Do pre svega nekoliko godina, jagodinska televizija „Palma plus“ je imala običaj da u sitne sate emituje klasike kada su u pitanju filmovi horor žanra. I zaista, u vreme bez brzog interneta i generalno sporijeg protoka informacija, noćni program „Palme plus“ je u neku ruku bio mnogo zanimljiviji od noćnih programa drugih televizijskih stanica. I tako u moru filmova koje smo imali privilegije da pogledamo, jedne noći se na repertoaru našla legendarna „Kuća na ukletom brdu“ sa Vinsentom Prajsom i scenom kada preparirani ženski leš niotkuda „upada“ u kadar i prestravljuje bukvalno svakog ko prvi put gleda film. Upravo je prepariranje ljudskih leševa poslužilo dobro poznatoj Paoli Barbato da napiše priču koju smo dobili prilike da čitamo.
Epizoda „Smrt ne zaboravlja“ je svojevrsni epilog priče od pre 11 meseci pod nazivom „Nikada više, inspektore Blok“. Dilanu se stari prijatelj ovoga puta obraća kao mušterija radi rešavanja misterioznog vaskrsavanja njegovog komšije nakon smrti, nakon čega se Dilan ponovo susreće sa pripadnicima pogrebne mafije i cela prič dobija drugačiji obrt. Pored Bloka, Barbato nas je podsetila na još neke ličnosti poput Nore Katbert, Gasa i starog Dženkinsa. Ono što upravo ovu priču čini posebnom jeste odličan spoj prošlosti i sadašnjosti i uvid u to koliko se ceo serijal promenio „dolascima“ novih likova. No, da ne otkrivam previše!
Pored pisačkog genija Paole Barbato, ono što ovu priču upotpunjuje jeste maestralni crtež Bruna Brindizija. Brindizijev crtački stil se može uporediti sa stilom jednog Mičelucija koji je sa Sklavijem stvarao prava remek dela svojevremeno. Iako više zastupljen kao crtač naslovnica, Brindizi može da se pohvali i radom na epizodama Nika Rajdera, Teksa Vilera i Dijabolika.
„Smrt ne zaboravlja“ jeste priča u kojoj ničega ne manjka kada je serijal Dilan Dog u pitanju. U sto strana je uklopljeno sve što bi prosečan čitalac ovog stripa hteo da vidi i pročita. Neizvesnost, užas, strah, sumnja i sve drugo što jednu epizodu čini potpunom, ovde su dovedeni do maksimuma!
Autor:Ilija Najdanović
Tekst i fotografije preuzeti sa sajta: hellycherry.com
Нема коментара:
Постави коментар