Godinama unazad, kao kolekcionar stripova a posebno otkad se profesionalno bavim njima, jesen je početak nekog magičnijeg doba. Prvo bi omražene vrućine uminule, pa bi došao Salon stripa u SKC-u, i konačno bi se sve krunisalo Sajmom knjiga sa kog bi hrpe dovučenih stripova potrajale bar nekoliko nedelja frenetičnog čitanja.
Stigoše neka zanimljiva koronarna vremena. Nije bilo Salona prošle godine, pa ni Sajma. Ali onlajn prodaje su delom zamenile jesenje hodočašće stripa, a izdavači su većinom koncentrisali svoje talase izdanja u periode koje su se ranije te manifestacije održavale. Ove godine smo na nekom razmeđu. Sajam je kao Šredingerova mačka – biće održan i neće istovremeno – dok je Salon dobio neki akademskiji oblik. Nema prodaje, druženja, trgovine, razmene, piva, kafe, sokova, gužve, kozpleja… samo izložbe i predavanja. No, to nije omelo Čarobnu knjigu da isplanira talas izdanja kao da je Salon u punom jeku, pa je jesenje Stripomanija na pomolu.
Od 24. septembra pa do prvih dana oktobra, biće objavljeno 14 stripova. I baš tog prvog dana Stripomanije, u petak u 20 časova, u Velikoj sali SKC-a u sklopu Salona stripa eminentni urednici Čarobne knjige će predstaviti nova i stara, a i neka buduća izdanja.
No, šta je u tih 14 strip izdanja? To je glavna tema ove priče.
„Y, poslednji muškarac“ 1 Brajana Vona je čuveni (post)apokaliptični serijal o planeti nam Zemlji na kojoj pošast pokosi sve muškarce osim jednog. S jedne strane imamo hororični scenario da sve na planeti završi u rukama žena, što nije nimalo mizogena izjava već prosto scenario koji Von razrađuje ukazujući sve pukotine u jednom takvom krnjem društvu. A tu je i potera za poslednjim muškarcem koji možda nosi ključ prevazilaženja ovakve krize i opstanka vrste.
Isti scenarista, drugačiji ambijent – „Dostavljačice novina“ 1 su polu-SF polu-apokaliptični tinejdž triler čiji su glavni junaci tinejdžerke koje, jelte, sabajle dostavljaju novine. I naleću pritom na neobični fenomen koji uključuje sukob generacija na planetarno-vremenskom nivou, vremeplovce, još vremeplovaca, Epl uređaje iz ko-zna-kog veka, još vremeplovaca, i mnogo misterije, akcije i doskočica.
„Vršnjaci“ grčkog strip umetnika Arkasa su, oprostite na subjektivnosti, urnebesan i neobično kvalitetan geg serijal. Arkas je u grčkom stripu fenomen, niti se pojavljuje u javnosti, niti daje izjave. Smatra da njegov rad govori sam za sebe. Stariji čitaoci se sećaju „Doživotnih“ iz Glasa javnosti, dok „Vršnjaci“ vrište još urnebesnijom satirom. Reč je o penzioneru i matorom psu koji jadnu svakodnevicu obogaćuju međusobnim podbadanjima i sarkastičnim komentarima.
Za malo krvave i necenzurisane akcije pobrinuo se Frenk Kasl u dva toma „Panišera MAX“ Džejsona Arona i Stiva Dilona. Reč je o epizodama pod MAX brendom Marvela, ali ne onim koje objavljuje Darkvud. (Česta je pojava da se ova dva serijala mešaju.) Zapravo, Aron je pisao „Panišera MAX“ posle Enisa, i ceo njegov opus staje u ove dve knjige. To je mnogo marvelovskiji pristup od Enisovog, krvav, brutalan i snažan, baš kakav „Panišer“ treba da bude. I opisuje se sukob Panišera i Kingpina.
Da nastavimo u marvelovskom maniru, knjiga „Predigra za Korpus Dedpula“ se nadovezuje na prethodne dve knjige „Dedpula“ Viktora Gišlera objavljene pre leta. (Ona sa zombijima, pećincima, dr Unom, AIM-om i svim ostalim zavrzlamama.) A ujedno je i uvod u čuveni ciklus „Korpus Dedpula“, što bi i svako shvatio iz naslova. Kao i svaki Dedpulov plan – a ovog puta naš junak želi da sakupi tim sastavljen od samih sebe iz paralelnih dimenzija – i ovaj je očigledno katastrofalan. Što nas ne sprečava da ga sa užitkom čitamo i verujemo da će nekako upaliti.
Sad malo skok sa superheroja na drugu stranu bare, u ediciju Stari kontinent. Novitet je fenomenalan omaž akcionim filmovima 80-ih – „Treba ucmekati Ramireza“ 1 Nikole Petrimoa. Ovo je jedan nesvakidašnji i vanserijski strip filmske atmosfere, gde se akcija i satira prepliću do maestralnih razmera. Ima tu svega: meksičke mafije, eksplozija, ubistava, seksi razbojnica, plaćenih ubica, i majstora za usisivače kakvog svet nikad nije video.
Sledeće dve knjige „Bluberija“ Šarlijea i Žiroa (4 i 5) nas smeštaju već na vise od pola serijala. Tu je kraj priče sa železnicom i Sijuksima, pa čuveni „Rudnik ludog Nemca“, kao i tri dela sage „Biser Čivave“. Uz dve knjige „Bluberija“ izlaze i sledeće dve knjige Hermanovih „Tornjeva Boa-Morija“, koje takođe ne treba posebno predstavljati. Nije preterano napisati da su oba serijala kameni temeljci savremene devete umetnosti, i da ih svaka ozbiljna kolekcija zaslužuje.
Da ljubitelji Bonelija ne pate, izlaze i dve knjige „Komesara Ričardija“, adaptacija romana Mauricija de Đovanija o komesaru napuljske kvesture koji viđa senke ljudi čiji su životi nasilno okončani kako ponavljaju poslednje reči i misli.
I na kraju – glavna zvezda: prva knjiga „Sendmena“ Nila Gejmana, jednog od najvažnijih ostvarenja američkog stripa, na uvećanom formatu. Ko nije čitao „Sendmena“, sram ga bilo, ima sad priliku. Saga o Snu od Večnih je fascinantna, bajkovita, hororična, potresna, dirljiva… I ispričana je jezikom stripa kakav se retko sreće. Ovo je prva od 12 knjiga koje čine ceo opus „Sendmena“.
Možemo ovde dodati i „Osvetnici: Ultimativna enciklopedija“, masivnu i sveobuhvatnu knjigu o svim sadašnjim i bivšim pripadnicima i protivnicima Marvelovih Osvetnika.
Proberite nešto shodno afinitetima i uživajte u jeseni!
Autor: Nikola Dragomirović
