Vekovnici - Prah i pepeo

 

SCENARIO

Marko Stojanović

CRTEŽ

Dejan Nenadov

NASLOVNICA

Marko Nikolić

BROJ STRANICA

134

Do pakla i nazad: Zapis

 

SCENARIO

Marko Stojanović

NASLOVNICA

Marko Nikolić

BROJ STRANICA

112

Marko Stojanović u strip izdanjima u SAD: Strip može biti brend Leskovca ali to treba znati

Polaznici Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ redovno osvajaju nagrade i priznanja na smotrama i takmičenjima gde učestvuju sa svojim radovima. Ali, nisu samo polaznici ti koji dobijaju priznanja. Predavač u školi Marko Stojanović polako osvaja najveća svetska tržišta stripa kao strip scenarista, i to u zemljama gde su, kao što su SAD, strip odavno proglasili za umetnost i gde se, na primer, u njujorškom Muzeju moderne umetnosti izlaže strip… Ili u nekim drugim svetskim galerijama, gde se izlažu strip table i dostižu milionske svote novca, prodaju se skuplje nego neke slike poznatih slikara…

JUGpress: Dospeli ste i u Sjedinjene američke države. Koliko je to važno za leskovački strip?

MS: U suštini jeste važno, ali mislim da je važnije za srpski, pa i balkanski strip, jer sam, koliko ja znam, u ovom trenutku jedini srpski strip-scenarista koji radi za neke veće američke izdavače. To, možda ne bi ni bilo toliko bitno, s obzirom da sam trenutno i jedini sroski strip-scenarista koji radi za francuske izdavače, a za nekih desetak dana mi izlazi i strip u Kini, pa ću biti i jedini strip-scenarista koji radi za neke kineske izdavače. Leskovac je u ovom trenutku, bez neke lažne skromnonsti, jedini grad na ovim prostorima koji ima strip-scenaristu na tri najveća svetska tržišta.

JUGpress : Koliko je to Leskovac prepoznao, izvan samih strip-krugova?

MS: Mislim da nije nepoznato, ali nekoj najširoj ili čak i stručnoj javnosti koja bi to mogla da iskoristi, je nepoznato. Mi ovde imamo zaista ogroman potencijal na osnovu koga može da se napravi neka vrsta brendiranja, pa čak i turizma. Kad radimo našu Balkansku smotru mladih strip autora svake godine dovedemo stotinak ljudi sa svih meridijana. Ti ljudi ovde potroše neki svoj novac, ali i odu u svoje zemlje kao što su SAD, Belgija, Francuska, Italija, Rusija, Turska, širom Balkana, pričaju u o svom iskustvu ovde i mi sledeće godine dobijemo još više gostiju i autora iz tih zemalja. Leskovac je jedan od strip centara Evrope i sveta, jer sam siguran da je on jako poznat među strip-autorima i fanovima.

JUGpress : Koliko je bilo teško dospeti do nivoa gde ste vi, jer se pojavljujete se na svim meridijanima?

MS: Ja uvek kažem da mi koji smo krenuli iz Leskovca ili nekih drugih mesta van metropola, krećemo ne od nule, nego od minusa. Vi prvo treba da se nametnete svojoj lokalnoj sredini koja je takva kakva je, pa da se probijete do nekog centra, kao što su NIš ili Beograd, pa da se tamo nametnete, pa tek onda da probate da gradite neku karijeru. To je priča o uspehu preko noći gde je ta noć trajala 20 i nešto godina. Puno, puno, puno truda i rada je uloženo, na hiljade sati i strana… Ja kažem da sam se bavio molerajem, sa ovim brojem uloženih radnih sati bih bio milioner. Trebali je puno vremena, naročito za mene koji sam strip-scenarista. Kada ste crtač, je lakše. Crtež govori sve jezike, odmah se vidi da li neko zna da crta ili ne, da li može da odgovori potrebama. Kada ste scenarista vi baratate rečima. Meni ni engleski ni franscuski, a poosebno kineski, nisu ni maternji ni prvi ni drugi jezik… Dok ubedite nekoga da vladate tim jezikom u sposobnošću da ćete biti na nivou nekog stranca… Znači, opet ste krenuli od minusa, jer zašto bi neko dao šansu nekom strancu kad ima svog scenaristu? Dakle, uvek morate da se dokazujete, da radite, da dokazujete svoj renome i uvek morate da budete kvalitetniji od tog nekog ko već radi na tom tržištu da bi vam dali šansu. I nakon puno rada neka vrata počnu da se otvaraju.

DECA STRIP CRTAČI

JUGpress : Leskovačka škola stripa ima puno dece, koliko ih je, ko je najmlađi…?

MS: Mi imamo trenutno nekih petnaestak članova. Korona je uticala i na nas, jer smo se držali školskog programa i načina na koji škole rade. Zato smo u poslednjih godinu ipo dana, kad su škole bile onlajn, i mi smo išli onlajn. Ali, nikad nije dobro kad pravite pauzu u nečemu. To znači da vam se članstvo osipa, naročito ako to traje mesecima, deca nađu neko drugo interesovanje… Zatim i roditelji gledaju da, ako deca ne idu u školu jer je to rizično po njihovo zdravlje, onda ne treba da idu ni ovde, jer opet postoji isti taj rizik po zdravlje. Pogotovu što mi imamo decu iz više škola… Bilo je i po 30 polaznika. Najmlađe članstvo su dve devojčice od sedam godina. Mi idemo s tim da kod nas dođu deca koja bi trebalo da su makar pošla u osnovnu školu, jer tamo stiču neku disciplinu i naviku sedenja u klupi, praćenja časa… Mlađi još uvek nemaju te navike, koncentraciju, pa to zna da bude otežavajući faktor, a posebno jer su oni i u populaciji sa starijom decom… Ali, opet, mi nikada ni jedno dete nismo vratili. Objasnimo roditeljima o čemu je problem, pa ako oni i dalje žele da dete bude deo naše Škole stripa, mi to prihvatimo.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://jugpress.com/marko-stojanovic-u-strip-izdanjima-u-sad-strip-moze-biti-brend-leskovca-ali-to-treba-znati/

 

Nova priznanja za Školu stripa iz Leskovca

 Na četvrtom Festivalu istorijskog stripa u Brašovu, u Rumuniji, koji je jedini u ovom delu Evrope, Marko Stojanović, predavač u Školi stripa, u konkurenciji strip autora iz desetak zemalja, sa crtačem Sabahudinom Muranovićem Muranom, osvojio je nagradu za strip iz nacionalne istorije pod nazivom „Drugi”

Leskovac ‒ Na šestom Mostarskom strip vikendu festivalu stripa u Bosni i Hercegovini, održanom 2. i 3. oktobra polaznici škole Andrej Stanojević i Iva Cvetković osvojili su vredne nagrade u svojim starosnim kategorijama u okviru međunarodnog konkursa za strip tablu za osnovne škole. Na četvrtom Festivalu istorijskog stripa u Brašovu, u Rumuniji, koji je jedini u ovom delu Evrope, održanom od 14. do 17. oktobra, Marko Stojanović, profesor engleskog jezika i predavač u Školi stripa „Nikola Mitrović Kokan”, u konkurenciji strip autora iz desetak zemalja, sa crtačem Sabahudinom Muranovićem Muranom, osvojio je nagradu za strip iz nacionalne istorije pod nazivom „Drugi”. U pitanju je strip iz albuma „Do pakla i nazad” koji prati epopeju srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a priznanje dobija još više na značaju kad se uzme u obzir da je ovo prvi put u istoriji ovog festivala da je neki autor van Rumunije osvojio nagradu. Stojanoviću, koji je pozvan da lično primi priznanje ukazana je posebna čast da se na uvodnoj diskusiji o istorijskom stripu održanoj u regionalnoj skupštini Brašova obrati publici. Takođe, na zahtev organizatora predstavio je svog strip serijala „Vekovnici”, koji je inače i objavljen u Rumuniji. Nagrađeni strip je uz to izložen u dve paralelne postavke, od kojih se jedna nalazi u zgradi Regionalnog muzeja u Brašovu, koji je inače i zvanični organizator festival, a druga na glavnom gradskom trgu, tako da je najšira javnost u Brašovu bila u mogućnosti da ga vidi i pročita.

Inače, pre ovih priznanja, ove godine, na 18. Međunarodnom salonu stripa u Velesu u Makedoniji, predavač Leskovačke škole stripa Marko Stojanović osvojio je priznanje „Zlaten strip” za najboljeg strip scenaristu festivala i nagradu za umetnički izraz, učenica Škole stripa Anastasija Vidanović osvojila je, u starosnoj kategoriji osnovnih škola nagradu za najbolji strip stranog autora, a priznanjem za saradnju nagrađena je i Leskovačka škola stripa.

Dobitnici nagrada

Leskovačka škola stripa osvojila je sedam nagrada na Strip festivalima u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Rumuniji, stiglo je sedam nagrada za predavača Marka Stojanovića i polaznike Škole „Nikola Mitrović Kokan” ‒ Anastasiju Videnović, Andreja Stanojevića i Ivu Cvetković.

Autor: Danilo Kocić

Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://www.politika.rs/sr/clanak/490575/Nova-priznanja-za-Skolu-stripa-iz-Leskovca

Marko i Musa ponovo odmeravaju snage

“Vekovnici XI – Ljute rane” scenarista Marko Stojanović, grupa crtača; izdavač Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan”, Leskovac 2021.g.

   

“Vekovnici” su nesporni fenomen srpskog stripa s početka XXI veka. Uprkos svim teškoćama ovaj serijal stigao je jedanaestog numerisanog albuma odnosno 12. ukupno obzirom da postoji i nulti album! Svako ko iole prati ovdašnji strip svestan je izazova i nevolja koje nisu mogle da mimoiđu delo ovakvog obima – koje, usto, nije ni blizu svog okončanja. Serijali su u svetskim strip produkcijama pravilo a na ovdašnjim prostorima uspevaju sa promenjivim uspesima koje su uzrokovali mnogi činioci od onih na strani autora (serijali traže dugotrajnu koncentraciju i profesionalnu disciplinu koje mnogi ne mogu da poštuju) do (primarnijih) razloga na strani okruženja i izdavača: prevrtljivog državnog odnosa prema stripu koji je “izazivao” nepostojanje redovnog izlaženja publikacija, kratkog “trajanja” izdavačkih kuća, potom ratova i sankcija ali i kolebanja odnosno gubitka interesa čitalaca. Kontraverzni položaj serijala nije mimoišao ni “Vekovnike” koji su od 2007. g. do danas imali bezbroj problema ali postigli i zapažene uspehe. Zamišljeni kao strip serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku” pa (silom prilika i okolnosti) premešteni u albumski format uz sporadično/nekontinuirano pojavljivanje u periodici “Vekovnici” su ipak izgradili svoju “nišu” na domaćoj strip sceni koja se, na radost ljubitelja, istrajno popunjava novim izdanjima. “Spiritus movens” čitavog projekta je scenarista Marko Stojanovićkoji je, zahvaljući izuzetnoj energiji i entuzijazmu, osmislio priču, angažovao i za rad na albumima koordinisao preko 80 crtača i preuzeo na sebe aktivno medijsko predstavljanje projekta. Paralelno sa originalnim serijalim stvoren je i pobočni ”spin off” serijal, pod imenom “Beskrvni” (za sada u tri albuma). Stojanović je hrabro preuzeo iskustvo andergraund stripa - kolektivno crtanje stripa koje nije popularno u klasičnom stripu jer promena vizuelnog identiteta može doneti (više nego promena scenariste) gubitak publike navikle na određeni crtež. U “Vekovnicima”, pak, svoju verziju priče i glavnih junaka crtaju umetnici različitih grafizama; ova potencijalna slabost je postala vrlina i zaštitni znak serijala pa je eksperiment potvrdio svoju opravdanost.

Uporište serijala je prijateljstvo vampira Čena i prgavog besmrtnika Kraljevića Marka; oko ovog dvojca pletu se raznorazne zgode i nezgode: Markova ljubav sa besmrtnom amazonkom Aleom, Čenov sukob sa svojom vampirskom sabraćom, Markov sukob sa ostalim izdancima Kainovog soja (koji se ne trpe i međusobno tamane). Čen i Marko prihvataju zadatak koji im poveravaju tri maga (oni su blagosiljali Hrista) da čuvaju tajanstvenu mapu-ključ mogućeg smaka sveta; ali mapa interesuje mnoge, od psoglavaca, krstaša, vampira do same “vatre sveta”. Nakon mnogih avantura prijatelji potapaju mapu u severno more ali tu njihovim nevoljama ni izdaleka nije kraj. Marko biva zarobljen od svoje braće D’Artanjana i Kvazimodoa koji su voljni da mu se osvete jer je ubio Tila Ojlenšpigela ali ga Čen i Alea oslobađaju. Potom Čen odlazi svojim putem a par se, posle lepih trenutaka, rastura. Marko se vraća opijanju kao leku za tugu. Njegov i Čenov put će se ponovo spojiti u kući braće Grim koja je ulaz u svet nastanjem bićima iz mašte. Posle novih peripetija Marko opet “gubi” Čena i pada na zemlju koja se nama čini realnom.

Marko u “Ljutim ranama”, u krčmi sluša o velikim bitkama kod Trafalgara i Austerlica iz 1805.g. ali i o ustanku Srba protiv zuluma Turaka. Izbezumljen od besa on se, da bi oterao demone od sebe, napija i vraća u sopstvenu prošlost – u Kačanik 1395.g. Pošto se proneo glas da je kralj mrtav većina vojnika predala se novom gospodaru Musi. Marka će prepoznati samo poneki ali ga to neće sprečiti u pokušaju da povrati svoj grad. U toj borbi mu pomaže i uhoda Jazim koga je Bajazit poslao da smakne Musu jer se oteo od svog sultana. Susret sa Musom nije ovakav kakav je Marko očekivao jer je Marko na kolenima a Musa ga šalje u tamnicu govoreći da je poranio. Musa je takođe besmrtnik ali ne želi da ubije nekoga ko mu još nije ravan. Musa u dvoboju pobeđuje Marka i nabija na kolac a kad Marko ponovo oživi pušta ga da pobegne kako bi postao neko vredan da ga Musa ubije!

Povratak u junakovu prošlost je redovna pojava u serijalima i dozvoljava produbljivanje ličnosti ali i zapleta. “Vekovnici” ovim albumom otkrivaju Markovu ličnu istoriju utkanu u onu opštu, poigravajući se narodnim mitovima i prilagođavajući ih potrebama svoje “tajne istorije”. Priča je nabijena akcijom i neočekivanim obrtima i dokaz da se pogodbena stvarnost po začudnosti može nositi sa onom iz izmišljenih svetova. Ovaj album dinamično su iscrtali i montirali doajen Dragan Stokić Rajački, nešto mlađi Milorad Vicanović Maza i nove snage Milan Drča, Predrag Ginevski i Kristijan Darstar. Kao dodatak nosećem stripu štampana je šarmantna, crnohumorna kratka priča “Crna mačka, agent ravnoteže” iste autorske ekipe koja mami gorke osmehe.

“Vekovnici” su amalgam fantastike, misticizma i horora, pseudoistorijskog, avanturističkog i borilačkog stripa koja baštini najbolja iskustva ingenioznog “Vold Njutn Univerzuma” Filipa Hoze Farmera i “Lige izuzetnih džentlmena” Alana Mura. “Vekovnici” su postali samosvojan svet-univerzum koji će se, očito je, i nadalje širiti. Zaključimo da su “Ljute rane” prijatan obrt i dah svežine u serijalu koji i dalje uspešno intrigira i pleni pažnju stripoljubaca.

(„Dnevnik“, 2021)

Autor: Ilija Bakić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.stripvesti.com/

 

Deveta dimenzija: PARABELLUM #10

 Prije nekoliko dana stigao nam je i novi (opet) jubilarni i omiljeni strip magazin “Parabellum” broj 10 na sada već standardnih 300 stranica A4 formata sa koricama u boji. Mnoštvo stripova, tekstova, intervjua, novih i starih imena iz svijeta stripa… Nažalost, nismo mogli ubaciti sve stripove pristigle za ovaj broj, ali… poslije broja 10 slijedi broj 11, pa 12, pa… Jedno veliko HVALA ponovo ide svim autorima koji su nam ustupili svoje radove na objavljivanje potpuno besplatno!

U ovom broju objavljeni su sljedeći autori:

STRIPOVI:

Zoran Janjetov, Miro Mlađenović, Nebojša Stanić, Aleksandar Petrić, Predrag Ikonić, Dejan Stojiljković, Marko Stojanović, Zdravko Knežević, Milorad Vicanović, Aljoša Tomić, Simo Matavulj, Milan Mladić, Damir Čivrak, Željko Ivančić, Vlastimir Mandić, Srđan Salat, Miodrag Milanović, Dragan Pavasović, Jelena Jokšić, Vladimir Vesović, Mirko Čolak, Margareta Milenković, Ana i Sara Živković, Nenad Jović, Uroš Urošević, Stefan Krunić, Vukašin Mitrović, Jezdimir Dangić, Jovan Bratić, Vladislav Maljenović, Tatjana Smiljanić, Zoran Janković, Svetozar Obradović, Sabahudin Muranović, Goran Lojpur, Sanja Savić Milosavljević, Ivan Veljković, Dalibor Jakić, Dragomir Đorđević, Askanio Popović, Ivan Mijatović, Slobodan Borjanović, Goran Đukić, Iva Atoški, Srđan Kunarac, Miroslav Žarić.

TEKSTOVI:

Predrag Ikonić, Zdravko Knežević, Ilija Malović, Dejan Stojiljković, Zoran Pejić, Zoran Stefanović, Dušan Mladenović, Marko Stojanović, Ivan Veljković, Milan Milošević.

Zagor, Dubioza kolektiv i čarobna kokoš dolaze u Mostar

 

Mostar se proteklih godina pozicionirao kao jedna od nezaobilaznih stanica za ljubitelje devete umjetnosti, a ovogodišnje šesto izdanje Mostarskog strip vikenda s novim sadržajima uprkos nedaćama izazvanim korona virusom pokazuje da želje i ambicije za još bolja iskustva u Mostaru ne nedostaje.

Šesti, sada već tradicionalni, festival kojeg 2. i 3. oktobra u najvećem gradu na Neretvi organizira udruženje ljubitelja stripa MOSTRIP, biće do sada najveći s najvećim brojem gostiju iz cijelog svijeta i sa posebnim slasticama za sve ljubitelje “crtanih romana”.

Ono što je već sinonim za ovaj festival jesu posebni plakati koji autori učesnici crtaju, na kojim su njihovi “likovi” uklopljeni u poznata obilježja Mostara. A plan je, kaže Alen Jehja iz organizacijskog tima, da Mostarski strip vikend nastavi rasti iz godine u godinu i da svako novo izdanje ponudi još više razloga za povratak u Hercegovinu.

Prošla, pandemijska godina, poremetila je gotovo sve planirane događaje u svijetu, pa samim tim i Mostarski festival stripa. Da li će i ove godine biti uvedene posebne mjere ili će se MOSTRIP vratiti u svom starom formatu?

– Apsolutno kao i svi, i mi smo prošle godine biti u limitiranom izdanju prvenstveno zbog cijele COVID situacije. Ove godine se vraćamo u punom sjaju i punom kapacitetu, tako da ove godine imamo do sada rekordni broj gostiju na festivalu. Ukupno će 24 umjetnika iz regiona i svijeta biti gosti ovogodišnjeg Mostar strip vikenda.

Grad na Neretvi posjetit će 24 umjetnika iz svijeta stripa: Milorad Vicanović Maza, Zoran Herceg, Filip Andronik, Mirna Imamović, Lana Šator, Sabahudin Muranović Muran, Marko Stojanović, Jovan Ukropina, Dražen Kovačević, Darko Perović, Miroljub Milutinović Brada, Aleksa Gajić, Ana Milojković-Omi, Robert Solanović – Bob, Dalibor Talajić, Fran Strukan, Krešimir Biuk, Joevito Nuccio, Mauro Laurenti, Oscar Scalco, Marco Verni, Laura Zuccheri, Fernando Dagnino i Sebastien Philippe.

Također, počasni gosti festivala će biti ambasador Italije u Bosni i Hercegovini Marco Di Ruzza, zatim Jean-Christophe Thiabaud, savjetnik za kulturu i saradnju pri francuskoj Ambasadi i direktor Francuskog instituta u Bosni i Hercegovini.

Da li će ovogodišnji festival publici ponuditi nešto novo, što bi moglo dodatno skrenuti pažnju na strip generalno i na sam MOSTRIP?

– Ove godine definitivno bih izdvojio pored mnoštva aktivnosti i događaja promociju stripa “Dubioza kolektiv i čarobna kokoš”. Radi se o djelu izašlog iz ruku našeg poznatog ilustratora Filipa Andronika, a scenaristički od strane članova banda Dubioza kolektiv. Mislim da je ovo prvi slučaj da neki od muzičkih bendova izlazi sa nečim ovakvim kao što je strip u kojem su oni glavni likovi. O samom stripu i u kakve su avanture “upali” članovi banda Dubioza kolektiv možete više saznati na samom MOSTRIP vikendu gdje će biti realizovana i prva promocija ovog stripa. Imat ćete mogućnost da dođete do stripa sa autogramom članova banda i eksluzivnim posvetama kreatora stripa Filipa Andronika.

Ove godine čuveni Zagor obilježava svoj 60. rođendan. Da li će i Mostar na neki način učestvovati u tom jubileju?

– Da, ove godine obilježavamo 60 godina od trenutka kada su se sreli Sergio Bonelli i Gallieno Ferri koji su kombinujući svoje crtačke i scenarističke talente stvorili lik Patricka Wildinga, poznatijeg kao Zagor, koji je od tada pa sve do danas jedan od najpopularnijih likova iz stripova na ovim prostorima. Ovog vikenda na Mostar strip vikendu ćemo iskoristiti priliku da na adekvatan način obilježimo ovu važnu godišnjicu za sve ljubitelje stripa, a posebno za ljubitelje Zagora.

Pored tribina na ovu temu i izložbe crteža Zagora, imamo goste iz Italije koje su crtači Zagora i oni će biti sastavni dio tribina na ovu temu. Naravno, tu je mogućnost svim posjetiteljima da dođu do originalnog crteža Zagora ili nekog drugog lika iz Zagorovog svijeta. Naravno, prvi dan festivala ćemo imati i dodjelu nagrada polaznicima strip radionice “Zagore, sretan ti 60. rođendan”.

MOSTRIP ulazi u svoje šesto izdanje, čime se polako pretvara u tradicionalnu manifestaciju.

– Definitivno smo zauzeli značajno mjesto na mapi strip dešavanja u regionu, ali i šire. Plan je da rastemo iz godine u godinu i to uspijevamo do sada. Ne samo po broju gostiju nego i sa događajima sa kojima se trudimo da obogatimo vikend.

Vjerujem da ćemo uskoro biti primorani i promijeniti format koji sada imamo, a to je format sa dva dana festivala, jer kako imamo sve veći broj gostiju i događanja, nedostaje nam vremena da sve to uklopimo u samo dva dana.

Koji je cilj festivala i da li ste uspjeli u ostvarivanju tog cilja?

– Pored promocije stripa, kao umjetnosti koji je naravno osnovni cilj i čemu težimo svake godine, naravno da nam je i fokus na domaće stvaraoce i njihova izdanja koja uvijek trebaju dodatne promocije. Rekao bih da su nam glavni cilj djeca i to na način da ih upoznamo sa stripom, da dođu u prvi kontakt sa stripom, da kupe sebi prvi strip, da vide kako se kreira crtež od tačke A do tačke B. Nastojimo da probudimo inicijalno interesovanje i to gledam kao ulaganje u budućnost jer ako i jedan posto od djece koja posjeti festival postanu novi čitaoci – to je uspjeh.

Kao roditelj pronalazim se konstantno u problemu kako djecu odmaknuti od displaya mobitela, tableta, raznih formi igrica i slično. Svi smo primijetili kako su nam djeca postala nestrpljiva, budući da su navikla da sve što žele dobijaju odmah i sada. Jedna od stvari su i crtići ili igrice koje igraju. Budući da su im na YouTubeu dostupni u neograničenim količinama, djeca nemaju strpljenja ni da završe sa gledanjem jednog, nego već prilikom i manjeg pada koncentracije već prebacuju na drugi koji je ponuđen i to se neprestano dešava.

Strip, kao i knjiga, je medij koji ide u totalno suprotnom smjeru. Ako želiš da saznaš šta se dogodilo treba da ga pročitaš/pregledaš do kraja sa razumijevanjem. I to je ono što krucijalno nedostaje novim generacijama. Upravo mislim da je ovo recept kako pozitivno djelovati na razvoj djeteta. Je li lako? Sigurno nije, jer je video neupitno postao primarni mediji i znamo da je to nemoguće sustići sa “zastarjelim” medijima komunikacije, ali mislim da svi roditelji koji imaju iste dileme kao i ja mogu barem napraviti prvi korak, a to je upoznati djecu sa svim čarima stripa. A onda kao što sam rekao: ako i jedan posto bude uspješan, smatram da smo uspjeli.

Jedna od karakteristika MOSTRIP-a jesu i radionice za mlade. Da li će te radionice biti održane i ove godine?

– Naravno. Ove godine imamo strip radionicu koju će voditi naši umjetnici Midhat Mido Kapetanović i Filip Andronik. Tako da je to još jedan od razloga zašto ovaj vikend ljudi trebaju iskoristiti tako što će, sa djecom doći, i posjetiti nas.

Autor: Mario Pejović

Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://balkans.aljazeera.net/news/culture/2021/10/2/zagor-i-dubiozina-kokos-dolaze-u-mostar

„Vekovnici”: Marko i Musa ponovo odmeravaju snage

 

“Vekovnici” su nesporni fenomen srpskog stripa s početka XXI veka. Uprkos svim teškoćama ovaj serijal stigao je jedanaestog numerisanog albuma odnosno 12. ukupno obzirom da postoji i nulti album!

Svako ko iole prati ovdašnji strip svestan je izazova i nevolja koje nisu mogle da mimoiđu delo ovakvog obima – koje, usto, nije ni blizu svog okončanja.

Serijali su u svetskim strip produkcijama pravilo a na ovdašnjim prostorima uspevaju sa promenjivim uspesima koje su uzrokovali mnogi činioci od onih na strani autora (serijali traže dugotrajnu koncentraciju i profesionalnu disciplinu koje mnogi ne mogu da poštuju) do (primarnijih) razloga na strani okruženja i izdavača: prevrtljivog državnog odnosa prema stripu koji je “izazivao” nepostojanje redovnog izlaženja publikacija, kratkog “trajanja” izdavačkih kuća, potom ratova i sankcija ali i kolebanja odnosno gubitka interesa čitalaca.

Kontraverzni položaj serijala nije mimoišao ni “Vekovnike” koji su od 2007. do danas imali bezbroj problema ali postigli i zapažene uspehe. Zamišljeni kao strip serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku” pa (silom prilika i okolnosti) premešteni u albumski format uz sporadično/nekontinuirano pojavljivanje u periodici; “Vekovnici” su ipak izgradili svoju “nišu” na domaćoj strip sceni koja se, na radost ljubitelja, istrajno popunjava novim izdanjima. “Spiritus movens” čitavog projekta je scenarista Marko Stojanović koji je, zahvaljući izuzetnoj energiji i entuzijazmu, osmislio priču, angažovao i za rad na albumima koordinisao preko 80 crtača i preuzeo na sebe aktivno medijsko predstavljanje projekta. Paralelno sa originalnim serijalim stvoren je i pobočni ”spin off” serijal, pod imenom “Beskrvni” (za sada u tri albuma). Stojanović je hrabro preuzeo iskustvo andergraund stripa - kolektivno crtanje stripa koje nije popularno u klasičnom stripu jer promena vizuelnog identiteta može doneti (više nego promena scenariste) gubitak publike navikle na određeni crtež. U “Vekovnicima”, pak, svoju verziju priče i glavnih junaka crtaju umetnici različitih grafizama; ova potencijalna slabost je postala vrlina i zaštitni znak serijala pa je eksperiment potvrdio svoju opravdanost.  

Uporište serijala je prijateljstvo vampira Čena i prgavog besmrtnika Kraljevića Marka; oko ovog dvojca pletu se raznorazne zgode i nezgode: Markova ljubav sa besmrtnom amazonkom Aleom, Čenov sukob sa svojom vampirskom sabraćom, Markov sukob sa ostalim izdancima Kainovog soja (koji se ne trpe i međusobno tamane). Čen i Marko prihvataju zadatak koji im poveravaju tri maga (oni su blagosiljali Hrista) da čuvaju tajanstvenu mapu-ključ mogućeg smaka sveta; ali mapa interesuje mnoge, od psoglavaca, krstaša, vampira do same “vatre sveta”. Nakon mnogih avantura prijatelji potapaju mapu u severno more ali tu njihovim nevoljama ni izdaleka nije kraj. Marko biva zarobljen od svoje braće D’Artanjana i Kvazimodoa koji su voljni da mu se osvete jer je ubio Tila Ojlenšpigela ali ga Čen i Alea oslobađaju. Potom Čen odlazi svojim putem a par se, posle lepih trenutaka, rastura. Marko se vraća opijanju kao leku za tugu. Njegov i Čenov put će se ponovo spojiti u kući braće Grim koja je ulaz u svet nastanjem bićima iz mašte. Posle novih peripetija Marko opet “gubi” Čena i pada na zemlju koja se nama čini realnom.

Marko u “Ljutim ranama”, u krčmi sluša o velikim bitkama kod Trafalgara i Austerlica iz 1805, ali i o ustanku Srba protiv zuluma Turaka. Izbezumljen od besa on se, da bi oterao demone od sebe, napija i vraća u sopstvenu prošlost – u Kačanik 1395. Pošto se proneo glas da je kralj mrtav većina vojnika predala se novom gospodaru Musi. Marka će prepoznati samo poneki ali ga to neće sprečiti u pokušaju da povrati svoj grad. U toj borbi mu pomaže i uhoda Jazim koga je Bajazit poslao da smakne Musu jer se oteo od svog sultana. Susret sa Musom nije ovakakv kakav je Marko očekivao jer je Marko na kolenima a Musa ga šalje u tamnicu govoreći da je poranio. Musa je takođe besmrtnik, ali ne želi da ubije nekoga ko mu još nije ravan. Musa u dvoboju pobeđuje Marka i nabija na kolac a kad Marko ponovo oživi pušta ga da pobegne kako bi postao neko vredan da ga Musa ubije!

Povratak u junakovu prošlost je redovna pojava u serijalima i dozvoljava produbljivanje ličnosti ali i zapleta. “Vekovnici” ovim albumom otkrivaju Markovu ličnu istoriju utkanu u onu opštu, poigravajući se narodnim mitovima i prilagođavajući ih potrebama svoje “tajne istorije”. Priča je nabijena akcijom i neočekivanim obrtima i dokaz da se pogodbena stvarnost po začudnosti može nositi sa onom iz izmišljenih svetova. Ovaj album dinamično su iscrtali i montirali doajen Dragan Stokić Rajački, nešto mlađi Milorad Vicanović Maza i nove snage Milan Drča, Predrag Ginevski i Kristijan Darstar. Kao dodatak nosećem stripu štampana je šarmantna, crnohumorna kratka priča “Crna mačka, agent ravnoteže” iste autorske ekipe koja mami gorke osmehe.

“Vekovnici” su amalgam fantastike, misticizma i horora, pseudoistorijskog, avanturističkog i borilačkog stripa koja baštini najbolja iskustva ingenioznog “Vold Njutn Univerzuma” Filipa Hoze Farmera i “Lige izuzetnih yentlmena” Alana Mura. “Vekovnici” su postali samosvojan svet-univerzum koji će se, očito je, i nadalje širiti. Zaključimo da su “Ljute rane” prijatan obrt i dah svežine u serijalu koji i dalje uspešno intrigira i pleni pažnju stripoljubaca.

Autor: Ilija Bakić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.dnevnik.rs/kultura/naslovi/vekovnici-marko-i-musa-ponovo-odmeravaju-snage-26-09-2021

Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“: Ništa novo, opet nagrade u Velesu

Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ svoju prebogatu riznicu priznanja obogatila je sa još četiri nagrade na 18. Međunarodnom salonu stripa u Velesu u Makedoniju. U konkurenciji od oko 200 učesnika iz brojnih zemalja sveta, predavač Leskovačke škole stripa Marko Stojanović osvojio je međunarodno priznanje „Zlaten strip“ za najboljeg strip scenaristu festivala, kao i nagradu za umetnički izraz sa crtačima Kristijem Pakurarijem (Rumunija) i Igorom Krstićem za strip “Seča knezova” iz serijala “Vekovnici”. Učenica Škole stripa Anastasija Vidanović osvojila je u starosnoj kategoriji osnovne škole nagradu za najbolji strip stranog autora, a priznanjem za saradnju nagrađena je i Leskovačka škola stripa za svoje kolektivno učešće na festivalu. Leskovačka škola stripa dala je i dodatni doprinos festivalu u Velesu, jer se za vreme dešavanja festivala odigravala i međunarodna strip konferencija “CAN for Balkans” koji se realizuje uz podršku Evropske Unije kroz program Kreativna Evropa sa Konzorcijum partnera iz Albanije, Belgije, Makedonije, Rumunije i Srbije sa ciljem da olakša saradnju između umetnika i stručnjaka iz sveta istorijskog stripa na zapadnom Balkanu i Evropske unije. U sklopu tog programa delegacija Leskovačke škole stripa u sastavu Aleksandar Stamenković, Vladimir Trkulja, Mina Davić, Marijana Kostić i Marko Stojanović predstavljala je Srbiju na ovoj Međunarodnoj konferenciji, a Marko Stojanović je prezentovao je srpski strip pred publikom iz Španije, Belgije, Makedonije, Albanije i Rumunije.

Anastasija Videnović ide u osmi razred, a nagrada za najbolji strip stranog autora na festivalu u Velesu je samo još jedna u nizu.

„Odavno sam prestala da brojim nagrade. U školu stripa sam skoro osam godina. Od malena sam pokazivala talenat za crtanje, moji roditelji nisu znali da postoji neka škola gde bi taj moj talenat dodatno razvila, ali sam na preporuku jednog mog druga iz razreda, koji je već išao u ovu školu, došla da probam. I tako, on je vremenom odustao, ali ja nisam. Crtanje me je dosta zainteresovalo, tako da planiram i da nakon osmog razreda upišem Umetničku školu, smer grafičkog dizajnera. Najviše volim da crtam ljude i to mi nekako ide i najbolje od ruke. Trudim se da što više vežbam crtanje životinja, pošto mi to ne ide baš najbolje, zatim volim da crtam i prirodu… Preporučujem svima koji imaju talenat za crtanje da dođu i probaju, jer u Školi stripa može da se napreduje, nastavnici su dobri, uvek su tu da nam pomognu, zahvaljujući njima dosta napredujemo.“

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://jugpress.com/skola-stripa-nikola-mitrovic-kokan-nista-novo-opet-nagrade-u-velesu/

 

Marko Stojanović iz Leskovca osvojio „Zlaten strip“ u Velesu

 

Na 18. Međunarodnom salonu stripa u makedonsko gradu Velesu, održanom od  20-23. Avgusta, Marko Stojanović iz Škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ Leskovac osvojio je priznanje „Zlaten strip“ za najboljeg strip scenaristu festivala, kao i nagradu za umetnički izraz sa crtačima Kristijem Pakurarijem (Rumunija) i Igorom Krstićem za strip “Seča knezova” iz serijala “Vekovnici”.

Na istom strip festivalu učenica Škole stripa Anastasija Vidanović osvojila je u starosnoj kategoriji osnovne škole nagradu za najbolji strip stranog autora, a priznanjem za saradnju nagrađena je i Leskovačka škola stripa za svoje kolektivno učešće na festivalu.

Na ovaj način Škola stripa nastavila je nezvaničnu tradiciju da na svakom od festivala u Velesu osvoji po nekoliko nagrada, pa tako vitrine sa priznanjima u Leskovcu krasi više desetina stripa nagrada iz Makedonije.

Leskovačka škola stripa dala i dodatni doprinos festivalu u Velesu.

Za vreme dešavanja festivala u Velesu se, naime, odigravala i međunardona strip konferencija “CAN for Balkans”, koji se realizuje uz podršku Evropske Unije kroz program Kreativna Evropa sa Konzorcijum partnera iz Albanije, Belgije, Makedonije, Rumunije i Srbije sa ciljem da olakša saradnju između umetnika i stručnjaka iz sveta istorijskog stripa na zapadnom Balkanu i Evropske unije.

U sklopu tog programa delegacija Leskovačke škole stripa u sastavu Aleksandar Stamenković, Vladimir Trkulja, Mina Davić, Marijana Kostić i Marko Stojanović predstavljala je Srbiju na ovoj Međunarodnoj konferenciji, a Marko Stojanović je nakon prezentacija u Tirani i Draču ovog puta i u Velesu prezentovao je srpski strip pred publikom iz Španije, Belgije, Makedonije, Albanije i Rumunije.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://jugmedia.rs/marko-stojanovic-iz-leskovca-osvojio-zlaten-strip-u-velesu/

Vekovnici #11 - Ljute rane

Izdavač: Samostalno izdanje autora

Godina izdavanja: 2021

Serijal: Vekovnici

Scenario: Marko Stojanović

Crtež:Dragan Stokić Rajački | Kristijan Darstar | Milan Drča | Milorad Vicanović | Predrag Ginevski

Naslovna strana: Blaž Porenta

Broj originalne edicije: 11

Jezik: Srpski

Zemlja: Srbija

Format: 200 x 280 mm

Povez: Meki povez

Broj strana: 64

Boja: Kolor

 

Izbor domaćih stripova iz 2020.

Već desetak godina pišem početkom godine izbor stripova iz Srbije za vebsajt Pola Graveta (Paul Gravett) i rubriku Internacionalne perspektive. Gravet je ugledni engleski stripski kritičar, istoričar, kustos izložbi i direktor festivala u Londonu, i čast je biti deo internacionalne ekipe koja piše za njega o stripovima iz zemalja sa svih strana sveta.

Imao sam takođe čast da pisem izbor stripova sa područja bivše Jugoslavije za Gravetovu knjigu 1001 strip koji morate da pročitate pre nego što umrete (1001 Comics You Must Read Before You Die, „Cassell Illustrated“, 2011). Originalno sam bio ponudio za ovu antologiju 30 stripova sa ex-YU područja. Ipak, Gravet je, zbog limitiranog broja stripova iz celog sveta, na kraju uvrstio samo šest stripova, po njegovom ko­načnom izboru.

Tako se zbog mog malog doprinosa, kao i značajnog rada drugih, može čuti o našim stripovima u svetu, a naše izdavaštvo sve istrajnije objavljuje i domaće autore. Mislim da je naša stripska umetnička produkcija, sa tridesetak autora koji rade za strane izdavače i tridesetak autora koji objavljuju u zemlji, sa preko 200 objavljenih stripskih knjiga godišnje od strane oko 20 izdavača, značajna oblast umetničkog i ekonomskog delovanja i brend Srbije, i potrebno je još samo da Ministarstvo kulture to sagleda i poboljša svoj odnos prema stripu.

Moj izbor domaćih stripova je naravno subjektivan, tako da sam ovaj izbor za Graveta ponavljao kod nas samo na specijalizovanom sajtu „Strip vesti“ i ovo je moj prvi pokušaj da sa ovim izborom ukažem širokoj Politikinoj publici na bogatstvo domaćih stripskih autora.

Reprinti iz naše stripske baštine:

Lijanko, Mijatovića i Vukojeva, „Forma B”, je popularna srpska verzija humorističkog Tarzana, objavljivanog u periodu 1982-88; Legija nepromočivih, od Željka Paheka, “Forma B”, je zbirka priča naučne fantastike, sa neuobičajenim humorom za ovaj žanr; Švindleri, Milosavljevića i Milutinovića, „System Comics”, su sakupljene priče iz perioda 1992-94, koje pokazuju vitalnost srpske stripske scene tokom rata u Jugoslaviji.

Nastavljeni serijali:

Vekovnici Inegral 1, od scenariste Marka Stojanovića i grupe crtača, „Marko Stojanović”, je saga o Marku Kraljeviću i kinezu Čenu, sa dodatkom raznih bića iz mitologije i literature, pri čemu je ovo prvi integral serijala, sa ponovo urađenom prvom knjigom; Linije fronta 9, sa više autora, „System Comics”, su kratke priče iz Prvog svetskog rata.

More je bilo mirno • Tanja Stupar Trifunović, scenario, i Tatjana Vidojević, crtež • „Besna kobila”

Ovo je eligična i dirljiva priča o uspomenama, osećanjima, patnjama i kajanjima, ispričana od strane ženskog pripovedača. Puno toga se dešava iza ovih prividno mirnih i misaonih crteža, a u vezi sa delikatnom glavnom junakinjom. To je pre svega tužna ljubavna priča, ali takođe i razmišljanja o ocu, o prošlosti i sadašnjosti. To je takođe i impresivan, zajednički rad dveju dama, Tanje Trifunović (1977), pisca, i Tatjane Vidojević (1979), umetnice.

Medjugroblje • Zoran Penevski, scenario, i Zvonimir Vidić, crtež • „Modesty stripovi”

Zoran Penevski, iskusni i nagrađivani pisac i scenarista, i Zvonimir Vidić, vajar, čiji je ovo prvi grafički roman, su hrabri i originalni. Mi smo uvučeni u kompleksnu priču o mladom vajaru, njegovim dilemama o umetnosti, ženama i životu samom. Svaki prizor je obojen uljanim bojama i okruženi ovim slikarskim platnima imamo osećaj da su autori, bez ikakve rezerve, otvorili najintimnije delove svoje duše upravo za nas.   

Prokleto igraliste • Aleksandar Petrikanović • „Besna kobila”

Ovaj strip ide stopama veoma neobičnih stripova kao što su Frenk (Frank, Jim Woodring) i Zipi (Zippy the Pinhead, Bill Griffit), od strane umetnika koji iskazuje u svom prvom grafičkom romanu potpuno formirani crtački izraz i determinisanu naraciju. Priče su o Čarobnjaku, mističnom biću, koji živi u fantastičkom okruženju gde su ljudska bića zakačena uzicom za nevidljivo nebo iznad njih. Dogadjanju su nadrealna, ali sa jasnim referencama prema našem svetu i ljudskim stanjima.   

Orudje delanja • Biljana Djurdjević • „Besna kobila”

Ova knjiga, horizontalne orijentacije, izvanredno je oslikana od strane poznate srpske slikarke Biljane Đurđević (1973). Čak i srpsko Ministarstvo kulture, koje minimalno podržava stripove, nije moglo da odoli a da ne podrži delimično finansijski ovu knjigu. Đurđević, u ovoj vizuelno očaravajućoj knjizi, analizira poziciju čoveka u modernom društvu, indoktriniranog medijima i ograničenog željom za sticanjem i trošenjem. Ova knjiga je krik za individualno protiv kolektivnog, za ljudske vrednosti protiv proizvodnje i potrošnje.

Technotise: Edit i ja • Aleksa Gajić • „System Comics”

Poznati stripski umetnik i ilustrator Aleksa Gajić (1974), počeo je sa stripovima kao što su Technotise, napisan od strane Darka Grkinića, i Bič božji, francuske scenaristkinje Valeri Manzan (Valérie Mangin). Gajić je nastavio sa terapeutskim ilustracijama, crtežima iz svoje mašte, koji su mu pomagali da sačuva sopstvenu prisebnost. Godine 2009, režirao je i animirao prvi dugometražni film u Srbiji - Technotise: Edit i ja. Deset godina kasnije, na nagovor prijatelja, Gajić i njegov tim odlučili su da naprave grafički roman sa sekvencama iz crtanog filma. Ovo je uspešno ostvareno u ovoj knjizi, o Edit i njjenim prijateljima u Beogradu u nekoj bliskoj budućnosti. Tu ima puno osećanja i situacija koje razumemo i koje su veoma slične našem sadašnjem životu, ali otvara se i problem odnosa prema robotima ili veštačkoj inteligenicji (AI - Artificial Intelligence), čije socijalne i moralne probleme tek počinjemo da osećamo u sadašnjosti.

Zelenbaba • Vladimir Pajić • „Makondo”

Ako smo već pomenuli terapeutsko stvaranje, onda je ova knjiga upravo terapija koja nam je potrebna u ovim kompleksnim vremenima. Ove dve priče talentovanog Pajića (1989), koncept umetnika, ilustratora i sada vizuelnog pripovedača, donose nam crtež lepe linije sa zdravim humorom, pričom u stihovima (prva priča), narodnim praznoverjima i misterijama, neobičnim karakterima, i, iznad svega, raspoloženi i pozitivni stav prema životu, Bogu i Đavolu.   

Gorski vijenac • Geza Šetet i Miodrag - Mikica Ivanović, crtež, P P Njegoš, poema • „Forma B”

Ovo je uspešna adaptacija, u formi sekvencijalne umetnosti, poeme vladara, vladike, filozofa i pesnika Petra II Petrovića Njegoša iz Crne Gore. Knjiga je prvi put objavljena 1847. i kompletno je napisana u desetercu. Priča je bazirana na navodno istorijskom događaju sa početka 18. veka - masovne egzekucije Crnogoraca koji su prešli u muslimansku veru. Međutim, poema je mnogo više od toga. To je traktat o politici i ideologiji, o borbi za slobodu, pravdi i dostojanstvu. Poema nije više u obaveznoj školskoj lektiri ni u Srbiji ni u Crnoj Gori, delom zbog starinskog jezika (jedna od prvih knjiga koja je koristila jezik Vuka Karadžića), a delom iz političkih razloga. Tako da je ovaj monumentalni napor autora, ali i celog tima „Forme B”, retka prilika za nove generacije da sagledaju ovu peomu, u formi vizuelne naracije, i nauče po nešto o istoriji, tradicionalnim moralnim vrednostima, narodnim mudrostima i poslovicama.

Živojin Tamburić

London, mart 2021.  

[Tekst je objavljen kod Gravetta, na engleskom, i u Politikinom kulturnom dodatku od 6. marta 2021]

Tekst preuzet sa sajta stripvesti.com

Strip revija #90

 

Velikani hrvatskog stripa: VLADIMIR DELAČ

SVEMIRKO

MARINA: Tajna pustog otoka

Scenarij: Marcel Čukli

VIKI I NIKI: Duboko pod zemljom

DAVOR

ZGODE I NEZGODE IVICE BUCKA

VJEKOVNICI: Pepeo, 1. dio

Scenarij: Marko Stojanović · Crtež : Milorad Vicanović Maza, Daniel Atanasov · Boja: Ozren Miždalo, Ivan Šainović

IZMAKNUT IZ STVARNOSTI

Scenarij: Archie Goodwin· Crtež : Al Williamson

TATICA: Obiteljske tajne

Autor: Nob

PEANUTS

Autor: Charles Schulz

USPEH LESKOVAČKE ŠKOLE STRIPA: „Vekovnici“ po šesti put na top listi najboljih stripova sveta

 

BRITANAC Pol Gravet, vodeći autoritet na polju stripa i autor poznate knjige „1001 strip koji morate pročitati“, svrstao je serijal „Vekovnici“ - „Život i smrt“ u izbor najznačajnijih strip naslova na svetu koji su objavljeni prošle sezone.

Gravet svake godine sastavlja ovu top listu na kojoj su se „Vekovnici“ našli po šesti put odnosno najčešće u odnosu na bilo koji drugi domaći strip naslov.

Scenarista serijala „Vekovnici“, koji izlazi od 2007. godine, je Marko Stojanović, predavač u leskovačkoj Školi stripa „Nikola Mitrović Kokan“, a na najnovijem izdanju su radili njegovi učenici Marko Nikolić i Denis Dupanović kao i mnogi drugi crtači od Dejana Nenadova i Vladimira Aleksića do Tihomira Čelanovića i Radomira Izgarevića.

- Ovo izdanje pratile su izložbe u Varvarinu i Trsteniku, a album je, pre objavljivanja u Srbiji, premijerno čitala publika u regionu odnosno u Hrvatskoj, Rumuniji i Severnoj Makedoniji. Jedan od najvećih domaćih strip teoretičara Slobodan Ivkov rekao je da je ovaj strip „fenomen do sada neviđen u domaćem stripu“ jer se radi o prvom rimejku albuma u istoriji srpskog stripa – navodi Marko Stojanović.

O uspehu „Vekovnika“ još kaže da je zadovoljstvo veće što su „ kao deo svetske strip elite“ ovoga puta prepoznati i njegovi učenici.

- Teško da postoji veća čast za bilo kog učitelja od toga da takav autoritet, kao što je Pol Gravet, kaže da su njegovi učenici stasali u strip crtače prvog reda i to u svetskim okvirima – dodao je Stojanović.

Na serijalu „Vekovnici“ do sada je radilo više od 200 autora sa prostora Balkana kao i iz Rusije, Nemačke, Turske, Slovačke i Brazila, a osim u zemljama regiona objavljivan je i u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Češkoj i Velikoj Britaniji.

Autor: I.Mitić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta novosti.rs

https://www.novosti.rs/kultura/vesti/966030/uspeh-leskovacke-skole-stripa-vekovnici-sesti-put-top-listi-najboljih-stripova-sveta

Strip revija Večernjeg lista #86

 

VELIKANI HRVATSKOG STRIPA: Čarobna svjetiljka

Crtež: Julio Radilović – Jules · Scenarij: Zvonimir Furtinger

Julesov “kralj maske”

“Herlock Sholmes” Julija Radilovića Julesa i Zvonimira Furtingera, objavljen u ovom broju Strip revije Večernjeg lista, zorno demonstrira umijeće jednog od najboljih domaćih strip-autora.

Za nekoga će se možda odluka o tiskanju grotesknog stripa Herlock Sholmes činiti nepodobnom za predstavljanje autora koji je najširoj publici poznatiji kao “ozbiljan” crtač (serijala recimo poput “Kroz minula stoljeća”, “Kapetan Leši”, “Afričke pustolovine” ili “Partizani”) no duhoviti prijevod popularnog lika Sir Conana Doylea na stripovni medij spada u sam vrh Radilovićeve produkcije.

“Herlock Sholmes” je nastao još 1957. godine, gotovo slučajno, kazat će Radilović, iz jedne lucidne ideje scenarista (najčešćeg Radilovićeva suradnika) Zvonka Furtingera o fabuloznom detektivu, majstoru prerušavanja, koji uz pomoć pribora smještenog u maloj crnoj torbici (ideja Julesove supruge Zdenke koja je postala njegovim zaštitnim znakom) može uzeti doslovno svako obličje.

Kako je u to vrijeme Radilović za redakciju Plavog vjesnika već radio čitavu seriju stripova (“Kroz minula stoljeća”, “Izviđačke pustolovine”, “Kapetana Lešija” – po filmu Žike Mitrovića, “Istraživača Tibora Sekelja”, “Dina Kola” …) projekt “Herlocka Sholmesa” morao je pričekati sve do 1966. godine kada u “Plavcu” izlazi prva epizoda “Kralj maske”. Za Plavi vjesnik Radilović i Furtinger su u idućih šest godina priredili još šest Herlockovih strip-avantura, epizode “Bijeg mrtvaca”, “Otmica”, “Baskervilski duh”, “Nana Sahib”, “Na dvoru kralja Artusa” te “Kralj džungle”. Predzadnja epizoda Herlocka Sholmesa “Sedam Artura i još jedan” izvorno je tiskana u starom izdanju “Strip arta”, dok je posljednja epizoda “Sholmesa” premijerno objavljena mnogo godina kasnije u američkom magazinu Cartoonist Profiles (epizoda je naslovljena “Čarobna svjetiljka”) koju objavljujemo u ovom broju.

“Čarobna svjetiljka” na najbolji mogući način demonstrira ne samo šarm “Herlocka Sholmesa” kao jednog od najupečatljivijih likova čitavog pandemonija grotesknog (karikaturalnog) stripa poslijeratne produkcije, već i sve kvalitete Julesova osebujnog crtačkog stila te Furtingerove scenarističke lucidnosti. Radilović, poznat kao racionalan, “čist” crtač bez ijednog suvišnog detalja (premda mu je autentičnost detalja i pedantnost gotovo zaštitni znak) upravo u “Herlocku Sholmesu” pokazuje sve svoje nesumnjive kvalitete. Dinamična izmjena rakursa, nadahnuta rješenja unutar sličice-kadra, majstorstvo u postavljanju “okružja” za željeni prizor bilo da je riječ o interijeru (čega u “”Čarobnoj svjetiljci”” ima napretek) ili scenama na otvorenom, karakterizaciju likova … sve je to postignuto na krajnje funkcionalan način. Dakako, ne treba zaboraviti ni Furtingera koji se u scenariju za epizode “Herlocka Holmesa” koristi postupkom sličnim onome Goscinnyja u “Asterixu”. Jer, ne samo da je na duhovit način revidiran jedan veliki mit, mit o detektivu Holmesu, već se (slično putovanjima Asterixa u različite zemlje i poigravanja sa stereotipima njihovih karakteristika) koristi svaka prilika za reviziju ili pak duhovito podcrtavanje inih stereotipa ili najopćenitijih mjesta poput, recimo, fame o škrtosti Škota.

Riječju, “Herlock Sholmes” i epizoda “Čarobna svjetiljka” divna su prilika za upoznavanje s bar jednom stranom stripovnog opusa jednog od najboljih domaćih majstora “devete umjetnosti”.

Zlatko Gall

VJEKOVNICI: Prah, 1. dio

Scenarij: Marko Stojanović · Crtež: Milorad Vicanović Maza · Boja: Dejan Sedlan

MALOBROJNI I UDALJENI

Scenarij: Bruce Jones · Crtež: Al Williamson

ROMEO BROWN: Muljatori, 1. dio

Scenarij: Peter O’Donnel · Crtež :Jim Holdaway

ŠIC-MIC

Autor: Walter Neugebauer

TATICA: Obiteljske tajne

Autor: Nob

PEANUTS

Autor: Charles Schulz

Vekovnici - Život i smrt

 

IZDAVAČ

Samizdat

BROJ

1

SCENARIO

Marko Stojanović

CRTEŽ

Vladimir Aleksić

Srđan Nikolić - Peka

Denis Dupanović

Marko Nikolić

Borivoje Grbić

Aleksandar Sotirovski

Dejan Nenadov

Tihomir Čelanović

Radomir Izgarević

NASLOVNICA

Dalibor Talajić

BROJ STRANICA

134

(Ne)slavni kraj najboljeg lažova na svetu...

“Vekovnici X - Baron i Teror” Marka

  Stojanovića i drugih; izdavač Udruženje

  ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović

  Kokan”, Leskovac 2019.

Strip serijal “Vekovnici” u prvoj godini druge decenije postojanja beleži novi album, deseti po numeraciji - u izdanju Udruženja ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan”, Leskovac 2019. (u stvari, reč je o jedanaestom albumu po redu pošto postoji i “nulti album”). Za znalce domaćih strip (ne)prilika ovo je istinski fascinantna činjenica jer takav kontinutet stvaranja (što pisanja scenarija što koordinacije par stotina crtača) i objavljivanja nije lako postići ni u stripu naklonjenim sredinama a kamoli u zemlji Srbiji. Ipak, za Marka Stojanovića, koji je zahvaljujući vanrednoj snazi i fanatičnoj upornosti, serijal smislio i kroz bezbrojne “staze i bogaze” uveo u drugu deceniju postojanja, “nemoguća misija” očito ne postoji. Istorija ovdašnjeg stripa (u raznim inkarnacijama Jugoslavije i u Republici Srbiji) beleži kraće ili duže strip serijale ali je reč o - izuzecima; domaće strip pravilo kaže da se stripovi teško pojavljuju a (o)lako nestaju “zahvaljujući” svakojakim okolnostima, od društvenih (šund tržišni maltretman stripa, akademistički prezir, ratovi, sankcije, hiperinflacija), preko nestalnih izdavačkih kuća do nerešenog profesionalnog statusa autora. Ni “Vekovnike” prilike nisu mazile: zamišljeni su kao serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku” (kao najstabilnijem izdanju koja objavljuje stripove) pa silom neprilika i nerazumevanja premešteni u albumski format uz sporadično pojavljivanje u periodici. Usput su se “Vekovnici” čak i “razgranali” u “spin off” serijal “Beskrvni”. Rečju, “Vekovnici” su postali samosvojna kategorija na savremenoj nam strip sceni.

Serijal ima nekoliko uporišta: prijateljstvo (vampira Čena i prgavog, alkoholu sklonog, besmrtnika Kraljevića Marka), bratsku mržnju i sukob (Čena sa vampirskom sabraćom, Marka sa izdancima Kainovog soja, koji se ne trpe i međusobno tamane), ljubav (Markovu strasnu ljubav sa amazonkom Aleom). Zadatak koji su Čen i Marko prihvatili na početku priče - da čuvaju tajanstvenu mapu-ključ mogućeg smaka sveta - vodi ih kroz niz sukoba sa onima koji bi da se dokopaju mape (psoglavaci, krstaši, vampiri…). “Oslobađanje” od mape nije (naravno) kraj nevoljama. Dvojac kroz prolaz u drugu dimenziju stiže u zemlju čuda kojom se šetaju akteri bajki i priča, od Kapetana Kuke i gusara u letećem jedrenjaku, belog zeca sa satom, kralja i kraljice (sa pripadajućim vojnicima) iz “Alise u zemlji čuda”, Tila Ojlenšpigela (koji liči na Robina Huda) do Limenka, Strašila i Lava iz “Čarobnjaka iz Oza”... Posle urnebesnih jurnjava Markose sukobljava, na život i smrt, sa KapetanomKukom koji je ustvari moćni, zli besmrtnik-vukodlak koji će, zahvaljući neopreznosti Čena (bačenog u ponor) i Marka, ući u naš svet s namerom da ga pokori! Marko sa brodom pada s neba u duboki klanac odakle - na početku ovog albuma - stiže u planinskom seoce i tu biva angažovan da seljane oslobodi terora strašnog barona koji je  zauzeo - krčmu. Marko se slaže da je to nehumano i odlazi da barona onesposobi (nanošenjem teških telesnih povreda a možda i ubistvom). No, ispostavlja se da je pomenuti baron glavom i brčićima baron Minhauzen koji (pošto je star i nemoćan) predlaže da se nesporazum reši dvobojem - u pripovedanju sopstvenih zanimljivih doživljaja!

Slede dva kruga pripovedanja. Baronovi doživljaji (boj sa besnim psom i neverovatna pobeda nad Turcima), ma koliko groteskni u svojoj bezgraničnoj narcisoidnosti i samoljublju, zaostaju za Markovim pričama (o borbi sa moćnim Dakarom pre 200 godina te o ljubavi i bolnom rastanku sa Aleom). Čini se da se desilo nemoguće - da je baron izgubio - ali pre proglašenja pobednika pojavljuje se, glavom, bradom i mačem, Dakar (koji nije umro već bio zaleđen) nameran da se, pošto usput ubije barona, razračuna sa Markom. Ipak to mu ne uspeva pa Marko odlazi sa bojnog polja a baron, iako na samrti, trijumfalno konstatuje da je Marko pričao istinu što znači da je on, baron, i dalje “najbolji lažov na sve…” Baron ostaje hvalisavac do poslednjeg daha a istina (opet) gubi od masnih laži.

Priča je svojevrsna “stilska vežba” na poznatu temu sa nizom duhovitih dosetki i apsurdnim krajem koji čitavoj postavci daje neočekivano značenje. Stojanović, na veliko zadovoljstvo čitalaca, nastavlja svoja poigravanja mitologijom, fantastikom, istorijom, literaturom i popularnom kulturom gradeći alternativnu/paralelnu stvarnost utemeljenju na duhovnoj baštini čovečanstva; njegovo se delo time nadovezuje na dela Filipa Hoze Farmera (njegov  ingeniozni “Vold Njutn Univerzum”) i “Ligu izuzetnih džentlmena” Alana Mura. Ostajući takođe dosledan svom maniru “vizuelizacije” priče od strane nekoliko autora Stojanović je u ovom albumu sarađivao sa crtačima Stevanom Subićem, Bojanom Debenakom, Bojanom Vukićem, Borislavom Maljenovićem, Milanom Jovanovićem i Ivanom Šainovićem dok je crteže kolorisao Aljoša Tomić. Dodajmo da album sadrži i kratku priču o ranim avanturama Amazonke-ratnice Alee što može biti još jedan krak univerzuma “Vekovnika” a da je autor predgovora poznati SF pisac Dragan R. Filipović.

“Baron i Teror” su u postojeći amalgam “Vekovnika” (parodijskog odmaka i karikiranja fantastičkog, misticizma i horora, pseudoistorijskog, pustolovnog i borilačkog stripa) dodali novi dopadljivo-veseli segment, potvrđujući svežinu i vitalnost serijala koji je već postao reper-etalon za ovdašnje strip stvaraoce i čitaoce.

(„Dnevnik“, 2019)

Autor: Ilija Bakić

Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com

http://www.stripvesti.com/