Trinaest godina nakon pojavljivanja Nekronomikona, kao prve knjige u ediciji Vrhunci fantastike IK Eveters Media, pod uredničkom palicom Bobana Kneževića, a na kojoj je veliki posao obavio niški poznavalac dela Hauarda E. Lavkrafta, Dejan Ognjanović, početkom ove godine pojavio se Nekronomikon 2, koji je priredio Vladimir Zavadovski, sada na blizu hiljadu stranica (gotovo 400 više od prvog toma, i opet u luksuznom pakovanju – sa tvrdim povezom, nebrojenim ilustracijala i propratnim tekstovima…)
Pored priča (osnovni sadržaj prve knjige), u ovom tomu nalaze se i romani koji su Lavkrafta ubacili u sferu najboljih pisaca horora i fantastike, kao i njegova poezija i teorijski tekstovi.
Takođe, zadržana je forma kratkih uvoda koji prate svaku priču i roman, govoreći o njihovom nastanku, izvorima, objašnjavajući njihov značaj za Lavkraftov opus i kakav su uticaj kasnije imale, te da li su doživele stripovske ili filmske adaptacije.
Na sve to treba dodati i uverljive ilustracije Lavkraftove proze, koje su ovog puta realizovali Bob Živković i Milosav Ostojić (u prvoj knjizi to je učinio Nikola Vitković).
„Hauard Filips Lavkraft američki je pripovedač mračne proze koji je iza sebe ostavio šezdesetak priča, nekoliko novela i tri romana. Kad se tome doda i više nego impozantna brojka od petstotinjak pesama, više od 100 hiljada pisama, više desetina kolaboracija i nekoliko eseja, postaje jasno zašto u njemu mnogi danas vide nekoga za koga se slobodno može reći da je, uprkos činjenici da ga je za života zaobišla popularnost i da nas je napustio u relativno mladoj životnoj dobi, svojim stvaralaštvom izvršio trajan uticaj na svetsku književnost…“, počinje svoj predgovor Zavadovski, konstatujući da je ovim dvema knjigama obuhvaćeno sve ono najznačajnije iz opusa ovog čuvenog horor pisca.
Slede, dakle, Proza, poglavlje u kome je, između ostalog, i čuveni roman U planinama ludila, Poezija, Teorija…
Posebno raduje odeljak Lavkraftijana, tačnije, enciklopedijski leksikon pojmova vezanih za Lavkrafta, koji su pripremili Boban Knežević i Vladimir Zavadovski.
Lavkraftijana je objavljena i kao posebna knjiga, što je hvale vredan potez.
U teorijskom delu nalazi se i čuveni tekst Mišela Uelbeka – Lavkraft: Protiv sveta, protiv života.
Nekronomikon u Lavkraftovom opusu bio je potpuna fikcija, prvi put pomenut je 1924. u priči Gonič / The Hound.
Knjiga je ubrzo postala mit, jer se i u javnosti stvorila pretpostavka da knjiga zaista postoji, a javnost je razvijala teorije po kojima je Lavkraft imao uvid u neke okultne knjige.
Fikcija je tako, prerasla u stvarnost, a nekoliko verzija navodnog Nekronomikona kruži svetom, naročito u krugovima okultnih grupa sa praksom zasnovanom na izmišljenoj knjizi.
Autorstvo nad navodnom knjigeom pripisuje se Ludom Arapinu Abdulu Alhazredu, koji je živeo u 8. veku i koga je Lavkraft spomenuo godinu dana ranije u svojoj priči Bezimeni grad / The Nameless City.
Vremenom je za knjigu počelo da se veruje da je toliko moćna da čak i onaj ko je čita, ponekad može da oseti njeno štetno dejstvo.
Smatra se jednom od najmoćnijih, ako ne i najmoćnijom, knjigom senki, odnosno grimoarom.
Kad spojite dve istorijske ličnosti, Veselina Čajkanovića (Beograd, 28. mart/ 9. april 1881 – Beograd, 6. avgust 1946) – srpskog doktora filozofije, filologa, etnologa, prevodioca, istoričara religije i mitologa i Alistera Kroulija (Edvard Aleksandar Krouli, Lemington Spa u Engleskoj, 1875 – Hejstings u Engleskoj, 1947) – engleskog okultistu, mistika, pesnika, planinara, šahistu i astrologa, i ako ste dobar pripovedač, dobićete „uzbudljiv i inteligentan splet povijesti i fantastike, klackalica između stvarnosti i vizije autora koji vas korak po korak uvlači u nemoguće. Nemoguće, zahvaljujući vještom stilskom realizmu autora, postaje moguće. Iracionalno, vizija misterioznih nestalih civilizacija, postaje racionalno, možda čak i dio povjesti planete Zemlje o kojoj ništa ne znamo“, zabeležila je Veronika Santo o novom romanu Bobana Kneževića Paganin, koji je rađen kao omaž Lavkraftovoj prozi, tačnije, kao nedvosmisleno, autorovo traganje za ostavštinom Hauarda Filipsa Lavkrafta.
Dvojica junaka sreću se svakih 14 godina, na različitim lokacijama, što otprilike odgovara njihovim životnim kretanjima.
Početak je u ruševinama na avalskom brdu Žrnov – 1889, potom u Lajpcigu – 1903, pa u Bizerti – 1917, ponovo u Beogradu (Žrnov) – 1931. i 1945.
„Balansirajući na oštrici između istorijske proze i lavkraftovske kosmičke strave, roman Bobana Kneževića daje jedinstven uvid u usude sa kojima se suočavamo“, zabeležio je Miodrag Milovanović povodom ovog Kneževićevog romana.
Autor: Dragan Stošić
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.danas.rs/nedelja/jos-dva-klarkova-bisera/
