Već desetak godina pišem početkom godine izbor stripova iz Srbije za vebsajt Pola Graveta (Paul Gravett) i rubriku Internacionalne perspektive. Gravet je ugledni engleski stripski kritičar, istoričar, kustos izložbi i direktor festivala u Londonu, i čast je biti deo internacionalne ekipe koja piše za njega o stripovima iz zemalja sa svih strana sveta.
Imao sam takođe čast da pisem izbor stripova sa područja bivše Jugoslavije za Gravetovu knjigu 1001 strip koji morate da pročitate pre nego što umrete (1001 Comics You Must Read Before You Die, „Cassell Illustrated“, 2011). Originalno sam bio ponudio za ovu antologiju 30 stripova sa ex-YU područja. Ipak, Gravet je, zbog limitiranog broja stripova iz celog sveta, na kraju uvrstio samo šest stripova, po njegovom konačnom izboru.
Tako se zbog mog malog doprinosa, kao i značajnog rada drugih, može čuti o našim stripovima u svetu, a naše izdavaštvo sve istrajnije objavljuje i domaće autore. Mislim da je naša stripska umetnička produkcija, sa tridesetak autora koji rade za strane izdavače i tridesetak autora koji objavljuju u zemlji, sa preko 200 objavljenih stripskih knjiga godišnje od strane oko 20 izdavača, značajna oblast umetničkog i ekonomskog delovanja i brend Srbije, i potrebno je još samo da Ministarstvo kulture to sagleda i poboljša svoj odnos prema stripu.
Moj izbor domaćih stripova je naravno subjektivan, tako da sam ovaj izbor za Graveta ponavljao kod nas samo na specijalizovanom sajtu „Strip vesti“ i ovo je moj prvi pokušaj da sa ovim izborom ukažem širokoj Politikinoj publici na bogatstvo domaćih stripskih autora.
Reprinti iz naše stripske baštine:
Lijanko, Mijatovića i Vukojeva, „Forma B”, je popularna srpska verzija humorističkog Tarzana, objavljivanog u periodu 1982-88; Legija nepromočivih, od Željka Paheka, “Forma B”, je zbirka priča naučne fantastike, sa neuobičajenim humorom za ovaj žanr; Švindleri, Milosavljevića i Milutinovića, „System Comics”, su sakupljene priče iz perioda 1992-94, koje pokazuju vitalnost srpske stripske scene tokom rata u Jugoslaviji.
Nastavljeni serijali:
Vekovnici Inegral 1, od scenariste Marka Stojanovića i grupe crtača, „Marko Stojanović”, je saga o Marku Kraljeviću i kinezu Čenu, sa dodatkom raznih bića iz mitologije i literature, pri čemu je ovo prvi integral serijala, sa ponovo urađenom prvom knjigom; Linije fronta 9, sa više autora, „System Comics”, su kratke priče iz Prvog svetskog rata.
More je bilo mirno • Tanja Stupar Trifunović, scenario, i Tatjana Vidojević, crtež • „Besna kobila”
Ovo je eligična i dirljiva priča o uspomenama, osećanjima, patnjama i kajanjima, ispričana od strane ženskog pripovedača. Puno toga se dešava iza ovih prividno mirnih i misaonih crteža, a u vezi sa delikatnom glavnom junakinjom. To je pre svega tužna ljubavna priča, ali takođe i razmišljanja o ocu, o prošlosti i sadašnjosti. To je takođe i impresivan, zajednički rad dveju dama, Tanje Trifunović (1977), pisca, i Tatjane Vidojević (1979), umetnice.
Medjugroblje • Zoran Penevski, scenario, i Zvonimir Vidić, crtež • „Modesty stripovi”
Zoran Penevski, iskusni i nagrađivani pisac i scenarista, i Zvonimir Vidić, vajar, čiji je ovo prvi grafički roman, su hrabri i originalni. Mi smo uvučeni u kompleksnu priču o mladom vajaru, njegovim dilemama o umetnosti, ženama i životu samom. Svaki prizor je obojen uljanim bojama i okruženi ovim slikarskim platnima imamo osećaj da su autori, bez ikakve rezerve, otvorili najintimnije delove svoje duše upravo za nas.
Prokleto igraliste • Aleksandar Petrikanović • „Besna kobila”
Ovaj strip ide stopama veoma neobičnih stripova kao što su Frenk (Frank, Jim Woodring) i Zipi (Zippy the Pinhead, Bill Griffit), od strane umetnika koji iskazuje u svom prvom grafičkom romanu potpuno formirani crtački izraz i determinisanu naraciju. Priče su o Čarobnjaku, mističnom biću, koji živi u fantastičkom okruženju gde su ljudska bića zakačena uzicom za nevidljivo nebo iznad njih. Dogadjanju su nadrealna, ali sa jasnim referencama prema našem svetu i ljudskim stanjima.
Orudje delanja • Biljana Djurdjević • „Besna kobila”
Ova knjiga, horizontalne orijentacije, izvanredno je oslikana od strane poznate srpske slikarke Biljane Đurđević (1973). Čak i srpsko Ministarstvo kulture, koje minimalno podržava stripove, nije moglo da odoli a da ne podrži delimično finansijski ovu knjigu. Đurđević, u ovoj vizuelno očaravajućoj knjizi, analizira poziciju čoveka u modernom društvu, indoktriniranog medijima i ograničenog željom za sticanjem i trošenjem. Ova knjiga je krik za individualno protiv kolektivnog, za ljudske vrednosti protiv proizvodnje i potrošnje.
Technotise: Edit i ja • Aleksa Gajić • „System Comics”
Poznati stripski umetnik i ilustrator Aleksa Gajić (1974), počeo je sa stripovima kao što su Technotise, napisan od strane Darka Grkinića, i Bič božji, francuske scenaristkinje Valeri Manzan (Valérie Mangin). Gajić je nastavio sa terapeutskim ilustracijama, crtežima iz svoje mašte, koji su mu pomagali da sačuva sopstvenu prisebnost. Godine 2009, režirao je i animirao prvi dugometražni film u Srbiji - Technotise: Edit i ja. Deset godina kasnije, na nagovor prijatelja, Gajić i njegov tim odlučili su da naprave grafički roman sa sekvencama iz crtanog filma. Ovo je uspešno ostvareno u ovoj knjizi, o Edit i njjenim prijateljima u Beogradu u nekoj bliskoj budućnosti. Tu ima puno osećanja i situacija koje razumemo i koje su veoma slične našem sadašnjem životu, ali otvara se i problem odnosa prema robotima ili veštačkoj inteligenicji (AI - Artificial Intelligence), čije socijalne i moralne probleme tek počinjemo da osećamo u sadašnjosti.
Zelenbaba • Vladimir Pajić • „Makondo”
Ako smo već pomenuli terapeutsko stvaranje, onda je ova knjiga upravo terapija koja nam je potrebna u ovim kompleksnim vremenima. Ove dve priče talentovanog Pajića (1989), koncept umetnika, ilustratora i sada vizuelnog pripovedača, donose nam crtež lepe linije sa zdravim humorom, pričom u stihovima (prva priča), narodnim praznoverjima i misterijama, neobičnim karakterima, i, iznad svega, raspoloženi i pozitivni stav prema životu, Bogu i Đavolu.
Gorski vijenac • Geza Šetet i Miodrag - Mikica Ivanović, crtež, P P Njegoš, poema • „Forma B”
Ovo je uspešna adaptacija, u formi sekvencijalne umetnosti, poeme vladara, vladike, filozofa i pesnika Petra II Petrovića Njegoša iz Crne Gore. Knjiga je prvi put objavljena 1847. i kompletno je napisana u desetercu. Priča je bazirana na navodno istorijskom događaju sa početka 18. veka - masovne egzekucije Crnogoraca koji su prešli u muslimansku veru. Međutim, poema je mnogo više od toga. To je traktat o politici i ideologiji, o borbi za slobodu, pravdi i dostojanstvu. Poema nije više u obaveznoj školskoj lektiri ni u Srbiji ni u Crnoj Gori, delom zbog starinskog jezika (jedna od prvih knjiga koja je koristila jezik Vuka Karadžića), a delom iz političkih razloga. Tako da je ovaj monumentalni napor autora, ali i celog tima „Forme B”, retka prilika za nove generacije da sagledaju ovu peomu, u formi vizuelne naracije, i nauče po nešto o istoriji, tradicionalnim moralnim vrednostima, narodnim mudrostima i poslovicama.
Živojin Tamburić
London, mart 2021.
[Tekst je objavljen kod Gravetta, na engleskom, i u Politikinom kulturnom dodatku od 6. marta 2021]
Tekst preuzet sa sajta stripvesti.com
