петак, 31. мај 2019.

Održan 4. Somborski internacionalni festival stripa i fantastike

U tem Somboru, je za ljubitelje devete umetnosti bilo skoro svega na volju ovog vikenda. Naime, od petka do nedelje, u ovom prelepom vojvođanskom gradu, se po četvrti put održao festival stripa i fantastike. Mala ali istrajna grupa somborskih ljubitelja stripa se i ove godine pobrinula da Sombor bude mesto razmene novih informacija o stripu, ali i mesto uspostavljanja novih i učvršćivanja starih prijateljstava.





Festival je otvoren u petak, 17. maja, otvaranjem izložbe „Do pakla i nazad“ gde su prikazane strip table iz istoimenog strip-albuma Marka Stojanovića. Ovaj strip-album, sastavljen od nekoliko kratkih priča, prati srpsku vojsku kroz pakao Prvog svetskog rata. Na otvaranju su prisustvovali scenarista, Marko Stojanović, kao i jedan od autora crteža – Sabahudin Muranović Muran. Priča o ovom stripu, započeta je na otvaranju, ali je nastavljena u subotu na jednoj od tribina, na kojoj su prisustvovala oba autora. 

U prepodnevnim satima subote i nedelje, posetioci festivala su mogli da obiđu sajam stripa i fantastike, da se druže sa crtačima i scenaristima, i da popričaju sa predstavnicima izdavačkih kuća koji su doneli popriličan broj aktualnih stripova za prodaju. Od izdavačkih kuća koje se bave stripovima i grafičkim novelama, na sajmu su, između ostalih, bili prisutni Darkwood, Veseli četvrtak, Makondo, Forma B, System Comics, Phoenix Press, Komiko,... Jedino se izdavačka kuća Laguna pobrinula da ovaj festival ne prođe bez aktualnih naslova iz oblasti fantastike.

U subotu, 18. maja, posetioci su mogli da prisustvuju različitim tribinama koje su bile posvećene stripu. Predstavićemo vam dve tribine koje su bile veoma posećene.





U prvoj tribini, organizator festivala, Danilo Bogdanović, je razgovarao sa Markom Stojanovićem i Sabahudinom Muranovićem. Povod za ovaj razgovor su bili njihovi novi stripovi „Do pakla i nazad“ i „Hajduci“. Strip-zbirku „Do pakla i nazad“ je započeo pokojni leskovački strip autor Nikola Mitrović Kokan, a u njegovu čast su ga završili Stojanović i njegovi prijatelji. Priče koje se nalaze u ovoj strip-zbirci pokrivaju bitke na Ceru, Mačkovom kamenu i Kolubari, Plavu grobnicu, povlačenje preko Prokletija, proboj Solunskog fronta,... a u pričama se pojavljuju i mnoge istorijske ličnosti. Stojanović se za ovaj strip-album temeljno pripremao, iščitavajući mnoge istorijske knjige i izvore, a da je ovo delo autentično i verodostojno potvrđuju i dva doktora istorijskih nauka u predgovoru i pogovoru koji prate ove izvanredne priče. Stojanović je prisutne na tribini upoznao i sa svojim strip serijalom „Vekovnici“ (koji puni 12 godina), spin-off serijalom „Beskrvni“, kao i sa knjigom „Stripovanje“ u kojoj je sabrao neke svoje eseje i intervjue. U nastavku tribine, Marko Stojanović i Sabahudin Muranović su govorili o zajedničkom radu na strip-albumu „Hajduci“. Inspiraciju za ovaj strip autori su pronašli u narodnom junaku Mijatu Tomiću, hajduku koji je u svojoj družini imao Srbe, Hrvate, Crnogorce, muslimane,... Muran ističe kako postoji puno momenata u istoriji koji se mogu iskoristiti za stvaranje stripova koji bi bili interesantni ne samo domaćim čitaocima već i onima u inostranstvu.





Iako je tvrdila kako ju je uhvatila trema, šarmantna Stanislava Matanović iz Veselog četvrtka je spontano i sa lakoćom vodila izuzetno interesantan razgovor sa Banetom Kercem, o italijanskim izdanjima Zagora, muzici, inspiraciji,... Povod za ovaj razgovor su četiri uzastopne epizode Zagora koje je Kerac radio za Boneli. Saradnja između Bonelija i Kerca je započela stripom „Prošlost Džimija Gitare“ koji se 2016. pojavio u Srbiji. Za četiri nove uzastopne epizode koje je radio za Boneli, Kerac je nacrtao ukupno 314 tabli, što bi grubo moglo da se preračuna kao 20 kilograma materijala. Ideja da neki strip autor sa ex-yu teritorije crta Zagora postoji odavno, pošto su u ovim zemljama stripovi o Zagoru uvek bili traženi, a Kerac je prva osoba koja je ostvarila ovu zamisao, i reakcije čitalaca (i naših i stranih) na njegove crteže su veoma pozitivne. Kerac je prisustvovao na strip festivalu u Rumuniji i tamo je upoznao ceo tim koji radi Zagora. Priznaje kako se u početku plašio da će se oni ponašati prema njemu kao uljezu, ali da je doživeo potpuno suprotnu stvar – prihvatili su ga kao pravog člana tima. Kerac je radio na mnogim stripovima i strip junacima, a kada ga je Stanislava upitala da od svih njih imenuje „omiljeno dete“, izdvajio je Ket Klou. Inspiraciju za svoje radove Kerac, između ostalog, nalazi u Džonu Fordu, Džonu Vejnu, filmovima poput „Za šaku dolara“, „Za dolar više“, muzici i naravno nezaobilaznom Morikoneu. Treba spomenuti i to da je Kerac svirao bubnjeve u bendu nazvanom GeroMetal. Muzika je bitna za Kerca, i kada pokušava da opiše strip crtače on kaže kako su oni individualisti, koji uz muziku, sami, žive na praznom papiru koji se nalazi ispred njih. Na kraju tribine, Stanislava Matanović je u ime Veselog četvrtka poklonila prisutnima po jedan broj Zagora, na čemu im se od srca zahvaljujemo.

Na Somborski festival se iz godine u godinu vraćaju i strip-autori i posetioci. Zaista je sjajno kada neko od crtača prepozna osobu koju je crtao na prethodnom festivalu, ili se neko od autora priseti priča koje su se vodile, onako usput, u pauzama između tadašnjih tribina. To bi moglo da znači da i autori i posetioci prepoznaju trud i želju organizatora da ovaj festival naraste u impozantniju manifestaciju, ali i to da se na ovom festivalu formiraju lepa prijateljstva, i da ljudi koji se na njemu okupljaju postaju jedna prava mala kompaktna zajednica. Iako je na ovogodišnjem festivalu stripa i fantastike jedva bilo fantastike, nećemo mu to toliko zameriti. Uvek postoji sledeća godina i neki novi festival da se to ispravi. Dakle, vidimo se za godinu dana na petom somborskom festivalu stripa i fantastike.


Autor: Kristijan Vekonj
Tekst i fotografije preuzete sa sajta hellycherry.com

Zagor Ludens extra #302 - Pećina vjetra




SCENARIO
Ade Capone
CRTEŽ
Marco Torricelli
NASLOVNICA
Gallieno Ferri
BROJ STRANICA
96
ORIGINALNI NASLOV
La grotta del vento
ORIGINALNI BROJ
295

Tui T. Saderland - Na krilima vatre 2: Nasledstvo




Izdavač: Vulkan izdavaštvo
Broj strana: 238
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 20 cm
Godina izdanja: 2019.


Od tri kraljice što plamenom sve pale, jednoj je sudba svetla, dve su propale.

Jedna će svaku svoju zlobu da zatre pa će poleteti na krilima vatre.

Avanture obećane zmajčadi se nastavljaju.

Cunami, zajedno sa Glinenim, Glorijom, Zvezdanom i Sunčicom, napokon odlazi u Morsko kraljevstvo, mesto gde je trebalo da odraste. Međutim, ništa ne izgleda kao u Izgubljenoj princezi, Cunaminoj omiljenoj priči – u moru se iza svakog grebena krije poneka tajna. Njeno pravo na nasledstvo prestola dovedeno je u pitanje, a obećani zmajići u opasnosti su većoj nego ikad pre. 

Listamo novi Politikin Zabavnik #3512




* Na kioscima je novi Politikin Zabavnik, a u njemu možete pročitati:




* S okrajka istorije
KOME JE KARAĐORĐE NAMIGNUO
Neviđena buka, praćena pogrdama i podsmehom, ispratila je otkrivanje spomenika prvom srpskom ustaniku...
Autor: Nemanja Baćković




* Poslednji pozdrav Šampionu
HVALA ZA HRABROST!
Kakav je pre 30 godina bio susret Nikija Laude sa našim soluncima.
Autor: Petar Milatović




* Sudbina il' šta li je...
TRI I PO ATENTATA NA KRALJA MILANA
Mada je bio prvi kralj moderne Srbije, ni narod ni politički protivnici nisu ga mnogo voleli i ne čudi što im je često bio na nišanu...
Iz knjige Vlade Arsića "Neviđena Srbija, najluđe storije iz naše istorije", izdanje beogradske "Lagune"




* Carska se (ne) poriče
POSLEDNJI LET POSLEDNJEG KAMIKAZE
Iako je car Hirohito objavio kapitulaciju, nisu ga svi poslušali. Za neke japanske oficire bila je to sramota koju nisu mogli da istrpe...
Autor: N.Baćković




* Nauka bez granice
STARINA OD 13 MILIJARDI LETA
Što dublje upućujemo pogled u nepregledni svemir, to možemo da vidimo i dalje u prošlost. Nasin novi teleskop pokušaće da pogled naučnika pomeri do samog početka.
Autor: Srđan Nikolić




* Bacili kao strašno oružje
VELIKE POBEDE NEVIDLJIVOG GENERALA
Napredovanje vojske na bojnom polju često su zaustavljali protivnici za koje se nije znalo ni da postoje - virusi i bakterije razorniji od sveg oružja i žive sile zajedno.
Autor: Z.M.




* Zabavnikov strip: Koko Bil - Tamte vamte, I deo
Nacrtao i napisa: Benito Jakoviti




* Pročitaj, proskitaj
MOSTOVI KOJI DIŠU
Da bi savladali brze i duboke potoke, meštani su iskoristili prirodu.
Autor: U.R.




* Iz riznice Narodnog muzeja u Beogradu
UKRASI NAŠIH PRAPREDAKA
Šakaste grivne iz bronzanog doba nosile su se i na rukama i na nogama.
Autor: Jovan D. Mitrović




* S onu stranu platna
NESAVRŠENSTVO SAVRŠENOG ZLOČINA
Film "Konopac", koji je Alfred Hičkok nazvao svojim neuspelim ogledom, zapamćen je po neobično dugim kadrovima ali i po tome što je nadahnut stvarnim događajem iz 1924. godine.
Autor: Sanja Lazić




* Važno je (do)setiti se
POČIVAJTE U VINILU!
Jedno britansko preduzeće omogućuje ljubiteljima muzike da posle smrti njihov pepeo bude sačuvan u gramofonskoj ploči.
Autor: S.L.




* Potraga za blagom
KAD JE FARAON REPOVAO
Pre dve godine, na uglednom Vennecijanskom bijemnalu, jedna neobična izložba uzburkala je i posetioce i stručnu javnost.
Autor: Miodrag Milanović




* Za čitanje i uživanje
Horhe Luis Borhes - DVA KRALJA I DVA LAVIRINTA




* Naravno, tu je i Garfild.




I još mnogo toga!
Ne zaboravite da kupite novi Politikin Zabavnik!

Il Commissario Ricciardi Magazine #2




Magazin #2
I vivi e i morti
Priča: Maurizio de Giovanni
Scenario: Sergio Brancato
Crtež: Daniele Bigliardo

Quando si dice il destino
Priča: Maurizio de Giovanni
Scenario: Claudio Falco
Crtež: Lucilla Stellato

L’ultimo passo di tango
Priča: Maurizio de Giovanni
Scenario: Paolo Terracciano
Crtež: Alessandro Nespolino

Mammarella
Priča: Maurizio de Giovanni
Scenario: Claudio Falco
Crtež: Luigi Siniscalchi
Naslovnica: Daniele Bigliardo












четвртак, 30. мај 2019.

50 GODINA ALANA FORDA: Program posvećen kultnom stripu u Domu kulture Studentski grad

Malo je stripova koji su nadmašili sve dosadašnje rekorde i uvukli se u pore pop-kulture osvojivši veći deo celog društva. Jedan od njih je, bez ikakve sumnje, Alan Ford, strip sa izvanrednim crnim humorom, društvenom, političkom ali i istorijskom satirom koji je doživeo rekordne tiraže i mnogobrojna reizdanja sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Tim povodom, u maju mesecu se obeležava tačno 50 godina od izlaska prve epizode u Italiji.





15. 5. - 15. 6. 2019. / POLA VEKA STRIPA ALAN FORD

U holu Biblioteke DKSG, odigraće se izložba brojnih izdanja stripa Alan Ford povodom 50-ogodišnjice izlaska prvog broja u Italiji. Kuriozitet je izlaganje prve epizode „Grupa TNT“ u svim izdanjima iz celoga sveta. Izložbu će obogatiti i tekstualni prilozi iz istoimenog stripa. Pored izložbe, zainteresovani studenti će imati priliku da pročitaju pojedine epizode u biblioteci. Autor je Marjan Matić. Kontributor je Mario Reljanović .


4. 6. – 6. 7. 2019, Velika galerija Otvaranje : utorak 4. 6. u 19:00h / Izložba stripa Alan Ford

Na izložbi će biti prikazane skenirane i odštampane table sa kadrovima iz stripa koji će ukazati na razloge popularnosti Alan Forda na ex-Yu prostorima od prvog broja do danas. Biće predstavljeni karakteristični dijalozi, “štosovi” koji su zaživeli u svakodnevnoj komunikaciji, univerzalna i britka promišljanja osobina i karaktera ljudi kroz ironični odnos prema društvenom sistemu, praćena nadrealizmom, humorom i zlobnim referencama koji su vezani za realnost zapadnog društva. Ovom izložbom biće predstavljena italijanska kultura, koja je uticala na kulturu bivše Jugoslavije.





Utorak, 4. 6. 20:00, Velika sala / SLOBA DRAGOVIĆ – koncert „ALAN FORD – SPY STORY“

Izvođači: Sloba Dragović (klavijature i vokal) + Članovi benda "Gis Maj Es": Mladen Dragović (bubanj), Branimir Marković (bas gitara), Dragan Hajnrih (gitara). Specijalni gosti: Nikola Demonja (saksofon), Luka Puletić (gitara), kao i gosti iznenađenja.

Sloba Dragović će uz pratnju benda premijerno izvesti svoje simfo-rok delo "Spy Story", komponovano kao omaž stripu Alan Ford.

Prva epizoda stripa (Grupa TNT) biće projektovana na platnu i uz savršenu sinhronizaciju sa uživo izvedenom muzikom predstavljaće performans retko viđen na našim prostorima.

U nastavku koncerta biće izvedena dela od ranije poznata publici iz autorskog opusa Slobe Dragovića i benda "Gis Maj Es".


Četvrtak, 6. 6, 19:00, Mala sala / ALAN FORD – PRVIH PEDESET GODINA

Na tribini će biti reči o fenomenu Alana Forda na ex-Yu prostorima, ko je Alan Ford u životima svih nas? Prepoznajemo li se mi u njemu i društvu u kome živimo, šta je on nama i da li je izgubio svoj identitet posle 50. godina? Da li je prvobitna zamisao autora izgubila suštinu stripa u novom veku i može li se satira onog vremena projektovati na današnjicu... O tome i o drugim temama vezano za strip Alan Ford razgovaraće:

Lazar Džamić, autor knjige „Cvećarnica u kući cveća“, Pavle Zelić, autor stripa „Lana Tafi“ – strip o falsifikovanim lekovima, Rok Galvan kolekcionar stripa iz Ljubljane, Jasen Kundalić, urednik Alan Forda iz izdavačke kuće Color Media International, Gani Sunduri,direktor i organizator međunarodnog stripa i karikature u Prizrenu, Mario Reljanović, kolekcionar i moderator, Marjan Matić, autor projekta „50 godina Alan Forda“, organizator i moderator.


Tekst i fotografije preuzete sa sajta espreso.rs

Objavljeno novo izdanje Tolkinovog ”Silmariliona”




U izdanju Publik Praktikuma objavljen je Silmarilion, kolekcija pripovesti o Starijim danima ili Prvom dobu Srednje zemlje, temeljima Tolkinove mitologije i događajima koji prethode onima opisanim u Hobitu i Gospoodaru prstenova.

Dž. R. R. Tolkin je čitavog života radio na ovoj knjizi, ali je nije završio. Knjigu je 1977, četiri godine nakon Tolkinove smrti, na osnovu rukopisa i skica iz ostavštine dopunio i za štampu priredio njegov sin Kristofer.

U Silmarilionu ćete naći priče o nastanku Tolkinovog mitskog sveta, o prirodi i moćima božanskih bića Valara i Majara, o sjaju dragulja Silmarila, o ljubavi Berena i Lutijene, o prvom Mračnom Gospodaru Morgotu, o pobuni Vilovnjaka protiv Bogova, o padu carstva Numenora, o Sauronu i prstenovima moći priča vas vodi sve do dešavanja iz Gospodara prstenova.

Ovo novo izdanje Silmariliona sadrži prerađen i prepravljen tekst „drugog izdanja”, a u uvodu je i pismo koje je Tolkin 1951. godine napisao izdavaču Miltonu Voldmanu, i u kome sjajno objašnjava svoje zamisli ranijih razdoblja.


Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com

6. Festival fantastične književnosti Art-Anima




30. maj – 02. jun 2019. (četvrtak – nedelja)
Klub galerija Polet, Cetinjska 15, Beograd

03. jun 2019. (ponedeljak)
Svečana sala Opštine Vračar, Njegoševa 77, Beograd


Kao i svake godine, i ove smo za ljubitelje pisane reči pripremili mnoštvo zanimljivih tribina i promocija na kojima će učešće uzeti brojni značajni domaći pisci, urednici, izdavači, kritičari i teoretičari fantastične književnosti.

Program se održava na dve lokacije: u klubu galeriji Polet i Svečanoj sali Opštine Vračar.

Ulaz je slobodan.


PROGRAM

ČETVRTAK, 30. maj 2019. (Polet, Cetinjska 15, Beograd)

17.00 Promocija časopisa Književna fantastika Mladen Jakovljević, Dragoljub Igrošanac
18.15 Predstavljanje romana Proročanstvo Korota Gorana Skrobonje Goran Skrobonja, Dražen Kovačević, Aleksandar Tešić
19.30 O pričanju priča Oto Oltvanji, Galeb Nikačević


PETAK, 31. maj 2019. (Polet, Cetinjska 15, Beograd)

17.00 Predstavljanje romana Led Jaceka Dukaja Dejan Ajdačić, Jelena Jović, Jelena Nidžović
18.00 Predstavljanje zbirke Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe Ilije Bakića Ilija Bakić, Dejan Ognjanović
19.00 Predstavljanje romana Krug Koiđija Suzukija Dina Hrecak, Dragan Jovićević, Dragana Bekić
20.00 Predstavljanje zbirke priča Dnevnik noći Tomasa Ligotija Dejan Ognjanović, Nikola Vitković


SUBOTA, 01. jun 2019. (Polet, Cetinjska 15, Beograd)

16.00 Tribina: „Sabrinina magija između feminizma i drugosti“ Stefan Žarić, Nada Pavlica, Milica Ulemek
17.30 Tribina: „Savremena feministicka fantastika“ Maja Abadžija, Nađa Bobičić, Aleksandra Mališić
19.00 Promocija: Providens Alana Mura Goran Skrobonja, Nikola Dragomirović, Darko Tuševljaković


NEDELJA, 02. jun 2019. (Polet, Cetinjska 15, Beograd)

17.00 Tribina: „Ženska mitologija u fantastičnom romanu za decu i mlade“ Ivana Mijić, Jasmina Marković Karović, Jelena Lalatović, Vesna Maričić
18.30 Razgovor o piscu: Džordž Sonders Adrijan Sarajlija, Nikola Petrović, Nađa Bobičić, Kristina Kulauzov Filipović
20.00 Dodela nagrade za promociju fantastične književnosti Dejanu Ajdačiću Dejan Ajdačić, Zoran Stefanović


PONEDELJAK, 03. jun 2019. (Opština Vračar, Njegoševa 77)

17.00 Predavanje: „Internet i distopijska vizija E. M. Forstera sa početka 20. veka“ Nataša Tučev
18.00 Predavanje: „Veličanstveni snovi i distopijski košmari: Motivi medicine u naučnoj fantastici“ Srđa Janković
19.30 Predavanje: „Društveno politički život ’vampira’ na Balkanu“ Danilo Trbojević



(VČ) Dylan Dog Superbook #49




autor lika: Ticijano SKLAVI
naslovna strana: Klaudio VILA

NOĆI VEŠTICA
tekst: Đankarlo MARCANO
crtež: Korado ROI

EGZODUS
tekst: Paola BARBATO
crtež: Đuzepe MONTANARI & Ernesto GRASANI

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ
urednik izdanja: Marko ŠELIĆ
prevod: Aleksandra MILOVANOVIĆ
lektura: Snežana GLIGORIJEVIĆ
redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ
lay-out edicije: Vuk POPADIĆ

naslovi originala: Le notti di Halloween / L’esodo

Zagor kolor Ludens #7




SCENARIO
Maurizio Colombo
Giorgio Giusfredi
CRTEŽ
Mauro Laurenti
NASLOVNICA
Alessandro Piccinelli
BROJ STRANICA
128
ORIGINALNI NASLOV
La giustizia di "Wandering" Fitzy
ORIGINALNI BROJ
7

среда, 29. мај 2019.

Mali rendžer Ludens #32 - Blago




SCENARIO
Andrea Lavezzolo
CRTEŽ
Franco Bignotti
Birago Balzano
NASLOVNICA
Massimo Rotundo
BROJ STRANICA
272

Enki Bilal: Kao dete sam bio srećan u Beogradu

Vizije ovog filmskog režisera, scenariste i jednog od najpoznatijih crtača i pisca stripova danas u svetu prodaju se u stotinama hiljada primeraka, a njegov rad inspiriše i druge umetnike





STRIPOVI Enkija Bilala prepliću prošlost i budućnost, u njima glavnu reč vode fantastične kreature, apokalipsa preti, a svemu je uzrok - čovek. Vizije ovog filmskog režisera, scenariste i jednog od najpoznatijih crtača i pisca stripova danas u svetu, čiji je otac bio Titov krojač, rođenog u Beogradu, prodaju se u stotinama hiljada primeraka, a njegov rad inspiriše i druge umetnike, za stvaranje video-igrica i filmova. Ima tu i bivše Jugoslavije, i orbitalnih stanica. U vreme dok razgovaramo, Pariz je oblepljen velikim plakatima s naslovnom stranom njegovog poslednjeg stripa iz serije "Softverska greška".

- Globalni sistem koji su mondijalizacijom postavili kapitalisti kao ideološki pobednici, uspostavio je svet jednoumlja i jedinstvene vizije. Sve se čini formatirano, iako ne funkcioniše dobro. "Haotični" svetovi, koji se nisu uskladili s tom doktrinom, atipične politike, kao što je bila Jugoslavija koja se raspala, još uvek se traže i ne pripadaju u potpunosti tom velikom sistemu. U tom podneblju i dalje se ne zna šta će se dogoditi sledećeg jutra. Na Zapadu znamo. Idemo pravo u zid. Nadam se da taj udarac neće biti jak i da će se sve odigrati nežno - kaže, za "Novosti", Bilal.

* Da ne bude kao u Jugoslaviji?

- Ako ništa drugo, jedan od uspeha ovog kapitalističkog sveta, koji se prevario u mnogo čemu, jeste da je bar značajno umanjio opasnost od ratova na stari način na svom tlu.

* Ali ne i na tuđem. Prošlo je dvadeset godina od bombardovanja?

- Šokiran sam da o tome danas gotovo niko ne govori u Francuskoj i zapadnom svetu. Mislim da ovde niko nije ponosan zbog toga. Bila je to velika nepravda. Beograd je bio moje detinjstvo. Ne volim kad ga diraju i bombarduju.

* Na šta vas asocira Beograd?

- Na igranje na Kalemegdanu. Na veliki park, tvrđavu, igrališta. Na Terazije, gde je moj otac imao svoju krojačku radnju. Na hotel "Moskvu". Na pionire, parade, sa mnogo slika iz detinjstva. Na fudbal. Na stadion Crvene zvezde, i Partizana, gde sam učestvovao na sletu, pred Titom.

* Malo je poznato da je trebalo da zaigrate za Zvezdin podmladak...

- Imao sam devet godina. Videli su me kako igram na ulici, pa je s mojom majkom kontaktirao neko iz kluba, ali, pošto je moj otac već bio otišao u Pariz, cilj nam je bio da mu se pridružimo, pa je majka odbila ponudu. U Francuskoj sam kasnije igrao petnaestak godina sa prijateljima glumcima i crtačima u amaterskom klubu koji smo oformili.

* I danas često odete na stadion da gledate PSŽ?

- Ima veoma zanimljivih utakmica. S druge strane, manje volim finansijsku priču oko svega toga. Postoji rizik da se time uništi fudbal, koji je u osnovi bio igra za široke mase. To počinje da smeta. Ne volim ni kada je navijački duh nasilan. Ali, kada je utakmica dobra, to je onda fantastična predstava.





* Kako je vaš otac postao Titov krojač?

- Borio se sa Titom, u partizanima. Tito ga je cenio. Na kraju rata ga je angažovao kao svog krojača. Ali, moj otac nije hteo da uđe u Komunističku partiju. Nije prihvatao ni poklone. Želeo je da zadrži svoju nezavisnost. Sanjao je da uspe na Zapadu. Želeo je da postane veliki krojač u Francuskoj. I onda je otišao.

* Kako gledate na taj sistem s vremenskim otklonom?

- Ne znam kako je bilo mojim roditeljima i starijima, ali kao dete sam bio srećan u Beogradu.

*Često nas crtate u svojim stripovima?

- To je prirodno. U Francuskoj je danas život u zemljama bivše Jugoslavije i dalje malo poznat. To je način da im ga približim i pokažem im svoje poreklo.

* Nedostaje vam nekadašnja zemlja?

- U principu nisam nostalgičan, ali me to osećanje jedino vezuje za celu bivšu Jugoslaviju. Mislim da je šteta što se ta zemlja raspala. Ali, razlozi su mnogobrojni, kompleksni i poznati. Možda je zato, ipak, bila utopija misliti da je mogla da opstane.

* Hoće li svet u bliskoj budućnosti zaista biti tako mračan, kakvim ga vidimo u vašim stripovima?

- Nikako to ne bih voleo. Mogu da se dogode različite vrste informatičkih grešaka i bagova, ali nikada opšti, kao onaj koji opisujem. To je za mene, pre svega, bila prilika da ukažem na našu zavisnost od digitalizacije i na intelektualnu lenjost, zapostavljanje pamćenja na koje dobrovoljno pristajemo, delegirajući sve virtualnom svetu, koji je, istina, fascinantan i vodi nas daleko. I u drame, i u zadovoljstvo.

* Fascinirani ste tim svetom?

- Digitalizacija je osnov za veštačku inteligenciju i transhumanizaciju, koje predstavljaju dva velika projekta čovečanstva za sutrašnjicu. To već počinje. Reč je o dva velika gradilišta i prema tome treba zauzeti stav i postaviti određena pitanja.

* Možda ćemo, ipak, videti vanzemaljce koji imaju ljudska tela, sintetički metabolizam i život u orbitalnim stanicama?

- Moguće je. Jednoga dana ćemo otkriti druge pametne svetove. Ostajem otvoren prema tome. Ali, istovremeno stvaram svoj sopstveni univerzum u kome se mešaju fikcija i realnost. Realnost danas toliko obuhvata nauku, da izraz "naučna fantastika" više nema smisla.





* U vašim stripovima svet se oštro podelio na one koji rukovode i one "van zone", razapet između bogatih i siromašnih?

- To je konstanta naših društava. Otkako svet postoji, bilo je jačih i slabijih. Društvo nije uspelo da reši taj problem. Shvatamo da čak i demokratija, za koju se govori da je najsavršeniji sistem, ima dvostruke aršine, i da sve to nije tako jednostavno. Velike ideologije 20. veka, komunizam i kapitalizam, doživele su neuspeh. Kapitalizam koji danas dominira svetom proizvodi mnogo siromaštva i nesreće.

* Kod vas u stripu srećemo neoprogresiste i nove marksiste?

- Ako bi, ipak, došlo do velike informatičke greške, mada u to sumnjam, sve bismo počeli iz početka, a to bi dodatno stvorilo želju da stvorimo nešto ispravljajući greške, a ne potpuno nov svet.

* Koje boje su žuti prsluci kod vas?

- Ta žuta se malo isprljala. U početku sam ovaj pokret smatrao zanimljivim i legitimnim. Postavili su dobra pitanja. A onda je došlo do nasilja, koje mi se ne dopada.

* Vreme u kome živimo sa svojim kontradikcijama je idealno za crtanje stripova?

- I ne samo za stripove. Za snimanje filmova, pisanje knjiga, slikanje. Na umetnicima je danas da otvore vrata i vizije koje političari iz pragmatičnih razloga i vremenske ograničenosti izbornim ciklusima, poslednjih četrdesetak godina nisu u stanju da otvore.


ČEŠKI I LjUBUŠKI

* KO su Bilali?

- Otac je rođen u Ljubuškom. Došao je u Beograd, glavni grad njegove države. Moja majka je bila Čehinja. Stigla je sa svojim roditeljima, koji su radili u Beogradu, kada je imala dve godine. Roditelji su se tu i upoznali.


KAN

* KAKVI su vam utisci s učešća u žiriju Kanskog festivala? 

- Uzbudljivo je, ljudski, umetnički, kulturno i geopolitički, zbog raznolikosti porekla žirija, i selekcije!


Autor: Goran Čvorović
Tekst i fotografije preuzete sa sajta novosti.rs

Aleksa Gajić izložbom otvara festival stripa u Nišu




Berza stripa, izložbe, predavanja, promocije i druženje sa crtačima deo su programa šestog festivala stripa “Nifest” koji će biti održan od 29. do 1. juna u Paviljonu niške Tvrđave, kao i drugim lokacijama u gradu.

Organizatori festivala navode da će na berzi gostovati desetak strip izdavača i da su oni pripremili sajamske popuste. Berza stripa će biti otvorena za sve ljubitelje ove umetnosti u Paviljonu od 11 do 22 sata.

Program festivala počinje izložbom radova poznatog srpskog strip autora Alekse Gajića, koja će biti otvorena u sredu, 29. maja u 19 sati u Salonu 77.

Drugog festivalskog dana, 30. maja, u Galeriji NKC-a će u 17 sati biti otvorena izložba "Naučna fantastika u srpskom stripu od 1935. godine do danas", dok će u Paviljonu u 19 sati biti otvorena godišnja izložba Udruženja stripskih umetnika Srbije i izložba “Pola veka Dikana”. Osim toga u 18 sati u Paviljonu će biti održan razgovor posvećen deceniji rada časopisa “Stripolis”.

U petak, 31. maja, u Paviljonu će biti predstavljena izdavačka produkcija Novosadskog SKC-a, a srpska izdavačka kuća “Sistem komiks” imaće predavanje na temu “Svi smo od Biberčeta nastali ili Đorđe Lobačev u Makondu”. Od 19 sati zakazano je druženje sa stripskim autorima “Majstori crtaju za vas”.

Poslednjeg festivalskog dana, 1. juna, biće održana predavanja i promocije “Mali Nemo u zemlji snova”, “Priča o grafičkoj noveli sat - tragovi nezaboravljenih predaka”, “Četvrti svetski rat uživo ili legija nepromočivih Željka Paheka” i “Duge noći i crne zastave”.


Autor:J. C  M.
Tekst i fotografije preuzete sa sajta juznevesti.com

ČAROBNA KNJIGA PREDSTAVLJA - DEDPUL SATIRE SVETSKU

THE BEST OF DEDPUL 2!
DEDPUL SATIRE SVETSKU KNJIŽEVNOST

KRVLJU NATOPLJENIH 96 STRANA PUNOG KOLORA!
NA LETEĆEM STARTU PO CENI OD 740 DINARA!

Nakon što je satro ceo Marvelov univerzum, Lajavi Strelac je na zub, i nišan, uzeo najčuvenije likove iz klasične književnosti!





PRELISTAJTE OVO IZDANJE:

Videćete kako su kapetan Ahab i Mobi Dik ismaELIMINISANI! Don Kihot i Sančo Pansa idu POD LA MANČ, BATO! Tom Sojer ovog puta NEĆE prisustvovati svojoj sahrani! Male žene će biti MALO UPOKOJENE! Ebenezeru Skrudžu sleduje BOŽIĆNO OPELO! Gulivera čeka lilipUTOKA! Tri musketara će promeniti geslo u „Svi za jednog, PO METAK ZA SVE“! Šerloka Holmsa će izdati dedukcija, pa ga čeka OBDUKCIJA!


„Dedpul satire svetsku književnost“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 740 dinara od srede 29. maja do subote 1. juna. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 800, a u ostalim knjižarama 1.099 dinara.

Zagor Le Origini #1

Ovo je novi mini-serijal o Zagorovom porijeklu u šest epizoda. 

Bitno je napomenuti da događaji u ovom mini-serijalu neće u potpunosti slijediti Nolittin kanon nego će biti interpretirani u jednom svježem kontekstu, slično kao Martin Mystère - nove avanture u koloru.

Scenario prve epizode potpisuje Moreno Burattini, a u crtačkoj ekipi su: Piccioni/Di Vincenzo, Walter Trono, Giuseppe Candita, Giovanni Freghieri i Oskar.





#1
Scenario: Moreno Burattini
Crtež: Valerio Piccioni, Maurizio Di Vincenzo
Naslovnica: Michele Rubini
Kolor: Andres Mossa








уторак, 28. мај 2019.

Ekskluzivna psihoanaliza H. Vukušića: Životne mudrosti junaka ‘Alan Forda’

Ekskluzivno za Nstyle u povodu 50. rođendana kultnog stripa, poznati psihijatar Herman Vukušić proveo je psihoanalizu glavnih likova te objasnio fenomen njegove izuzetne popularnosti u Hrvatskoj i regiji tijekom ’80-ih





Strip “Alan Ford” ove godine obilježava 50. obljetnicu izlaska prvoga broja. Talijanski strip koji su stvorili scenarist Max Bunker (Luciano Secchi) i crtač Magnus (Roberto Raviola) ne uživa nigdje takvu popularnost kao na prostorima bivše Jugoslavije, pa tako i u Hrvatskoj. Nigdje u svijetu, čak ni u Italiji, likovi, izjave i situacije iz tog stripa ne koriste se toliko kako bi se ilustrirali svakidašnji događaji na političkoj i društvenoj sceni, kao kod nas. Nekoliko hrvatskih financijskih ministara u proteklim godinama dobivalo je nadimak Superhik, po antijunaku iz stripa koji otima siromašnima da bi dao bogatima. Za političku korupciju i pljačku te sukob interesa koristi se izraz “Halo Bing”, koji je u stripu zaštitni znak Sir Olivera, bivšeg engleskog plemića sklonog pljački i stjecanju materijalnog bogatstva u svakoj prilici. Neuspjelim izumima dodjeljuje se epitet grunfovski itd.

Prvi broj “Alana Forda” u Jugoslaviji objavljen je 1972. godine u izdanju Vjesnika, a mnogi prijevod Nenada Brixyja smatraju ključnim za popularnost stripa. Kako bismo pokušali objasniti razloge kolektivnog obožavanja tog stripa u Hrvatskoj, Nstyle je razgovarao s uglednim psihijatrom Hermanom Vukušićem, koji je veliki obožavatelj “Alana Forda” te je proveo i psihoanalizu popularnih likova.

Nstyle: Kada ste i zašto zavoljeli strip “Alan Ford”?

Počeo sam ga čitati negdje između osnovne i srednje škole. Kako bi čovjek dokučio sve domene, humor i životne poruke tog stripa, mora imati određeno životno iskustvo. Sa mnom su u srednju školi išli Emil Tedeschi, danas vlasnik Atlantic Grupe, i Aleksandar Dragaš, eminentni rock-kritičar. Mi smo ekipa koja je tada stjecala predznanje koje nam je omogućilo da postanemo renesansni ljudi u današnjem svijetu jer imamo široko obrazovanje. „Alan Ford“ je tada u našoj dobi, sa 16, 17 godina, bio percipiran kao više od stripa jer je imao određene životne poruke, dozu životnog cinizma. To je bio strip koji ne čitaš samo da bi uživao u radnji, već i da nešto naučiš, da se nasmiješ te da poslije o njemu i malo razmišljaš. Tek sam kasnije shvatio da je taj strip bio tako dobar zahvaljujući i genijalnom prijevodu Nenada Brixyja, pogotovo kada se radi o Grunfovim porukama. Slična je situacija danas s Pixarovim animiranim filmovima. Oni imaju umjetničku vrijednost, ali imaju i dodatnu vrijednost ovisno o zemlji u kojoj se sinkroniziraju. Hrvatska je dobila niz priznanja za sinkronizaciju njihovih filmova jer malo koja zemlja tako dobro pogodi ton, naglasak, boju glasa i ima tako dobre glumce. Isto je Brixy napravio za „Alana Forda“.





Nstyle: U kolikoj mjeri vas je „Alan Ford“ uveo u svijet stripa?

Ne mogu reći da sam počeo čitati stripove zahvaljujući „Alanu Fordu“, volio sam prije i Marvelove junake i druga Bonellijeva izdanja u Jugoslaviji, kupovao sam „Martija Misteriju“… Tek sam u četvrtoj deceniji svog života došao na razinu ljubitelja stripa koji čita „graphic novels“, dakle malo ozbiljnije stripove. Međutim, „Alan Ford“ je apsolutno jedan fenomen u europskim okvirima i čast mi je što povodom 50. obljetnice mogu govoriti o tom stripu i utjecaju na generacije koje su uz njega odrastale. Moja generacija odrastala je u 80-ima, a to su bile najbolje godine za odrastanje i „Alan Ford“ je tome jako pridonio.

Nstyle: Imate li vlastitu kolekciju?

Imao sam sve brojeve koje sam posudio svom dragom kumu doktoru Hrvoju Tomasoviću, koji se sad natječe za šefa Liječničke komore. On mi je sve stripove pogubio u preseljenju, ali mu to ne zamjeram. Kupio sam neka reizdanja koja su nedavno objavljena, a povremeno pročitam i na internetu. Na internetu mi je problem što je teško naći hrvatska izdanja pa neki put pročitam engleska i tada dodatno shvatim koliko je Brixy bio ingeniozan.

Nstyle: Kolika je danas vrijednost originalnih Vjesnikovih izdanja?

To već ima i kolekcionarsku vrijednost. Od prvih brojeva prošlo je već skoro 50 godina. U toj kolekciji koju sam izgubio imao sam neke od prvih brojeva koje mi je kupio moj pokojni bratić, koji je bio stariji od mene i koji je poginuo kao heroj Hrvatske vojske. On mi je davao da čitam neka od prvih izdanja. Vrijednost tog stripa u kulturnom smislu po meni je beskrajna. U financijskom smislu također ima veliku vrijednost jer mislim da se prve serije nisu izdavale u velikoj nakladi.

Nstyle: Koje su vam najdraže epizode?

U stripu imate tzv. story arc, odnosno određene naracijske krugove. Meni su bile najdraže one koji su se bavile Drakulom, kad Bob Rock postane vampir. To sam znao čitati i po deset puta. Taj naracijski krug, kad se radilo o vampirima, bio mi je najbolji i danas se dobro sjećam konverzacija, radnje i svega iz tih epizoda.

Nstyle: „Alan Ford“ možete čitati i kao dijete i kao odrasla osoba, koliko je izražena slojevitost u tom stripu?

Zadnja Grunfova poruka koju sam pročitao je: „Ne dižite ruku na ženu, na nju dižite kredit.“ Što više reći? Koja je to doza životne mudrosti? „Alan Ford“ je uveo određene arhetipove, obrasce univerzalnog razmišljanja. Tu je Broj 1, pa Sir Oliver sa svojim „Halo Bing, kako brat“. To su obrasci ponašanja i reakcije na određene društvene situacije.

Nstyle: Koliko je strip izgubio na kvaliteti kada je Magnus prestao crtati?

Jako puno je izgubio. Ljudi su stvorenja navike. Koliko god sadržaj u literalnom i narativnom smislu bio isti ili čak bolji, otkad je Magnus prestao crtati, to više nije bilo tako dobro. Ta poruka je vizualno pisanog sadržaja i ako na vizualnom izgubi, onda gubi i snagu. Ne kažem da je kvaliteta drugog crteža bila lošija, ali ljudi su stvorenja navike i to je znatno utjecalo na percepciju kvalitete „Alana Forda“ kao stripa.

Nstyle: Zašto je „Alan Ford“ toliko popularan u bivšoj Jugoslaviji i nigdje drugdje u svijetu?

Veliku zaslugu za to ima Brixyjev prijevod. S druge strane, zašto bježati od činjenice da smo mi Hrvati po nečemu posebni. Možda je Brixy pogodio tu vibraciju kolektivnog, podsvjesnog i nesvjesnog u hrvatskom narodu. Te poruke možda najviše mi rezoniramo kao cjelina. Dokazano je u psihologiji i psihodinamici postojanje fenomena kolektivnog podsvjesnog. Ako mi kao nacija najviše rezoniramo s „Alanom Fordom“, onda mi je to čast. Ja bih to gledao kao kompliment.

Nstyle: No i Alan Ford je bio podložan cenzuri, znate li koji su dijelovi cenzurirani i zašto?

U bivšoj državi cenzurirali su i benignije sadržaje. Na Oxfordu sam studirao 1980. i negdje tih godina sam izvan Hrvatske gledao Jamesa Bonda „Samo za tvoje oči“, a kasnije sam ga gledao u Jugoslaviji i primijetio da su bili izbačeni svi dijelovi koji se tiču KGB-a, što je uništilo naraciju filma. Uvijek mi je bila enigma kako su u Jugoslaviji dopustili da se prikaže necenzurirana verzija filma „Lovac na jelene“. Cenzura je atak na umjetnost, to je sakaćenje, umjetnost treba imati svoju slobodu izražavanja i drago mi je što danas ipak možemo čitati i gledati izvorne oblike stripova i filmova. Caka je u tome da onaj koji je u formativnoj fazi u to vrijeme čitao „Alana Forda“, kad je odrastao mogao je shvatiti da su ti stripovi cenzurirani bez ikakve potrebe.

Nstyle: Znači li to da je „Alan Ford“, osim kritike kapitalizma, sadržavao i univerzalnu kritiku nedemokratskih društava?

„Alan Ford“ na prvom mjestu kritizira licemjerje. Sjećate li se što je bio Alan Ford po profesiji? Bio je marketinški stručnjak. Imao je svoju agenciju za marketing. Strip počinje tako što on propada na poslu i onda počinje raditi u cvjećarnici. On sadrži u sebi puno širu poruku u smislu kritike kapitalizma. To je strip sa širokom porukom za tri ili četiri buduće generacije. Mi danas živimo u vremenu u kojem smo zatrpani informacijama. Suvremenik pisca Shakespearea je u to doba za čitava života pročitao toliko informacija koliko ih mi dobijemo u jednom broju dnevnih novina. Živimo u vremenu u kojem se količina i brzina izmjene informacija jako povećavaju i s tim se slažu i svjetski stručnjaci iz psihologije. Oni se pitaju je li mozak sposoban apsorbirati tu količinu informacija. U marketingu, iz kojeg posredno Alan Ford kao marketinški stručnjak bježi, vrijedi jedno pravilo. Naime, stručnjaci u marketingu na vas i mene, na konzumente, gledaju kao na žohare, čak i rabe taj termin. A to je zato što su žohari izuzetno izdržljive životinje. Što ih više zaprašuješ otrovima, oni postaju otporniji. To marketinški stručnjaci znaju i što je veća količina reklama, ljudi postaju otporniji, a oni onda kažu „dajte još više“ i zato smo preko društvenih mreža, preko svih oblika digitalne komunikacije, svakoga dana zatrpani sa sve više tih promidžbenih poruka. Tu vidim najveći doprinos stripa „Alan Ford“ jer je prije 50 godina upozoravao na takav jedan razvoj društva koje će biti podložno digitalnom marketinškom ustrojstvu. Tu razinu predviđanja jedino sam još vidio u filmu „Oni žive“ Johna Carpentera. To je jedni primjer koji mi pada na pamet pored „Alana Forda“.

Nstyle: Koliko je snažna kritika upućena SAD-u u to vrijeme?

Takvu kritiku američkog društva kakvu su dali Magnus i Bunker, danas je nemoguće ponoviti. Oni su se jako narugali američkom snu, i to u vrijeme kada je SAD u svijetu bio bez premca. U to vrijeme Kine nema ni na horizontu, a SSSR je u fazi detanta. S pozicije Europe, koja je još u fazi nastanka Europske unije, „Alan Ford“ je europska kritika SAD-a koju danas ni jedna Angela Merkel ne bi mogla smisliti.

Psihijatar Vukušić o junacima kultnog stripa

BROJ 1 – ‘Možemo ga usporediti s grčkim bogovima. U psihologiji se ljudi uspoređuju s mitskim bićima kao arhetipovima ponašanja. On je Zeus, on je svemoćni tatica koji sve zna. Ima odgovor na svako pitanje. Mudar je, ali sklon spletkama i manipulacijama u korist svojih ciljeva koji nikada nisu svima jasni osim njemu samom.’

ALAN FORD – ‘On je klasični primjer nevinog naivca. Čovjek koji doživljava život u percepciji životne naivnosti bez nekakvog iskustva. Uvijek je po razmišljanjima dječačić. Njegova mitološka inačica je Petar Pan. Sve nevino doživljava i uvijek šibom na kraju dobije po prstima.

BOB ROCK – ‘Poslužit ću se likom iz serijala ‘Igra prijestolja’. On je Tyrion Lannister. Sarkastičan je i gleda svoj interes, pravi se zatvoren, samoživ, ali ima jedan dio svoje prirode koji ne želi prikazati i koji radi za opće dobro, dobro svojih prijatelja i svog kolektiva. To je čovjek koji skriva svoju istinsku prirodu i prikazuje se puno više samoživ nego što uistinu jest.’

SIR OLIVER – ‘On je tipični trickster. Po nordijskoj mitologiji Loki, a to je bog smicalica, podmetanja, zakulisnih igara, manipulacije. U grčkoj mitologiji inačica bi bila Hermes. Klasičan primjer takvog lika koji voli prikazivati stvari onakvima kakve nisu, a istovremeno odlično trgovati. Hermes je u grčkoj mitologiji, između ostalog, i bog trgovine.’

GRUNF – ‘Grunf je univerzalni mudrac. U bilo kojem mitu, hinduističkom, kršćanskom, grčkom itd, uvijek postoji uloga mudraca, onog koji vodi heroja na putu – i to je uloga Grunfa. U stripu je to obogaćeno cinizmom i njegovim univerzalnim porukama.’

DEBELI ŠEF – ‘On je birokrat, a birokracija je vječna. Birokracija je postojala 50 godina prije stripa ‘Alan Ford’, postojala je za vrijeme stripa i postoji 50 godina kasnije. Debeli šef nam šalje poruku da je birokracija neuništiva.’

JEREMIJA – ‘On je vječni Žid. Besmrtni lik koji je tu da potvrdi sve nabrojane likove. Svojim pojavljivanjem u stripu i svojim žalopojkama u principu potvrđuje sve što su drugi likovi izrekli, ali i u smislu šire poruke.’

SUPERHIK – ‘To su sedamdesete godine i doba procvata Marvela, DC-a i njihovih superjunaka. U to doba Superhik je sušta suprotnost, crna materija, inverzija postojećeg. Pijanac koji uzima siromašnima da bi dao bogatima.’


Autor: Aleksandar Stajčić
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta nacional.hr

FIBRA PREDSTAVLJA: Višnjin dnevnik 3, 4 i 5

  „Jednom davno… Kada sam bila mala, obećala sam si da će jednoga dana moj dnevnik započeti upravo tim riječima. Jednom davno bila jedna... ...