Poslednje Gašine ludorije...

“Gaša Šeprtlja 17-19” Andre Frankena;

  izdavači “Beli put” i “Darkwood” 2018.

Zapaženi epizodni lik strip serijala “Spiru i Fantazija” - onaj koji u priči “Povratak u mezozoik” kroz gust saobraćaj vozi bicikli i nonšalantno čita novine a par slika kasnije nosi polomljeni bicikl da bi već u sledećoj epizodi serijala bio zamalo pregažen baš od Spirua i Fantazija - pojavio se kao glavni junak stripa 28. februara 1957. godine na stranicama “Le journal de Spirou” pod imenom Gaston odnosno, po naški, Gaša Šeprtlja. Njegov tvorac Andre Franken (1924-1997) od tada ga predstavlja najpre u geg-pričama na polovini stranice do bi tek 1966.g. Gaša dobio punu stranu (mada je i dalje umeo da se “skupi” na polovinu strane ali i da se “protegne” na dve strane). I pošto se osamostalio Gaša se, s vremena na vreme, družio sa dvojicom reportera i njihovim ljubimcem Marsupilamijem. S svoje strane, ovi junaci će se povremeno pojavljivati (na plakatima ili kao lutke) u “Gaši Šeprtlji” da podsete čitaoce na sebe ali i da Franken podgreje nostalgiju prema starim junacima.

Gaša zarađuje svoju koricu hleba nasušnog kao administrativac u redakciji strip magazina koji se zove “Spiru” (u ovdašnjem prevodu “Stripoteka”). Njemu se svašta može zameriti i “prišiti” ali svakako ne da je vredan i marljiv; ipak, kad na svom dlanu otkrije dlaku - što je dokaz da je neko lenj - Gaša počinje mahnito da radi (ne znajući da je reč o neslanoj šali kolega)! No, kad je stanje redovno, Gaša zabušava i drema, smišlja genijalne izume za poboljšanje radnih rezultata, kuva ili peče palačinke, rečju, radi sve drugo osim onoga za šta je plaćen. Njegov najveći neprijatelj je zaostala i nesređena pošta koje se oslobađa na svakojake ingeniozne načine kakav je i paljenje u plinskom bojleru ili prepravkom motora svog automobila na novo gorivo - papir! Na žalost, pošte ima toliko da  - u jednom Gašinom košmaru – ona, u stvari, sačinjava prstenove oko Saturna.

Kolege iz redakcije tolerišu i trpe Gašu, njegove ljubimce i ekscese, sa manje ili više gunđanja ali ponekad i njima prekipi pa mu žestoko odgovore. Ovo ne važi za gospođicu Zoricu koju Gaša oduševljava a on nju vodi na lude izlete i zamišlja u još luđim mačo-avanturama kakva je boravak, posle brodoloma, na pustom ostrvu; kada ovu idilu iz snova pokvari dolazak gospodina Gužvića, probuđeni i besni Gaša ne može da odoli a da stvarnog Gužvića, koji naravno dolazi da potpiše ugovore, ne šutne u stražnjicu. Tako benigni momak u zelenoj rolki i ofucanim espadrilama namerno uništava poslovnu šansu mada u redovnim situacijama katastrofu izaziva potpuno nenamerno. I nesretni i nespretni policajac Milkan redovno izvlači deblji kraj iz susreta sa Gašom ili njegovim prastarim automobilom Fijatom 509. Gašina borba protiv parkometara poprima epsko-groteskne razmere od angažovanja snagatora da isavija aparate tako da se ne može ubaciti novčić do sadnje bršljana oko parkometara ili njihovog “popunjavanja” teledirigovanim komandama.

Gaša obožava svoje ljubimce (neobuzdanu mačku, namćorastog galeba, ribicu Šaranka, miša Sirka, kornjaču) ali i čitavu prirodu i živi svet (računajući tu i divlju puzavicu, neke mesožderke i pomahnitali kaktus). Kad zatreba Gaša je spreman čak i da bombama sa lepkom  bombarduje kitolovce! Na žalost, životinje nemaju uvek razumevanje za njegove napore pa tako čudovište iz Loh Nesa beži iz jezera kad Gaša počne da mu svira na svom Gašofonu!

Gaša je sasvim prosečan čovek, ne preterano bistar i uredan, večito neispavan i spreman da to nadoknadi, sklon “hvatanju krivina”, s manjkom uvažavanja za šefove i umišljene bogataše. On zaslužuje odrednicu “šeprtlja” ali ga to ne diskvalifikuje u svesti čitaoca koji mora sebi da prizna da ni sam nije mnogo bolji.

Šestim tomom završava se poduhvat “Darkwooda” i “Belog puta” da na ovim prostorima objave kompletan strip serijal. Ova knjiga sadrži tri albuma od kojih prvi (a 17. po redu) spada u “redovne” albume dok su 18. i 19. albumi sastavljeni od tabli iz raznih perioda Gašinog života koje do tada nisu ušle ni u jedan album, odnosno sadrže razne samostalne crteže-gegove te, kao kuriozum, razne stripove rađene po narudžbama (takve su table korišćene u kampanji popularisanja putovanja gradskim autobusima, promotivni album za proizvođača baterija, tabla za kampanju Amnesti Internešnel). Iako je reč o namenskim proizvodima, Franken je dokazao da je veliki profesionalac koji se na svakom zadatku drži visokih standarda. Na kraju knjige objavljene si u poslednje četiri table koje je Franken nacrtao ili započeo.

Na kraju ove velike strip avanture sasvim je nesporno da serijal “Gaša Šeprtlja” spada u klasike kako 9. umetnosti tako i svekolike umetnosti. Puna potvrda ovoga je i činjenica da je “Gaša Šeprtlja”, u izboru čitalaca lista “Mond”, svrstan među 100 najboljih knjiga XX veka!

(„Dnevnik“, 2019)

Autor: Ilija Bakić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta stripvesti.com

http://www.stripvesti.com/

Deset najboljih kratkih stripova po izboru rubrike Espreso Kultura

Kratki strip je izrazito jezgrovita forma, koja na raspolaganju ima svega nekoliko sličica i nekoliko replika - sa tako oskudnim resursima, kratki srip ponekada uspeva da ispriča neverovatno mnogo

Strip je čudesan medij, spoj likovne, dramske i filmske umetnosti. Teško je reći da li je veći uticaj stripa na filmsku umetnost ili obrnuto. Čak i ako ostavimo po strani neverovatnu popularnost koju su u poslednjih nekoliko decenija stekli filmovi nastali na osnovu stripova, već sama činjenica da je jedan od prvih koraka u nastanku filma, odmah nakon završetka scenarija, crtanje storiborda sa vizualizacijom pojedinih ključnih kadrova – što je de facto strip, pokazuje da je strip zapravo embrion filma.

U ovom tekstu pozabavićemo se jednom naročitom formom – kratkim stripom (comic strip), dužine od jednog kaiša do jedne stranice. Takvi stripovi nastali su tridesetih godina prošlog veka u okviru dnevnih novina u SAD, da bi se uskoro izdvojili u zasebna izdanja - strip magazine (comic books), gde su neki dobili dužu formu, a neki su ostali kratki i nastavili svoj život u novinama.

Neverovatnu popularnost te kratke forme u trenutku kada se pojavila dočaraće priča o tome kako su beogradski dečaci sredinom pedesetih godina, kada se tek pojavio dnevni list Večernje novosti, inovativan u svom vremenu po tome što je imao više izdanja u toku dana uključujući i večernje, sa sadržajem za sutrašnji dan, dolazili masovno pred štampariju u Kosovskoj ulici u ranim večernjim časovima da prvi kupe i pročitaju strip o bokseru Benu Boltu, koji je izlazio u Novostima svakodnevno u formatu od jednog kaiša.

Kratki strip je izrazito jezgrovita forma, koja na raspolaganju ima svega nekoliko sličica i nekoliko replika, uz eventualnu kratku didaskaliju (piščevo objašnjenje) ili oblačić sa razmišljanjem junaka – jedinstveno stripovsko izražajno sredstvo. Sa tako oskudnim resursima, kratki srip ponekada uspeva da ispriča neverovatno mnogo, te da pored akcije uspe da iznese i psihološke elemente – karakterizaciju likova do tančina, pa čak i filozofske aspekte.

Ovo je izbor od nekoliko najboljih svetskih kratkih stripova.

10. Ulica luckastih 13 (13 Rue Del Percebe)

Španski autor Francisko Ibanez stvorio je veoma originalni komični kratki strip o stambenoj zgradi u kojoj svaki kvadrat predstavlja dešavanja u po jednom stanu. Ovaj strip je kod nas izlazio sedamdesetih i osamdesetih u Politikinom Zabavniku, a dobio je i neobičan omaž u vidu ilustrovanog Kućnog reda koji je srpski ilustrator Bob Živković izradio po porudžbini Grada Beograda.

9. Cijanid i sreća (Cyanide & Happiness) je internet strip nastao 2005. Autori su Kris Wilson, Rob DenBleyker, Dave McElfatrick I Matt Melvin. Ne prevodi se na srpski i čitate ga ako znate engleski. Crtež je najsvedeniji mogući – ”čiča Gliše”, a tekstualni sadržaj je crnohumoran i neretko morbidan. Voleli ga ili ne, ušao je u globalnu pop kulturu munjevito i vrlo prodorno.

8. Denis Napast (Dennis The Menace)

Postoji i britanska verzija stripa sa istim naslovom, sa crnokosim Denisom, ali u našim krajevima je popularnost stekla američka verzija, autora Hanka Ketchama, nastala 1951. Ovaj strip je kod nas izlazio u porodičnom magazinu Ilustrovana Politika sedamdesetih i osamdesetih godina u fomi cele stranice, i sporadično u specijalizovanim strip revijama. Glavna vrednost ovog stripa je to što posmatra svet odraslih sa tačke gledišta deteta, i kritika nedoslednosti i nelogičnosti tog sveta.

7. Garfild (Garfield)

Verovatno najpopularniji mačak na svetu uselio se u svet kratkog stripa 1978. Autor ovog antijunaka je Jim Davis. Svet posmatran očima kućnog mačka, pritajenog filozofa hedonističke orijentacije, samoživog manipulatora koji je ipak beskrajno šarmantan, duhovit i nepredvidljiv. I pre Garfilda postojao je celi niz crtanih junaka mačaka (Krazy Kat, Mačak debelog Fredija iz Braće Frik, Silvester, Tom i mnogi drugi), ali niko nije veći cinik od Garfilda.

6. Priče o pukom postojanju (Tales of Mere Existance)

Američki autor Lev Jilmaz već više od jedne decenije objavljuje stripove i neke od njih pretvara u (neanimirane) klipove na Youtubeu, uključujući i epizodu o muvanju preko Facebooka sa devojkom iz Beograda.

Njegovi stripovi karakteristični su po svedenom crtežu, nemaju ustaljene junake, i uvek komentarišu svet u kojem živimo sa pozicije društvenog marginalca I autsajdera sa kojim je lako poistovetiti se. Nije preveden na srpski.

5. Snupi i Čarli Braun (Peanuts)

Američki strip koji je prvi put objavljen 1950. Autor Charles Shultz prvi put je napravio priču u kojoj su svi junaci deca i njihovi kućni ljubimci. Njihova promišljanja i dijalozi samo su na prvi pogled dečiji i kriju u sebi kritiku sveta odraslih.

4. Dilbert je strip američkog autora Scotta Adamsa, prvi put objavljen 1989. Glavni junak je kancelarijski službenik Dilbert, mali čovek prosečnih sposobnosti, sa povremenim odbljescima smisla za humor, uglavnom crni. Satira na poslovni svet Amerike, koja ima dodirne tačke sa bilo kojom kancelarijom i bilo kojim službenikom bilo gde u svetu. 

3. Gaša Šeprtlja (Gaston)

Komični strip belgijskog frankofonog autora Andrea Frankena (Andre Franquin) nastao 1957. Gaša je lenji i beskrajno smotani kancelarijski pripravnik koji ima naročiti talenat da izaziva nevolje ili upada u njih, da bi se zatim snalažljivo i šarmantno izvukao. Zahvaljujući prevodiocu Đorđu Dimitrijeviću, koji je sa francuskog prevodio još i ”Asteriksa” (čije je prvobitno posrbljeno ime bilo Zvezdoje!) i ”Taličnog Toma”, kao i sjajnoj izdavačkoj politici ”Dečjih novina” iz Gornjeg Milanovca i novosadskog ”Foruma”, Gaša je progovorio srpski i objavljuje se kod nas kontinuirano još od 1965, gotovo tri decenije pre engleskog prevoda. Le Monde je uvrstio kolekcije stripova o Gaši među 100 najboljih knjiga XX veka.

2. Hogar Strašni (Dick Browne)

Jedan od najpopularnijih kratkih stripova stvorio je američki autor Dick Browne 1973 godine. Smešten u doba “mračnog srednjeg veka", sa Vikingom Hogarom u glavnoj ulozi, satiričnim sredstvima pokazuje koliko zapravo moderni svet ima dodirnih tačaka sa varvarskim ranim srednjim vekom.

1. Kalvin i Hobs (Calvin & Hobbes)

Postoji mnogo zvaničnih i nezvaničnih lista najboljih kratkih stripova na svetu, i sve imaju jednu zajedničku tačku: na prvom mestu gotovo uvek je strip Kalvin i Hobs. Plod mašte američkog autora Billa Watersona, ovaj strip o dečaku Kalvinu i njegovom nevidljivom drugaru, tigru Hobsu prvi put je objavljen 1985 i do danas oduševljava čitaoce širom sveta briljantnom satirom i prerušenom egzistencijalističkom filozofijom prilagođenom govoru natprosečno inteligentnog dečaka koji kao da razotkriva sve što je naopako u svetu. 

Autori: Vladimir Marković, Jovana Ćopić

Tekst i fotografije preuzeti sa sajta espreso.rs

https://www.espreso.rs/kultura/knjiga/468919/deset-najboljih-kratkih-stripova-po-izboru-rubrike-espreso-kultura

Najpoznatiji šeprtlja: Hrabri Gaša ubija ajkulu turpijicom za nokte!

Gaston, odnosno Gaša Šeprtlja Andre Frankena (1924-1997) pojavio se kao glavni junak stripa 28. februara 1957. godine na stranicama “Le journal de Spirou” a do tada je “statirao” u  epizodama Frankenovog serijala “Spiru i Fantazio” – zapažena je njegova pojava u priči “Povratak u mezozoik” u kojoj kroz gust saobraćaj vozi bicikl i nonšalantno čita novine, a par slika kasnije nosi polomljeni bicikl; u sledećoj epizodi Gašu zamalo da pregaze baš Spiru i Fantazio!

Gaša je, i pošto se osamostalio, nastavio druženje sa dvojicom reportera i njihovim ljubimcem Marsupilamijem. S druge strane, ovi junaci će se povremeno pojavljivati, na plakatima ili kao lutke, u “Gaši Šeprtlji” da podsete čitaoce na sebe, ali i da Franken podgreje nostalgiju prema starim junacima.

Početna postavka-pozornica stripa je brzo definisana: Gaša je administrator u redakciji strip magazina koji se zove “Spiru” (u ovdašnjem prevodu “Stripoteka”); izdavačka kuća zove se, saznajemo to u novoizašlom tomu (“Gaša Šeprtlja 14-16” Andre Frankena; izdavači “Beli put” i “Darkwood” 2017), “Bela šuma“. On se, koliko god može, ne meša u svoj posao - radije peče palačinke - pa ima problema sa gomilama nesređene pošte; svoju prirodnu lenjost pokušava da kompenzira pronalazačkim poduhvatima koji uglavnom neslavno završavaju. Kolege iz redakcije ga trpe sa manje ili više gunđanja ali ponekad i njima prekipi pa mu žestoko odgovore – osim gospođice Zorice koju Gaša oduševljava a on nju vodi na lude izlete i zamišlja u još luđim mačo-avanturama (kakve su jahanje ajkula ili borbe s ajkulama - turpijicom za nokte).

Među najboljima u izboru „Monda”

Zahvaljujući „Darkwoodu” i „Belom putu” konačno je na ovim prostorima moguće pročitati kompletan strip; za razliku od ranijih haotičnih objavljivanja ovog puta su table poređane hronološki, odštampane kvalitetno, u punom koloru i uvezane u tvrde korice. Čitav serijal (u šest tomova) nezaobilazno je štivo za ljubitelje 9. umetnosti, ali i svekolike umetnosti jer je „Gaša Šeprtlja”, u izboru čitalaca lista „Mond”, svrstan među 100 najboljih knjiga 20. veka!

Pored stalnih likova novi kolega od ovog toma je Brančilo, rođeni depresivac i baksuz kome baš ništa ne polazi od ruke. U redakciju povremeno dolazi gospodina Gužvić sa namerom da potpiše ugovor  ali to mu nikad ne uspe jer Gaša redovno, najčešće nenamerno, upropasti taj presudni trenutak. Redakciju povremeno poseti i provalnik Fredi “Čarobni prsti” koji, naravno, izvuče deblji kraj. Izvan redakcije Gaša redovno sreće svog drugara Žiću, ali i nesretnog i nespretnog policajca Milkana koji najčešće izvuče deblji kraj iz susreta sa Gašom ili njegovim prastarim automobilom “fijatom” 509. Kao što obožava svoj auto Gaša obožava i svoje ljubimce neobuzdanu mačku i namćorastog galeba koji terorišu svakoga u redakciji te ribicu Šaranka; generalno, Gaša je ljubitelj prirode i živog sveta – tu se računa divlja puzavica i pomahnitali kaktus, ali i druge biljke (neke su i mesožderke) koje čuva na poslu. Mada, nije uvek lako sa prirodom pa tako sova koja huče čitave noći ne dozvoljava Gaši da zaspi a on joj uzvraća celodnevnim sviranjem na gitari da i ona vidi kako je biti neispavan!

I crtež bez okvira

Svaka Gašina dogodovština počinje i završava se na istoj tabli što je od Frankena osim izuzetnog crtačkog majstorstva tražilo posebnu disciplinu i način razmišljanja koji je razvio do savršenstva. Ovaj tom sadrži tri “obična” albuma (table od 709 do 847) i zanimljiv je i po tome što Franken povremeno razbija klasičnu tablu crtežima bez okvira ili njenim potpunim ukidanjem - izveštaj sa utakmice je novinski članak sa ilustracijama.

A u netipičnoj epizodi u kojoj je Gaša reporter u poseti ZOO vrtu on otkriva svoje parnjake iz prirode - lenjivce. Lenjost se ponekad prepliće za genijalnim zamislima - tako Gaša “gradi” duboke tunele u arhivi i tamo blaženo drema! Ponekad, pak, od arhive pravi lavirinte za zabavu kolega ili mu, opet, na volšeban način uspeva da, kao rudar, pronađe traženu knjigu. Naravno, ti trenuci genijalnosti ne traju dugo, a češći su oni u kojima on dokumentaciju i svakojake drangulije lopatom tovari u orman.

Gaša je oličenje prosečnog čoveka: ni po čemu izuzetan, ne preterano bistar i uredan, večito neispavan i spreman da to nadoknadi, sklon “hvatanju krivina”, s manjkom uvažavanja za šefove i umišljene bogataše. On ima žestoku potrebu da izmisli metode koji će olakšati rad u redakciji i svim ljudima na svetu (a njemu doneti slavu i novac). Ovi pokušaji neslavno završavaju ali to njega nikad ne pokoleba u dobroj nameri. Gaša zaslužuje odrednicu “šeprtlja” ali ga to ne diskvalifikuje u svesti čitaoca koji mora sebi da prizna da ni sam nije mnogo bolji.

Autor: Ilija Bakić

Tekst i fotografije preuzete sa sajta dnevnik.rs

https://www.dnevnik.rs/kultura/najpoznatiji-seprtla-hrabri-gasa-ubija-ajkulu-turpijicom-za-nokte-17-03-2019

Gaša koji se baš mnogo ne meša u svoj posao

Gaston odnosno Gaša Šeprtlja Andre Frankena (1924-1997) spada u junake koji već više od pet decenija vesele čitaoce raznih strip izdanja (i nekoliko albuma) na ovim prostorima – prvi put se pojavio 1965. u legendarnoj “Panorami”.

Sam Gaša je kao glavni junak stripa premijerno “došao na posao” 28. februara 1957. godine na stranicama “Le journal de Spirou” a do tada je “statirao” u  epizodama Frankenovog serijala “Spiru i Fantazio” (kod nas “Spira i Ćira”) – zapažena je njegova rola u priči “Povratak u mezozoik” u kojoj kroz gust saobraćaj vozi bicikli i nonšalantno čita novine, a par slika kasnije nosi deformisani bicikl. U sledećoj epizodi ovog serijala Gašu zamalo da autom pregaze Spiru i Fantazio. Uprkos ovako nespretnom pojavljivanju Gaša je, i pošto se osamostalio, nastavio da se druži sa dvojicom reportera i njihovim ljubimcem Marsupilamijem. S druge strane, ovi junaci će se povremeno pojavljivati (na plakatima ili kao lutke) u “Gaši Šeprtlji” tek da na sebe podsete čitaoce, ali i da Franken malo podgreje svoju nostalgiju prema starim junacima.

Gaša je započeo - i nastavio kroz ceo svoj vek - kao geg strip na jednoj tabli što je idealna humoristička forma koja istovremeno lako popunjava prazne stranice u nekom broju strip magazina (ili dnevnih novina). Početna postavka -pozornica stripa je brzo definisana: Gaša je momak zaposlen kao administrator u redakciji strip magazina koji se zove “Spiru” (u ovdašnjem prevodu “Stripoteka”). On se mnogo ne meša u svoj posao što rezultira gomilama nesređene pošte; svoju prirodnu lenjost pokušava da kompenzira pronalazačkim poduhvatima koji uglavnom neslavno završavaju. Kolege iz redakcije ga trpe sa manje ili više gunđanja ali ponekad i njima prekipi pa mu žestoko odgovore, osim koketne gospođice Zorice koju Gaša oduševljava pa ga ona stalno brani.

Gaša stoga u trenucima iskrenosti zaključuje da mu se na poslu raduje samo mali miš koga čuva u arhivi! U redakciju povremeno dolazi gospodina Gužvić sa namerom da potpiše ugovor sa magazinom ali to mu nikad ne uspe jer Gaša redovno upropasti taj trenutak. Izvan redakcije Gaša sreće drugara Žiću, ali i nesretnog i nespretnog policajca Milkana (kršten je i kao Trotoarko) koji najčešće izvuče deblji kraj iz susreta sa Gašom ili njegovim prastarim automobilom Fijatom 509. Kao što obožava svoj auto Gaša obožava i svoje ljubimce, neobuzdanog mačak i namćorastog galeba (obe “zverke” su stalno gladne) koji terorišu svakoga u redakciji te ribicu Šaranka; generalno Gaša je obožavalac prirode i živog sveta – tu se računaju i puzavica (od tetke Hortenzije) odnosno kaktus koje čuva na poslu - i bori se za njihova prava pa je zato, recimo, izmislio pušku koja uplašenim zečevima dobacuje šargarepe. Pored svih ovih aktivnosti on obožava muziku, posebnu onu koju izvodi na svom bizarnom instrumentu - Gašofonu, nekoj vrsti mutirane harfe čije sviranje nimalo nije bezopasno jer ne samo što razvija stakla i uništava ljudima živce već može da ugrozi let vojnih aviona Miraž.

Gaša je u mnogo čemu oličenje običnog, prosečnog čoveka - u kome će se svaki čitalac lako prepoznati - koji ni po čemu nije izuzetan jer nije ni preterano bistar, nije ni preterano uredan (svakako nije začešljan a patike su mu iskrzane), večito je neispavan i spreman da to nadoknadi (pa mačak koji se očeše o njegove noge može da ga obori iz dremke “s nogu”), ne voli previše da radi, sklon je da “hvata krivine”, ne poštuje previše šefove i umišljene biznismene i bogataše. I pored stalnog nedostatka energije za posao on ima “napade” entuzijazma kada sprema palačinke ili druga (improvizovana) jela što se završi ili požarom ili trovanjem kolega. Gaša takođe ima žestoku potrebu da izmisli sisteme koji će olakšati rad u redakciji (iako on rad izbegava) ili svim ljudima na svetu (a njemu doneti slavu i novac); naravno, i ovi pokušaji neslavno završavaju ali to njega ne može da pokoleba u dobroj nameri. Gaša svakako zaslužuje ime “šeprtlja” ali ga to ne diskvalifikuje u svesti čitaoca koji mora sebi da prizna da ni sam nije mnogo bolji, bilo zato što nije preterano sposoban ili zato što sticaj svakojakih okolnosti uništava sve njegove dobre ideje i planove.

Svaka Gašina dogodovština počinje i završava se na istoj tabli što je svakako tražilo od Frankena, osim izuzetnog crtačkog majstorstva, posebnu disciplinu i način razmišljanja koje je, očigledno, razvio do savršenstva.

Na spisku 100 najboljih knjiga 20. veka

Znatiželjni čitaoci imaju priliku da u izdanju “Darkwooda” i “Belog puta” (koji je prva tri albuma objavio samostalno, dok su tomovi 4, 5 i 6 zajednički poduhvat) konačno i na ovim prostorima vide/pročitaju sve table ovog stripa; za razliku od ranijih haotičnih objavljivanja ovog puta su table poređane hronološki, odštampane kvalitetno i u punom koloru, te uvezane u tvrde korice. Čitav serijal u šest tomova može se smatrati nezaobilaznom literaturom za sve ljubitelje stripa ali i svekolike umetnosti jer je “Gaša Šeprtlja”, podsetimo, u izboru čitalaca lista “Mond” svrstan na spisak 100 najboljih knjiga 20. veka. Sasvim zasluženo.

Autor: Ilija Bakić

Tekst i fotografije preuzete sa sajta dnevnik.rs

https://www.dnevnik.rs/kultura/knjiga/strip-gasa-koji-se-bas-mnogo-ne-mesa-u-svoj-posao-18-11-2018