Završno sa 1815. tablom, Čarobna knjiga stavila je tačku na ep o Princu Valijantu (barem onaj njegov deo koji je autorski, najvećim delom kontrolisao Harold R. Foster), objavivši 17. tom (1969-1971) pred ovogodišnji Beogradski sajam knjiga, mesec dana ranije od originalnog izdavača Fantagrafiksa, koji je to isto učinio 20. novembra, ali u 18. tomu (1970-1971).
Iako su stripovi o Princu Valijantu mnogo puta objavljivani u obliku knjige, u ovom izdanju, koje je priredio čuveni američki izdavač stripova Fantagrafiks, prvi put se pojavljuje originalni kolorit koji je lično odabrao Foster, onako kako je strip premijerno izlazio u nedeljnim izdanjima novina. Tri i po decenije Foster je pisao i crtao nedeljno izdanje u boji Princa Valijanta, koji je, prema oceni većine istoričara stripa, jedno od najimpresivnijih vizuelnih ostvarenja našeg doba.
Završni, dakle, tom čitaoce delom uvodi u svet koji će autorski, još uvek samo crtački, te 1971. godine preuzeti DŽon Kalen Marfi (u potpunosti od 1789. table). Čitaoci u ovom tomu mogu, takođe, videti i pokušaje potencijalnih nastavljača Fosterovog rada – Greja Moroua (table 1757, 1765, 1767 i 1770) i Volija Vuda (1762), kao i poslednju, u potpunosti autorsku tablu Harolda R. Fostera (1788).
Tako je izdavački poduhvat Fantagrafiksa (od 18. avgusta 2009. do 20. novembra 2018) i Čarobne knjige (2014-2018) priveden kraju, nadajmo se samo privremeno, jer bi veliki broj ljubitelja ovog klasika 9. umetnosti, svakako voleli da vide i nastavak Valijantovih dogodovština, makar onih koje je Marfi kreirao po Fosterovom tekstu (do 2241. table koja se pojavila 1980). Za nestrpljive i istraživački voljne, novosadski MarketPrint objavio je dvehiljaditih, u nekoliko (neobojenih) albuma najveći deo Marfijevog rada na Valijantu.
Završni, ujedno i najdeblji tom (obrađuje trogodišnju produkciju), u verziji Čarobne knjige, uz osnovni sadržaj nudi čitaocima i istraživači tekst Brajana M. Kejna o Humoru Hala Fostera kao i dodatak Galerija Princa Valijanta: Razni crteži Fosterovog lutajućeg avanturističkog viteza, koje je prikupio i anotirao, opet, Kejna. Oba teksta preveo je Darko Tuševljaković. I, konačno, ali ne i manje bitno, i Valijantove dogodovštine u ovom tomu preveo je Žika Bogdanović.
Autor: D.S.
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta danas.rs
Нема коментара:
Постави коментар