijezda Bonellija i autor novih epizoda “Dylana Doga”. Kao četverogodišnjak je naučio čitati, sa šest je precrtavao stripove, a već s 19 počeo je zarađivati crtajući za Disney. “Bilo je to razdoblje učenja, želje za učenjem i puno entuzijazma, u svakom pogledu. Moji kolege su bili veliki umjetnici, a ja sam želio zaslužiti poziciju stajanja uz bok onima čije sam radove do svega nekoliko mjeseci ranije samo čitao, kao fan. Sve to nije bilo lako, ali je bilo odlično.”


Express: Rad za Disney vas je doveo i do Hong Konga - kako ste završili tamo i što ste naučili u Aziji?
 
Dobio sam ponudu otići raditi za azijsku multinacionalnu kompaniju koja se bavila odjećom. Moja uloga bila je dizajnirati odjeću na temu Disneyja 1930-ih godina. Kada su me kontaktirali direktno iz Hong Konga, otišao sam bez razmišljanja, ali ostao sam samo jedan mjesec, iako su mi ponudili ugovor na tri godine. Imao sam preveliku želju raditi stripove, a u Hong Kongu sam radio potpuno drugačiji posao. Nije bilo kreativno, barem ne dovoljno kreativno za mene. To me iskustvo naučilo da je najvažnija stvar u životu raditi ono što voliš. 

Express: Povratkom u Italiju čekao vas je Sergio Bonelli Editore. Kako ste počeli raditi za ovog legendarnog izdavača? 

Bonelli me nazvao šest godina poslije ovog iskustva. Svidjelo im se kako sam u jednoj Disneyjevoj priči koristio sjene pa su me pitali jesam li zainteresiran raditi na ‘Dylanu Dogu’. Test je prošao odlično, a već sljedećeg tjedna sam imao svoj prvi službeni scenarij u rukama. Sve to mi je izgledalo potpuno nevjerojatno, zbog lakoće kojom se sve odvilo.


Express: Je li to bilo svojevrsno ostvarenje sna, pretpostavljam da ste kao dijete bili veliki fan Bonellijevih izdanja? 

Naravno. Bio sam ljubitelj ‘Dylana Doga’ od malih nogu pa je sama mogućnost da tamo radim već bila ostvarenje sna. Još kao dječak čitao sam Bonellija, ali i mnoge druge stripove, prije svega ‘Mickeyja Mousea’, zatim ‘Asterixa’, ‘Popaya’ i mnoge južnoameričke stripove koje su objavljivali magazini kao što su ‘Skorpio’, ‘Astronaut’ (El Eternauta), ‘Lanciostory’... Čitao sam sve. 

Express: Koji vam je Bonellijev serijal/lik bio najdraži, osim Dylana Doga, naravno? 

Još od malih nogu jako sam volio Martina Mysterea. Bio sam zaljubljenik u misterije, arheologiju, zagonetke i avanture. 

Express: Uveli ste Dylana Doga u novi milenij. Koliko ste osjećali teret odgovornosti što ‘preuzimate’ jedan tako popularan i legendaran lik i koji su bili noviteti koje ste vi unijeli u stil ‘novomilenijskog Dylana Doga’? 

Nadam se da sam uspio prenijeti moju osjetljivost, moj osobni pristup svijetu. Volim priče pune sumnji, pune možda, pune tko će znati. Nijanse sive. Možda upravo zbog toga sam zaljubljen u Dylana Doga, jer je lik koji se mijenja i u sebi i na van. On je ‘antijunak’, kako bi se reklo, vrlo ljudski i ne baš super.


Express: ‘Dylan Dog’ je nekoliko puta probao zaživjeti na velikom platnu, ali nikad onako kako bi trebalo. Što mislite, zašto se ‘Dylan Dog’ tako teško adaptira, u usporedbi s mnogim drugim strip junacima čije filmske verzije danas čine okosnicu filmske industrije?  

Amerikanci nisu uopće razumjeli Dylana, izvrnuli su lik. “Njihov” Dylan je lovac na čudovišta bez osobnosti, nema nijednu slabost i nijanse sive koje sam spomenuo. Lako je pisati priče o detektivima koji jure za duhovima, uspješnice pune specijalnih efekata sa scenama od kojih zastaje dah, ima na desetke takvih likova, svi su manje-više isti. Dylan je mnogo suptilniji i potreban mu je pisac koji izuzetno dobro poznaje lik i koji ima određenu osjetljivost. Da on stoji iza lika, a ne ispred njega. Ukratko, Dylan je vrlo ‘neamerički’. 

Express: Jeste li gledali ‘Dellamorte Dellamore’ (1994.), jedan od boljih i proslavljenijih filmova oslonjenih o mitologiju Dylana Doga? Ako jeste, što mislite, je li takva vrsta polugroteske najbolji način da film pristupi Dylanu Dogu? 

Vjerojatno je još najbolja stvar napravljena o svijetu ‘Dylana Doga’, iako se radi o liku iz kojeg je nastao Dylan Dog. Rupert Everett je upravo model koji nas je inspirirao za stvaranje lica Dylana Doga i u tim je godinama bio savršen. Anna Falchi je također bila predivna. 

Express: U današnjem svijetu teorija zavjere, čini se da su avanture Dylana Doga sve aktualnije. Treba li nam jedan takav istraživač u stvarnom svijetu? 

Ponekad nestvaran lik postaje mnogo stvarniji od onoga što mnogi naivni ljudi smatraju stvarnošću. Fanatici teorija zavjere obično su fascinirani smiješnim teorijama, jednostavno zato što su u svom životu vrlo malo čitali i ne shvaćaju koliko su banalne i groteskne nevjerojatne ‘istine’ koje su odjednom otkrili na internetu. Da su pročitali malo više o znanstvenoj fantastici, vjerojatno bi se tome nasmijali. Obično se radi o ljudima kojima je teško gledati u sebe i preuzeti odgovornost pa preferiraju okriviti nekoga drugog za nesreće koje im se događaju. Vanjski entitet koji ih oslobađa savjesti i krivnje i koji mogu identificirati, jer kad taj entitet ima ime i prezime, manje se boje slučajne i nekontrolirane sudbine.


Express: Stvorili ste vizualni identitet Brada Barrona. Kakve je upute imao tvorac Tito Faraci i kako ste vi i on zadovoljni s odnosom i kreacijom koja je proizašla iz njega? 

Odlučili smo uzeti Georgea Clooneya kao model za stvaranje Brada, u bonelijanskoj tradiciji oslanjanja na filmske likove za modeliranje lica likova s papira. Tita poznajem godinama i zajedno smo surađivali i za Disney i za ‘Dylana Doga’. Stvaranje Brada bilo je jako zabavno. Još imam lijepa sjećanja na to razdoblje. 

Express: U Milanu ste studirali, o Milanu i njegovim ezoteričnim misterijama objavili ste i knjigu ‘Milano, esoterismo e mistero’. Kako vas je Milano definirao kao grad i zašto je tako poseban? 

Rođen sam u Milanu, ili bolje u Sesto San Giovanni, koji je zapravo periferija Milana. Prije mnogo godina predložili su mi pisanje knjige o ezoteričnome Milanu, jer je urednik poznavao moju strast prema tajanstvenim temama. A u Milanu - keltskom ‘Mediolanumu’, koji se uzdiže na vodi - dogodilo se mnogo toga, a još je mnogo zanimljivih tragova koje treba slijediti.


Express: Počeli ste kao ilustrator, ali s vremenom ste počeli i sve više pisati. Kako odvajate - ako uopće - te dvije discipline i mislite li da ćete u budućnosti pisati više scenarija i knjiga? 

Uvijek sam pisao onoliko koliko sam crtao, ali u posljednjih 15 godina pisanje je postalo sastavni dio mog ‘službenog’ rada. Mislim da je najljepše što se autoru može dogoditi biti u stanju stvoriti priču koju je sam zamislio, svojim tempom, svojim temama, likovima i strastima koje može staviti na papir. Nije lako, ali je jedinstven osjećaj. Trenutačno crtam samo one stripove koje sam osobno i napisao, za Disney, za ‘Dylana Doga’ i za grafički roman o Totòu, velikom talijanskom komičaru 1950-ih i 1960-ih. I pišem još jedan roman. 

Express: Je li budućnost stripa na papiru ili ekranu? 

Stripovi su jako stari i mogu se mijenjati. Ali smisao pripovijedanja se ne mijenja, stripovi će pronaći način da nastave pričati. Čak i na kamenu, ako je potrebno.

Autor: Velimir Grgić














 

Nakon seksualne orijentacije, Supermen menja i kultni moto

  Supermenov kultni moto: "Istina, pravda i američki način" prvi put će biti zvanično promenjen - "Istina, pravda i bolje sut...