Dok se u medijima još uvek raspravlja o tome da li je Srbija uvređena rasporedom sedenja na proslavi stogodišnjice potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu u Parizu, mala strip izložba u Narodnoj banci Srbije, nalik galskom selu, prikazuje upravo suprotnu sliku – prijateljstvo dve države, zajedničku pobedu, ali i patnju kroz koju su prošli svi koje je zahvatio Veliki Rat.
Neki od najtalentovanijih strip autora iz regiona i Francuske ispričali su njihove priče i dali neki novi pogled na Prvi svetski rat, u serijalu Linije fronta u izdanju Sistem Komiksa.
Rajko Milošević Gera, Igor Kordej, Bruno Falba, Zograf i Dražen Kovačević su samo neki od desetine autora koji su obradili istorijske događaje, intimne priče iz sopstvenih porodica ili izmaštali potpuno nove narative prvog globalnog sukoba.
Anti-ratne priče u središtu sukoba
Iako je glavni motiv svih kratkih strip priča Prvi svetski rat, u pitanju su, kako ističe strip scenarista i autor izložbe Linije fronta Pavle Zelić, pre svega „anti-ratne priče“.
„Sve priče su anti-ratne, jer ne govore o slavi i uspesima vojske, već su usredsređene na malog čoveka u vihoru Velikog rata.“
„Autori su na taj način odali poštovanje žrtvama predaka, ali su takođe ukazali na jako važnu poruku – da nas je Prvi svetski rat naučio šta je globalno razaranje, gubitak miliona života u jako kratkom vremenskom periodu“, kaže Zelić za BBC.
Za sukob koji je, po mišljenju nekih, ostao u senci zbog užasa Drugog svetskog rata koji su ubrzo usledili, Prvi svetski rat se vidi kao crno-beli rat.
A upravo su okupljeni autori, zahvaljujući scenarijima i poetici koja varira od hiperealističnog do apstraktnog crteža, uneli boje u istorijske događaje.
„Priče akcentiraju besmislenost tog sukoba i koliko god on predstavljao neke slavne stranice naše i francuske istorije, takođe su to i najmračnije stranice“, smatra Zelić.
Ističe da „nikada ne smemo zaboraviti koliko smo iskrvarili u ovom ratu“, a da je upravo to kroz ove priče „na vrlo uverljiv i direktan način ispričano“.
Srpsko-francuski tandem
Izdavanje albuma u strip serijalu Linije fronta započeto je 2014. godine, povodom stogodišnjice od početka sukoba u Evropi.
Projekat je podržao Francuski institut u Srbiji i za četiri godine je urađeno sedam brojeva Linija Fronta, koji su za domaće tržište izašli kao zasebni albumi, dok je u Francuskoj objavljeno veliko integralno izdanje L’Ombre D’antan.
Igor Marković, urednik Sistem Komiksa, ističe da je u planu i osmi album koji bi trebalo da izađe u februaru naredne godine.
„Od samog starta je bila ideja da izbacimo osam albuma, dva godišnje, ali bilo je teško u početku. Prvo ljudima nije bilo jasno da želimo da imamo toliki projekat. Bilo je onih koji su nakon drugog albuma pitali – a čekaj, ti hoćeš još?“, kaže Marković.
Ali želja samih autora, koji su u ovaj projekat ušli bez honorara, dovela je do kompletnog kruga i osmog izdanja, doduše sa sitnim zakašnjenjem.
Prava slika
Marković dodaje da su autori imali potpunu slobodu u stvaralaštvu, a da je jedini uslov bio da stripovi budu realni.
Dakle, bez zombija, vampira, veštica, vukodlaka i ostalih natprirodnih bića. Rat je, sam po sebi, predstavljao dovoljno veliki horor.
„Sa ovim omnibusom vidimo kako se autori ophode prema stogodišnjici, a mi izdavači smo samo spakovali to u knjige.“.
„Imate priče koje veličaju našu pobedu, a i one koje kažu da je to bilo pogrešno. Neki kažu da su nam stranci pomagali, drugi tvrde da nisu“, kaže Marković koji dodaje da je ono što se dešava u društvu preslikano u stripu.
Tokom poslednje četiri godine, razni autori i izdvači su se kroz strip osvrnuli na učešće Srbije u Prvom svetskom ratu.
Pored Linija fronta, ljubitelji stripa mogu pogledati albume Do pakla i nazad i Sarajevski Atentat.
Izložba Linije fronta u Narodnoj banci Srbije trajaće do 27. novembra.
Izvor: BBC News na srpskom
Tekst i fotografije preuzete sa sajta danas.rs
Нема коментара:
Постави коментар