Tintinove pustolovine: Slomljeno uho

Jer ako što održava ljepotu Tintina, a i mladog Indiane Jonesa je plastičnost estetike prostora, likova kultura (...) - već prema crtežu znamo da li smo u Rusiji, Albaniji ili Meksiku tj. njima inspiriranim izmišljenim zemljama

Za Hergea osobno nisam ni znao do potpuno slučajnog boravka u sali tijekom prikazivanja dokumentarca Tintin i ja na ZagrebDoxu 2005. godine. Naposljetku se ispostavilo da je ono što je trebala biti samo međustanica između zanimljivijih filmova ostala jedna trajna ugodna uspomena. 

Lik Tintina je strahovito podsjećao na Indianu Jonesa i postalo mi je jasno odakle su Spielberg i Lucas vukli inspiraciju, posebno za uzbudljive nastavke s težištem na mladom Indiani. U narednim godinama senzibilitet o Tintinu u domaćim vodama je znatno porastao, pa je s posebnom pažnjom u zajednici ljubitelja stripa, ali i šire, dočekana vijest o izdavanju više Tintinovih stripova na hrvatskom jeziku. Podjednake kvalitete svaki je odlična zabava bar za nedjeljno popodne te prozor u nestali svijet koji je pojela globalizacija.

Jer ako što održava ljepotu Tintina, a i mladog Indiane Jonesa je plastičnost estetike prostora, likova kultura (...) - već prema crtežu znamo da li smo u Rusiji, Albaniji ili Meksiku tj. njima inspiriranim izmišljenim zemljama. Tintin širi vidike, posebno generaciji navikloj da unificiranu zapadnjačku estetiku.  Drugi razlog je zanimljiva činjenica da je upravo  u ovoj knjizi i priča o Sildaviji i Borduriji, dvije fiktivne zemlje geografski smještene na balkanskom poluotoku, a običaji čijih vladara i naroda imaju itekako veze s našim susjedima i nama samima. Tintin je tako ipak posjetio i naše krajeve.

E da, i vratimo se na spomenuti dokumentarac - danas ga je moguće i besplatno pogledati stoga za pravi Tintin vikend predlažem čitanje stripa i finale s dokumentarcem "Tintin & I":

Autor: Kristian Benić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta xxzmagazin.com

https://www.xxzmagazin.com/tintinove-pustolovine-slomljeno-uho

Izložba stripa “Spiru za prava”

LESKOVAC

U okviru 21. Balkanske smotre mladih strip autora u čitaonici Narodne biblioteke „Radoje Domanović“ otvorena je izložba stripa „Spiru za prava“ koja je nastala tako što se došlo na ideju da se poznati likovi iz strip magazina „Spiru“ i strip autori, koji se bave njihovim avanturama, angažuju u objašnjenju i promociji deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija. Izložbu su otvorili Iv Brabant, organizator strip festivala u Belgiji i Vesna Ilić, direktor Biblioteke.

„“Spiru“ je jedan od najpoznatijih strip-magazina u Belgiji“ rekao je Iv Brabant i naglasio da je puno poznatih strip autora radilo za njega.

„Ovo što je izloženo su stripovi koje su ti slavni autori uradili i svaka strana je bazirana određenom ljudskom pravu iz Povelje o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija. Zahvalan sam svima koji su pomogli da prikažemo ovu izložbu.“

Direktorka biblioteke Vesna Ilić podsetila je da ovaj strip magazin izlazi 90 godina.

„Naša biblioteka u svojoj ponudi dugi niz godina ima upravo ove stripove, tako da građani od najmlađih do najstarijih mogu da vide o čemu se tu radi.“

Tekst i fotografije preuzete sa sajta jugpress.com

https://jugpress.com/izlozba-stripa-spiru-za-prava/

U Narodnom muzeju 29. juna izložba stripa „Istorija belgijskog stripa“

U Narodnom muzeju u Leskovcu, u subotu, 29. juna 2019. godine, sa početkom u 20.00 sati biće otvorena izložba „Istorija belgijskog stripa“.

Najstariji strip festival bivše Jugoslavije, Balkanska smotra mladih strip autora, održaće se ove godine po 21. put u periodu od 28. do 30. juna, u prostorijama Leskovačkog kulturnog centra, Narodnog muzeja i Narodne biblioteke „Radoje Domanović“ u organizaciji škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“.

Budući da se ove godine obeležava 90 godina od pojave Tintina begijskog strip auora Eržea, gost Balkanske smote ove godine je strip kraljevine Belgije. Uz prezentaciju koju će Belgijski strip imati na festivalu, njemu su posvećene i dve izložbe. U subotu 29.6 u 19:30 časova biće otvorena izložba belgijskog stripa „Spiru za prava“ u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“, a u 20 časova u Narodnom muzeju će uslediti izložba „Istorija belgijskog stripa“.

Grad Leskovac je nastavio svoju nesebičnu podršku Smotri i ove godine, a organizatori Balkanske smotre mladih strip autora su Marko Stojanović, Miloš Cvetković, Ivan Stojanović Fiki i Marko Serafimović, inače predavači i autori iz Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“, a suorganizator je Leskovački kulturni centar.

Autor: Ina Dendić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta dnevnikjuga.rs

http://dnevnikjuga.rs/u-narodnom-muzeju-29-juna-izlozba-stripa-istorija-belgijskog-stripa/

Prva naslovnica stripa Tintin prodana za 1,1 milijuna dolara

Originalna ilustracija za strip “Tintin” belgijskog crtača Georgesa Remija ili Hergea, koja je prva izašla na naslovnici nekog lista, prodana je u subotu na dražbi u Dallasu za 1.125,000 dolara, izvijestila je dražbovna kuća Heritage Auctions.

Crtež je objavljen 13. veljače 1930. i prikazuje Tintina, neustrašivog novinara i reportera u ‘zemlji Sovjeta’ kako se sprema posjeći stablo i upotrijebiti ga kao propeler za svoj zrakoplov, dok ga njegov vjerni pratitelj Milou (Čupko) promatra sav u zavojima.

Herge je pustolovine “Tintina u zemlji Sovjeta” počeo objavljivati u siječnju 1929. Svakog četvrtka je u dječjem prilogu belgijskoga katoličkog lista Le Vingtieme Siecle (Dvadeseto stoljeće) izlazila crtana pričica. S obzirom na velik uspjeh stripa, Tintin je 13. veljače 1930. godine umjesto osam ‘dobio’ dvostruko više, čak 16 stranica u belgijskome listu te istoga dana dobio i naslovnicu.

Album pod nazivom “Tintin u zemlji Sovjeta”, bit će objavljen nekoliko mjeseci poslije, u rujnu 1930.

Većina albuma o Tintinu danas se može naći u muzeju Herge u belgijskome gradu Louvain-la-Neuve, objasnio je tintinolog Philippe Goddin u intervjuu za katalog aukcijske kuće.

Ilustracija prodana u subotu u Dallasu kombinacija je gvaša i tinte. 

Riječ je o crtežu napravljenom specijalno za naslovnicu belgijskoga lista Le Vingtieme Siecle te ima Herveovu signaturu. Glasnogovornik Heritage Auctionsa je rekao da je ilustracija pronađena u Bruxellesu, a identitet prodavača i kupca nisu otkriveni.

Hergeovi crteži Tintina već dugo postižu rekorde na dražbama i prodaju se za milijun ili dva milijuna eura.

Pustolovine neustrašivog novinara-reportera, uvijek u pratnji vjernoga psa Čupka, prevedene su na više od 80 jezika i prodane u preko 350 milijuna primjeraka.

Uz strip snimljeni su filmovi, dokumentarci, crtane serije, a postavljena je čak i kazališna predstava. Kada je posrijedi proučavanje Tintinovih avantura treba istaknuti da je stvorena čitava studija, koja se naziva – tintinologija.

Tintin je postao strip svjetske slave i kultnog statusa, posebice u Belgiji gdje ga smatraju nacionalnim dobrom, a od 2009. njegov autor ima i vlastiti muzej.

Autor: Hrvoje Šlabek

Tekst preuzet sa sajta podravski.hr

https://podravski.hr/prva-naslovnica-stripa-tintin-prodana-za-11-milijuna-dolara/

Tintin u zemlji Srbiji

Kako je od antikomunističkog propagandnog manifesta postao jedan od najpoznatijih i najznačajnijih stripova svih vremena - a i život njegovog tvorca ličio je baš na pustolovni strip.

Do susreta koji je promenio istoriju evropskog stripa došlo je krajem avgusta 1927. godine. Dvadesetogodišnji crtač i ilustrator Žorž Remi, već tada daleko poznatiji pod pseudonimom Erže (tako se na francuskom čitaju inicijali prezimena i imena mu), upoznao je Norbera Valeza, vlasnika i urednika konzervativnih briselskih novina "Dvadeseti vek". Iako mlad, Erže je već imao podosta objavljenih stripova iza sebe. A vrednosti koje je zastupao u tim radovima, na primer o vođi izdavača Totoru, lepo su se uklapale u koncepciju lista. "Dvadeseti vek" je u glavi novina imao i pojašnjenje: "Katolički list za učenje i informisanje". Valez, inače sveštenik, bio je poznati desničar.

Erže je uskoro postao urednik podliska "Mali Dvadeseti vek". Valez je zamislio da ovaj dodatak, koji bi izlazio svakog četvrtka, vrednosti koje je zastupao list prenosi mladim čitaocima. Pojavljivali su se stripovi, mada je Erže bio nezadovoljan. Velikim delom bili su to crteži s tekstom upisivanim ispod slike. Tek je počinjao s balončićima.

Reporter lista, imenom i prezimenom Leon Degrel, otišao je u Meksiko, da izveštava iz tamošnjeg građanskog rata. Na adresu lista počeli su da stižu paketi sa stripovima. Američka izdanja "Bim i Bum", "Porodica Tarana", "Maca Šiza". Erže je bio oduševljen. Usvojio je oblačiće za upisivanje teksta, ali od "Tarane" usvaja i okrugle noseve. Rađa se novi junak, reporter Tintin. Kasnije je pričao da mu je junak jednostavno sam došao. Nije to bilo nešto visokoumno, što mu se motalo po glavi mesecima, kako crtači obično vole da mistifikuju. Od zamisli do prve skice prošlo je najviše pet minuta. A reporteru bi, jel'te valjalo nešto i da radi. Zato je Erže zamislio da ga pošalje na prvi zadatak, pravo u SAD.

Izložio je zamisao Velezu. Ovome se svidela priča o reporteru-junaku, ali ne i zadatak na koji su imali da ga pošalju. Ameriku je jednostavno zamenio Sovjetskim Savezom. Još je Eržeu dao knjigu "Moskva bez maske", Žozefa Dulijea, bivšeg belgijskog konzula u Rusiji. U to vreme antiboljševizam i mržnja prema Sovjetima nisu bili neobični. Naprotiv. U Briselu je 1928. godine demolirana izložba o životu u Sovjetskom Savezu. Dobar deo ruske emigracije završio je u Belgiji, a Erže je bio pod utiskom svega što je čitao o zverskom careubistvu. I takav je seo da radi.

Prljavi mali buržuj

Već 10. januara 1929. godine izašla je prva tabla novog stripa u "Malom Dvadesetom veku". Dečak od petnaestak godina, kako bi čitaoci mogli da se poistovete sa njim, dobio je zadatak da ode u SSSR i napiše reportažu o boljševičkom načinu života. Ovo je bio prvi i jedini put u celom serijalu da Tintin radi ono što mu je glavni posao - piše reportažu. Od prvih sličica s njim je i pas, beli foks terijer Sneško. Ova životinja postaće prepoznatljiva koliko i gazda joj.

Još u vozu Tintina časte sa "prljavi mali buržuj", a nije mu trebalo dugo da shvati da političari i vođe varaju glupavi narod, koji je ubeđen da živi u Crvenom raju. Ljudi gladuju, vlasti prave kulise fabrika kako bi ubedile gostujuće britanske markstiste da zemlja radnika i seljaka postiže neviđene uspehe. Tintin će da vidi i nameštene izbore, redove za hleb, naposletku i zaveru oko izvoza žita. Prirodno, sve vreme im je za petama i tajna policija. Tintin i Sneško nađu se i pred puškama streljačkog voda. Uspevaju da umaknu tek da bi slučajno otkrili sklonište u kome Lenjin, Trocki i Staljin kriju zlatko opljačkano od naroda.

Glavni junak prepoznatljiv je od početka. Maltene je precrtak Totoro, a Erže je tvrdio da mu je dodao i crte svog brata. Na prvih nekoliko tabli čuveni čuperak se ne ističe toliko, ali je posle vratolomne jurnjave na motorciklima pošao na svoje mesto. Da se decenijama posle ne pomeri i postane zaštitni znak stripa.

Erže je u neku ruku izmislio i novi način crtanja stripova, kasnije nazvan "čista linija". Kako je mastilo u štampi lako završavalo razliveno po hartiji, to je Erže vodio računa da mu linija bude tanka i čista. Izbegavao je da senči ili dodaje nepotrebne detalje, kako bi crtež delovao raskošnije. Sve je to bila posledica nužde nego neke umetničke zamisli, ali su nebrojeni crtači, uglavnom francuski, prihvatili novi stil i oponašali ga do iznemoglosti. I tako je do dana današnjeg.

Usađivanje patriotskih osećanja

Uspeh stripa "Tintin u zemlji Sovjeta" iznenadio je sve. Tiraži su rasli, a Valez je osmislio i nešto što bi se danas nazvalo "pi-ar kampanja". Redakcija je objavljivala zalbe koje su pristizale pravo iz Kremlja. "Prave", naravno. Tu su i performansi. Tako je 1. maja 1930. godine na naslovnoj strani novina objavljeno da se Tintin vraća. Priređuje mu se doček na železničkoj stanici Gar de Nord. Valez je unajmio petnaestogodišnjeg Lisjena Pepermana, koji je unekoliko ličio na Tintina. Kada je iskočio iz voza, sve u pratnji pravog belog terijera, zatekao se na prepunoj stanici. Masa ga je pozdravljala, kao i na zadnjoj tabli stripa. Transparenti, novinari traže izjave, škljocaju aparati. Teško da je ikada neki strip izazvao takvo dešavanje.

Redakcija je zatrpana pismima, čitaoci traže nastavak. Erže se ponovo dosetio Amerike, ali je Valez zamislio da reportera pošalje u Afriku, pravo u Kongo, tada belgijsku koloniju. Zamišljeno je da se čitaocima osnaže patriotska osećanja, da im se pokaže kako bi bez evropske prosvećenosti Afrikanci ostali divljaci. Erže se i nije bavio preteranim istraživanjem, nekoliko puta je posetio Muzej kralja Lepolda II. Kongoance je prikazao kao dobrodušne, ali glupave divljake, kojima belci jednostavno moraju da vladaju. Za njihovo dobro, razume se.

Bilo je tu još nekih škakljivih scena, od lova nosoroga dinamitom, pa do doučavanja malih Kongoanaca tome kako je njihova otadžbina Belgija. Takve stvari u ovom vremenu političke (hiper)korektnosti nikada ne bi mogle da budu objavljene, ali su tridesetih godina prošlog veka bile savršeno uobičajene. Zato je Erže kasnije ispravljao znatan deo kadrova. Ipak, i dalje je optuživan da je rasista, pa su razne grupe decenijama podnosile tužbe za zabranu stripa. Poslednji put strip je bio na sudu 2007. godine. 

Za treću priču Valez je konačno prihvaito Ameriku. I tu je Erže uneo duh epohe, pa već u prvom kadru policajac salutira Alu Kaponeu. Prvi put je mogao sebi da da oduška u scenariju, pa se kroz celu priču provlači kritika kapitalizma i potrošačke kulture. To se lepo uklopilo i u konzervativnu koncepciju lista, sreća jedna neviđena. A da su čitaoci lepo prihvatili takve zamisli, videlo se po tiražima. Neprestano su rasli. Prodali su prava za Francusku, Švajcarsku i Portugaliju.

Veće 1934. godine stiže i epizoda "Faraonova cigara", u kojoj se uvode novi likovi, koji ubrzo postaju stalni. Smotani detektivi blizanci Dipon i Dipon, u odelima i s polucilindrima i štapovima, osim kada su na zadatku u inostranstvu. Tada oblače nošnje zemlje u kojoj su, toliko stereotipne da izazivaju podsmeh. Erže je nadahnuće našao u svom ocu i stricu, identičnim blizancima, koji su često šetali zajedno, baš sa polucilindrima i štapovima. Doduše, Dipon i Dipon razlikuju se u jednom detalju. Imaju brkove.

Čitalac Čang Kaj Šek

Za sledeću epizodu Erže je odabrao novo odredište - Daleki istok. Japan je u Mandžuriji, Kina se brani. Za divno čudo, Erže je za ovu epizodu sproveo opsežna istraživanja i "češljanje" dokumentacije. Upoznao je Kineza Žanga Čončerna, združio se s njim. Žang ga je podučavao kineskoj prošlosti, kulturi, taoisičkoj filozofiji. Zato je epizoda nazvana "Plavi lotos" može da se gleda i kao vremenska kapsula Kine iz sredine tridesetih. I kao takva prvo je remek delo u serijalu. Žangu u čast, Erže je ubacio i lik Čang Čong Čena, koji postaje najbolji Tintinov prijatelj. "Plavi lotos" dospeo je čak i do Kine. Bunile su se japanske diplomate u Evropi, oni u Briselu čak su pretili da će slučaj da iznesu pred Međunarodni sud pravde u Hagu. Vođa kineskih nacionalista Čang Kaj Šek bio je oduševljen stripom, pa je pozvao Eržea u goste. Ovome se nije baš otiskivalo na drugi kraj sveta, ipak je mora da radi nove i nove epizode.

Nižu se "Slomljeno uvo", "Crno ostrvo", potom 1938. godine, u samo predvečerje rata u Evropi, koji će da se proširi na svet, objavljuje priču "Skiptar kralja Otokara". Priča je smeštena u izmišljenu zemlju Sildaviju, negde na Balkanu. Njoj preti moćni sused Bordurija, čiji je vođa Mustler, jasna aluzija na Musolinija i Hitlera. Čak su i uniforme Bordurijanaca iste kao nacističke. Tako je i cela epizoda direktna osuda Hitlerovog komadanja Čehoslovačke i pripajanja Austrije.

Tada se ponovo pojavio i Degrel. On i Erže bili su veliki prijatelji. Toliki, da je posle ogromnog uspeha Tintina u celoj Evropi Degrel počeo da tvrdi da je lik reportera izveden prema njemu. To je bio razlog da ga Erže tuži, pa su prijateljstvo razvlačili i okončali na sudu. Presuđeno je da Tintin nije crtan prema Degrelu, koji je u međuvremenu postao šef krajnje desne partije "Reksista". Nešto kasnije, postao je jedan od najmlađih generala i najodlikovanijih oficira Vafen SS, onaj za koga je Adolf Hitler izjavio da bi voleo, ako bi imao sina, da bude kao Degrel. Erže je uvek poricao vezu, ali da sličnost postoji, postoji. I te kakva. Od sličnosti frizure, nosa, pa nadalje. Čak su i ikonične pantalone pumparice, neodvojive od Tintina, bile stalni deo Degrelove garderobe dvadesetih godina.

Postoji još jedna priča o uzoru. Dvadesetih godina u Belgiji je bio veoma poznat reporter Robert Sekse, koji je jurcao okolo na motorciklu. I imao je slično putešestvije u SSSR. Kasnije i u Kongo i SAD. Čak je imao i mehaničara Milua, i to je francusko ime Sneška.

Poruke iz zatvora

Nemci 1940. ulaze u Belgiju. Ostvaruju se slutnje iz stripa. Erže beži u Francusku, kao i desetine hiljada Belgijanaca. Ipak, na poziv kralja, koji je sunarodnike pozvao da se vrate u zemlju i nastave sa svojim poslovima, u Brisel je stigao i Erže. Samo, "Dvadeseti vek" je ugašen, kao politički i nepodobno glasilo. Jedva je našao novo uhlebljenje, u vodećem belgijskom listu "Le Soar", čije su objavljivanje navisti dozvolili. Erže je nastavio da crta Tintina.

U sledećoj epizodi, "Kraba sa zlatnim kracima", prvi put se pojavljuje još jedan lik koji će ubrzo da postane nazaobilazan. Hadok, kapetan trgovačke mornarice, cinični prgavi pijanac, protivteža gotovo neporočnom Tintinu. Onaj koji će i Sneška da nauči da pije viski. Onaj čiji je svaki peti oblačić ispunjen najživopisnijim mornarskim kletvama i psovkama. Nisu retko oni koji više vole Hadoka od samog Tintina.

Sledeća priča, takođe iz "Le Soara", ponovo je nepodobna. Zlikovci su prikazani kao tipični Jevreji iz nacističke propagande, kukastih noseva, pokvareni do srži, sve sa osobenim prezimenima. Tu je i scena kada se dvojica rabina raduju smaku sveta, zato što onda neće morati da plaćaju račune. Ubrzo se pojavljuje i profesor Kalkulus, smotan,  gluv, ali genijalni fizičar, čiji izumi postaju bitan deo serijala.

Tintin je trajao tokom okupacije. A kada su Amerikanci ušli u Brisel, septembra 1944. godine, Erže se ubrzo našao u zatvoru, pod optužbom za saradnju sa neprijateljem. Izvukao ga je prijatelj, ali se tu priča nije završila. Hapšen je još tri puta. Uzalud objašnjavanje da je samo radio svoj posao, isto kao što su pekari pekli hleb. Kako bi ga se koja grupa pokreta otpora setila, tako je Erže završavao u nekom podrumu.

Nije pomagalo ni dokazivanje da je odbio da bude doušnik Gestapoa, potom i član i propagandista. Za takvo odbijanje lako se gubila glava tokom rata, ali to nikoga nije zanimalo. Čak ni to da je jedan sudbija odbio da mu sudi, rečima da ne želi da glumi budalu. Ime velikog Eržea bilo je uprljano.

Novu priliku dobio je već 1946. godine, kada je upoznao Rejmona Leblana, jednog od vođa pokreta otpora. Ovaj je nameravao da pokrene novi časopis, okrenut upravo stripu. A Erže je bio stvoren za jednog od urednika. Leblan mu je obezbedio potvrdu o dobrom vladanju, koja mu je omogućila da radi. Branio ga je na sve strane, rečima da je Tintinovim pustolovinama podizao moral Belgijanaca. Čak je osporiio "Crnu listu" saradnika "Le Soara", koju je njegova grupa izdala tokom rata.

250 miliona kupaca

Uprzo se na kiosima pojavio novi časopis, namenjen "mladima od 7 do 77 godina". I zvao se, prirodno, "Tintin". U prva tri dana prodalo se preko 60.000 primeraka. 

Mnogi nikada nisu prestali da ga optužuju za saradnju sa Nemcima. To je išlo dotle da je Erže nameravao da se odseli daleko, čak u Argentinu. Prolazio je kroz krize, pa se dešavalo da nestane po nekoliko nedelja. Tako je jednom prilikom proveo tri nedelje u šatoru, u dvorištu iza kuće, dok ga je izdavač jurio po celoj Belgiji i Francuskoj. Vratio se i nastavio da crta, kao da se ništa nije desilo.

Zanimanje za strip nikako nije jenjavalo. Bilo je toliko veliko da je 1950. godine osnovan Studio "Erže". Tamo su saradnici crtali delove, oponašali su šefov stil toliko da do dana današnjeg niko ne može da kaže šta je radio sam Erže, a šta neko od podređenih. Onda su 1950. i 1952. godine objavljene epizode o spuštanju na Mesec. Čitavih devetnaest godina pre onog malog, a velikog koraka Nila Armstronga. Zahvaljujuće je koliko je Erže išao ispred vremena. Odela kosmonauta veoma nalikuju onima koja su kasnije korišćena, dok je raketa za putovanje kopija nemačke "fau 2". A radi, po rečima profesora Kalkulusa, kao i atomska bomba. Samo što ne eksplodira odjednom.

Leblan nije nameravao da trpi Eržeove nestanke. Zato ga je na mesto urednika zamenio Greg. Ovaj je za to vreme otkrio neka nova zanimanja. 

A to je bila moderna umetnost.

Počeo je da sakuplja slike Miroa, Poljakova i mnogih drugih. Čak je i sam pokušao da slika. Ipak, kada je radove pokazao prijatelju kustosu, ovaj mu je rekao da ima dara, ali da se ipak drži stripa.

S godinama je bio sve povučeniji. Izbegavao je medije, ali je obavezno lično odgovarao na pisma obožavalaca. Popularnost mu je stalno rasla. Beltus, Đakometi, Endi Vorhol i Roj Lihtenštajn navodili su Eržea kao jednog od glavnih uzora. Tolikih, da je Vorhol, uradio jednu grafiku s njegovim likom. Ponovo su objavljivani albumi, da bi danas došlo do toga da teško postoji jezik na koji Tintinove pustolovine nisu prevedene. I prodate u preko 250 miliona komada.

Erže se konačno smirio 3. marta 1983. godine. Do tada je nacrtao 23 epizode Tintina. Pre smrti zabranio je da bilo ko nastavi posao, ali je ipak objavljen još jedan album, sastavljen od napibirčenih, nezavršenih crteža. Ipak, ona dvadeset i tri albuma čine celinu koju će iko, ikada, teško da nadmaši u svetu stripa. Ili, kako je to lepo rekao general Šarl de Gol:

"Tintin je moj jedini suparnik na međunarodnom planu! Mi smo mali, ali ne dozvoljavamo da nas veliki pregaze."

Danas je lik Tintina i u nastavnom programu svih škola na francuskom jeziku.

Autor: Nemanja Baćković

Tekst preuzet iz štampanog izdanja Politikinog Zabavnika #3500

Tintin 1&2

Njegov lik i ime su sinonim za franko-belgijsku školu stripa. Njegove avanture iz mašte i čistih linija Eržea prevedene su na preko 70 jezika. Za njegovu neustrašivost i nepokolebljivi istraživački duh pročulo se širom planete. Njegova… hmmm… zapravo, njemu nije potrebna najava. Dovoljno je reći – Tintin!

U godini u kojoj ovaj večiti mladić puni 90 leta, Darkwood Vam predstavlja prvu od ukupno 8 knjiga pustolovina najčuvenijeg reportera na svetu, po prvi put u ćiriličkom integralnom izdanju!

Darkwood

14.02.2019

Br. strana: 192

Boja: U boji

Uvez: Tvrdi

Cena sa popustom: 1490.00 din

Devet decenija najpoznatijeg strip novinara

Avanture večno mladog belgijskog novinara Tintina, jedan su od najprevođenijih i najprodavanijih strip serijala svih vremena

AVANTURE večno mladog (premda od pre dve nedelje devedesetogodišnjeg) belgijskog novinara Tintina, jedan su od najprevođenijih i najprodavanijih strip serijala svih vremena, čiji je autor Žorž Remi Erže u devetu umetnost uveo stil poznat kao “čista (jasna) linija”. Otkako je Erže prvi put nacrtao čuperak junaka, koji se tog 10. januara 1929. premijerno pojavio na stranicama dečjeg priloga belgijskog katoličkog časopisa, Tintin ne prestaje da oduševljava čitaoce širom sveta - pa i kod nas, gde se sa nestrpljenjem iščekuje ponovni susret sa njim. A dočekaćemo ga vrlo uskoro, zahvaljujući izdavačkoj kući “Darkvud”, koja namerava da u naredne dve godine objavi celokupan opus “Pustolovina Tintina” u osam integralnih knjiga - a prve dve se očekuju u knjižarama već tokom februara.

- Tintin je jedan od najprepoznatljivijih i najvoljenijih evropskih strip junaka svih vremena, a njegov tvorac Erže - među 10 najprevođenijih autora sa francuskog govornog područja, bez obzira na žanr, a kada je u pitanju strip - drugi najprevođeniji, odmah iza Renea Gosinija - navodi Dejan Savić, urednik u ovoj izdavačkoj kući. - Pripovedanje Eržea uvek je oslikavalo geopolitički i istorijski kontekst u kom su se avanture odvijale, a osim kao najistaknutiji predstavnik crtačke škole “jasnih linija”, isticao se i po tome što je svaki album marljivo pripremao i istraživao zemlje u kojima će se radnja odvijati, putujući i praveći beleške, te slike pejzaža. Erže je dobitnik brojnih priznanja, poput Ajznerove nagrade, kao i Light of Truth nagrade koju dodeljuje dalaj-lama za promovisanje kulture Tibeta, oslikane u albumu “Tintin na Tibetu”.

Čitaoci u Jugoslaviji imali su prilike da čitaju o avanturama Tintina na stranicama “Politikinog zabavnika” ali i “Eks almanaha”, podseća Savić, te dodaje: - Kada je reč o albumskim/integralnim izdanjima, zanimljivo je da je Tintin gotovo “uklet” na ovim prostorima - od kraja osamdesetih tri različita izdavača sa prostora nekadašnje Jugoslavije započinjala su objavljivanje knjiga o Tintinu. Ipak, “Darkvud” je odlučan u nameri da ovog kultnog junaka francusko-belgijske škole stripa objavi u celosti, kako i dolikuje.

Autor: Marina MIRKOVIĆ

Tekst i fotografije preuzete sa sajta novosti.rs

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:773530-Devet-decenija-najpoznatijeg-strip-novinara

Tintin slavi 90. rođendan i dobija novi film u režiji Pitera Džeksona

Tintin je možda napunio 90 godina, ali popularni stripovski dečak je spreman da uskoči u novu jamu sa velikim zmijama.

Tintin je reporter, avanturista, putnik i protagonista popularne serije stripova Avanture Tintina, koju je napisao belgijski karikaturista Žorž Remi, poznatiji kao Erže, piše Strip blog.

Njegovo prvo pojavljivanje desilo se 10. januara 1929. godine u dodatku za decu časopisa "Le Petite Vingtième" i to na dve table. Kasnije kad je serija završena izdata je knjiga "Tintin u zemlji Sovjeta", gde on kao novinar izveštava o boljševicima Sovjetske Rusije sa svojim vernim psom Sneškom. Ubrzo se razvio u istraživačkog novinara i borca protiv kriminala. Njegov bunt i stalna radoznalost ga često stavljaju u opasne situacije i baca u krugove trgovaca narkoticima i plaćenika.

"Ideja o liku Tintina i avanturama koje bi ga zadesile došla je do mene, verujem, u prvih pet minuta, kada sam prvi put napravio skicu figure ovog heroja, to jest, on nije proganjao moju mladost, niti moje snove, ali je moguće da sam sebe kao dete zamišljao u ulozi poput Tintinove", rekao je Erže 15. novembar 1966.

Erže nikada nije eksplicitno potvrdio Tintinovu nacionalnost, ali ga je nejasno plasirao kao Belgijanca i živeo je u Briselu. Ulice Brisela su nepogrešive u nekim pričama. Takođe nikada nije potvrdio njegove godine, dok ga stripovi prikazuju kao odraslog mladića koji je kulturan, preduzimljiv, plemenit i krajnje odgovoran. Erže je ovim likom i njegovim avanturama želeo da uvede čitaoce u svet mašte, dajući im, s vremena na vreme, da se ne zaluđuju previše i da njegovog junaka ne shvataju previše ozbiljno.

Čim se pojavio, Tintin osvaja srca Belgijanaca i Francuza, a ubrzo i svih čitalaca na čije je jezike preveden. Lik se jedino nije "primio" u Italiji, gde njegovo lansiranje nije uspelo ni početkom 1965. Strip karakterišu jasne linije, jednake debljine, čime se nikada ne ističu pojedini likovi ili objekti. Takođe nema senčenja niti šrafiranja. Kombinovanjem karikaturalnog crteža, kada je reč o likovima, sa realističnim pozadinama, dobija se veoma jednostavan, ali istovremeno lep crtež, lak za praćenje.

Čak ni nakon devet decenija otkada se pojavio, ovaj strip ne prestaje da privlači pažnju. Prema izveštaju Casterman, koji objavljuju stripove mladog junaka, u pripremi je novi film o avanturama Tintina, koji će režirati Piter Džekson.

Prva adaptacija Avanture Tintina izašla je 2011. U pitanju je bio animirani film napravljen u 3D tehnologiji snimanja pokreta koji je režirao Stiven Spilberg, dok je Piter Džekson bio koproducent. Ovog puta dvojac će zameniti uloge, te će koproducent biti Spilberg.

Direktor redakcije Casterman-a, Benoit Mučart je izjavio da će u pitanju biti prvi live-action film planirane trilogije. Takođe je otkrio da bi film mogao biti baziran na pričama "Skiptar kralja otoka" i "Afera Lakmus". Tintinova nova knjiga će takođe pogoditi štandove sa stripovima. U pitanju će biti Eržeova priča iz 1960. koju je napustio nakon priče "Tintin na Tibetu" pod nazivom "Le Thermozero", kao i "Alph-Art" priča na kojoj je radio pre nego što je preminuo 1983.

Tintin Izvor: JOHN THYS/AFP

Tekst i fotografije preuzete sa sajta radiolaguna.rs

http://www.radiolaguna.rs/aktuelno/aktuelno_tintin_slavi_90_rodjendan_i_dobija_novi_film_u_reziji_pitera_dzeksona_laguna_radio_11709.html

Tintin: Devedeset godina najpoznatijeg stripovskog novinara

Jedan od najpoznatijih strip-detektiva na svetu, Tintin, slavi 90. rođendan. Kako je taj stip postao jedan od najvećih u istoriji?

Plavokosi reporter u bež kišnom mantilu i u pratnji belog terijera upustio se u prvu avanturu uhvativši voz za, tadašnju, zemlju Sovjeta, pre tačno devedeset godina. 

Da sam malo stariji - nekih šezdeset godina - verovatno bih na sličan način mogao da započnem romansiranu autobiografiju, kako sa protagonistom delim profesiju, boju kose, a neretko i frizuru. 

Ovako samo mogu da čestitam devedeseti rođendan Tintinu - jednom od najpoznatijih belgijskih strip junaka. 

Tintin je svojim avanturama obeležio jedan period istorije dvadesetog veka, ali stripovi o ovom, pre hrabrom nego spretnom, novinaru i dan danas potpadaju pod nezaobilaznu literaturu ljubitelja devete umetnosti. 

Pa šta je to Tintinov otac Žorž Remi, mnogo poznatiji kao Erže, počeo da stvara 1929. godine?

Ko je Tintin?

Niko zapravo sa sigurnošću ne zna. Sve što je o Tintinu poznato jeste da je novinar iz Brisela koga u zadacima, koje najčešće sam odabere i koji neretko nemaju nikakve veze sa njegovim poslom, prati mali pas po imenu Sneško ili Milu, kako se odaziva na francuskom. 

Ume da upravlja svakom vrstom vozila, od mopeda do rakete za Mesec, i govori nekoliko stranih jezika, ali njegovo poreklo, godine, pa čak i prezime, prava su nepoznanica. 

Ali možda Tintinovo poreklo treba potražiti među ranijim Eržeovim radovima, kako radoznali reporter nije prva kreacija belgijskog autora. 

Erže je od 1926. godine radio na Avanturama Totora - stripu o vođi izviđača koji je izlazio u listu Le Boy Scout Belge. Mnogi poznavaoci stripa istakli su brojne sličnosti između Totora i Tintina, od vizuelnih do narativnih, upoređujući čak i humor ova dva stripa. 

Erže je čak u jednom trenutku Tintina nazvao "Totorovim mlađim bratom" i to je jedina poveznica o njihovom krvnom srodstvu, pored činjenice da, laički posmatrano, ova dva lika izgledaju identično. 

Ali fanovi Eržeovog stripa se nisu toliko obazirali na Tintinovu maglovitu prošlost, već su prosto uživali u pričama koje je donosio iz čitavog sveta, zajedno sa likovima poput profesora Kalkulusa, kapetana Hadoka i Tomsona i Tompsona - agentima koji se, vodeći se potpuno pogrešnom dedukcijom, na kraju ipak nađu na pravom mestu i u pravo vreme. 

Da, kada već razbijamo mitove o porodičnim vezama i sličnostima, ispostavilo se da maltene preslikani Tomson i Tompson zapravo nisu braća i da ih deli nešto mnogo više od bezvučnog suglasnika - samo dobro zagledajte njihove brkove. 

Uostalom, zar je bitno ko je Tintin i odakle dolazi? Možda bi on, kao mnogi čuveni likovi iz stripova, trebalo da ostane blago misteriozan. Neki ljudi prosto ne žele da saznaju tačno Džokerovo poreklo, možda isto treba da važi i za Tintina.

Gde je sve Tintin bio?

Ono što je Artur Konan Dojl za kriminalistički, a Jan Fleming za špijunski roman, to je otprilike Erže za avanturistički strip. 

Tintin je tokom svojih putovanja posetio Sovjetski Savez, Ameriku, Indiju, Tibet, Kongo, Kinu i brojne druge države. Možda ne sve države, ali sve one koje su u trenutku nastanka stripa bile bitne za istorijski kontekst. 

Tako se Tintin, hteo ne hteo, našao u fiktivnoj istočnoevropskoj kraljevini Sildaviji, kao i u fašističkoj Borduriji, čiji je lider Mistler predstavljao očigledan kombinovani omaž nacističkom nemačkom vođi Adolfu Hitleru i italijanskom fašisti Benitu Musoliniju. 

Tintin je čak završio i na Mesecu i to petnaest godina pre Nila Armstronga. Crveno-bela raketa u kojoj su kapetan Hadok i on otkrivali svemir i dan-danas predstavlja jedan od najprepoznatljivijih crteža svemirske letelice. 

Kroz Tintinova putovanja, Erže nije samo donosio zabavne stripovske avanture, već je i oslikavao, komentarisao i kritikovao tadašnja dešavanja ne geopolitičkoj mapi sveta. Doduše, nekada svojevoljno, a nekada po direktivi uredništva, u zavisnosti od političke klime u kojoj se Belgija tada nalazila.

A koliko je zaista daleko otišao?

Iako je Erže za života stvorio samo 24 albuma, Avanture Tintina su prevedene na preko 70 jezika, a prodato je više od 230 miliona primeraka. 

Figure, posteri i razglednice koje se mogu naći u skoro svakoj prodavnici suvenira u Francuskoj i Belgiji, kao i brojni oslikani murali na zidovima briselskih zgrada potvrđuju da se ne radi samo o brendu i parčetu popkulturne manije koja je zahvatila čitav svet, već o jedinstvenom kulturnom nasleđu frankofonih država. 

Čak je i bivši francuski predsednik Šarl de Gol jednom prilikom izjavio da je Tintin njegov "jedini internacionalni rival". 

Tintinove avanture su pretočene u brojne crtane filmove, a režiser Piter Džekson - najpoznatiji po radu na trilogijama Gospodar prstenova i Hobit - je 2011. godine zajedno sa Stivenom Spilbergom u bioskopske sale doneo dugometražni animirani film o Tintinu u kome su glasove pozajmljivali Endi Serkis, Danijel Krejg, Džejmi Bel i Sajmon Peg. 

U pitanju je akciona avantura, prepuna iznenađenja, prevrata i humora, koja je u modernom ruhu uspela da prenese Eržeov crtački stil, ali i, što je mnogo važnije, njegovu beskrajnu stvaralačku viziju. 

Mnogi kritičari Avanture Tintina smatraju Džeksonovim najuzbudljivijim filmom nakon serijala Gospodar prstenova. 

Planirana su tri nastavka, scenario za drugi film je već napisao Entoni Horovic, autor novih romana o Šerloku Holmsu i Džejmsu Bondu, samo se čeka da Piter Džekson nađe vremena. 

Politika, propaganda i sporni "Tintinovi stavovi"

Erže je imao ideju da tokom svoje prve avanture Tintin poseti Sjedinjene države, međutim, njegov tadašnji izdavač Norbert Valez je imao drugačije planove. 

Kako je Tintin "izlazio" u konzervativnim katoličkim novinama Dvadeseti Vek, Valez mu je naredio da radnju stripa smesti u Sovjetski savez, kako bi poslužio kao anti-socijalistička propaganda za decu. 

Pod Valezovom direktivom, Erže je uradio i drugi album Tintin u Kongu. Godinama kasnije, Eržea će kritikovati zbog neadekvatnog i rasističkog predstavljanja lokalnog stanovništva. 

Tintin će biti optužen i za antisemitizam i preterano okrutan tretman prema životinjama. 

Članovi francuskog parlamenta su 1999. godine raspravljali da li je Tintin levo ili desno orjentisan, ali rasprava se završila bez jasnog rešenja. 

Kako su dolazila mirnija vremena, a uredničke stege popuštale, Erže je mogao Tintina da šalje gde je sam hteo.

A šta radi Tintin danas?

Za razliku od njegovih nacrtanih kolega, Spirua, Taličnog Toma, Asteriksa i ostalih bisera francusko-belgijske škole, Tintin nije nastavio avanture nakon Eržeove smrti 1983. godine. 

Ali možda je Tintin jedan od retkih primera kada nove avanture nisu nužno neophodne. Uostalom, ko zna kako bi se naivni dobri reporter snašao u današnjem, blago rečeno, prevrtljivom svetu? 

Fanovi nemaju ništa protiv iščitavanja starih epizoda, dok bi onim novim, mlađim čitaocima, uz objašnjavanje društveno-istorijskog konteksta i opravdanu kritiku, mogle biti zabavne i inspirišuće. Ako ne da menjaju, onda barem da otkrivaju svet oko sebe. 

Sam Erže je jednom prilikom rekao "Tintinov svet je optimističan", a to je baš ono što nam je poslednjih godina neophodno. 

Srećan devedesti rođendan, kolega. Čekamo stoti.

Izvor: BBC News na srpskom

Tekst i fotografije preuzete sa sajta b92.net

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=01&dd=10&nav_id=1491384