среда, 31. октобар 2018.

CRNE besMISLIce



CRNE besMISLIce (BAM, DE LAZARE)
48 str, kolor, hc, A4

Album "CRNE besMISLIce” je posveta velikim majstorima francusko-belgijskog stripa koji su u nama probudili ljubav prema 9-oj umetnosti i koji ostaju neiscrpan izvor našeg nadahnuća. 
BAM i DE LAZARE

«CRNE besMISLIce » su nastale u razdoblju od trideset godina. Od prvih maestralnih BAMovih strip tabli i kaiševa objavljenih krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih u legendarnom «YU STRIPu » , preko crno-humornih gegova koje su pre «Iva Rokatanskog » radili Laza Odanović i Dragan Lazarević, do potpuno novih epizoda nastalih poslednjih godina kombinovanjem zajedničkih BAMovih i DE LAZAREovih što probnih, nikada objavljenih tabli stripa, nezavršenih epizoda, pa i potpuno nezavisnih crteža, sklopljenih u sasvim nove strip priče kao što su «GENERALi » ili «Umetnosti ratovanja ». 
Svi BAMovi originali su nesrećnim sticajem okolnosti odavno nestali. Mukotrpnim, filigranskim kopiranjem loših skenova celih tabli, čišćenjem nekada objavljenih gegova po domaćim strip revijama i prikupljanjem negativa koje je nekim čudom sačuvao neprežaljeni Zdravko Zupan, Dragan Lazarević je godinu dana sklapao deo po deo, restaurirao, docrtavao, pakovao, pisao i kolorisao ovaj album za koji su svi mislili da se nikada više ne može pojaviti. 
Verujemo da će i stari i novi čitaoci uživati u vaskrslim BAMovim genijalnim crtežima, gegovima i duhu koji su iznova zasijali, bolje i lepše nego ikada do sada. 

Cena na sajmu: 1000 din (cena u knjizarama 1350 din)

Kvadrat #38


Strip revija Večernjeg lista #62, listopad 2018.



MARIE CURIE
Autorica: Chantal Montpellier



Prošlo je nešto malo više od stotinu godina otkada je jedna od najvećih svjetskih znanstvenica primila svoju drugu Nobelovu nagradu.



BRi D’ALBAN
Autor: Alfonso Font


Križarska opsada razotkrit će mane i vrline dvojice braće.



MARTIN IZ ZAGREBA, MARTIN U ZAGREB
Autor: Julio Radilović Jules po ideji Marije Šercer



Dijagnoza: čovjek iz svirepog doba pati od sublimacije igračaka iz strip magazina.

Pročitajte i osvrt na monografsku izložbu JULES #90 Mislava Novakovića.



IZVANSERIJSKO: George, vrati se kući
Autor: Jordi Bernett



Od ovoga broja počinjemo objavljivati stripove majstora Bernetta, autora Torpeda.



ŠIC-MIC
Autor: Walter Neugebauer


Umjetničko nadahnuće ne trpi materijalne prepreke.



TATICA
Autor: Nob


xoxoxox 


PEANUTS
Autor: Charles Schulz



Jeste li za Mozarta?



KOLEKCIONARI ILI ČUVARI STRIPOVSKE BAŠTINE!

U prošlome stoljeću, kada su stripovi bili masovno popularni, mnoštvo čitatelja ih je redovito čitalo. Mnogi stariji ljubitelji stripa koji su odrastali u tome dobu i danas se sjećaju kioska prepunih strip izdanja i vječne dvojbe što kupiti od svojeg skromnog džeparca. Većina je stripove jednostavno pratila iz dana u dan, iz tjedna u tjedan, godinama… Jedan manji dio čitatelja uredno ih je sakupljao, ponovo čitao i ljubomorno čuvao. Zapravo, uvijek je među čitateljima bilo i kolekcionara stripa.

Danas se štošta promijenilo, pa tako i popularnost stripa nije ni blizu onoj kakva je tada bila. Danas strip čitaju razmjerno rijetki ljubitelji devete umjetnosti, a možda samo i jedino kolekcionari, uz poneke usputne čitatelje.

Kolekcionari stripova su jamac opstanka stripa. Dok je njih bit će i stripova. Paralelu možemo vidjeti u mnogim drugim lijepim umjetničkim formama koje su završile u društvenim rezervatima zagriženih i upornih štovatelja.

Kolekcionari su čuvali stripove od zaborava i sačuvali za nove naraštaje cijelu bogatu
baštinu ove lijepe likovne forme.

Postoje razni oblici i stupnjevi zaluđenosti sakupljanja stripova. Većina kolekcionara sakuplja samo određene stvari: izdanja, autore, strip junake, samo stare stvari, novinski strip, albume, klasični strip, avangardne stripove, fanzine, originalne radove (table, pasice, crteže s posvetom) svih ili točno određenih autora. Jedan vrlo mali dio njih sakuplja sve vezano za strip.

Nekada su strip-kolekcionari bili vrlo samozatajni, posebno kada su prerasli pubertetske godine. No, kako bi zadržali dignitet u svojem poslu i životu, nisu otkrivali svoju strast kako ih se ne bi proglasilo infantilnim čudacima. Ili, jednostavno, nisu željeli otkrivati svoj čarobni svijet i svoju strast. I danas otkrivamo kod svojih dugogodišnjih životno iskusnih prijatelja marljivo građene kolekcije za koje nitko nije znao. Sakrivenih kolekcija i kolekcionara i danas ima puno jer, jednostavno, ne žele da se za njihovu kolekciju zna.

Premda ih kolekcionarstvo čini posebnima, većina tih stripoljubaca su zapravo jednostavni i dragi ljudi, bez obzira na društveni položaj, zanimanje i imućnost. Dakako, i oni su, kao i umjetnici, samo ljudi, pa postoje i krajnje ekstremni i ekstravagantni prgavci koji su poznati po svojoj isključivosti u osebujnoj posebnosti.

Svi ti kolekcionari stripa očuvali su strip izdavaštvo, makar i u reduciranom obliku, pojavljuju se i promoviraju strip stvaralaštvo i jamče održanje interesa za omiljeno likovno
štivo.

Posebno je pitanje gdje će te kolekcije završiti? U smeću, papirnoj preradbenoj industriji, na Britancu, u drugim kolekcijama, Nacionalnoj sveučilišnoj knjižnici ili u Kući stripa?

Mladen Novaković


Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripforum.hr

Promocija stripa „Duge noći i crne zastave I“

Promocija stripa „Duge noći i crne zastave 1“ biće održana u četvrtak 1. novembra u 18 sati u Delfi Caféu u SKC-u. O stripu će govoriti dr Aleksandar Uzelac, istoričar, urednik Igor Marković i autori Dejan Stojiljković, Aleksa Gajić i Ivica Sretenović.



Zasnovan na bestseleru Dejana Stojiljkovića, koji je uradio i adaptirani scenario, prvi tom stripa „Duge noći i crne zastave“ donosi uzbudljivu priču o prelomnim danima srpske srednjovekovne države i dugom ratu koji je kulminirao Kosovskom bitkom.
Prema rečima Dejana Stojiljkovića, Laguninog bestseler autora, „ideja je, baš kao i u slučaju ’Konstantinovog raskršća’ koji je već pretočen u strip, potekla od Igora Markovića, urednika u uglednoj stripovskoj izdavačkoj kući System Comics.
Startnu estetiku stripu dao je Aleksa Gajić, a onda je veliki deo posla uradio Ivica Sretenović, koji je nacrtao većinu albuma. „Ovom izdanju više sleduje termin ’grafički roman’ jer ovo nije običan strip, poput Bonelijevih i američkih, ovo je forma francuskog albuma. I zato će se svideti i ljudima koji inače ne kupuju i ne čitaju stripove“, rekao je Stojiljković.
Strip „Duge noći i crne zastave 1“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs

Komikov plan objavljivanja, 2018/19.



KOMIKOV PLAN OBJAVLJIVANJA 2018-2019.

Poštovani čitaoci,
pošto su se stvari slegle posle ovogodišnjeg Salona stripa i Sajma, knjiga, red je da napravimo makar okvirni plan za narednu sezonu. U tom periodu završićemo naš veliki projekat objavljivanja dela Didijea Komesa, nastaviti projekte kompletnog Sigarovog Popaja i Fredovog Filimona. Iskustvo nas uči da i najbolji planovi retko budu ispunjeni do kraja, tako da je sigurno da će biti pomeranja datuma u oba smera, nešto će izaći pre vremena, nešto će kasniti, ali ovo je perspektiva koju imamo u ovom trenutku:

Decembar 2018.
- Didije Komes: Omnibus III 
- E. K. Sigar: Popaj, knjiga 3

Februar 2019.
- Đipi: Zemlja sinova
- Fred: Filimon, knjiga 5

April 2019.
- Art Šprigelman: MAUS

Maj 2019.
- Džef Lemir: Okrug Eseks
- Robert Kramb: Knjiga postanja

Juli 2019.
- Munjoz & Sampajo: Alak Siner I
- Munjoz & Sampajo: Alak Siner II

Septembar 2019.
- Бенжамен Ренер: Велики зли лисац
- Igort: 5 je savršen broj

Oktobar 2019.
- Đipi: Unastoria
- Žak Tardi: Nestor Burma Omnibus

Decembar 2019.
- Žak Tardi: Baš ovde

P. S. Sigurno će biti i poneko iznenađence, jer šta je život bez iznenađenja...

уторак, 30. октобар 2018.

Nina Bunjevac - Bezimena



SCENARIO
Nina Bunjevac
CRTEŽ
Nina Bunjevac
NASLOVNICA
Nina Bunjevac
BROJ STRANICA
220

Filip Pulman: „Oslabiti stege imaginacije“

„Ako želite da vam deca budu inteligentna“, rekao je jednom Albert Ajnštajn, „čitajte im bajke. Ako želite da budu inteligentnija, čitajte im još bajki.“ Sa ovakvim pogledom se u potpunosti slaže i Filip Pulman. Dok sedi na sofi u svom udobnom domu u okrugu Oksford, govori nam: „Bajke uspevaju da oslabe stege imaginacije. Daju vam oruđe za razmišljanje – slike – i stvaraju osećaj da je sve moguće. Dok su istovremeno smešne, zastrašujuće ili utešne. Ili sve to odjednom.“



Shvata da se ne bi svako iz naučnog sveta nužno složio sa njim. Ričard Dokins je, na primer, rekao da nije baš siguran kakav efekat izazivaju bajke kod dece zbog toga što ih „podstiču da veruju u čarolije, čarobnjake i magične štapiće i to da se stvari pretvaraju u nešto drugo“. Sve je to „veoma nenaučno“, zaključio je Dokins.

Pulman, koji ne samo da je jedan od najvećih autora za decu i odrasle – trilogija „Njegova mračna tkanja“ prodata je u preko 15 miliona primeraka i prevedena na 40 jezika – već je i pisac koji koristi motive iz narodnih priča (veštice, demone, životinje koje govore, magične predmete), čvrsto je uz Ajnštajna. Dokins greši zbog toga što je zabrinut“, rekao je Pulman. „Žabe se ne pretvaraju zaista u prinčeve. Nije reč o tome već o ’hajde da se pretvaramo’, ’šta ako’... takve stvari. Potpuno je bezopasno. S druge strane, doprinosi i ohrabruje maštu.“

Razgovarali smo sa autorom nekoliko nedelja pre objavljivanja knjige „Grimm Tales for Young and Old“, njegove nove knjige o bajkama, i zapitali se šta to vezano za njih može da objasni trajnu privlačnost mladima i ne tako mladima. Kasnije smo prešli na razgovor o pričama uopšte i zašto je njihovo čitanje i pričanje toliko važno za decu i njihove porodice. Ali prvo bajke. Šta ih čini toliko posebnim?

A kod bajki je sve u nastavljanju sa pričom. Savremen roman, za decu ili odrasle, pokušava da dosegne „psihološku dubinu“ kaže Pulman. „On predstavlja uverljive ljude koji rade uverljive stvari na uverljive načine. Ali bajka se ne bavi psihološkim dubinama, kod nje je reč o izuzetnom događaju koji prati izuzetan događaj. Sve ostalo bi samo smetalo.“



Pulman primećuje da u svega nekoliko bajki, odnosno narodnih priča, postoji ispitivanje osećanja u nekom značajnijem smislu: „Zapravo, možda u njima i nema osećanja. Zaista, možda u njima nema ni misli. Možda likovi samo... rade stvari.“

Nisu samo psihologija, motivacija i zaokruženost likova stvari koje su u bajkama izostavljene. Veoma često one ne pružaju mnogo toga o prošlosti i kontekstu niti daju objašnjenja.

„Jednom davno živeo je farmer i imao tri sina“, počinje Pulman. „I to je to: spremni ste. To je sve što vam je potrebno. Ne idete u pozadinu cele priče. Ne kaže se gde se to dešavalo jer nije važno. Ne navode se imena sinova jer nisu važna: najstariji, srednji i najmlađi sin.“

Sve to znači da ne možete – uprkos nebrojenim pokušajima interpretacije koje su svi sprovodili, od frojdovaca do feministkinja – niti bi trebalo da pokušavate da bajku čitate „onako kako čitate ’Midlmarč’ ili Prusta ili šta god drugo. Bajka nije tekst u književnom smislu. Nije sastavljena od reči koje su toliko pažljivo birane da ih druge ne bi mogle zameniti. Sačinjena je od događaja.“

Da li je to ono što je privlačno deci? Čista, nekomplikovana radnja bajke, njena užurbanost da se završi, potpuno odsustvo odvlačenja pažnje, objašnjenja ili čak emocija, njeni jednostavni likovi, njihova večno zapanjujuća dela? Pulman smatra da je delimično tako. Ali veruje da privlačnost bajki leži u nečemu drugom.
„Mislim da to ima veze sa pravdom“, kaže autor. „Deca imaju duboku i neukaljanu veru da stvari moraju biti poštene. Ona vole priče u kojima su dobri ljudi nagrađeni, a loši kažnjeni. I to je karatkeristika svih bajki braće Grim i mnogih drugih narodnih priča.“

Tu su i druge stvari koje deca vole, naravno: „Ona vole zlatnu kosu koja se spušta iz kule, vole devojčicu koju juri vuk, sve to. Ali da je Crvenkapu na kraju pojeo vuk, to im se ne bi dopalo. Ove priče moraju se odvijati u moralnom svetu koji prepoznajemo kao ispravan, stvaran i pravedan.“

Takođe nije važno što kazna za loše ljude ponekad može biti stroga. Ljudima odsecaju glave ili vade oči ili ih ubacuju u burad prepuna oštrih eksera. „Sve je to savršeno u redu“, kaže Pulman. „Deca, čak i ona poprilično mala, znaju da te stvari nisu istinite u bukvalnom smislu, ali ipak jesu stvarne u drugom smislu. Zaista, bajke su zabavne: ’O, to će ga boleti. Zaslužio je!’“



Još jedna stvar kod bajki je ta da one predstavljaju transkripcije reči koje su prvobitno izgovarane. Bajke su glasovne, prosto vas mole da ih ispričate. A to je zapravo veoma važno. Davno, kada je obučavao buduće nastavnike (a i sam je počeo kao nastavnik), Pulman bi od njih tražio da imaju „nekoliko priča u glavi“ koje će znati dovoljno dobro da ih ispričaju, a da ne koriste knjigu.

Tvrdi da je to savršeno funkcionisalo. „Potrebno je da vam priča bude na umu, da znate da je ispričate dovoljno dobro da ne napravite neku veliku grešku. Vežbajte. To sam radio dok sam šetao psa. Zatim je ispričajte. Nije važno da li je pričate detetu ili unučetu (Pulman ima četvoro, od 2 do 11 godina), deci na zabavi ili dok ih autom vozite na bazen.“

Pulman veruje da koliko god bilo važno pričanje priča, ono ipak ne treba da zameni čitanje knjige pred spavanje. „Knjiga je takođe veoma važna. Važna stvar, vredna stvar. Sam taj trenutak deljenja vremena sa detetom i knjigom; i dozvoljavanje da knjiga zarobi dečju pažnju, pa postane pomalo pohabana, neke stranice se pocepaju, na nekim ponešto i zapiše.“

Kada detetu čitate priču, savetuje: „Ne preskačite slike. Viđao sam roditelje koji jure kroz knjigu, samo čitaju reči s jednim okom na satu. Pravi način je da govorite o slikama i postavljate pitanja.“

Ali zašto su zapravo knjige sa pričama i same priče toliko važne? Pulman na to pitanje odgovara elokventno i strastveno koliko biste i očekivali – reči ne prestaju da izlaze iz njega: „Ubeđen sam da su ove stvari – i dečje pesmice – osnove svih jezičkih sposobnosti koje dolaze kasnije. Ovo su fundamentalne stvari, prave osnove. Naši političari govore o ’osnovama’ sve vreme, ali ono na šta misle su stvari koje možete u poslednjem trenutku ispraviti na svom računaru: pravopis, interpukcija, takve stvari. Ali najvažnija stvar od svih je vaš odnos prema jeziku.“

„Ako je vaš stav prema jeziku formirao roditelj sa kojim ste uživali, koji vas je držao u krilu, čitao sa vama i pričao vam priče, pevao pesmice i zatim razgovarao sa vama i postavljao pitanja, odgovarao na vaša pitanja, e onda ste odrasli sa osnovnim pogledom da je jezik zabavan. Jezik i treba da bude sredstvo govora, deljenja, uživanja u rimama i pesmama, zagonetkama i takvim stvarima.“

„To je veoma važno. Ne mogu čak ni da iskažem koliko je važno; najvažnija stvar od svih. Osećaj da nam jezik pripada i da mu mi pripadamo i da je zabavno biti tamo, da sa njim možemo rizikovati i reći luckaste stvari, a da ne bude važno jer je zabavno. Sve to. Ako niste imali sreće da stvorite takav odnos prema jeziku, sigurno ćete biti obeleženi zbog toga, sudiće vam po tome, pa... to je veoma tužno.“

Poslednje pitanje koje se takođe tiče bajki je vezano za Pulmanovu opservaciju – naši životi počinju kada se rodimo, ali naše priče počinju onoga dana kada shvatimo da nemamo objašnjenje za to što osećamo da smo rođeni u pogrešnoj porodici. „Svi to shvatimo, najčešće u ranim tinejdžerskim godinama“, kaže autor. „Morate da odrastete i morate da nastavite. Pepeljuga je šablon za takve stvari. Ali i mnoge druge bajke sadrže tu temu, pa ste prinuđeni da čitate dalje kako biste saznali šta se dogodilo. Jer... ako ne odete, nema priče. A užasna je sudbina kad nemate priču.“

Zato čitajte i pričajte priče svojoj deci, poručio je svima Pulman. Na kraju je rekao: „Mislim da je reč u osećanju da nešto delite. Osećaj deljenja čuda. Ovo su čudesne priče. I ako ne budete kruti i sumnjičavi prema njima, ako dozvolite čudu da samo procveta i pusti korenje i obogati dečju maštu, a i vašu, bićete bolji zbog toga. I to je to.“

Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
Tekst i fotografije preuzete sa sajta laguna.rs

Corto Maltese 3, 4, 5 (Bookglobe)

#3
Karipska suita



#4
Pod gusarskom zastavom




#5
Daleki Vjetroviti otoci




Supermen - Crveni sin

Gle! Tamo na nebu! To je ždral! To je Iljušin! To je heroj socijalističkog rada koji se neumorno bori za Staljina, komunizam i proširenje Varšavskog pakta, drug… Supermen?

Darwkwood vam ponosno predstavlja kultnu grafičku novelu iz pera Marka Milara i četkica Dejva Džonsona i Kilijana Planketa, Crveni sin, u kojoj se raketa čudnog posetioca sa zvezda nije srušila u Kanzasu, već u Ukrajini. 

Crveni zavir:

http://www.darkwoodprodavnica.rs/assets/files/pdfdownloads/SupermenCrvenisincirilicazavir.pdf





Broj strana: 168 / Kolor / Ćirilica
Uvez: Tvrdi / Format: 170 x 260 mm





Broj strana: 168 / Kolor / Latinica
Uvez: Tvrdi / Format: 170 x 260 mm

Cene:

Sajamska: 1.290,00 dinara
Puna: 1.590 dinara





Broj strana: 168/ Kolor / Latinica
Uvez: Meki / Format: 170 x 260 mm

Cene:

Sajamska: 1.090,00 dinara
Puna: 1.290,00 dinara

YU TARZAN, knjiga 8

Osma knjiga kultnih epizoda gospodara džungle nastalih u jugoslovenskoj produkciji osamdesetih godina prošlog veka! 




Zavir:

Br. strana: 196 / Boja: Crno-belo / Uvez: Tvrdi / Format: 210 x 297 mm

Cene
Sajamska: 1300,00 dinara
Puna: 1500,00 dinara

понедељак, 29. октобар 2018.

Milorad Vicanović Maza, strip crtač - Strip je žilava biljčica

Milorad Vicanović Maza, strip crtač iz Laktaša u Republici Srpskoj, jedan je od onih koji je odrastao u zlatno vreme stripa u bivšoj Jugoslaviji, osamdesetih godina prošlog veka. Smatra da je pre rata u BiH bilo ljudi koji su se profesionalno bavili stripom i objavljivali su u tadašnjim jugoslovenskim časopisima.



-Tada nije bilo nikakve organizovane scene, nije bilo festivala, nije bilo ničega, to je krenulo tek nakon rata. Trebalo je da prođe neko vreme i da mi između sebe uspostavimo neki kontakt, tako da smo mi već 98. imali izložbu strip autora u Banja Luci. Pokrenuli smo i časopis. U to vreme nismo znali ni šta se u Federaciji BiH dešava, čak ni da u Beogradu postoji Salon stripa. Onda je krenulo povezivanje tako što kad odeš na neki festival, onda tamo upoznaš ljude, oni preporuče neke druge i tako to ide. Sada, zahvaljujući internetu, je to kudikamo lakše i jednostavnije.

JUGpress: Na Balkansku smotru mladih strip autora u Leskovcu prvi put ste došli 2007, a onda napravili strip festival kod kuće…

Maza: U Leskovcu mi se rodila ideja da u Laktašima napravim salon stripa i to je praktično prvi festival stripa u Bosni i Hercegovini, koji se, evo, održava već jedanaest godina. Kroz taj salon sam nastojao da povežem autore iz BiH za koje smatram da su talentovani, koji imaju neki potencijal, sa kolegama. Pored interneta, jako je bitan i direktan kontakt neafirmisanih i afirmisanih autora u smislu učenja, savetovanja, razmene iskustava, pomoći… Sad već imamo i formirano Udruženje strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske. Nismo hteli ići na nivo cele BiH, jer ne poznajemo sve autore… Mada, znam da je u Sarajevu bilo autora koji se nisu međusobno ni poznavali, a kamoli družili… Dešavala se paradoksalna situacija da pozovem dvojicu autora iz Sarajeva koji se upoznaju u Laktašima! A Laktaši su mesto koje nema ni desetak hiljada stanovnika…



JUGpress: Kako izgleda praviti festival stripa u malom mestu?

Maza: To nije neka manifestacija koja zahteva neki ogroman novac, ali sam imao sreće da imam podršku vladajućih struktura i to bez obzira na promenu vlasti. Čak i kada sam hteo da kažem „Sad je dosta, prezauzet sam…“ terali su me da to uradim „samo još ovu godinu“, i to, eto, traje… Neko ko nije pravio manifestaciju tog tipa uopšte nije svestan koliko to isisava energije iz čoveka. Ovakve manifestacije, kao što je Balkanska smotra stripa u Leskovcu, ljudi rade iz ogromne ljubavi. To nije manifestacija gde vi dobijete velike pare od sponzora, pa možete nešto uštinuti… Vi, da se ne bi gnjavili, masu stvari platite iz svog džepa…“

• STRIP CRTAČ JE NAČITAN

JUGPress: Vaše udruženje izdaje i strip časopis. Šta je cilj tog izdavaštva?

Maza: „Parabelum“ je najobimniji strip magazin na području bivše Jugoslavije. Poslednji broj ima oko 250-260 strana i tu se objavljuju radovi autora sa područja cele eks Jugoslavije. Na žalost, nismo u mogućnosti da plaćamo autore, ali se trudimo da prvenstveno mladima damo šansu, nastojimo da popularišemo strip i stvorimo neku strip publiku. Želimo da omogućimo mladima da se kreatrivno izražavaju, ali, pri tom, nije poenta da od svakog deteta napravimo strip crtača. Tu su vam potencijalne arhitekte, scenografi, itd… Deca se na ovaj način druže, socijalizuju, razvijaju svoje umetničke sklonosti, a gde će ih život odvesti, videćemo. Strip je tu da pomogne u stvaranju zdravih, mladih ljudi, koji se bave pravim stvarima. Nijedan strip crtač ne može biti nenačitan, ne možete se baviti stripom ako ne čitate knjige. Nevezano samo za strip, vi morate imati moć vizuelizacije onoga što čitate. To pomaže kod stvaranja ideja i podstiče čoveka da bude kreativniji. Među strip crtačima imate, recimo, puno muzičara, malo ko od nas nešto ne svira, iako te dve stvari deluju kao nespojive. Problem kod nas je samo u uvreženom mišljenju da je bavljenje umetnošću nešto sa čim smo se mi rodili, da je to nama neko ulio i to je to. Kao radiš nešto iz zabave, ali nađeš sebi neki pošten posao i od toga živiš. To je paradoksalno. Bavljenje ovim je kao i bavljenje vrhunskim sportom. Recimo, ja ako mesec dana ne crtam, treba mi vreme da povratim crtačku kondiciju! Tako da bavljenje stripom stvara i određene radne navike! Mislim da ne postoji nijedan krivi aspekat bavljenja ovim.



JUGpress: Ko danas kupuje stripove? I zašto to radi?

Maza: Svuda imaš ljude koji su kolekcionari. Onda imaš ljude koji imaju novca pa mogu da kupuju sve. Možda najveća grupacija ljudi kod nas, a koji kupuju stripove, su oni koji su odrasli na tom tzv. zlatnom dobu. Oni su ostali zaljubljenici u to i najveća su grupacija. Ima tu i dece, ali su oni odrastali na nekim japanskim crtaćima, pa bolje razumeju taj način priče i pripovedanja, koji, meni barem, prilično glupo izgleda. Ali, to je njihovo doba, oni to crtaju i mnogo bolje to razumeju od nas… Ali, daleko je to od neke velike populacije ljudi. Nisu to neki tiraži, smešno je kad se to uporedi sa nekim tiražima u Francuskoj.

• KORIŠĆENjE STRIPA

JUGpress: Može li strip da se koristi i kao nastavno sredstvo?

Maza: To je potencijal koji je kod nas totalno neiskorišten. U inostranstvu imamo takvih primera. Svako dete će lakše neku lekciju upamtiti ako mu je vizuelno prezentujemo. Ovako, npr. šta je koje godine bilo, jednostavno nema sa čim da poveže, pa se teže pamti. To, u stvari, više zavisi od toga hoće li se pojaviti neki pedagog koji će shvatiti prednost ovoga. Sa bivšim ministrom prosvete Republike Srpske sam, negde 2004, trebalo da radim jedan strip formata „Alan Forda“, o dva osnovca koji prolaze kroz razne avanture, ali su tu trebale da budu uključene neke pedagoške lekcije iz nastavnog programa. Mi smo odradili četiri broja toga, zapelo je oko distribucije… Recimo, direktor uzme te primerke, određene pare od prodaje nisu išle onima koji su to prodavali, pa su nastavnici bili nezainteresovani za to… Bile su dobre reakcije nastavnika na sam sadržaj, pomagalo im je u nastavi, ali zbog loše distribucije se to ugasilo.



JUGpress: Kakva je budućnost stripa?

Maza: Teško je dati odgovor na to. Ne možemo očekivati povratak u neka stara vremena. Mi, pre svega, više nismo zemlja tog kapaciteta gde su se časopisi gasili kad „padnu“ na prodatih 40-ak hiljada primeraka, a danas su prezadovoljni ako prodaju toliko. Činjenica je da će strip više ići na neki elektronski oblik. Nama „starijima“ je i dalje papir važan, ugođaj nam je da listamo časopis, ali deci je najnormalnije da strip čitaju preko ekrana. Koliko će to biti isplativo, veliko je pitanje. Mislim da ovde sigurno neće biti, ali mora da se desi i neka krupnija promena, da se strip koristi na neki drugi način. U suštini sve ovo što mi radimo se i odnosi na neko građenje neke nove čitalačke publike. Znači, ne samo crtači i scenaristi, nego i publika koja bi pratila šta oni rade. U svakom slučaju, izumreti neće, jer čak i da se desi da nestane izdavača, vi danas uvek možete to što radite da stavite na internet i da bude dostupno svima. U Francuskoj su autori počeli da rade na taj način, barem oni autori koji ne mogu da se probiju do nekog većeg izdavača. Oni na taj način uspevaju da prikupe novac i čak i naprave dobar posao. Dakle, strip je žilava biljčica, opstaće.

Tekst preuzet sa sajta jugpress.com

Panišer #2 - Majčica Rusija

Po ulicama Paklene kuhinje ili pustarama Sibira, Frenk Kasl deli pravdu. On je sudija, porota i dželat, bez zadrške, bez milosti, bez pardona, čitava četa vojnika u jednom čoveku, borac u ratu koji je sam proglasio – on je Panišer. 




Darkwood vam ponosno predstavlja novu knjigu definitivne verzije Marvelovog anti-junaka iz pera čuvenog scenariste Garta Enisa, u kojoj će tu nesreću da stanu Frenku Kaslu na put imati irski gangsteri... i vojska države Rusije.

Br. strana: 280 / Kolor 
Uvez: Tvrdi / Format: 170 x 260 mm

Majčica zavira:

Sajamska cena 1.490,00
Puna cena 1.790,00

Hektor German Osterheld i Alberto Breća - Mort Sinder

Jedan od najvećih stripskih klasika prvi put na srpskom u albumskom izdanju! Remek-delo Osterhelda i Breće Darkwood vam predstavlja na jedini ispravan način: u luksuznoj opremi i vrhunskoj štampi, izuzetnom prevodu i sa brojnim dodatnim tekstovima i ilustracijama.




Zavir:

Br. strana: 256 / Boja: Crno-belo (+ kolor galerija) / Uvez: Tvrdi / Format: 240 x 315 mm

Cene
Sajamska: 1890,00 dinara
Puna: 2490,00 dinara

Listamo novi Politikin zabavnik #3481



Na kioscima je novi Politikin zabavnik, a u njemu možete pročitati:




* Oskar ispod zlatnog brega
ERA IZ ZAPADNOG SVETA
Stiva Tešića je ispratila ulica a dočekalo celo Užive. Oskar je ostao u SAD...
Autor: Nemanja Baćković



* Zadaci za 21. vek
BAKTERIOFAZI NAPADAJU
U Rusiji se virusi koji ubijaju bakterije za potrebe medicine proizvode i primenjuju već skoro 80 godina. Još u vreme Drugog svetskog rata pomoću njih spaseni su životi hiljada ranjenih, a sprečena je i epidemija kolere pred znamenitu Staljingradsku bitku.
Autori: Aleksandra Dabiževa, Natalija Vorošilova, Tatjana Prisada, Marina Jefimova




* Nauka o licu
KO JE POBRKAO LONČIĆE?
Zašto su nam neka lica neodoljiva, dok druga izgledaju kao da ih je udario brzi voz? Kako uopšte prepoznajemo jedni druge i kakav bi nam život bio da nam nije toga?
Autor: M.I.



* Zaslužene nagrade
KAD SE MAJMUN LJUDIRA
Ljubitelji nauke sa zadovoljstvom su dočekali "Ignobela" za 2018. godinu. Ko je dobio priznanje za dostignuća koja vas najpre nasmeju, a onda nateraju na razmišljanje?
Autor: M.Božović



* Kad su Francuzi bombardovali Francusku
SUMNJA
Poručnik Fransoa Somer zbunjeno je posmatrao ledena lica oko sebe. Da li je moguće da je toliko pogrešio, da su njegove bombe pale na železničku stanicu u centru grada, prepunu ljudi? Pa Saveznici su upravo njega, Francuza, izabrali da bombarduje nemačke položaje.
Autor: P.M.



* Zabavnikov strip: Sveštenik - Potera, III deo.
Tekst: Lilijen
Crtež: Ogisten Lebon, Igo Puplen
Preveo: S.Nikolić




* Smehom protiv diktatora 
SVAKO IMA DVOJNIKA
Prema nekim izvorima, Adolf Hitler je ovaj filmski klasik gledao dva puta. Kažu da nije mogao da odoli.
Autor: Sanja Lazić




* Pucnji u platno
ČAPLIN U VALJEVU
Dok je Hitlerova vojska, pevajući "Lili Marlen", paradirala najvećim delom Evrope i Afrike, u unutrašnjosti Srbije nemačkim okupacionim snagama prikazan je film "Veliki diktator".
Autor: P.Milatović




Istorijski Zabavnik
RADNIČKA KLASA NE TALASA
Možda mislite da je današnje vreme teško za radnike, da se poslodavci iživljavaju, da su sindikati slabiji nego ikada i da ih ne štite. To je zato što nikada niste radili u američkoj industriji odeće početkom 20. veka...
Autor: S.N.




* Ovo možda niste znali
VREDNA DŽENI
Nepismeni tkalac Džejms Hargrivs izumeo je uređaj kojim je počela industrijska revolucija.
Autor: S.N.




* Zamka za prodavce
PONOS I PREDRASUDE
Kako je jedan indijski maharadža odlučio da čuvenog proizvođača automobila "rols rojs" poduči važnoj lekciji.
Autor: N.D.




* Naravno, tu je i Garfild.



I još mnogo toga!
Ne zaboravite da kupite novi Politikin zabavnik. :)

(VČ) Dylan Dog - Dnevnik



DILAN DOG – DNEVNIK

lik Dilana Doga stvorio
Ticijano SKLAVI

Izdavač
VESELI ČETVRTAK





glavni urednik
Dušan MLADENOVIĆ

urednik italijanskog izdanja
Marko NUČI

urednik srpskog izdanja
Marko ŠELIĆ 

prevod
Aleksandra MILOVANOVIĆ

lektura
Snežana GLIGORIJEVIĆ

redakcija
Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ

štampa
POLITIKA A. D.




Tutto Tex #595

  Scenario: Mauro Boselli Crtež: Alfonso Font Naslovnica: Claudio Villa