Ali ovaj penzioner je Marvel komiks, koji slavi rođendan i poput Kapetana Amerike - borio se u Drugom svetskom ratu - ne stari kao svi mi ostali.
Marvel je objavio prvu svesku stripa 1939. godine, a danas je jedno od najvećih imena u industriji zabave.
Nedavni filmovi kao što su Kapetan Marvel i Osvetnici: Kraj igre zaradili su na svetskim blagajnama po više od milijardu dolara.
Što nije loše za kompaniju koja se devedesetih našla pred bankrotom.
'Falični heroji'
U ranim danima, Marvel je bio poznat kao Tajmli komiks i objavljivao je superheroje kao što su Podmorničar, podvodni avanturista koji je i danas prisutan u stripu, i Ljudska baklja - rana verzija lika koji će postati deo Fantastične četvorke.
Ali tek je šezdesetih zaista počeo da ostavlja trag.
„Do tog trenutka supeheroji već su bili prisutni decenijama", kaže za Radio 1 Kris Marej, profesor studija stripa na Univerzitetu u Dandiju.
„Betmen, Supermen i Čudesna žena već su bili sa nama toliko dugo i bili su neka vrsta stare garde."
Ta tri lika objavljuje DC komiks, jedan od „Velike dvojke" i još uvek najveći Marvelov rival danas - iako postoje i mnogi drugi manji izdavači.
„Marvel je šezdesetih stvorio drugačiji dijapazon junaka koji su bili više poput običnih ljudi, pravi falični heroji."
„Likove kao što su Spajdermen ili Hulk motivisali su osećaj krivice ili bes."
Nakon što stekne paukolike moći, Piter Parker odlučuje da ne zaustavi pljačkaša koji, nekoliko trenutaka kasnije, ubija njegovog ujaka. Kad Brus Bener postane Hulk, to je zato što ga obuzme toliki bes da više ne može da kontroliše veliko zeleno čudovište u sebi.
Ali Marvelovi likovi i priče trudili su se da postignu više od pukog osećaja identifikacije među čitaocima. Oni su i odražavali društvene promene koje su se odigravale u Americi.
„Stavljen je naglasak na prilično važna pitanja toga vremena, pitanja društvene pravde, borbe protiv predrasuda", kaže Kris.
„Likovi kao što su Iks-men i Crni Panter suprotstavljali su se predrasudama u duboko podeljenoj zemlji."
Iks-men, omraženi zbog moći sa kojima su rođeni i nad kojima nemaju kontrolu, doživljavani su kao metafora za predrasude protiv manjinskih grupa kao što je LGBT zajednica.
Crni panter, prvi crni superheroj koji se pojavio u mejnstrim američkom stripu, smatra se da je bio inspirisan Pokretom borbe za građanska prava u Americi. On je prvi put predstavljen u svesci Fantastične četvorke iz 1966. godine.
Tokom dugih decenija, Marvel se oduvek trudio da bude relevantan. Jedna od njegovih najslavnijih naslovnica (objavljena 1941. godine) prikazuje Kapetana Ameriku kako pesnicom udara Adolfa Hitlera u lice.
Poslednjih godina, uveo je više likova koji predstavljaju različitosti, poput prvog crnog Spajdermena, Majlsa Moralesa, i Miz Marvel (Kamala Kan), prvog muslimanskog lika koji ima vlastiti serijal u Marvelu.
„Ovi noviji likovi unose dašak svežine u superherojski žanr u celosti", kaže Kris.
„Oni su počeli da redefinišu šta znači biti superheroj u 21. veku, na sličan način na koji su junaci koje je Marvel prvi put predstavio ranih šezdesetih delovali kao dašak svežine u to vreme. Oni izgledaju kao da osporavaju konvencije i stereotipe."
Tu su i likovi kao što je Hulkling i Vikan - obojica članovi Mladih osvetnika - koji su u gej vezi, kao i članica Iks-mena Dast, koja je iz Avganistana i nosi hidžab.
Do sada se ovi raznovrsni likovi nisu pojavili u Marvelovom izdanju na velikim ekranima, ali postoje planovi da se Kamala Kan dovede na male ekrane u vlastitoj TV seriji na Diznijevom novom striming servisu.
A tu je i Devojka veverica, bucmasta studentkinja kompjuterskih nauka koja ima rep, može da pregrize drvo i kontroliše armiju glodara.
Dorin Grin prvi put se pojavila još 1991. godine da bi na kraju 2014. godine dobila vlastiti serijal, Nepobediva Devojka veverica.
„Na neki način rad za Marvel bolji je nego što sam se nadala, zato što je Devojka veverica bio neobičan naslov od koga niko nije imao prevelika očekivanja. Nije postojalo mnogo pravila", kaže Erika Henderson, koja je nacrtala prvih 37 brojeva.
„Mislim da se mnogim ljudima dopalo da vide junakinju koja ne izgleda kao tradicionalni superheroj."
„Nisam se trudila da stvorim junakinju koja se bori protiv tlačenja vlastitim izgledom, bilo je to bukvalno samo uvođenje lika koji je neobičan i koji ne izgleda kao superheroj."
Kris smatra da su Marvelovi najveći trijumfi poticali upravo od likova kao što je Devojka veverica, koji su pomalo drugačiji ili „autsajderi".
A to je nešto što je ostavilo traga na čitaoce poput Seba, koji ima 26 godina i prvi put se primio na Marvelove stripove kad se kao mlađi dokopao sveščice stripa Vulverin protiv Dedpula.
„I sam sam pomalo bio neprilagođen kao dete", kaže Seb.
„Čitanje mi baš ne ide od ruke. Ali uživao sam u stripovima, jer su mi pružali onaj tip vizuelizacije kakav mi je bio potreban u glavi. Način na koji vidim stvari upravo je kako bi to izgledalo u stripu."
'Bilo je lakše pobeći u Marvelov svet'
Upravo je Dedpul - koji koristi ružne reči i često se obraća direktno čitaocu umesto drugim likovima sa kojima deli stranicu - bio taj sa kojim se Seb najviše poistovetio.
„Sve je nekako imalo smisla. Bio je to svet koji sam razumeo, za razliku od sveta u kom sam živeo. Bilo je mnogo lakše naprosto pobeći u Marvelov svet."
'Stripovi su bili strašno precenjeni'
Ali taj svet mogao je zauvek da nestane kad je Marvel devedesetih naišao na finansijske probleme.
„Strip industrija bila je godinama strašno precenjena", kaže Kris.
„Strip kolekcionari kupovali su više primeraka istog broja, verujući da će im cena skočiti za 10-20 godina, pa su odlučili da ulože novac."
Broj 16 Amejzing fentezija iz 1962. godine, u kom se prvi put pojavljuje Spajdermen, jednom je prodat za 1,1 milion dolara, a prvo pojavljivanje likova kao što su Iks-men, Ajronmen i Neverovatni Hulk prodata su za stotine hiljada dolara.
Ali to nije bio slučaj sa stripovima štampanim devedesetih, zato što je Marvel - i druge kompanije - štampao milione primeraka svojih naslova.
Ponovno pokretanje serijala Iks Men 1991. godine obeleženo je s pet različitih naslovnih strana za isti broj - od kojih nijedna nikad neće kolekcionarska.
Kris dodaje da je Marvel rizikovao i širenjem na biznis sa igračkama i suvenirima - koji se u ono vreme nije isplatio.
To je dovelo do toga da Marvel 1999. godine proda Soniju filmska prava za Spajdermena za samo 7 miliona dolara.
A taj ugovor nešto je što se Marvel muči da razreši godinama.
Ko god na kraju bude vlasnik prava na Spajdermena, Marvelova budućnost čini se da se oslanja više na velike ekrane (Crni panter je nominovan za najbolji film na Oskaru 2019. godine) nego na štampane stranice. DC - i drugi rivalski izdavači - i sami su poslednjih godina preneli strip junake na velike ekrane.
Marvel je početkom godine najavio 10 novih filmova i osam novih TV serija koje su počele da se snimaju za novi striming servis Dizni+.
'Osamdeset godina pripovedanja'
Ali to ne znači da neće biti još 80 godina tradicionalnih stripova, pa bili oni u papiru ili digitalnom formatu.
Kris kaže da kad je Marvel prvi put krenuo sa filmskom ponudom, bilo je očigledno da su ljudi koji prave te filmove „dobro proučili" šta to čini da Marvelov svet stripa funkcioniše.
„Istog trenutka kad se Nik Fjuri pojavi na kraju prvog filma o Ajronmenu i pita Tonija Starka da li je čuo sa inicijativu okupljanja Osvetnika, čitaoci stripova tačno znaju kuda to vodi", kaže on.
„Mislim da je uspeh Marvelovih filmova poslednjih decenija veoma tesno povezan sa Marvelovih 80 godina istorije, njegovim ogromnim iskustvom u pripovedanju i razvoju njegovih likova", kaže Kris.
Erika se slaže: „Sve se svodi na te originalne priče", kaže ona.
Kris priznaje da prodaja stripova nije „kao što je nekad bila", ali kaže da veruje da su male šanse da oni nestanu sa polica.
„Strip ostaje kulturološki značajan i relevantan. To je način na koji ljudi vole da upražnjavaju priče", kaže Kris.
„Mislim da će uvek biti stripa, a siguran sam i da će, dok god njega bude, Marvel imati velikog udela u tom svetu."
Autor: BBC News na srpskom
Tekst i fotografije preuzete sa sajta 021.rs
