Kinoteka #74-75

 

https://www.kinoteka.org.rs/novi-dvobroj-casopisa-kinoteka/

Kinoteka #58

Novi, 58. broj časopisa Kinoteka dobrim delom je posvećen glumcima – od eseja o velikanima naše i svetske kinematografije Radetu Markoviću i Žan-Polu Belmondu, preko intervjua s Danijelom Krejgom i Milanom Marićem čiji se filmovi upravo prikazuju u bioskopima, do In memoriam teksta o nedavno preminulom Milanu Lanetu Gutoviću.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić skreće pažnju i na prikaz knjige objavljene povodom 70 godina Udruženja filmskih umetnika Srbije, tekst o mjuziklu kao specifičnom žanru i druge priloge oktobarskog izdanja.

Za naslovnu stranu ovog broja odabran je kadar iz filma „Toma“, s Milanom Marićem u liku legendarnog pevača i autora Tome Zdravkovića, dok na unutrašnjim stranama velika fotografija Dragana Nikolića, Marije Šnajder i Mikija Manojlovića podseća na film Predraga Golubovića „Sezona mira u Parizu“, najnoviji naslov digitalno restaurisan u okviru projekta A1 Kinoteka.

„Nikome nije tako dobro pristajalo da bude gospodin glumac kao Radetu Markoviću“, piše Ana Marija Rosi povodom sto godina od rođenja tog majstora igre, koji je ostvario blizu 150 filmskih i televizijskih uloga, stotinak pozorišnih, pedagoga koji je izveo četiri klase glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. „Niko nije tako gospodski čuvao dostojanstvo glumačke profesije kao on“, ističe autorka u tekstu o životu i radu, ulogama i ličnosti Radeta Markovića, citirajući delove iz monografije koja je objavljena kada je dobio nagradu za životno delo Dobričin prsten 2001. godine.

Radetu Markoviću posvećen je i esej Marijane Terzin Stojčić, koja pod naslovom „Vršnjak domaće kinematografije“ piše: „Dečak i pijanica, lažni car, junak iz bajke, četnički izdajnik, partizanski komandant, napredan inženjer, vođa topovske družine, ambiciozan provincijalac i velegradski prvoligaš, pater familijas građanskih porodica. Sve je to bio Rade! Naš Marčelo Mastrojani“.

U bioskope je stigao novi film o Džejmsu Bondu „Nije vreme za umiranje“, peti i poslednji u kojem tajnog agenta 007 igra Danijel Krejg, čije je „preuzimanje uloge Bonda unelo dah svežine prikazujući nam omiljenog špijuna u manje idiličnom, ali i ljudskijem obliku“, ocenjuje Sandra Perović u uvodu intervjua sa slavnim britanskim glumcem. „Sanjao sam o tome još kao dete, ali ne ozbiljno, jer sam maštao da budem mnogo šta u životu. I Džejms Bond se našao na tom mom spisku“, izjavio je Krejg. Otkrio je da mu je omiljeni Bond bio Šon Koneri, dodajući da nije želeo da oponaša svoje predhodnike, a govorio je i o pritisku koji je osećao zbog velike slave koju mu je donela ova uloga…

Za program Moj izbor filmove je preporučio jedan od najboljih srpskih glumaca mlađe generacije Milan Marić. U intervjuu za Kinoteku izjavio je da ga dobri filmovi uče da na svet i događaje gleda iz različitih uglova, da mu je mentor pri izboru filmova prijatelj Nikola Ljuca, da se trudi da ih ne gleda kao glumac već kao obična publika. Govorio je i o ogromnom izazovu koji mu je donela uloga Tome Zdravkovića i o atmosferi zajedništva cele filmske ekipe tokom emotivno i tehnički zahtevnog procesa snimanja.

Ciklus Velikani svetskog filma posvećen je Žan-Polu Belmondu, dramskom glumcu i akcionom heroju harizmatičnog prisustva na platnu, koji će, kako piše Milan Krunić, ostati upamćen kao ikona i francuske i svetske kinematografije. Slavu je stekao rano, kao zvezda filma „Do poslednjeg daha“ (1960) Žan-Lika Godara, ostvarenja koje je ubrzo po premijeri steklo kultni status i postalo predvodnik francuskog novog talasa. Krunić navodi da je Belmondo proglašen evropskim odgovorom na Džejmsa Dina, ali i da se tokom karijere nije libio da prihvati širok spektar uloga.

O raskošnom daru i neobičnoj ličnosti nedavno preminulog velikog srpskog glumca Milana Laneta Gutovića piše Marijana Terzin Stojčić u eseju pod naslovom „Da, neću!“. Podsećajući na njegovog antijunaka Srećka Šojića, Pustolova i druge uloge, autorka ističe: „Da se iko upita o Lanetu Gutoviću, umro bi od smeha, ili kao u kabareu suzu pustio, pa probao da sklopi vrlo složen mozaik ličnog i profesionalnog… Lane, jedna od najdarovitijih i najsvestranijih glumačkih ikona, čovek s mnogo interesovanja i tajni koje će se tek otkrivati. Niko nije bolje i skladnije živeo sam sa sobom kao on, čak i kada je od sebe bežao“.

Rubrika „Iz stalne postavke“ predstavlja eksponat Našeg muzeja filma – knjigu snimanja „Doma za vešanje“ Emira Kusturice.

Kinoteka je treći put zaredom domaćin revije „Dani jevrejskog filma“, koja ovog puta prikazuje odabrane mjuzikle. Selektor programa Marijan David Vajda u tekstu „Mjuzikl – nasleđe Jevreja“ piše da je kao veliki ljubitelj mjuzikla odlučio da ovo izdanje festivala posveti braći Geršvin, Oskaru Hamerstajnu i Ričardu Rodžersu, Leonardu Bernstajnu, Stivenu Sondhajmu i drugim kompozitorima koji su stvorili poseban žanr američke kulture poznat kao mjuzikl pozorište. „Taj spisak mogao bi da liči na imena donatora za neke nove sinagoge. Izuzev Kola Portera – to je bio jevrejski klub“, ističe Vajda.

Rubrika „Sa polica Biblioteke“ predstavlja knjigu objavljenu povodom 70 godina Udruženja filmskih umetnika Srbije, u kojoj su dati istorijat UFUS-a i portreti 16 istaknutih domaćih filmskih autora. Prema rečima urednika knjige, reditelja i scenariste Žarka Dragojevića, „ovo je knjiga spomenar, ali i učilo. Spomenar naše kinematografske prošlosti i učilo njene budućnosti“. Eseje o autorima napisao je Srđan Vučinić, a bio-filmografski zapisi o njima preuzeti su iz neobjavljenog rukopisa „Leksikon srpskih autora“ Tomislava Gavrića.

Oktobarski broj Kinoteke objavljuje 17. odlomak iz knjige „Razvoj filmskih vrsta“ profesora Vlade Petrića. Ovaj deo bavi se melodramom.

U rubrici „In memoriam“ o velikom grčkom kompozitoru Mikisu Teodorakisu, kome je svetsku slavu donela muzika za film „Grk Zorba“, piše Branislav Erdeljanović. In memoriam tekstove o italijanskom glumcu Ninu Kastelnuovu i japanskom glumcu Soniju Čibi napisao je Nenad Bekvalac.

Uz program „Šok koridor“ Bekvalac predstavlja Džefa Libermana, koji je do sada potpisao pet bioskopskih, jedan kratki i jedan televizijski film. Tri filma postala su kultni klasici i svaki može da se uvrsti u horor žanr, ali njegova namera nije bila da se bavi stravom i užasom, već se jednostavno tako desilo, piše Bekvalac i citira Libermana: „Nisam hteo da se bavim zombijima i vampirima, jer o tome je toliko filmova snimljeno da ništa novo nisam mogao da dodam. Uvek sam birao da pravim one filmove koje sam mogao da učinim svojima.”

Rubrika „Tragovi na filmu“ donosi tekstove o američkom glumcu Edu Azneru (Bojan Kovačević) i meksičkoj glumici Rositi Kintani (Branislav Erdeljanović).

I 58. broj časopisa bogato je opremljen fotografijama, uz ilustracije Vuka Popadića i Miroslave Vuković.

 

Kinoteka #57

 

Novi, 57. broj časopisa Kinoteka, koji je upravo izašao iz štampe, podseća na stvaralaštvo velikana srpskog glumišta Pavla Vuisića, kao i na buran život najviše ekranizovanog američkog pisca Ernesta Hemingveja, donosi analizu ženskih likova u delima Bore Stankovića i njihovim filmskim verzijama.

Posebnu pažnju privlači ekskluzivni intervju s holivudskom zvezdom Metom Dejmonom. Tu su i osvrt reditelja Srdana Golubovića na film njegovog oca Predraga Golubovića „Sezona mira u Parizu“, najava osnivanja svojevrsne filmske sekcije za mlade, tekstovi o nedavno preminulim filmskim umetnicima…

„U septembru nastavljamo bioskopske projekcije s nadom da će nas sve poslužiti zdravlje i da nas brojevi neće primorati na novu razdvojenost i izmene termina i načina izvođenja projekcija“, poručuje u uvodnoj reči direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.

Ovo izdanje časopisa otvara velika fotografija iz filma Puriše Đorđevića „Leto je krivo za sve“ (1961), najnovijeg ostvarenja koje je digitalno restaurisano u projektu A1 Kinoteka.

Spenser Trejsi i Ernest Hemingvej na snimanju filma „Starac i more“ (1958)

U rubrici „Književnost i film“ Ana Maria Rosi piše o Ernestu Hemingveju, čiji su romani, pripovetke, kao i njegov život, bili inspiracija za čak 89 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova i serija, na koje je on gledao kao na zabavu koja ga nije previše radovala. „Više su ga radovali glumci s kojima se družio i pio. Neke druge stvari činile su njegov život smislenim, pre svega pisanje“, ističe autorka, navodeći da je Hemingvej, dobitnik Pulicerove i Nobelove nagrade, bio raspusnik, alkoholičar i očaravajuće zanimljiv lik, učesnik u dva svetska rata i Španskom građanskom ratu, zaljubljenik u koridu, lov, ribolov, mačo muškarac kojeg su žene obožavale…

Fotografija Katarine Radivojević na naslovnoj strani, iz aktuelnog filma „Nečista krv – greh predaka“, najavljuje tekst Đorđa Bajića koji analizira ženske likove u delima Bore Stankovića i njihovim ekranizacijama. Najnoviju adaptaciju, po scenariju Vojislava Nanovića u režiji Milutina Petrovića, ocenjuje kao do sada najbolju. Sofka, Koštana i drugi Borini ženski likovi gotovo su uvek puni tragizma i strasti, prigušeni i mučeni strogim i surovim „moralnim zakonima”, a u novom filmu Tašana, Cona i Anđa „daju sve od sebe da se izbore za svoje mesto u okrutnom svetu kome pripadaju, pritom ljubomorno čuvajući svoju posebnost… Patrijarhat ih sputava, mrvi i ubija, ali nije uspeo da svima slomi duh“, piše Bajić.

Tu je i njegov tekst „U čast Selme Karlovac: Život i karijera prve filmske Koštane“, o glavnoj glumici Nanovićevog filma „Ciganka“ (1953).

Sandra Perović je razgovarala sa slavnim holivudskim glumcem, scenaristom i producentom Metom Dejmonom, između ostalog o tome kako je otišao u Oklahomu, među radnike na naftnoj platformi da bi uverljivo izgradio lik glavnog junaka u angažovanom filmu „Stilvoter“ Toma Makartija. „Najvažnije je posmatrati stvarne ljude i provoditi vreme s njima“, rekao je Dejmon. Na pitanje o pandemiji odgovorio je da mu se smučila. „Vakcinisan sam. Želim da idemo dalje. Ono što sam osećao u proteklih osamnaest meseci jeste da je celo ovo iskustvo s pandemijom nehumano. Treba da se povezujemo, da budemo zajedno“, istakao je Dejmon, a govorio je i o svojoj posvećenosti zaštiti životne sredine i humanitarnom radu, odnosu prema Obami, o svom poznatom filmu „Obećana zemlja“ (2012) i predstojećoj premijeri „Poslednjeg duela“…

Reditelj Srdan Golubović u rubrici „Iz ličnog ugla“ piše o svom ocu, reditelju Predragu Goluboviću i njegovom filmu „Sezona mira u Parizu“ (1981), čija se restaurisana verzija priprema u okviru projekta A1 Kinoteka.

„Vulkan glume“ naslov je teksta Marijane Terzin Stojčić povodom 95 godina od rođenja Pavla Vuisića, višestruko nagrađivanog i popularnog glumca koji je u više od 120 filmskih uloga pokazao impresivan dar za sve žanrove. „Uz fotogeničnost njegovog habitusa ravnopravno stoji i njegova izvanredna moć da jednim gestom i pogledom pređe granice platna i osvoji gledalište. Utisak da ne glumi – nikad ne preigravajući, već svojim karakterom savladavajući junaka kojeg tumači – prati ceo opus Pavla Vuisića, glumca i čoveka koji je bez svesne namere uspeo da stigne do vrha glumišta“, ističe autorka.

Tu je i beleška o Legatu Pavla Vuisića u Kinoteci, gde se nalaze njegove nagrade, ali i šubara koju je slavni Orson Vels nosio na snimanju Bitke na Neretvi i poklonio Vuisiću, o čemu piše dr Milja Jelenić.

U tekstu „Kinoteka i mladi“ Radiša Cvetković najavljuje novu aktivnost u Jugoslovenskoj kinoteci – svojevrsnu filmsku sekciju na kojoj će srednjoškolci prolaziti „azbuku” filma, upoznajući se sa simbolima, jezikom i opsegom filmske umetnosti, i to kroz teoriju i praktičan rad.

Rubrika „Sa polica bibloteke“ donosi prikaz zbornika „Film i omladina“ (1957), objavljenog nakon savetovanja filmskih i prosvetnih radnika u vreme socijalističke Jugoslavije o tome kako film utiče na decu i mlade, na koji način upotrebiti film kao vaspitno sredstvo, kakve filmove deca zaista vole. O tim pitanjima referate su podneli prvi direktor Kinoteke Milenko Karanović, reditelji Veljko Afrić, Dušan Makavejev i drugi.

O izložbi „Mad About Hollywood“, koja je ovog leta bila postavljena u Instututu Servantes i u Kinoteci, piše Mladen Savković. Ta izložba fotografija otkriva tragove koje su sredinom prošlog veka u Madridu ostavile filmske zvezde zlatnog doba Holivuda dok su radile i živele u španskoj prestonici.

U ovom broju časopisa objavljen je 16. odlomak iz knjige Vladimira Petrića „Razvoj filmskih vrsta“, a tema je avanturistički film.

Program „Šok koridor predstavlja“ posvećen je Vilijamu Gerdleru, reditelju koji je život posvetio filmu, za samo šest godina snimio devet naslova, ali je baš kada je počeo da osvaja svetsko tržište – poginuo, sa svega trideset godina, u padu helikoptera kojim je leteo tražeći lokacije za sledeći film. Kako piše Nenad Bekvalac, „znao je da njegovi filmovi nisu najbolji. Nije pokušavao da pravi one koji će osvajati nagrade, samo je želeo da ih snima. Pravio ih je brzo i jeftino, a mnogi su plaćali da ih gledaju. Stekao je kultni status, koji se održao do danas“.

U rubrikama „Tragovi na filmu“ i „In memoriam“ časopis donosi tekstove o nedavno preminulim umetnicima. Među njima su američki reditelj Ričard Doner, o kome piše Đorđe Zelenović, ruski glumac Petar Mamonov i ruski reditelj Vladimir Menjšov (Branislav Erdeljanović), francuski glumac Žan-Fransoa Stevnen, američki glumac Ned Biti i nemački reditelj Peter Flajšman (Nenad Bekvalac), italijanska glumica i pevačica Rafaela Kara i češka glumica Libuše Šafrankova (Marijana Terzin Stojčić), američki glumac Aleks Kord (Bojan Kovačević).

Uz časopis je štampan i dodatak – raspored programa u salama Kinoteke u Uzun Mirkovoj i Kosovskoj ulici.

JUGOSLOVENSKA KINOTEKA REPERTOAR SRPSKI FILM ČASOPIS KINOTEKA

Previous StoryIzložba „Velikani srpskog glumišta“ u Kinoteci

Next StoryRestaurisana „Sezona mira u Parizu“

Tekst i fotografije preuzeti s sajta https://www.kinoteka.org.rs/objavljen-57-broj-kinoteke/

Kinoteka - letnji trobroj

U letnjem trobroju čitaoce očekuju eseji o nekadašnjoj svetskoj zvezdi Marleni Ditrih i našoj glumačkoj divi Nedi Spasojević, kao i intervjui sa aktuelnim glumcima – Sigorni Viver i Nikolom Đuričkom.

Nitrat 23 obeležava i tekst o reditelju Dzigi Vertovu, tu su i detalji sa proslave Dana kinoteke – 6. juna, ali i niz tekstova o nedavno preminulim filmskim umetnicima.

Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić u uvodniku skreće pažnju i na novu restauraciju u okviru projekta A1 Kinoteka – kultni film „Bal na vodi“ (1985) Jovana Aćina, a tim povodom časopis prenosi kritiku filma iz pera nezaboravnog Ranka Munitića, koja nas podseća na tadašnju percepciju tog, po domaćim standardima osamdesetih godina, nesvakidašnjeg ostvarenja.

U ovom broju mogu se saznati detalji o proslavi Dana Kinoteke – 6. juna, koji je obeležen tradicionalnim uručenjem nagrada i otvaranjem 23. Festivala nitratnog filma, kao i šta su tom prilikom izjavili dobitnici Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke – reditelj Slobodan Šijan, direktor fotografije Milorad Jakšić Fanđo i nekadašnji dugogodišnji direktor Kinoteke Radoslav Zelenović i dobitnici Plakete – novinarka Miona Kovačević, gradski sekretar za kulturu Ivan Karl, urednik filmskog programa Kulturnog centra Niš Dejan Dabić i kino-operater Kinoteke Petar Durović.

Direktor Kinoteke Pantelić istakao je na svečanosti da je i Kinoteka dobila visoko priznanje – Nacionalni komitet Međunarodnog saveta muzeja ICOM proglasio je Jugoslovensku kinoteku za najbolji muzej u 2020. godini.

O tome u narednom tekstu detaljno piše dr Nevena Daković: „Otvaranje nove stalne postavke pod nazivom „Naš muzej filma” (23. 1. 2020), zasigurno najambicioznijeg projekta na izložbenom polju, potvrdilo je obuhvatnost delatnosti Jugoslovenske kinoteke, koja je uz osnovni zadatak – čuvanje filmske građe, dokumentacije, arhive i bibliotečkih fondova – smišljeno strateški iskoračila u domen muzejske prakse i muzeološke delatnosti“.

Povodom 80 godina od rođenja i 40 godina od smrti Nede Spasojević, glumice koja je za nepune dve decenije ostvarila skoro 200 uloga na filmu, televiziji, radiju i pozorištu, Ksenija Zelenović piše: „Bila je glumica plemenitog kova, osobenog, zvonkog ali tihog, toplog glasa, bogatog duha, pojave, senzibiliteta, zrela tragetkinja, poznata po svojoj istrajnosti, zanosu, entuzijazmu, snazi, energiji i upornosti da sve što počne uradi do kraja valjano, naizgled bez napora, lako. Na prvi pogled sasvim obična, neupadljiva, zatvorena, odstupala je od stereotipa glumice raskošne pojave. Bogatstvo unutrašnjeg života koje je sugerisala njena pojava na sceni, prevazilazilo je mnoge ekstrovertne glumačke pojave“.

U junskom programu Moj izbor filmove preporučuje popularni i cenjeni glumac Nikola Đuričko, dobitnik nagrade Beogradski pobednik za najbolju mušku ulogu na nedavno održanom 49. Festu. U intervju za Kinoteku priseća se kako je još kao osnovac na Beta kasetama gledao izuzetna ostvarenja svetske kinematografije. „Dobar film je pun nivoa i slojeva pa ga možete gledati i s predznanjem i bez ikakvog predznanja, a svakim novim gledanjem otkriva se nešto novo. Dobar film i dobru priču razumeju deca iz četvrtog razreda i fakultetski profesori“, ističe Đuričko.

„Duh koji je prodavao glamur“ naslov je eseja Ane Marije Rosi o jednoj od najprivlačnijih i najfatalnijih žena sveta Marleni Ditrih, kojoj je posvećen junski ciklus Velikani svetskog filma. „Osporavali su joj talenat, a kada je 1930. godine snimila prvi nemački zvučni film „Plavi anđeo“, put je vodio samo u jednom pravcu – Holivud. Za kratko vreme postala je najplaćenija zvezda u Americi. Snimila je 16 nemih i 32 zvučna igrana filma“, navodi autorka, pišući o karijeri, ali i burnom ljubavnom životu Marlene Ditrih, o vezama sa Remarkom, Žanom Gabenom, Hemingvejem. Tu su i citati iz njene autobiografije, iz memoara njene ćerke, kao i sećanja Jozefa fon Šternberga, reditelja „Plavog anđela“: „Imala je lice kakvo sam tražio: provokativno, čežnjivo, očarano, neodoljivo i očaravajuće”.

Nitratni festival je u svoje 23. izdanje uvrstio nastavak čuvenog serijala Dzige Vertova „Kino-pravda“ ili Film-istina. Tim povodom Radiša Cvetković citira Vertova: „Filmska drama je opijum za ljude. Dole s buržoaskim scenarijima iz bajki! Živeo život takav kakav jeste!”. „Izraz je potekao kao posveta Lenjinovim novinama „Pravda“ („Istina“), te je to Vertov preuzeo i doradio u svom filmofilskom maniru sa željom da pruži jednu novu vrstu izraza koji bi u najširem smislu trebalo da predstavlja „filmske novine“, tačnije novine u eksperimentalnom filmskom formatu“, piše Cvetković

Sandra Perović je intervjuisala slavnu glumicu Sigorni Viver, čiju je karijeru obeležila uloga oficirke Elen Ripli u „Osmom putniku“, a ove godine na Berlinalu predstavila se u ulozi autoritativne književne agentkinje u romantičnoj drami „Moja godina sa Selindžerom“. Razgovor s glumačkom ikonom obuhvatio je njeno, za pop-kulturu legendarno nasleđe od „Osmog putnika“, preko „Isterivača duhova“, do „Avatara“. Na pitanje o kriterijumu za izbor uloga, odgovorila je: „Dok sam rasla, mnogo sam volela da čitam, pa je meni oduvek bio najvažniji scenario, kao i da li nam priča kaže i nešto više osim što govori o samim likovima. Ako ne postoji širi kontekst, film neće imati težinu koju publika zaslužuje. Ali stalo mi je i do reditelja. To mora da bude neko ko je pomalo sumanuto opsednut projektom. Najmanje mi je važna uloga, zato što smatram da ako je projekat dobar, mogu i ja nešto da napravim od uloge“.

Digitalna restauracija filma „Bal na vodi“ Jovana Aćina, u okviru projekta A1 Kinoteka, najavljena je velikom fotografijom čuvenog četverca bez kormilara u sastavu: Goran Radaković, Srđan Žika Todorović, Nebojša Bakočević i Dragan Bjelogrlić, a rubrika Kritika iz prošlosti prenosi tekst koji je o tom filmu još 1986. godine napisao Ranko Munitić za magazin „Oko“.

Rubrika Sa polica Biblioteke prikazuje knjigu francuskog filmskog kritičara, esejiste i predavača Fabrisa Revo d’Alona „Za ’moderan’ film“ (Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, 2021, prevod Jasna Vidić). „Moderan film, za razliku od klasičnog, ne vodi svog gledaoca za ruku, ne utiče na njega putem čula mirisa, vida, sluha, ne usmerava ga ka nekoj očiglednoj poruci ili krajnje eksplicitnoj temi. Moderan film svom gledaocu nudi realnost takvu kakva je, u svom sirovom stanju. Na samom gledaocu je da se snađe kako zna i ume“, ističe se stav Revo d’Alona na klapni knjige objavljene u ediciji „Politike autora“, čiji je urednik Vladimir Perišić.

O nedavno preminulom direktoru fotografije Božidaru Boti Nikoliću, glumcu Feđi Stojanoviću, kao i reditelju, dramaturgu, nekadašnjem ministru kulture Bratislavu Petkoviću piše Marijana Terzin Stojčić.

Rubrika Tragovi na filmu donosi i tekstove o preminulim stranim umetnicima – o glumcu Andreju Mjagkovu i rediteljima Bertranu Tavernijeu i Bogdanu Žižiću, iz pera Branislava Erdeljanovića, dok o glumcima Olimpiji Dukakis i Čarlsu Grodinu piše Nenad Bekvalac, a o reditelju Monteu Helmanu Bojan Kovačević.

U ovom broju objavljen je 15. odlomak iz knjige „Razvoj filmskih vrsta“ profesora Vlade Petrića, a tema je „Istorijski spektakl“.

Uz program Šok koridor predstavlja Nenad Bekvalac piše o američkom reditelju koji se bavio eksploatacijskim i horor filmovima Vilijamu Lustigu, ističući da je njegov „Manijak“ (1980) „prvi film koji je u potpunosti fokusiran na serijskog ubicu kao junaka i koji vas tera da se nevoljno identifikujete s njim“.

Bogat izbor fotografija u časopisu prate i ilustracije Vuka Popadića i Miroslave Vuković.

 

Kinoteka #53

 Časopis Kinoteka svoj novi, 53. broj ponovo objavljuje u štampanom izdanju, nakon što je od početka pandemije izlazio samo u onlajn formatu.

U majskom broju Kinoteka se oprašta od Zorana Simjanovića. Deo sadržaja posvećen je aktuelnom Festu, kroz prikaze filmova i intervju sa Džonijem Depom, koji učestvuje na Festu kao glumac i producent filma „Minamata“. Novi broj donosi i intervju sa Dejanom Turkom, koji je ovog meseca sastavio program Moj izbor, tekstove o slavnim glumicama Andželiki Hjuston i Merilin Monro, priloge o odnosu književnosti i filma, o zenitizmu, o podžanru ženske osvete zbog seksualnog nasilja…

„Jedan čovek, muzika čitave jedne kinematografije“ naslov je teksta Marijane Terzin Stojčić o kompozitoru Zoranu Simjanoviću, koji je preminuo prošlog meseca. „Radoznao, nenametljiv, beskrajno duhovit, Zoran Simjanović, koga je kritičar Milan Vlajčić proglasio srpskim Morikoneom, a on sam se najviše divio Ninu Rotu, jednostavno je bio vladar domaće filmske muzike“, piše autorka, ističući da se od „svojevrsnog muzičkog doktorata“ u seriji „Grlom u jagode“, Simjanović „utkao u najznačajnija ostvarenja jugoslovenske i srpske kinematografije, postajući njen sinonim, baš koliko su i njegove kompozicije nadrastale filmove, njihove teme i slike, i nastavljale da žive potpuno samostalno“.

Časopis donosi i foto-vest o uručenju Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke koji je posthumno dodeljen proslavljenom montažeru Andriji Zafranoviću, a priznanje je primio njegov sin Antonie Zafranović uoči svetske premijere filma „Zastoj“ na 49. Festu. To ostvarenje Vinka Mederndorfera poslednji je film Andrijine karijere.

Direktor Kinoteke i umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić u tekstu o atipičnom, majskom izdanju popularnog festivala (čiji je termin pomeren zbog pandemije) ističe da 49. Fest nudi veliki broj dela „koja će vas naterati na razmišljanje, smeh, ali i pokoju suzu“, kao i da su filmovi Glavnog programa „smele ekranizacije istih takvih scenarija i najčešće otvaraju pitanja na koja je teško dati univerzalan odgovor“.

Ksenija Zelenović piše o impozantnoj karijeri mađarskog reditelja Ištvana Saboa, dobitnika Oskara za „Mefista“ (1981), koga je upoznala na 46. Festu kada je primio nagradu Beogradski pobednik „odajući utisak oštroumne, harizmatične, dostojanstvene osobe“, a njegov novi film „Finalni izveštaj“, koji se prikazuje na 49. Festu, opisuje kao jednostavnu, melanholičnu priču koja se dotiče bolnih društveno-političkih pitanja.

Fest prikazuje i nagrađivani film „Minari“ u režiji i po scenariju Lija Ajzaka Čunga, koji je došao do ideje za film sumirajući sećanja na detinjstvo i imigraciju svoje porodice iz Južne Koreje na američko tlo. „Snimljen za svega 25 dana s nevelikim budžetom, nikao iz memorija, taj film ima svu toplinu koju donosi ispovest kao polazište za priču“, piše Miroslava Vuković.

Ista autorka predstavlja film „Posrtanje“, iznenađujući rediteljski debi glumca Viga Mortensena, koji donosi dramsku priču o ocu i sinu, priču o različitosti, koju Mortensen potpisuje i kao scenarista i u kojoj igra sina glavnog junaka. „Posrtanje je satkano od kontrasta između oca i sina, sunca i snega, farme i grada, lova i umetnosti, prošlosti i sadašnjosti“, navodi Miroslava Vuković.

U prikazu filma „Enfant terrible“ Oskara Relera, o Rajneru Verneru Fazbinderu, Radiša Cvetković napominje da je Fazbinder poništavao stege normativno prihvatljivog ili poželjnog ponašanja, te da je nepotkupljivost njegove pojave bila više nego dovoljan materijal za uzbudljiv filmski predložak. „U mnoštvu epizoda koje se ređaju u filmu vidimo sažimanje energija, konflikte s emocijama koje ukidaju granicu između privatnog i javnog u spletu što pre podseća na preteranu fikciju nego na ekranizovanu biografsku“, ocenjuje Cvetković.

Povodom filma „Crock of Gold“ Vuk Popadić ističe da je „teško zamisliti reditelja čiji bi opus na polju muzičkih dokumentaraca predstavljao veći zalog za snimanje filma o Šejnu Mekgauanu, legendarnom frontmenu sastava The Pogues, od našeg starog znanca Džulijana Templa“. Popadić se priseća Šejnovog nastupa na Egzitu, uz ocenu da ovaj film o njemu „ostaje pomalo nalik na nezavršeni portret jednog nesavršenog čoveka“.

Sandra Perović je intervjuisala Džonija Depa povodom filma „Minamata“ Endrua Levitasa, koji je sniman delom i u Srbiji. Dep igra hrabrog Judžina Smita, američkog ratnog fotografa, koji je u Japanu 1971. godine kamerom zabeležio trovanje stanovnika Minamate živom, za šta je bila odgovorna moćna korporacija. Slavni glumac bio je i producent, a na pitanje kako mu Srbija deluje kao lokacija za snimanje, odgovorio je: „Fenomenalno! Neverovatno. Fantastično smo se proveli u Srbiji. A ekipa je bila savršena. Neverovatna. Bolju ekipu nisam video. Priče svih tih ljudi daleko su od Minamate, od tragedije iz Minamate, ali Srbija je svakako, kao i ceo region, videla dovoljno užasa, i svima iz ekipe bilo je toliko stalo, kao da se to njima desilo“.

Majski program Moj izbor sastavio je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija (nekadašnji Vip mobile), koji u intervjuu za Kinoteku otkriva kako se zaljubio u filmsku umetnost na prvi pogled i kako je kao buntovnik uvek sam tražio svoje favorite, ceneći jaku priču „posebno ako je tu i neočekivani obrt, revolucionarni duh koji donosi promenu“. Turk je u razgovoru sa Zoricom Dimitrijević najavio nastavak projekta A1 Kinoteka, započetog kao Vip kinoteka, ističući da mu je to jedan od najboljih projekata u karijeri, a i posebno drag, te da jedva čeka ponovno okupljanje u bioskopu.

U prilogu pod naslovom „Beskrajni odnos ljubavi i konflikta“ Marjan Vujović ukazuje da baviti se odnosom filma i književnosti ne podrazumeva samo sačiniti listu filmova nastalih na osnovu romana i drama, već je potrebno „vratiti se na period nastanka sedme umetnosti i proći kroz njenu istoriju, razmisliti o konceptima naracije, analizirati fenomene tranformacije stilova i metoda kako na filmu tako i u književnosti, istražiti odnose koje su intelektualci i pisci imali s filmom i, naravno, imati u vidu i zahteve kinematografskog tržišta“.

„Metakosmički program s umetnikom u centru, barbarogenijem još bolje, bio je nosilac vatre budućnosti koja danas deluje kao deo davne antičke mitologije“, piše Radiša Cvetković u tekstu „Zenitizam budućnosti“, povodom 100 godina tog avangardnog pravca koji se širio Jugoslavijom početkom 20. veka i koji je u Evropi bio priznat. U časopisu Zenit osnivača Ljubomira Micića, kako ocenjuje Cvetković, „jasno se vidi smelost i samopoštovanje koje generaciji filmskoj koliko i umetničkoj danas u našim domaćim okvirima i te kako nedostaje. Posebno su ih zanimali novi mediji, novi vidovi izražavanja, a naročito film“.

Uz ciklus Velikani svetskog filma, posvećen Anđeliki Hjuston, Ana Marija Rosi piše o životu slavne ćerke slavnog oca (reditelja Džona Hjustona) „koja se snagom svog talenta i autoriteta izvukla iz očeve senke“, a raskošni talenat omogućio joj je da kao glumica snimi stotinak filmova, potpiše četiri režije i dve autobiografske knjige. S prekidima, provela je 18 godina s glumcem Džekom Nikolsonom. Oskara za sporednu ulogu doneo joj je film „Čast Pricijevih“ (1986). „Sve što se događalo povodom te crne komedije, Andželika je opisivala kao poziv na dobro. Prvo zadovoljstvo pričinilo joj je to što je Džek Nikolson pristao da igra, a njena sreća bila je potpuna kada bi počinjale probe, a za stolom sedeli Džon, Džek i ona“, navodi Ana Marija Rosi.

Povodom 95 godina od rođenja jedne od najvećih glumačkih zvezda i seks simbola Merilin Monro (1926-1962) Đorđe Zelenović ističe da „skoro 60 godina posle smrti Merilin i dalje privlači pažnju medija“, te podseća da je napisano mnogo knjiga i snimljen veliki broj igranih i TV filmova o životu ove zvezde koja je svojim ulogama obojila filmove „Muškarci više vole plavuše“, „Sedam godina vernosti“, „Neki to vole vruće“, „Neprilagođeni“…

Rubrika Sa polica biblioteke predstavlja knjigu nekadašnjeg direktora Kinoteke, filmskog kritičara i teoretičara Žike Bogdanovića (1932-2021) „Veliki vek filma“, zbirku eseja iz 1960. godine čije su teme značaj filma i njegova percepcija, filmska komedija, vestern, neorealizam, japanski film i naučna fantastika.

U nastavku feljtona na osnovu knjige profesora Vlade Petrića „Razvoj filmskih vrsta“ objavljen je odlomak „Legenda i bajka II“.

„Žene osvetnici“ naslov je teksta Nenada Bekvalca uz program Šok koridor predstavlja – Priča o podžanru rape-revenge. Akt silovanja, piše autor, bio je tema kinematografije od njenih početaka, ali sporedna sve do 70-ih godina kada postaje i centralna priča. Filmovima koji od tada obrađuju ovu temu zajedničko je da su osvetnici u suštini miroljubivi ljudi koji su isprovocirani da budu ekstremno nasilni. Ranije su u pitanju bili samo muškarci, ali s nastankom podžanra to se menja. Jedan od prototipova je „Ruž“ (1976) Lamonta Džonsona, kojim rape-revenge tradicija ulazi u mejnstrim, a u kasnijim filmovima silovanje postaje problem koji žene moraju same da reše.

Rubrika Tragovi na filmu podseća na nedavno preminule umetnike – srpskog filmskog snimatelja Dušana Ninkova (o kojem piše Marijana Terzin Stojčić), američke glumce Džordža Sigala i Jafeta Kotoa (Bojan Kovačević), mađarsku glumicu Mari Terečik i reditelja Đerđa Somjaša, kao i američkog reditelja Ričarda Raša (Nenad Bekvalac).

Uz bogat izbor fotografija, tekstove prate i ilustracije Miroslave Vuković i Vuka Popadića.

Kinoteka #52

Link za čitanje: 

http://www.kinoteka.org.rs/wp-content/uploads/2021/04/broj52_KINOTEKA_april_2021.pdf

Uoči izlaska aprilskog broja Kinoteke preminuo je dragoceni saradnik časopisa, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Žika Bogdanović. In memoriam tekstovima u 52. broju Kinoteka se oprašta sa Bogdanovićem, kao i nizom filmskih umetnika koji su preminuli u proteklih mesec dana.

Novi broj donosi i eseje o izuzetnom filmu „Rondo“ (1966) Zvonimira Berkovića, o velikanu svetskog filma, holivudskom scenaristi Hermanu Mankevicu, intervjue sa slavnim nemačkim rediteljem Folkerom Šlendorfom, kao i sa srpskim rediteljima Srđanom Karanovićem i Olegom Novkovićem i druge priloge koje u uvodnoj reči pažnji čitalaca preporučuje direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.

Naslovnu stranu časopisa krasi scena poljupca Milene Dravić i Relja Bašića iz filma „Rondo“ (1966), a u eseju „Prvo pa klasik“ Ana Marija Rosi piše o tom debitantskom filmu Zvonimira Berkovića, koji je od prvog prikazivanja dočekivan s nepodeljenim hvalama koje ni do danas nisu prestale. „Nikakve promene politika i estetika, ukusa i neukusa, nikakva prevrednovanja nisu mu oduzela status klasika. Veličali su ga modernisti, ali i svi čuvari tradicije, domaći i inostrani filmski kritičari“, ističe autorka i dodaje da je Rondo ostao vrednovan kao jedan od dvadeset najznačajnijih filmova jugoslovenske i jedan od tri najbolja filma hrvatske kinematografije.

Aprilski ciklus Velikani svetskog filma posvećen je scenaristi Hermanu Mankevicu o kojem piše Radiša Cvetković u tesktu pod naslovom „Građanin Mank“, aludirajući na njegov autorski doprinos filmu „Građanin Kejn“ (1941). Mankevic je bio „važan član grupe neposlušnih iz redova scenarista Holivuda, i to u vreme kada je sistem studija stasavao i dobijao svoje glavne obrise… Bio je harizmatičan, talentovan, izrazito duhovit, ali je često davao nezgodne komentare na račun onih koje je trebalo zaobići… To ga je, na kraju, skupo koštalo“, ocenjuje Cvetković. Tema ovog teksta je i novi film Dejvida Finčera „Mank“, u kojem Mankevica igra Gari Oldman.

U ovom broju objavljen je ekskluzivni intervju Sandre Perović sa slavnim nemačkim rediteljem Folkerom Šlendorfom, čiji će film „Limeni doboš“ (1979) biti prikazan u selekciji Fest klasik. Šlendorf je govorio o svom opusu koji karakterišu filmovi o totalitarnoj državi i važnim istorijskim trenucima, ali i o romantičnoj drami „Povratak u Montok“ (2017). Na pitanje koji mu film najviše znači, odgovorio je: „Kada snimite više od trideset filmova, teško je izabrati jedan. „Limeni doboš“ je, naravno, prvi, on mi je sudbina, moj zaštitni znak. Ali „Povratak u Montok“ je poseban jer nikada nisam bio bliži sebi ni toliko srećan kao dok sam snimao taj film. Tada mi se nije desilo da imam loš dan. Svaki dan kada bih došao na snimanje, razmišljao sam o tome kako mogu da ispričam svoju priču, a činjenica da sam je pričao zajedno s Ninom Hos, to je jednostavno bilo blaženstvo“.

Rubrika Kritika iz prošlosti prenosi tekst o „Limenom dobošu“ koji je svojevremeno u Politici objavio osnivač Festa Milutin Čolić.

Za aprilski program Moj izbor reditelj Oleg Novković odabrao je filmove koje odlikuje „snažan rediteljski rukopis, moderan filmski jezik, veliki emotivni i intelektualni naboj koji ta dela izazivaju u njemu“. U intervjuu za Kinoteku obrazložio je zašto ceni reditelje odabranih ostvarenja, a govorio je i o svom novom filmu „Živ čovek“. U njemu ima mnogo humora, ali to je egzistencijalistička drama, rekao je Novković o tom filmu koji će domaću premijeru imati na predstojećem Festu.

Film „Virdžina“ (1991) reditelja i scenariste Srđana Karanovića beleži, moglo bi se reći, dva jubileja – 30 godina od završetka, ali i 40 godina od prve verzije scenarija o jednom fenomenu patrijarhalnog društva na Balkanu. Karanović u razgovoru sa Zoricom Dimitrijević opisuje teškoće koje su pratile snimanja te srpsko-hrvatsko-francuske koprodukcije pred sam raspad Jugoslavije, ističući da je i pored nekih iznuđenih kompromisa ponosan na ovo delo, ali i tužan što „film „Virdžina“ praktično više ne postoji“, jer se jedina kopija vrtela dok se nije raspala, a negativ i dalje „spava“ negde u Parizu.

Sledi In memoriam povodom smrti Žike Bogdanovića, iz pera Jugoslava Pantelića, a časopis prenosi i tekst „Prvi put kada sam video Fordove „Plodove gneva““ koji je Bogdanović, treći direktor u istoriji  Jugoslovenske kinoteke, napisao za monografiju objavljenu 2019. povodom 70 godina od osnivanja Kinoteke.

Rubrika Sa polica biblioteke donosi prikaz knjige dr Ivane Kronje „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: telo, rod i identitet“, koja predstavlja rezultat multidisciplinarnog teorijskog istraživanja. Ova obimna studija u izdanju Filmskog centra Srbije pruža detaljan akademski pregled nedovoljno poznate istorije avangardnog i eksperimentalnog filma u svetu i kod nas, kao i kulturološko i rodno čitanje filmske umetnosti primenjeno na filmski eksperiment. Dotiče se i aktuelnih tema video-umetnosti, prikazivanja tela u savremenoj umetnosti, estetike kvir filma…

U rubrikama Tragovi na filmu i In memoriam Kinoteka se oprašta od naših istaknutih filmskih umetnika. U proteklih mesec dana preminuli su glumci Boris Komnenić, Dara Čalenić i Vlasta Velisavljević, kompozitori Vojkan Borisavljević i Aleksandar Sanja Ilić, montažer Andrija Zafranović. O njihovom stvaralaštvu pišu Marijana Terzin Stojčić, Ksenija Zelenović, Branislav Erdeljanović, Goran Radovanović.

U novom nastavku odlomaka iz knjige „Razvoj filmskih vrsta“ profesora Vlade Petrića tema je „Legenda i bajka“.

„Neshvaćeni genije“ naslov je teksta Nenada Bekvalca o španskom umetniku Hesusu Fanku koji je bio „pravi filmski entuzijasta, čovek koji je smatrao da je život film i obrnuto, jedan od retkih kompletnih autora, reditelj, scenarista, glumac, montažer, kompozitor, kamerman“. Bekvalac ukazuje da „nije mnogo ljudi shvatalo genijalnost Hesusa Franka. Jedan od razloga bila je dostupnost njegovih filmova, a drugi to što su do šire publike dolazila njegova dela iz pozne faze, koja su se uglavnom graničila s pornografijom. Nije bilo mnogo onih koji su imali priliku da pogledaju filmove s početka Frankove karijere, koji izgledaju kao da ih je radio neki drugi reditelj“.

Rubrika Tragovi na filmu donosi tekstove o nedavno preminulim inostranim umetnicima. Među njima su švedska glumica Gunel Lindblom, litvanski kamerman Jonas Gricijus, ruski glumac Vasilij Lanovoj, francuski reditelj Fransoa Leterije, američki glumac Hal Holbruk, francuski  scenarista Žan Klod Karijer. O njima pišu Nenad Bekvalac, Branislav Erdeljanović i Bojan Kovačević.

 

Kinoteka #51

 

http://www.kinoteka.org.rs/wp-content/uploads/2021/03/broj_51_KINOTEKA_mart_2021.pdf

U bogato ilustrovanom onlajn izdanju na sajtu Jugoslovenske kinoteke objavljeni su i prikaz knjige o srpskim filmskim hitovima, analiza fenomena Drakule na filmu, niz tekstova o stvaralaštvu nedavno preminulih filmskih umetnika…

„Čitajte ’Kinoteku’ i gledajte na bioskop, poput velikog Bertolučija, kao na katedralu u kojoj svi sanjaju isti san…“, poručuje u uvodnoj reči direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.

„Bernardo Bertoluči – italijansko blago“ naslov je eseja Ana Marije Rosi, koja povodom 80 godina od rođenja Bertolučija (16. mart 1941 – 26. novembar 2018) ističe: „To blago bio je jedan od divova evropske kinematografije, pobunjenik italijanske filmske scene, umetnik koji je stvorio prepoznatljivu vrstu italijanskog novog talasa i doprineo radikalizaciji italijanske kinematografije, mada mu je okvir nacionalne kinematografije do kraja karijere ostao tesan. Uzdizan je među zvezde, ali i osporavan kao šarlatan i egzibicionista. Bio je levičar, samozatajni marksista koji nije zazirao od politike i ideologije, oduševljeni antifašistički borac posleratne kulture“.

Stalni program Kinoteke Nemi dan ovog meseca prikazuje „Kabinet doktora Kaligarija“ (1920) u režiji Roberta Vinea, koji se smatra rodonačelnikom i najistaknutijim primerom nemačkog ekspresionističkog filma. „Tim ostvarenjem o viziji ludaka koji pati od manije gonjenja, čiji podnaslov može biti i Kako jedan ludak vidi svet, počeće studijska proizvodnja i važna decenija nemačkog filma“, piše Ksenija Zelenović u tekstu inspirisanom predavanjima profesora Nikole Stojanovića.

U novom broju objavljen je ekskluzivni intervju Sandre Perović sa evropskom arthaus rediteljkom, scenaristkinjom i producentkinjom Malgožatom Šumovskom, koja se brzo po svom debiju istakla provokativnim temama. Poljska umetnica je  govorila o inspiraciji za filmove „Telo“ i „Lice“, katoličkoj crkvi i drugim temama, a na pitanje da li filmovi poseduju snagu da olakšaju situaciju u poljskom društvu ili barem iniciraju diskusiju, odgovorila je: „Nadam se samo diskusiji. Mislim da nije moguće preko noći promeniti društvo. I da, moram da kažem da je poljsko društvo vrlo konzervativno. To je i pitanje generacija. Mora proći nekoliko generacija da se taj stav promeni. Ali makar mogu da provociram“.

Za martovski program Moj izbor listu je sastavila dr Nevena Daković, profesor teorije i istorije filma na FDU, obrazlažući da su to filmovi koje voli, s naknadno dodatim „teorijskim predumišljajem”, a da im je zajednički imenitelj pripadnost široko (ne)određenom žanru melodrame. U intervjuu za Kinoteku govorila je i o aktuelnoj temi – filmu „Dara iz Jasenovca“. Prema njenoj oceni, taj film „uz pripadajuće kinematografske polemike, za postjugoslovenske generacije funkcioniše prema obrascu mediatizovanog sećanja koje stereotipima zamenjuje istorijsko (ne)znanje redukovano na mit. Melodramski univerzalne i raznovrsne suze tuge, traume, besa, oprosta, sećanja, žrtvi i saznanja bez nacionalne pripadnosti jesu siguran put koji Antonijević, uz propuste, vešto i rutinirano sledi“.

Pola veka nakon snimanja „Maškarade“ Boštjana Hladnika, kultnog filma slovenačke hipi generacije koji je više od deset godina čekao na prikazivanje necenzurisane verzije sa smelim erotskim scenama, za Kinoteku govori Igor Galo, koji je igrao glavnu mušku ulogu – studenta koji ulazi u burnu vezu s udatom ženom. U razgovoru sa Zoricom Dimitrijević poznati hrvatski i jugoslovenski glumac ističe da je „Maškarada“ bila ozbiljan projekat i da uzrok zabrane nisu lascivne scene već kritika „crvene buržoazije“, priseća se atmosfere na snimanju, ali i najavljuje svoj novi projekat – dokumentarac o festivalu u Puli i nekadašnjoj Jugoslaviji od uzleta do kraha.

Rubrika Sa polica biblioteke predstavlja knjigu „50 godina filmskog hita u srpskoj kinematografiji 1969-2019” Marine Fafulić Milosavljević, koja daje pregled najpopularnijih domaćih filmskih ostvarenja, ali i analizu pojma hita tokom istorije filma i različitih merila uspeha u američkoj i evropskoj kinematografiji. Ova studija nije namenjena samo teoretičarima i istoričarima, već može da bude zanimljiva svim filmofilima kao popularno pisan udžbenik o jednom važnom segmentu kinematografije, uz tabele i statističke podatke koji su često i pokazatelj duha vremena.

Povodom desetogodišnjice smrti Elizabet Tejlor, jedne od najvećih glumačkih zvezda svih vremena, Đorđe Zelenović piše: „Pre deset godina, 23. marta 2011. preminula je legendarna glumica i holivudska diva ljubičastih očiju Elizabet Tejlor. Dete-zvezda, glumica, ikona stila i glamura, dobitnica dva Oskara i brojnih drugih nagrada, ljubiteljka prelepih dragulja, osam brakova, borba sa zavisnošću od alkohola i lekova i specifičnim zdravstvenim stanjima, dobrotvor i borac protiv HIV-a i AIDS-a – ukratko bi bila biografija legendarne holivudske dive“.

Sledi novi nastavak odlomaka iz knjige „Razvoj filmskih vrsta“ profesora Vlade Petrića. U ovom broju objavljen je drugi deo poglavlja pod naslovom Film-roman.

Autor programa Šok koridor predstavlja: 90 godina Princa tame na filmskom platnu, Nenad Bekvalac piše o Drakuli, junaku romana Brema Stokera iz 1897. godine koji je postao inspiracija za desetine istoimenih filmova i stotine onih koji su inspirisani njime, te podseća na na harizmatične aktere ovih ekranizacija od Bele Lugošija do Klausa Kinskog, preko Kristofera Lija do Gerija Oldmena i Klesa Benga. Bekvalac ističe da je roman „Drakula“ postao „uticajan ne samo kao značajno delo gotske književnosti nego i filmske industrije, a pogotovu moderne gotik supkulture“.

U proteklom periodu, nažalost, preminuo je veliki broj domaćih i inostranih filmskih umetnika. In memoriam tekst posvećen Goranu Daničiću potpisuje Marijana Terzin Stojčić. Ista autorka u rubrici Tragovi na filmu piše o srpskoj glumici Rialdi Kadrić, mađarskoj glumici Ildiko Peči, kao i o ruskom glumcu i reditelju Aleksandru Gordonu, koji je bio saradnik i zet Andreja Tarkovskog.

O tragovima koj su na filmu ostavili glumci Pamela Tifin i Antonio Sabato, scenarista Volter Bernstin i kompozitor Klod Boling piše Bojan Kovačević, dok Nenad Bekvalac podseća na karijeru producenta Alberta Grimaldija.