петак, 31. август 2018.

"Američki bogovi" u stripu

Originalno, opčinjavajuće i beskrajno maštovito! - kada vam tim rečima blurbuje knjigu Džordž R.R.Martin, neko u čije tvorevine mašte godinama sa nestrpljivim iščekivanjem zaranjaju milioni, to je preporuka za sebe. Kada je pisac Nil Gejmen, opet je izvesno to željno iščekivanje čitalaca da zarone u njegove snolike kreacije. A Gejmenove već kultne "Američke bogove" poklonicima devete umetnosti približili su i u slike odnosno stripovske table pretočili P.Krejg Rasel i Skot Hempton. Sve to, u albumu "Senke", sada čitamo na srpskom i gledamo na svim jezicima zahvaljujući izdavaču "Dibidus", čiji je ovo prvi veliki izdavački poduhvat.


Istovremeno kad i u Americi, "Dibidus" je kod nas objavio integral sa devet epizoda "Američkih bogova", stripovske adaptacije remek-dela koje je preneto prilično verno, otprilike u meri u kojoj je romanu verna i na njemu zasnovana serija.

Tako se opet među stripadžije "vratio" ovaj pisac koji se na tron i uzdigao zahvaljujući pre svega "Sendmenu", odnosno stripu - koji  je, opet, "pretvorio" u književnost, odnosno čijem je uzdizanju među forme od velike literalne vrednosti doprineo više no iko. Jer Gejmen se uvek pre svega čita, čak i kada je praćen najfascinantnijim crtežom. Njegove reči uvek su, pre svega, čista literatura. Lepa književnost koja, čak i kada je izlomljena po pravilima stripovskog scenarija i "popakovana" u oblačiće - pretenduje na najviša književna priznanja, formalna i neformalna, ravnopravno sa "pravom", "čistom" literaturom. A bogami ih se i nadobijao - tih književnih nagrada, pre Gejmena rezervisanih samo za "prave" pisce, dakle nikako za stripadžije, pa još fanatične poklonije žanra fantastike.



Krejg Rasel nagrađivani autor (četiri priznanja sa imenom velikog Kirbija) koji je radio na herojima među kojima su Doktor Strejndž, Betmen, Sendmen, Konan, Helboj, Elrik od Milibona, Zvezdani ratovi, Bafi ubica vampira, ali i na strip adaptacijama "Prstena Nibelunga" i "Čarobne frule".


Skot Hempton radio je na serijalima Betmen, Sendmen, Crna udovica, ilustrovao knjige poznatih pisaca fantastike.



Zahvaljujući ovom dvojcu, koji je (počesto i genijalnim) crtežom dopunio i "domaštao" Gejmena, koji je upravo u "Američkim bogovima" po mnogima dostigao sopstveni kreativni vrhunac, ovaj njegov višestruko nagrađivani roman, koji je "istog časa postao klasik", kažu kritičari - dobio je stripovsku adaptaciju kakvu zaslužuje.


Autor: M.Mirković
tekst preuzet sa novosti.rs

Kragujevac Comic Con 2018 - program


Program i satnica:

         Petak 31. oktobar
         Narodna biblioteka Vuk Karadžić, Kragujevac (Zorana Đinđića 10)
17.00 - 20.00 Izložbeno prodajna berza stripa
18.00 - 19.00 crtanje za posetioce
17.30 - Svečano otvaranje
17.50 - dodela diploma polaznicima škole stripa u okviru projekta "Leto u gradu"
18.00 - predstavlјanje kragujevačkih autora - Milivoje Obrenović Lija
18.30 - najava knjige "Ispovest crne kutije", autora Vojislav Vukomanovića u izdanju Sveta stripa
19.00 - Predstavlјanje gostiju iz Italije - Andera Kavaleto, Serđo Đerasi, Mario Milano, Paskvale Delvekio, Emanuele Bačineli.

        Subota 1. septembar
        Dom omladine Kragujevac (Branka Radičevića 1)
11.00 - 20.00 Izložbeno prodajna berza stripa
16.00 - 18.00 crtanje za posetioce
        Službeni program za članove po pozivu:
        11.00–13.00 Godišnja sednica Udruženja stripskih umetnika Srbije - uz učešće stripskih autora iz Srbije;
        * rasprava o postignućima Grupacije industrije stripa  pri Privrednoj komori Srbije;
        * osnivačka skupština zajednice stripskih festivala 
Otvoreni program
16.00 Predstavlјanje dela domaćih autora - Beskonačni intinerer kroz svet strip albuma, Vladimir Topolovački
16.30 Predstavlјanje dela domaćih autora - "Juče, Danas, Sutra" i "Hajduci", Sabahudin Muranović Muran
17.00 Predstavlјanje izdavača
18.00 Tribina: "Moj strip je moćniji od tvog" - moderator Vlada Paunović, diskutanti Aleksandar Nešić, Nikola Dragomirović, Vladimir Milošević i Vladimir Marković.
19.00 Tribina: "Italijanski strip u Srbiji" - gosti Andrea Kavaleto, Serđo Đerasi, Mario Milano, Paskvale Delvekio, Emanuele Bačineli

        Nedelјa 2. septembar
        Dom omladine Kragujevac (Branka Radičevića 1)
10.00 - 12.00 Izložbeno prodajna berza stripa 
11.00 Akcija: "Dan besplatnih stripova" – Kragujevac Komik Kon poklanja stripove
11.30 Žiriranje radova: konkurs za strip Kragujevački Pobednik, konkurs za najbolјu ilustraciju Supermena, konkurs za najbolјu ilustraciju Teksa Vilera, konkurs za najbolјu ilustraciju Garfilda.
12.00 Proglašenje pobednika na raspisanim konkursima i zatvaranje festivala

Svi događaji u okviru Međunarodne strip-konferencije su besplatni.

O festivalu 
Od svog osnivanja Kragujevac Comic Con
• nastoji da bude klјučna tačka susreta domaćih i stranih umetnika za kritičko razmatranje strip-kulture u savremenim društvenim i medijskim okolnostima na lokalnom, regionalnom i međunarodnom planu te da dvosmerno povezuje različite kulturne scene.
• radi na afirmaciji i promociji savremenih stripskih umetničkih formi i izraza i unapređuje razumevanja ideja i jezika savremene stripske umetnosti, daje podršku inovativnim i eksperimentalnim projektima u stripu.
• interakcijom sa drugim stvaralačkim disciplinama, muzikom, filmom i književnošću, uz naročito obraćanje pažnje na širi socijalni kontekst, čini poželјno mesto javnog društvenog dijaloga mladih.
• kroz otvorenost i komunikativnost projekta sa publikom, privlačenje tkz. ne-publike i njeno aktivno učešće u projektu kroz radionice stripa i ilustracije, diskusije, susrete sa autorima, revije kostima (Cosplay) i street-art oslikavanju prostora daje doprinos decentralizaciji strip-kulture i povezivanju institucionalne i vaninstitucionalne kulture.


Ostao je još jedan dan za predaju radova na konkurse koji smo raspisali.
Po kategorijama:

1. konkurs za strip KRAGUJEVAČKI POBEDNIK – do 16 tabli, tema slobodna.

2. konkurs za strip KRAGUJEVAČKI POBEDNIK kategorija MUNJA za uzrast do 15 godina – tema slobodna.

3. za najbolju ilustraciju GARFILDA, povodom njegovog 40. rođendana; (za najmlađe stripadžije, uzrast do 15 godina).

4. za najbolju ilustraciju TEKSA VILERA – povodom njegovog 70. rođendana.

5. za najbolju ilustraciju SUPERMENA – povodom njegovog 80. rođendana.


Više o tome na:
http://comiccon.rs/2018-kragujevacki-pobednik/

Beskrvni: Treći čin


Beskrvni: Treći čin

Od prve pojave u „Vekovnicima” i prve knjige „Beskrvnih” koja me je upoznala sa situacijom u kojoj Aleksej ipak, pomalo, žvaće žvaku i šutira guzice, do ove sad, koja je pred vama, a ja sam je pročitao pre vas, jer sam car, u kojoj priča sigurno zaranja u epske tokove pseudo-istorije i krojačkih sposobnosti aktera koji je oblikuju, ova punokrvna priča preti da zaseni i same „Vekovnike”. I to ne kažem olako. Sigurno je da će rezultat biti neizvestan na mrtvom trkalištu, ali ja postadoh veći fan ovog serijala. A reći ću i zašto i biću jako uopšten i nimalo konkretan. Iako od samog početka „Beskrvni” nisu pretili nekakvom slojevitošću, već u sitnim naznakama tizovali dubine jada glavnog aktera, kao i uticaje njegovih postupaka na budućnost priče, nakon pročitane epizode „Svrha” shvatio sam da me ni žvake ni guzice više ne interesuju, da je ovo istinsko remek-delo i da predstavlja nivo do kog svaki iole ozbiljan manijak sa željom da se bavi ovom umetnošću mora da proba da dođe. Da proba, jer niko nije. Prosto kô pasulj, nema laži, nema prevare. Pri tome, misli se na stvaranje ozbiljnog kanona, a ne brze zabave i površne razrade. Čudo jedno kako samo jedna epizoda nekog serijala može da usere ili ulepša doživljaj cele priče, a ova radi potonje, i defi nitivno po svim mogućim parametrima ujeda u vrat bilo kakav razlog za sumnju da je ovo izvanredno dostignuće. Svrbe me prsti da vam kažem šta je to, spojlujem i pokvarim doživljaj, ali sačekaću da pročitate, i videćete – ovo kod nas još niste doživeli.

Skaj Vikler
muzičar i kompozitor


Novi broj serijala samostalno je autorsko izdanje. 
Distribucija i promocija: Darkwood.


Br. strana: 72
Boja: Crno-belo
Uvez: meki
Format: A4


Promo cena (važi 2 meseca): 500,00 dinara
Puna cena: 700,00 dinara

Jedno doba, jedna PRIČA #25 - Kubanska Nova godina

Kuba pedesetih godina je raj za Harija Rejna. Ta sitna bitanga koja je uspela da se popne do bezmalo samog vrha mafije ima sve: novac, ženu, švalerku, prestiž... 

A ipak, Hari bi još, uvek još, sve. I neće prezati ni od čega da bi to i dobio. Ali istorija ima drugačije planove za Kubu, i Hari i ne sanja šta će ga snaći kada stigne KUBANSKA NOVA GODINA.

Novo doba, nova priča iz pera Paskvalea Rujua (Dilan Dog, Kasidi, Još jedna cigareta) i četkice Maksa Avogadra!




Cene:
Promo (važiće dva meseca): 350 dinara
Finalna: 400 dinara


среда, 29. август 2018.

Brendon specijal #3 (Forma B)


Od 28. 8. 2018. u striparnicama
Brendon speciale 3 - IL SEGRETO DELL’ALCHEMISTA
Brendon specijal 3 - ALHEMIČAREVA TAJNA
scenario: Klaudio Kjaveroti (Claudio Chiaverotti)
crta: Esteban Maroto
predgovor: Kristijan Šarac

16. M E Đ U N A R O D N I S A L O N S T R I P A

16. M E Đ U N A R O D N I   S A L O N   S T R I P A
27 - 30. 09. 2018. Srećna galerija, SKC B E O G R A D



KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2018.
ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2018.


Adresa za slanje radova:
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA
Kralja Milana 48 
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
• Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
• Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2018. koja se može preuzeti OVDE ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs.
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

Nagrade:
• GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
• Nagrada za najbolji scenario (ideju)
• Nagrada za najbolji crtež
• Specijalna nagrada žirija za inovaciju
Takmičari do 15 godina starosti:
• MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
• Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
• Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
• Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora

Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije: 
tel: 011/ 360 20 44


Strip revija Večernjeg lista #60, kolovoz 2018


KAPETAN LEŠI: Obračun

Scenarij: Žika Mitrović · Crtež: Julio Radilović – Jules

Uspjeh dvaju akcijskih filmova o kapetanu Lešiju, koji su, kao jugoslavenska inačica westerna, pedesetih i šezdesetih godina prošlog stoljeća punili kino dvorane, navela je uredništvo Plavog vjesnika da te sadržaje 1963. godine prenese u strip. Zahtjevan posao likovno je sjajno odradio Jules Radilović. Uz ostalo, vjerno je prenio u crtež fizionomije glavnih glumaca – Aleksandra Gavrića, Petre Prlička, Jelene Jovanović – Žigon i drugih. Zanimljivo je da se pri tome koristio fotografijama, ali i nebrojenim posjetama kino dvoranama kako bi ‘pokupio’ kostime, arhitekturu i krajolik Kosova. .

JANITOR: Sotonine jaslice (2)

Scenarij: Yves Sente, François Boucq · Crtež: François Boucq

Na kraju serijala Vince otkriva mnoge tajne.


ROMEO BROWN: Caričine podvezice

Scenarij: Peter O’Donnell · Crtež: Jim Holdaway

1954. godine u dnevnome listu Daily Mirror objavljena je prva pasica stripa ‘Romeo Brown’. Prvih petnaest epizoda nacrtao i osmislio je Alfred Mazure, no tri godine kasnije preuzimaju ga scenarist Peter O’Donnell i crtač Jim Holdaway.
Strip će izlaziti svakodnevno, kroz 24 epizode, sve do 1962. godine, kada ga naprasno ukida glavi urednik koji nije podnosio stripove. Romeo je otišao u mirovinu, ali je zato Holdaway stvorio stripovsku ikonu – Modesty Blaise.


ŠIC-MIC

Autor: Walter Neugebauer

Fabijan ima rješenje za nesnosne vrućine…


TATICA

Autor: Nob

Nevolje na dječjem igralištu.


PEANUTS

Autor: Charles Schulz

Snoopy je spreman za smak svijeta.


ZAGORKA U MAUROVIĆEVOM PLAMENU


Nakon dvadesetčetiri godine kontesa Nera se opet reinkarnirala na Opatovini. Ovosezonska produkcija ‘Gričke vještice’ Glumačke družine Histrion, u srpnju i kolovozu svakodnevno je zagrebačkoj publici pružala užitak živog susreta s kultnim Zagorkinim romanom. Teatarska podatnost Zagorkina pulpa odavno je prokušana, a lakoća njezine multimedijske transformacije jedan je od najsočnijih aduta i u tehnološki nabrijanom dvadesetprvom stoljeću. Glumica Sanja Marin (u novoj Histrionovoj predstavi igra Zagorku glavom i groficu Ratkay) u nedavnom je razgovoru za Večernji list podsjetila na televizičnu riznicu rečenog romana: „Čudi me da se o seriji priča toliko godina, a nikako da se to i realizira. Na kraju će doći Kinezi i snimiti ‘Gričku’. To je velika šteta, jer to je takav potencijal koji se može raditi godinama, i to vrlo kvalitetno. Bila bi to baš prava, velika kostimirana serija i zaista se nadam da će se konačno i realizirati.“ Zdušno se priružujem Sanji Marin u zdvajanju nad ignoriranjem ovakvog televizijskog kapitala.

Stoga, ovdje koristim i priliku da podsjetim na jednu od najuzbudljivijih transformacija ‘Gričke’ ikad. Zagorkina selidba iz proznog medija u stripovski (koja se dogodila početkom šezdesetih prošloga stoljeća) prvorazredan je zalogaj! Riječ je o savršenoj simbiozi dviju tvrdokuhanih žanrovskih ikona naše pop kulture: Marije Jurić Zagorke i Andrije Maurovića. Imali smo sreću da se taj susret dogodio baš na magičnom metažanrovskom terenu ‘Gričke vještice’. Maurovićev strip premijerno je objavljen u nastavcima (startao na Silvestrovo 1960., izlazio do 30. lipnja 1962. godine) u Večernjem listu. Scenarij je, prema Zagorkinom romanu, napisao Norbert Neugebauer. Od prosinca ’62. strip u cijelosti izlazi u svescima (prvi svezak nosio je naslov ‘U lovu na vještice’) magazina Strip Strip, zagrebačkog izdavača Lykos. Magazin je sveukupno objavio osam serija s ukupno šezdesetpet brojeva, različitih autora (Maurovića, Johna Celarda, Julesa Radilovića…) i stripovskih priča. Do ‘Gričke’ je objavljeno četiri serije, sve odreda Maurovićevi radovi: ‘Crni Jahač’, ‘Misteriji zelenih močvara’, ‘Tvrđava smrti’ i ‘Trojica u mraku’.

Rezultat s ‘Gričkom’ bio je fascinantan. Ostvarila se savršena podudarnost Maurovićevih i Zagorkinih etičkih i estetskih stremljenja. Oboje u svojim tvrdoglavim opusima njeguju okorjele individualiste i dešperatere, one što stavljaju sve na kocku zbog misije slobode i pravde. Zagorkina Nera savršeno se uklapa u Maurovićev noir, u njegov sirovi barokni potez očaja i socijalne nejednakosti. Maurović nije zaboravio ni svoj neponovljivi eros u izvedbenim alatima. Nera je ispod Maurovićeva kista zadobila putenost i drčnost Amazonke, oslobođenog tijela i duše. Treba zaista iznova uživati u unikatnim Nerinim plamenim očima, s onim plemenitim Maurovićevskim cinizmom isklesanim oko usana, dok mučiteljskoj inkvizitorskoj bagri neustrašivo dobacuje: „Vještica nema! Ima samo zlobnih ljudi i pokvarenh sudaca!“ Preaktualan strip i heroina za današnje doba u kojem se brojne slobode opet dovode u pitanje i nemilice bacaju u lance.

Davor Špišić


уторак, 28. август 2018.

KRAGUJEVAC COMIC CON 2018.

Dobrodošli na Međunarodnu strip konferenciju "Kragujevac, godine osme"


International comic conference KragujevacComicCon

Osmi po redu kragujevački Komikon održava se u Narodnoj biblioteci Vuk Karadžić i Domu omladine
od petka 31. avgusta do nedelje 2. septembra 2018. godine.



Petak 31. avgust
Narodna biblioteka Vuk Karadžić, Kragujevac (Zorana Đinđića 10)
17.00 - 20.00

Subota 1. septembar
Dom omladine Kragujevac (Branka Radičevića 1)
11.00 - 21.00

Nedelja 2. septembar
Dom omladine Kragujevac (Branka Radičevića 1)
10.00 - 12.05



Od svog osnivanja Kragujevac Comic Con:

      - nastoji da bude ključna tačka susreta domaćih i stranih umetnika za kritičko razmatranje strip-kulture u savremenim društvenim i medijskim okolnostima na lokalnom, regionalnom i međunarodnom planu te da dvosmerno povezuje različite kulturne scene.

      - radi na afirmaciji i promociji savremenih stripskih umetničkih formi i izraza i unapređuje razumevanja ideja i jezika savremene stripske umetnosti, daje podršku inovativnim i eksperimentalnim projektima u stripu.

      - interakcijom sa drugim stvaralačkim disciplinama, muzikom, filmom i književnošću, uz naročito obraćanje pažnje na širi socijalni kontekst, čini poželjno mesto javnog društvenog dijaloga mladih.

      - kroz otvorenost i komunikativnost projekta sa publikom, privlačenje tkz. ne-publike i njeno aktivno učešće u projektu kroz radionice stripa i ilustracije, diskusije, susrete sa autorima, revije Cosplay kostima i street-art oslikavanju prostora daje doprinos decentralizaciji strip-kulture i povezivanju institucionalne i vaninstitucionalne kulture.



I ove godine posetioce očekuju brojni gosti među kojima su:

Andrea Kavaleto, Serđo Đerasi, Paskvale Delvekio, Mario Milano, Emanuele Bačineli, Željko Pahek, Bob Živković, Marko Somborac, Aleksa Gajić, Vladimir Vesović, Sabahudin Muranović, Štef Bartolić, Iztok Sitar, Dragan Lazarević, Rade Tovladijac, Zoran Stefanović, Svetozar Toza Obradović, Vuk Marković, Igor Marković, Nikola Ćurčin, Vladimir Topolovački, Ilija Mirović, Predrag Ročenović, Bojan Bosnić, Kristijan Relić, Uroš Begović, Stefan Katanić, Milivoje Lija Obrenović, Siniša Banović, Nada Maslovara, Uroš Smiljanić, Vladimir Marković LoOney, Nikola Dragomirović, Vladimir Milošević, Jovan Subotić, Nebojša Mandić, Danijel Kuzmić, Goran Ugarčina, Goran Furunović…

Čarobna knjiga predstavlja: Asteriks - knjiga 12

Prošlog meseca smoobjavili prvu knjigu „Asteriksa”, s najranijim epizodama hrabrog Gala, a sad je pred vama jedna sasvim posebna knjiga! Asteriks - Knjiga 12 sa epizodama 34-36.


U njoj se nalazi „Asteriksov i Obeliksov rođendan”, poslednji album koji je stvorio Alber Uderzo, legendarni tvorac serijala, a tu su i prve dve priče novog tandema autora, Žan-Iva Ferija i Didijea Konrada.
Nijedan od ta tri albuma, koja su nastala između 2009. i 2015, dosad nije preveden na srpski jezik.

„Asteriksov i Obeliksov rođendan”:slavljenička zbirka kratkih priča povodom 50 godina Asteriksa i Obeliksa.

„Asteriks među Piktima”:Asteriks i Obeliks spasavaju Pikta Mekdušeka i s njim kreću na put da ga vrate njegovoj ljubavi Belavili, koju je oteo njegov suparnik Mektrulek.

„Cezarov papirus”:urnebesna epizoda u kojoj Cezar piše istoriju svojih pohoda u Galiji. Izdavač gasavetuje da izbaci poglavlje o porazima koje su mu naneli Gali. Ukradena kopija cenzurisanog poglavlja završava kod Gala, koji žele da je sačuvaju za buduće generacije.

Prvi put kod nas, u luksuznoj opremi, u tvrdom povezu, na 152 strane velikog formata...„Asteriks – knjiga 12” povešće vas u nezaboravne pustolovine! 

Ne propustite da obezbedite svoj primerak po promotivnoj ceni od samo 1.340 dinara!

„Asteriks – knjiga12” biće na Letećem startu od 29. 8. do 1. 9. u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu biće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.


Mirko i Slavko

Mirko i Slavko su bili superheroji našeg detinjstva. Amerikanci su imali svog Supermena, Betmena, Spajdermena, a mi naša dva mala kurira koji su se isto tako, prilagođeni našim uslovima i smešteni u istorijske okvire Drugog svetskog rata, još uvek živo prisutnog u svesti tih šezdesetih godina, borili protiv zla oličenog u stranom zavojevaču.


Popularnost stripa je bila tolika da su "Dečje novine" bile prisiljene da angažuju svoje mlade saradnike kao pomoćne crtače, kako bi zadovoljile zahteve potražnje. Tako je moje prvo profesionalno iskustvo bilo vezano upravo za rad na stripu o Mirku i Slavku. Radio sam kadriranje, scenografiju i sporedne likove, praktično ceo story-board, a glavne likove sam ostavljao, tek ovlaš naznačene olovkom, da ih završi autor stripa svojim karakterističnim rukopisom. Srećko Jovanović, u to vreme glavni urednik, objašnjavao je da bi se čitaoci "bunili" ako bi uočili da je Mirka i Slavka crtao neko drugi. Bez obzira na to što sam glavne likove samo skicirao olovkom, a sve ostalo dovršavao tušem, bilo je to pozitivno iskustvo i prvi korak ka kasnijoj kompletnoj realizaciji autorskog stripa o dečaku Danu objavljivanog u ediciji "Kuriri".



Buin


Desimira Žižovića Buina, autora stripa o Mirku i Slavku, sreo sam samo jedanput dok sam bio pomoćni crtač u ediciji "Nikad robom", prilikom jedne radne posete "Dečjim novinama" u Gornjem Milanovcu. Susret sa Buinom bio je neobičan i neočekivan. I pored izvesnog šarma, ličio mi je, svojim relativno grubim izgledom, više na drvoseču nego na nekog ko se bavi crtanjem držeći u ruci tanušni prutić sa četkicom na vrhu. Upravo u tom pravcu je i išao njegov komentar. Kada su me konačno predstavili kao njegovog mladog pomoćnika, setio se mojih radova i rekao:"Ti to radiš previše fino!" Nisam odmah razumeo njegovu primedbu, koja me je prilično zbunila. Sećam se da sam se trudio da crtam najbolje što sam umeo, ponekad dodajući i neke detalje koji bi obogatili scenu, a koji nisu bili uvek sasvim u funkciji priče. Danas, kada ponovo posmatram ove zajedničke radove, primećujem očiglednu razliku u stilu i razmem Buinov komentar. Minuciozno rađeni detalji (zec, pečurke, pejzaži, biljke) odudarali su od pojednostavljenog i ekspresivnog Buinovog grafizma.

Desimir Žižović Buin

Crtačka škola


Setio sam se jedne primedbe Žike Atanackovića, koji je vodio crtačku školu "Dečjih novina" 1970. godine, najpre u Vrnjačkoj Banji tokom zimskog raspusta, a zatim i na Rudniku tokom leta. Primedba se odnosila na moje predstavljanje Nemaca u bici sa partizanima. Zamerio mi je što sam Nemce predstavljao kao rugobe, kada su oni bili veoma lepi ljudi. Ova me je primedba, kao šesnaestogodišnjeg dečaka, prilično zbunila. Nikako mi nije išlo u glavu da su Nemci tokom Drugog svetskog rata, kao fašisti i okupatori, akteri najkrvavijih zločina, mogli da budu "lepi". Sada mi je jasno da Žikina optika ilustratora težila da stvari vidi spolja, tačno i precizno, ali površno, dok je moja više išla iznutra, iz emocije, i težila da prodre u dušu stvari.

Autorski strip


Posle više epizoda stripa o Mirku i Slavku, dobio sam konačno scenario da realizujem strip sa svojim junacima, dečakom Danom i psom Rikijem, objavljivanom kasnije u okviru revije domaćeg stripa "Kuriri" početkom sedamdesetih. Iako sam u to vreme bio više zanesen naučnom fantastikom kao žanrom, avanture dečaka Dana i njegovog vernog pratioca Rikija , smeštene u ove naše prostore, što je bio i smisao uređivačke politike, takođe su me ispunjavale entuzijazmom i sa velikim žarom sam pristupio njihovoj realizaciji. Bilo je to i uslišenje moje želje, upućene Srećku Jovanoviću, da imam svoje sopstvene junake. Tako je Srećko Jovanović, svojim saučestvovanjem i svesrdnom podrškom, imao velikog udela u formiranju moje umetničke karijere. Aktivna višegodišnja saradnja sa "Dečjim novinama" tokom gimnazijskog školovanja, koja je za mene bila prilika da perfektuiram likovni izraz, sasvim prirodno me je odvela na studije slikarstva na Fakultetu likovne umetnosti u Beogradu.



O autoru


Milija Belić (Rudovci, 1954) je slikar, skulptor, teoretičar umetnosti. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1978, odsek slikarski. Odbranio je s najvišom ocenom doktorsku tezu na Sorboni 1994. i stekao titulu doktora umetnosti i nauka o umetnosti Pariskog univerziteta. Izlagao je na velikom broju samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Objavio je više teorijskih i esejističkih knjiga o modernoj umetnosti. Belićeva dela nalaze se u kolekcijama Narodne biblioteke u Parizu, Muzeja Satoru Sato u Japanu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Srpskom kulturnom centru u Parizu, Biblioteci grada Beograda i mnogim drugima. Živi i radi u Parizu.


Autor teksta: Milija Belić
Preuzeto sa blic.rs


понедељак, 27. август 2018.

Korto Malteze u romanu

Korto Malteze je možda i najznačajniji strip-junak svih vremena, ali retko ko zna da je Hugo Prat napisao i roman po istoimenoj grafičkoj noveli („Korto Malteze u Sibiru“), koji će kasnije poslužiti za ekranizaciju animiranog filma iz 2002.


Ujedno, ovim izdanjem iz 2017. godine IK „Dereta“ je obeležila i pola veka od kad se Korto Malteze prvi put pojavio u Pratovom stripu („Balada o slanom moru“, 1967).

Odmah po okončanju „Prvog svetskog rata“ i „Oktobarske revolucije“, Korta Maltezea angažuju „Crveni fenjeri“ (tajno kinesko društvo sastavljeno isključivo od žena) da pronađe oklopni ruski voz natovaren zlatom, koji je pripadao poslednjem ruskom caru, Nikolaju Drugom.


Ipak, oni nisu jedini koji traže izgubljeno blago. Korto započinje svoje putešestvije iz zabitih uličica Hongkonga i Šangaja, nastavlja preko Mandžurije, Mongolije, sve do ledenog Sibira, progonjen od raznih paravojnih i regularnih jedinica, revolucionara i kontrarevolucionara.

Čitava lepeza istorijskih i izmišljenih likova upotpunjuje jednu od najuzbudljivijih Kortovih avantura: čuveni Raspućin, hladna i nadasve opasna vojvotkinja Marina Semjanova, misteriozna ratnica i špijunka Šangaj Lil, „ludi baron“ Roman fon Ungern-Šternberg, ruski general koji sebe vidi kao savremenog DŽingis Kana.

Autor: K.D.D.
Preuzeto sa danas.rs

недеља, 26. август 2018.

Noviteti iz Ludensa i Strip Agenta (Tex, Dylan Dog)

Tex klasik #3


Originalni br. 5 i 6

Scenarij: Gianluigi Bonelli

Crtež: Aurelio Galleppini


Tex #155


Scenarij: Mauro Boselli
Crtež: Alfonso Font

Broj originala #523


Dylan Dog #167


Scenarij: Michele Medda
Crtež: Marco Nizzoli

Originalni broj #340


Marti više nije misterija

Rođen je i živi u Njujorku, a nakon pogibije roditelja u misterioznoj avionskoj nesreći 1965, počinje da se bavi proučavanjem neobjašnjivih događaja. Takođe, pomaže njujorškoj policiji i tajnim vladinim agencijama u njihovim istraživanjima. Alfredo Kasteli, tvorac Martija Misterije, boravio je kratko u Beogradu i dao intervju za Nedeljnik


Mnoge stvari koje smo zavoleli i vezali se za njih u detinjstvu dolazile su iz Italije. "Eurokrem", taj slatki brend samoupravnog socijalizma, stigao je po recepturi Italijana. Međutim, nisu samo slatke smese stizale iz ove zemlje u Srbiju. Bio je tu fudbal, filmovi, ali jedna stvar je obeležila sva detinjstva - strip.

Da li bismo saznali bilo šta o narodnooslobodilačkoj borbi naroda Severne Amerike da nije bilo Vukova sa Ontarija i Komandanta Marka? A Alan Ford? Svi ti likovi kojima smo se smejali odrastajući u hladovini betonskih solitera socrealizma oživeli su u tranziciji. Bilo je i drugih stripova, kao što su Teks Viler, Zagor, a kada smo malo odrasli, odlepili smo za jednim arheologom nezavisno od Indijane Džonsa. On je bio ne samo arheolog već i antropolog i kolekcionar neobičnih predmeta. Iznad svega, kao i njegov kolega Indijana Džons, i on je bio avanturista. Njegovo ime je Marti Misterija. Rođen je i živi u Njujorku, a nakon pogibije roditelja u misterioznoj avionskoj nesreći 1965, počinje da se bavi proučavanjem neobjašnjivih događaja. Takođe, pomaže njujorškoj policiji i tajnim vladinim agencijama u njihovim istraživanjima.

Kasteli

Alfredo Kasteli, tvorac Martija Misterije, boravio je kratko u Beogradu i za Nedeljnik dao intervju u kome je odgovorio na neke od misterija vezanih za Martija Misteriju.

Kako je nastao Marti Misterija, šta je bila inspiracija?

Marti Misterija je rođen 1982. godine, i radi se o junaku za koga sam procenio da bi mogao biti zanimljiv čitaocima jer bi mogao da razreši neke tajne koje u tom trenutku još nisu bile otkrivene. Tako je i danas, imamo mnogo pitanja bez odgovora, pa izgleda da bi ih mogao dati jedino Marti Misterija. Uz to, ili bolje rečeno - pre svega, ovaj lik je objedinio mnoga moja interesovanja i do sada se bavio različitim temama, pa se situacije ne ponavljaju. Shvatio sam da na svetu postoji određeni broj "misterija" i on se ne može smatrati beskonačnim, te sam zato malo proširio taj koncept i na zanimljivosti koje nas privlače da o njima više saznamo.

 Zašto arheolog, a ne detektiv?

Prve misterije kojima se on bavio bile su arheološke misterije, na primer kako je izgrađena Velika piramida ili koja je prava funkcija Stounhendža, takve stvari. Zbog toga sam izabrao da on bude arheolog, mada delom i zbog toga što sam želeo da bude stručnjak za umetnost, naročito drevnu. Osim toga, arheologija je uvek smatrana fascinantnim poslom, iako ona to zapravo nije - ceo dan provodiš u kopanju, a onda noću to čistiš; ali u devetnaestom veku, u doba arheologa-avanturista, sve to je bilo smatrano veoma zanimljivim.


Da li je Dilan Dog na neki način bio konkurencija i pomutio slavu Martiju?

Dilan Dog se prodaje pet puta više, pa u tom smislu jesu konkurenti. Ali mislim da je dobro što postoje oba junaka. Što se tiče radnje, onda kada je rođen Dilan Dog, Ticijano Sklavi, njegov tvorac, i ja podelili smo teritoriju - Ticijano je uzeo čudovišta, a ja piramide. Zbog toga u Dilanu nema piramida, a u Martiju nema čudovišta.

Vi znate da je Marti Misterija ovde popularan, a znate li da je i Alan Ford popularan, šta mislite o njemu?

Mislim da je Alan Ford zabavniji i "lakši" za čitanje, pa je sigurno zbog toga mnogo popularniji.

Dijana se udaje za Javu, Martijevog pomoćnika, kako bi dobila papire, hoće li to sada biti teže pod Trampom?

Mislim da hoće, a nadam se da neće. I nadam se da se to neće dogoditi u Italiji, na sličan način.


Kakva je budućnost serijala Marti Misterija? Možda ekranizacija u Holivudu?

To bi sigurno bilo pozitivno, onoliko koliko je pozitivno snimiti bilo koji film zasnovan na stripu. Ali mislim da strip treba da ostane strip.

Kakva je budućnost stripa u digitalizaciji?

Do sada, svi takvi pokušaji nisu previše dobro prošli, ne samo u Italiji već ni u Sjedinjenim Državama. Na primer, u Italiji je to isprobano sa veoma popularnim stripom Dijabolikom uz pomoć velike izdavačke kuće Mondadori - digitalizovano je 150 epizoda i urednik Dijabolika, moj prijatelj, rekao mi je da su zaradili 5.000 evra, praktično ništa, pa su od celog projekta odustali. Iskreno, ja verujem da strip treba čitati u papiru. Kažu da se može čitati i na tabletu, interaktivno, sa rečima koje iskaču, čuju se, ali ja to onda ne bih više zvao stripom, nego nekako drugačije. To je moj utisak. Dijabolik je savršenog formata za tablet, i koštao je vrlo malo, ali sve to nije vredelo.

Jeste li znali da ste ovoliko popularni u Srbiji?

Ranije su u bivšoj Jugoslaviji objavljivani Džentlmeni, moj drugi serijal, ali i mnoge epizode Zagora i Mister Noa koje sam napisao, i još ponešto, ali tek je Marti Misterija povezao moje ime sa junakom.


Autor: Branko Rosić
Preuzeto sa nedeljnik.rs

петак, 24. август 2018.

Lavrkraft "dopričan" Brećinom rukom

Horor priče majstora strave Hauarda Filipsa Lavrkrafta, pod rukom majstora crteža Alberta Breće - "težina" samih imena koja čine ovaj majstorski dvojac po sebi je najjača preporuka za strip "Mitovi o Ktuluu".


Ovaj jedinstveni album, osmi naslov u ediciji "Jezovnik" izdavačke kuće "Darkwood", okupio je sve same posvedočene "lavkraftofile", od urednika Vladimira Ćuka, preko autora naslovnice - ovdašnjeg majstora Ivice Stevanovića, do pisca pogovora izdanja, naslovljenog "Slike neiskazivog" - dr Dejana Ognjanovića, koji je na poetici horora i doktorirao.

Lavrkaft

Na 125 strana, veliki argentinski umetnik stripa Breća podario je svetu svoje viđenje devet Lavkraftovih priča, među kojima je samo jedna do sada objavljena i na engleskom (1979), dok ih sve odreda prvi put čitamo na srpskom. I ne samo čitamo, nego u pravom smislu reči - vidimo, zahvaljujući pre svega genijalnosti samog Breće koji je (čak i po priznanju vazda zahtevnog Ognjanovića) sjajno osetio i shvatio suštinu lavkraftovskog horora. Strava koja se ne oslanja (samo) na motive i ikonofrafiju poput kostura, krvi, prilika u belom...Već one strave koju određuju nagoveštaj zloslutnog, atmosfera neobjašnjivog užasa i straha od spoljnih sila. Rezultat tog Brećinog razumevanja Lavkrafta je sledeća Ognjanovićeva ocena:
     - Brećine adaptacije Lavkrafta najbolje su strip verzije ovog pisca koje sam do sada video. Takav vrhunski spoj crtačko-slikarskog stila (koji teži apstrakciji i sugestiji, atmosferi i ugođaju) i teksta-povoda (Lavkraft odlično shvaćen i kondenzovan), izvan Alberta Breće, meni nije poznat.


Breća

Osim što ga je razumeo, Breći pripadaju zasluge i za to što je velikog pisca "tačno pročitao" - naime, adaptacija priča (koje je sa Brećom radio Norbertno Buskalja) verno se, sa vidnim poštovanjem, drže originalnog predloška, Tekstualni deo je praktično u potpunosti sazdan od delova Lavkraftovih priča, dok je onaj vizuelni tu da ga upotpuni i uobliči, dopriča, u fantastičnom sadejstvu dva umetnika koji pripradaju različitim vekovima. 



Breća je svoj jedinstveni talenat ako ne podredio, a onda svakako u potpunosti stavio na uslugu velikanu i - sledeći Lavkrafta svojim potezima, kreirao veličanstveno čudo.

Autor teksta: M.Mirković
(Večernje novosti)
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

KAKO NABAVITI?


“Nije mrtvo ono što zauvek bdije, u eonima čudnim ni smrt mrtva nije.”H.F. Lavkraft

Za neke je dovoljno samo reći ALBERTO BREĆA. Za neke, HAUARD FILIPS LAVKRAFT. A ovaj “kombo” dva genijalca vam u MITOVIMA O KTULUU donosi onu neopipljivu, nevidljivu,  sveprisutnu misterioznu stravu koja uvek bdi nad svetom i čeka da se uzdigne. Uz fantastičan crtež Alberta Breće i priče H. F. Lavkrafta, ta atmosfera strave je u potpunosti dočarana i neprevaziđena, užas koja vas uvlači u ambise strahova i nepoznatog.


Crtač: Alberto Breća
Pisac: H. F. Lavkraft

Adaptacija teksta: Norberto Buskaglija
Adaptacija prevoda i prevod: Aleksandar Joksimović
Pogovor i stručni konsultant: Dejan Ognjanović
Dizajn: Ivica Stevanović


Br. strana: 128 / Boja: crno-belo
Uvez: Tvrdi / Format: A4

Cene:
Promotivna: 1190 dinara (traje do 30.09.2018.)
Puna cena: 1490 dinara

четвртак, 23. август 2018.

Asteriks posle 20 godina ponovo pred srpskim čitaocima (b92)

Srpski poklonici devete umetnosti, posle 20 godina, u prilici su da kupe kompletne do sada napisane i nacrtane epizode stripa o Asteriksu. Ovaj serijal o lukavim Galima iz vremena Julija Cezara obeležio je evropsku scenu stripa i više nego bilo koji drugi naslov doprineo popularizaciji devete umetnosti.


O neverovatnoj popularnosti Asteriksa govori i činjenica da je preveden na više od 100 jezika, sa prodajom od preko 370.000.000 primeraka širom sveta. Urnebesne avanture Asteriksa i Obeliksa biće objavljene u tvrdo koričenim izdanjima, velikom formatu i, naravno, punom koloru, i obuhvatiće svih 37 dosad izdatih priča. 

U svakom tomu čitaoci će moći da uživaju u po tri epizode, a do kraja 2020. godine izdavačka kuća "Čarobna knjiga" će objaviti 12 tomova i sve pojedinačne epizode koje u međuvremenu budu izašle kao posebne albume u mekom povezu. 

Kada je reč o prevodu, tu zaista nije bilo dileme: legendarni prevod Đorđa Dimitrijevića, uz koji su odrastale generacije ljubitelja stripa, naći će se u svim epizodama koje su dosad objavljene. Đorđe se potrudio da ponovo pregleda i dotera stare prevode, koji su sada bolji nego ikad, i tako će biti sve do 27. epizode. 


Što se tiče novih epizoda, koje dosad nisu prevođene na srpski, tu će, oslanjajući se na osnove koje je utemeljio Đorđe, talenat i smisao za humor pokazati naša poznata prevoditeljka Melita Logo Milutinović, inače pasionirana ljubiteljka Asteriksa

Starije, već objavljene epizode izlaziće hronološki. Čarobna knjiga je, međutim, odlučila da publici pruži priliku da se paralelno upozna i sa novim autorskim tandemom Feri-Konrad (Jean-Yves Ferri, Didier Conrad), koji je od 2013. preuzeo rad na Asteriksu

Tako se već u prodaji pojavila Asteriks (knjiga 1). Do kraja leta Asteriks (knjiga 12), dakle prvi i poslednji tom, a već u septembru, u mekom povezu, album 37, "Asteriks na trci kroz Italiju", koji je objavljen u Francuskoj prošle jeseni. 

Preostala dva toma sa novim epizodama, jedanaesti i deseti, izaći će uporedo sa drugim i trećim tomom. Čarobna knjiga planira da izdaje četiri toma godišnje i, naravno, sve nove epizode kad budu izlazile i u Francuskoj.

Tekst preuzet sa sajta b92.net

Tutto Tex #595

  Scenario: Mauro Boselli Crtež: Alfonso Font Naslovnica: Claudio Villa