Ursula K. le Gvin - Drugi vetar

 

Godina izdanja: 2021.

Broj strana: 208

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Poslednji roman ciklusa Zemljomorje

Kad god bi noću čvrsto zaspao, vrač Jova obreo bi se na obronku iznad zida sa čije druge strane su mrtvi, spremni da nahrupe u svet živih. Skrhan i raslabljen, obraća se za pomoć Velikom majstoru Ustrojstva, od koga saznaje da je Arhimag Jastreb, taj legendarni čovek koji je vratio kralja iz carstva mrtvih, a zatim odleteo na ledima zmaja, i dalje živ.

Istovremeno sa njegovim stupanjem na gontsko tlo, na dvor mladog kralja Lebanena pristižu izveštaji o sve učestalijim napadima zmajeva na Zapadnom prostranstvu. On u pomoć priziva Tenar, Gospu od prstena, i Tehanu, zmajevu ćerku, jer sve govori u prilog tome da postoji opasnost da delikatna ravnoteža bude nepovratno narušena. Jedini način da svet ljudi bude sačuvan je da se nesvakidašnja skupina junaka, zajedno sa jednim zmajem, suoči sa pretnjom u Gaju suštine, središtu svih stvari. Ovo je mitska priča o razumevanju drevne greške i o herojskoj odluci da se svet vrati prirodnoj uravnoteženosti, priča o moći i magiji koje su istovremeno veliki dar i usud. Priča koja zaokružuje veličanstveni svet Zemljomorja.

LEVA RUKA TAME Ursule Legvin u novom prevodu

Kontrast izdavaštvo priprema novo izdanje jedinstvenog dela naučne fantastike Leva ruka tame Ursule K. Legvin. Knjiga je prvi put objavljena 1969. godine kao deo Hainskog ciklusa i bavi se pitanjima feminizma, rodne ravnopravnosti i stereotipima seksualnosti. Smatra se jednim od najznačajnijih ostvarenja svetske književnosti 20. veka i ključnim delom u razvoju fantastične književnosti.

Negostoljubiva, ledena planeta Geten nastanjena je dvopolnim ljudima, koji većinu vremena egzistiraju u bespolnom stanju, da bi u tačno određenim periodima, uzimali određeni pol i bili potpuno posvećeni samo tome. Sa takvom populacijom, razvija se svet u kome nema ratova, ali ni napretka u smislu koji je nama poznat. Na planetu stiže ambasador velike galaktičke zajednice nazvane Ekumen, čija je misija da privoli starosedeoce da se priključe alijansi. Ali da bi to učinio mora da prebrodi jaz između sopstvenih pogleda i pogleda jedne sasvim drugačije kulture sa kojom se susreće.

Poznato je da dela Ursule Legvin obiluju antropološkim tropima, a u ovom romanu slavna književnica besprekorno razotkriva zamke komunikacije koje prebivaju između različitih kultura.

Prevod novog izdanja uradio je Darko Tuševljaković, koji u predgovoru, između ostalog kaže: „Leva ruka tame je jedan od romana koji, u tradiciji remek-dela klasične književnosti, svakim novim čitanjem otkrivaju čitaocu nešto novo; jedan je od romana koji se rado čitaju u raznim uzrastima i životnim periodima, i pritom svaki put ostavljaju jedinstveni, zaokruženi utisak. Leva ruka tame je društveno angažovan roman, politički roman, misaoni eksperiment, filozofski roman, avanturistički roman – i samim tim što jeste toliko toga, on izmiče jasnoj klasifikaciji, stoji sam za sebe u moru lepe književnosti nastale u drugoj polovini minulog veka, kao deo širih arhipelaga, ali ipak samostalan, dovoljno snažan da ne mora da traga za identitetom u gomili.“

Leva ruka tame iz štampe izlazi kroz nedelju dana i biće dostupna na štandu Kontrast izdavaštva već tokom Beogradskog sajma knjiga.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/leva-ruka-tame-ursula-legvin

Večni bestseleri, Ursula Legvin: Serijal o Zemljomorju

Ursula Legvin (1929-2018) bila je američka književnica čije knjige bi se površno mogle svrstati u kategoriju naučne fantastike i epske fantastike, ali bi to bilo preterano pojednostavljivanje njenog ozbiljnog književnog opusa koji daleko prevazilazi granice žanrovske književnosti.

Bila je ćerka spisateljice i antropologa, što se i može osetiti u njenom pisanju u kom se u velikoj meri doticala tema vezanih za kulturnu antropologiju, psihologiju i filozofiju (u „Zemljomorju“ je naročito primetan uticaj taoizma na njenu poetiku). Celog života se borila protiv pežorativnog kvalifikovanja pisaca koji su pisali fantastiku i naučnu fantastiku, i jedan od njenih najznačanijih i najpoznatijih eseja je „Zašto se Amerikanci boje zmajeva?“ (1974). Ipak, njeno delo je ubrzo postiglo uspeh i kod kritičara i kod publike. Dobila je sedam nagrada Hugo, šest Nebula, dvadeset dve nagrade Lokus, biblioteka američkog kongresa 2000. godine ju je proglasila „živom legendom“, a 2014. je primila medalju za najviša dostignuća u američkoj književnosti. Uticala je na mnoge savremene književnike od Salmana Ruždija, preko Dejvida Mičela do Nila Gejmana i Ijana Benksa.

„Čarobnjak Zemljomorja“ je prva knjiga iz njene serije koja je smeštena u izmaštani svet koji čini ogromni arhipelag ostrva, labavo povezanih zajedničkom kulturom. „Čarobnjak Zemljomorja“ uvodi glavnog lika Geda, čarobnjaka sa izuzetnim darom za magiju, ali i sa teškom mladalačkom sujetom. Njegov put inicijacije, slično kao i Tenarin, u kasnijim „Grobnicama Atuana“ predstavljeno je kao kompleksno jungovsko putovanje u dubinu sopstvene psihe. Iako je u pitanju avanturistička književnost, Legvinova težište priče bez greške uvek stavlja na unutrašnje borbe likova i njihovo psihološko sazrevanje.

Prve tri knjige „Zemljomorja“ („Čarobnjak Zemljomorja“, „Grobnice Atuana“, „Najdalja obala“) prate avanture čarobnjaka Geda i Tenar, sveštenice bezimenih mračnih bogova, dok četvrta („Tehanu“) potpuno odstupa od svih kalupa i uobičajenih obrazaca pripovedanja epske fantastike. Ako su prve tri bile više okrenute lirskom, intimnom i spekulativnom od uobičajne proze ovog žanra, četvrta jedva ima doticaja sa žanrovskim epskim pripovedanjem, preobražena u kamernu priču koja prati ulazak u starost dvoje junaka, njihove odnose, preispitivanje onoga što su u životu činili, i sopstvenih identiteta. Poslednje dve knjige nisu prevedene kod nas - peta knjiga je zbirka priča iz Zemljomorja u kojima se Ged ili Tenar tek povremeno pojavljuju ili spominju, a šesta („Drugi vetar“) prati događaje u kojima su glavni likovi već ulaze u osmu deceniju.

Nastasja Pisarev

CITAT

„Džaspere, čiji duh hoćeš da prizovem?“

„Čiji god hoćeš. Nijedan ti se neće odazvati.“ Džasperov glas je malo podrhtavao, možda od besa. A Ged mu odvrati tiho, podrugljivo: „Bojiš se?“

Nije, međutim, sačekao odgovor, ukoliko ga je i bilo. Beše već potpuno prestao da obraća pažnju na Džaspera. Sada, kada su napokon stajali na okruglom brdu Rouka, mržnja i bes behu prestali, i umesto njih mu se javi savršena sigurnost. Zašto bi on nekom zavideo? Znao je da je njegova moć, te noći, na tom mračnom, začaranom mestu, veća nego ikada; ispunjavala ga je čitavog sve dok nije stao da drhti osećanjem snage koju jedva da je uspevao da obuzda. Sada je znao da je Džasper daleko ispod njega, da je poslan, možda, samo zato da bi ga večeras doveo na ovo mesto; da nije nikakav protivnik, već prosto oruđe za ispunjenje njegove, Gedove, sudbine. Pod nogama je osećao korenje brda kako se proteže duboko dole, u tamu, a iznad glave je video suve, daleke, zvezdane vatre. A u međuprostoru, sve što postoji bilo je njemu na raspolaganju.

(Odlomak iz „Čarobnjaka Zemljomorja“)

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta dnevnik.rs

https://www.dnevnik.rs/kultura/knjiga/vecni-bestseleri-ursula-legvin-serijal-o-zemlomorju-12-08-2019

Održana tribina o Ursuli Legvin: ”Ideologija joj je bila strana”

Prošlo je godinu dana od kako nas je napustila čuvena SF spisateljica Ursula Legvin. Za tih godinu dana održano je više tribina posvećenih njenom radu, a najnovija u nizu je ponovo svoje mesto dobila u tribinskom programu Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“. O Ursuli su govorili dr Milan Ćirković i dr Zoran Živković – piše PISB.

Zoran Živković je prvo ispričao o američkoj SF sceni pre same pojave Ursule Legvin, kako bi bolje sagledali njen značaj u samom kontekstu svega onoga što se dešavalo sa tadašnjim sistemom objavljivanja. Tako je, recimo, pre Drugog svetskog rata (ne računajući Verna, Velsa, Poa…) aktuelan SF objavljivan u časopisima. Palp časopisi, pa samim tim i „palp“ literatura u kojoj su „muškarci pisali o muškarcima za muškarce“ (jedna od „defnicija SF-a“ iz tog vremena). Isto je bilo i sa „kaubojcima“, „krimićima“, „ljubićima“ ali je jedini SF uspeo da napravi taj „kvantni skok“, kako ga Živković karakteriše, i da iz sfere trivijalnog pređe u književnost.

Doduše, prelazak SF-a iz časopisa u knjige desio se zahvaljujući slučaju – došlo je do nestašice papira, brojni časopisi su ugašeni 1948. i 1949. godine, ali su se za SF zainteresovali „B“ izdavači, pa je tako prešao u, uslovno rečeno, drugi „medij“. Takođe su pisci bili bolje plaćeni i sve je to dovelo do pojave pisaca kao što su Rej Bredberi, Isak Asimov, Džejms Bliš, Teodor Sterdžen, Kliford Simak… gde je SF progovorio o vremenu kojem se nalazio na drugačiji način i otvorio neke nove teme.

Naravno, kao što je i Sterdžen napominjao, 90% SF-a je bilo i dalje trivijalno, ali se sada dobijalo i jedan manji procenat kvalitetnih dela. Tu onda dolazi i do pojave Ursule Legvin, koja dolazi 150 godina posle Meri Šeli koja je povela SF žanr, a Ursula postavila nove vrhove. Možda najbolje priznanje, kako Ursuli tako i samom SF-u, stiže u vreme izbora 100 najboljih dela iz književnosti 20. veka – gde je ona zastupljena sa dva dela – Čovek praznik šaka i Leva ruka tame, baš kao i Stanislav Lem sa Solarisom i Nepobedivim.

Milan Ćirković se osvrnuo prvo na Ursulinog oca Alfreda Krebera koji se bavio socijalnom antropologijom, a svakako spada u trojicu najznačajnijih društvenih naučnika 20. veka. Još ranije je bilo napominjano koliko je Ursula u svom radu imala dodira sa antropološkim temama. I činjenicom da je, sa ostalim pripadnicima „novog talasa“ (već pomenuti autori kojima je Ćirković dodao Filipa K. Dika ali i Majkla Murkoka – značajnog po uredničkom i izdavačkom radu u Velikoj Britaniji). Potom je usledila analiza Leve ruke tame sa stanovišta nekih zamerki koje su kasnije Urusli upućivane od strane feministkinja. Ćirković je insistirao da je osnova ovog dela humanistička poruka romana, kao i kod Čoveka praznih šaka, uz napomenu da je reč o polemici protiv totalitarizma i nacionalizma. Kasnije je Ćirković govorio i o epskoj fantstici kod Ursule, vezano za Zemljomorje – koje je uporedivo sa delima Tolkina ili Luisa, ali koji takođe donosi novum i jedan dobro postavljen fizički svet koji potom oblikuje neke druge stvari.

Zoran Živković je posle ispričao da je bio u prepisci sa Ursulom i da su razmenili preko 30 pisama – što bi jednog dana moglo i da bude objavljeno, i da je njoj ideologija zapravo bila strana. Ono što je glavno kod nje je – umetnost proze. Zbog toga je ona velika i zbog toga će biti upamćena. Ne zbog feminizma, taoizma i bilo čega drugog. Iako kaže da je loš u predviđanju i da nikada nije dobio na Lotou, ipak je Živković ustvrdio da će Ursula i nakon 50 godina (pošto je sada 50-godišnjica nastanka dela Leva ruka tame) biti tu gde jeste.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/tribina-o-ursuli-legvin

Zoran Živković i Milan Ćirković na tribini posvećenoj Ursuli Legvin

Novo izdanje redovne tribine Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, održaće se u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda, u utorak 22. januara 2019. godine od 19 časova.

Razlog zašto je održavanje tribine pomereno sa ponedeljka, kada se inače održava, na utorak, leži u samoj temi kojoj će tribina biti posvećena, a to je obeležavanje godišnjice smrti slavne književnice Ursule K. Legvin, koja je preminula upravo 22. januara 2018.

Osvrt na njeno delo i značaj za fantastiku uopšte daće verovatno najbolji poznavaoci njenog opusa u Srbiji – astrofizičar i futurista dr Milan Ćirković i dr Zoran Živković, izdavač, autor i profesor Filološkog fakulteta.

Ursula Legvin je autorka koja je u sklopu novog talasa naučne fantastike uvela ceo niz novih tema — od opisivanja imaginarnih, ali sasvim realističnih etnografija do ispitivanja političkog značaja roda i pola — jedinstvenim glasom koji je ubraja među svetske književne velikane XX veka.

Ako se mora jednom rečju sumirati centar njenih promišljanja, ta reč je sloboda. „Moguće je odupreti se svakoj ljudskoj vlasti, i svaka se ljudska vlast može promeniti delatnošću ljudskih bića. Otpor i promena često počinju u umetnosti, a vrlo često u našoj umetnosti – umetnosti reči“, rekla je Ursula Legvin u čuvenom govoru iz 2014. godine pri dodeli nagrade za životno delo američke National Book Foundation.

Ulaz na tribinski program Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ je slobodan.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/zoran-zivkovic-i-milan-cirkovic-na-tribini-posvecenoj-ursuli-legvin

Novo izdanje prve tri knjige ”Zemljomorja” Ursule Legvin

Povodom pola veka od objavljivanja prvog romana iz serijala „Zemljomorje“ Ursule K. Legvin, izdavačka kuća Kontrast nedavno je domaćem čitalaštvu ponudila novo izdanje prva tri romana: Čarobnjak Zemljomorja (1968), Grobnice Atuana (1972) i Najdalja obala (1974).

Serijalom, koji je 1990, 2001. i 2002. godine, proširen knjigama Tehanu, Priče iz Zemljomorja i Drugi vetar, slavna književnica stvorila je jedan od najupečatljivijih i najpotpunijih literarnih fantastičnih svetova svih vremena.

Radnja se odigrava na planeti sličnoj Zemlji.  Svet Zemljomorja sastoji se od izgubljenog arhipelaga okruženog neistraženim okeanom. Ljudsko društvo na ostrvima živi načinom na koji su ljudi na Zemlji živeli u gvozdenom dobu, s tim što u svetu Zemljomorja bitnu ulogu imaju magija i zmajevi.

Magija je veoma važna za većinu ostrvljana, a naročito za nosioce uprave, čarobnjake. Oni su obučavani na ostrvu Roke i zatim poslati na mesta na kojima su najpotrebniji.

Čarobnjak iz Zemljomorja je specifična mešavina fantastične književnosti i bildungs romana, isprva doživljavana kao literatura za decu, da bi u godinama ozbiljne recepcije koje su usledile ona dostigla status jedne od najvažnijih knjiga ovog žanra. Glavni junak Ged, sin siromašnog kovača, poseduje talenat za magiju koji će ga odvesti u neočekivane avanture sa čudovištima, zmajevima i natprirodnim silama svake vrste. Ali taj talenat će ga suočiti i sa ličnim slabostima, kao što je arogancija i nestrpljivost, koje je važno pobediti podjednako kao i svako zlo. Margaret Atvud je za ovaj serijal rekla da je „vrelo savremene fantastike“. U pitanju je svevremena priča o odrastanju, upoznavanju sa magijom i silama prirode, i susretu sa smrti, nakon kojeg niko ne ostaje isti.

Grobnica Atuana, drugi nastavak serijala Zemljomorje, govori o devojčici Tenar, koja postaje nova sveštenica božanstva Bezimenih. Time će ona sve stvari koje su joj dragocene u životu staviti na test, čak i svoje ime. Jer ona postaje Arha, čuvarka zloslutnih Grobnica Atuana. Istovremeno, u mračne lavirinte grobnica stiže i mladi čarobnjak Ged, koji će pokušati da ukrade najveće bogatstvo Grobnice – prsten Eret-Akbe. Ovo je priča o poverenju, sazrevanju i prihvatanju odgovornosti za preuzimanje toka lične sudbine u sopstvene ruke. U tami isprepletanih hodnika, kojima se ka samospoznaji može večito tumarati, pronalaženje vere u sebe i čuvanje nade u postojanje dobra na svetu postaje jedina svetlost koja će obasjati put ka površini. Maestralna stilistička veština i sjajna stvaralačka zamisao Ursule Legvin ilustruju kakvu snagu mogu imati ubeđenja, ali i gde je granica nakon kojih moramo početi da ih preispitujemo.

U trećem nastavku serijala Zemljomorje, romanu Najdalja obala, tama se nadvija nad svetom magije, jer ona počinje da napušta čarobnjake i svet u kojem žive. Čarobnjak Ged je sada veliki Arhimag i gospodar zmajeva, pred kojim je opasan zadatak da otkrije uzrok velikoj promeni koja se događa oko njega. Na opasnoj i neizvesnoj avanturi u koju se upušta, društvo mu pravi mladi princ Aren, željan dokazivanja i ispitivanja svoje hrabrosti. Mračnija i napetija od prva dva dela, Najdalja obala govori o testiranju snage i volje, i limitima do kojih se sa tim testiranjem može, i sme ići. Istovremeno, Ursula Legvin pred nama prostire svet mnogostrukih, živopisnih i specifičnih kultura sa kojima naši junaci dolaze u kontakt, i gde možemo videti svu snagu i potetnost njene maštovitosti. Ova knjiga govori o savezu mladosti, poleta i entuzijazma sa jedne, i zrelog doba u kojem slabljenje fizičke snage biva kompenzovano velikim iskustvom i mudrošću iz nje proisteklom sa druge strane. Ursula Legvin nam ovim nastavkom svog serijala prikazuje putovanje na kojem će se pre ili kasnije naći svako ko u svom životu oseti gašenje neke metaforične i duboko lične magije.

Usula Legvin (1929 – 2018) je u okvire fantastičkog žanra unela mnoge novine i temeljno izmenila njegov senzibilitet u pravcu feminizma, sa antropološkim i kulturološkim intervencijama na polju uvrežene koncepcije ljudskog pola. Napisala je više od 20 romana, a pored toga se bavila i pisanjem pripovedaka, pesama, eseja i književnošću za decu. Knjige su joj prevedene na više od 40 jezika i prodate su u milionima primeraka. Pažnju svetske književne javnosti stekla je knjigama kao što je Leva ruka tame i serijalom „Zemljomorje“.

Čuveni književni kritičar Harold Blum hvalio ju je kao „stvaraoca briljantne mašte i vrhunskog stila“, a njen uticaj primećuje se kod svih vodećih autora i autorki fantastike danas. Osvojila je sva relevantna američka književna priznanja i nagrade, kao i odlikovanja za životna postignuća na polju književnosti i kulture.

Pet puta je dobila nagradu Locus, četiri puta nagradu Nebula, dva puta nagradu Hugo i jednom Svetsku nagradu za fantastiku (World Fantasy Award). Godine 2014. odlikovana je medaljom National Boog Award za izuzetan doprinos američkoj književnosti.

Prevode knjiga Čarobnjak Zemljomorja, Grobnice Atuana i Najdalja obala uradio je Zoran Živković.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/zemljomorje-ursula-legvin

Ursula Le Gvin - serijal "Zemljomorje"

1. ČAROBNJAK ZEMLJOMORJA

Ovo je prvi tom iz sada već kultnog serijala „Zemljomorje“ poznate SF spisateljice Ursule le Gvin. „Čarobnjak iz Zemljomorja“ je specifična mešavina fantastične književnosti i bildungs romana, isprva doživljavana kao literatura za decu, da bi u godinama ozbiljne recepcije koje su usledile ona dostigla status jedne od najvažnijih knjiga ovog žanra, za koji je Margaret Atvud rekla da je „vrelo savremene fantastike“. Ovo je priča o odrastanju, upoznavanju sa magijom i silama prirode, i susretu sa smrti koja nepovratno menja pojedinca. 

2. GROBNICE ATUANA

Drugi nastavak serijala Zemljomorje govori o devojčici Tenar, koja postaje nova sveštenica božanstva Bezimenih. Time će ona sve stvari koje su joj dragocene u životu staviti na test, čak i svoje ime. Jer ona postaje Arha, čuvarka zloslutnih Grobnica Atuana. Istovremeno, u mračne lavirinte grobnica stiže i mladi čarobnjak Ged, koji će pokušati da ukrade najveće bogatstvo Grobnice – prsten Eret-Akbe. Ovo je priča o poverenju, sazrevanju i prihvatanju odgovornosti za preuzimanje toka lične sudbine u sopstvene ruke. U tami isprepletanih hodnika, kojima se ka samospoznaji može večito tumarati, pronalaženje vere u sebe i čuvanje nade u postojanje dobra na svetu postaje jedina svetlost koja će obasjati put ka površini. Maestralna stilistička veština i sjajna stvaralačka zamisao Ursule le Gvin ilustruju kakvu snagu mogu imati ubeđenja, ali i gde je granica nakon kojih moramo početi da ih preispitujemo. 

3. NAJDALJA OBALA

U trećem nastavku serijala Zemljomorje, tama se nadvija nad svetom magije, jer ona počinje da napušta čarobnjake i svet u kojem žive. Čarobnjak Ged je sada veliki Arhimag i gospodar zmajeva, pred kojim je opasan zadatak da otkrije uzrok velikoj promeni koja se događa oko njega. Na opasnoj i neizvesnoj avanturi u koju se upušta, društvo mu pravi mladi princ Aren, željan dokazivanja i ispitivanja svoje hrabrosti. Mračnija i napetija od prva dva dela, Najdalja obala govori o testiranju snage i volje, i limitima do kojih se sa tim testiranjem može, i sme ići. Istovremeno, Ursula le Gvin pred nama prostire svet mnogostrukih, živopisnih i specifičnih kultura sa kojima naši junaci dolaze u kontakt, i gde možemo videti svu snagu i potetnost njene maštovitosti. Ova knjiga govori o savezu mladosti, poleta i entuzijazma sa jedne, i zrelog doba u kojem slabljenje fizičke snage biva kompenzovano velikim iskustvom i mudrošću iz nje proisteklom sa druge strane. Ursula le Gvin nam ovim nastavkom svog serijala prikazuje putovanje na kojem će se pre ili kasnije naći svako ko u svom životu oseti gašenje neke metaforične i duboko lične magije.