Džo Aberkrombi - Mudrost gomile

 

Treća knjiga Doba ludosti

Haos. Bes. Razaranje.

Velika promena je pred nama...

„Veliki su veliki samo zato što smo mi na kolenima. Ustanimo!“

– Elize Lustalo

Govori se: ako hoćete da promenite svet, prvo morate da ga spalite. Sad će ta teorija da se kali revolucijom.

Razbijači i potpaljivači su uhvatili poluge vlasti, dim nemira je zamenio smog industrije, i svi se moraju pokoriti mudrosti gomile.

Pošto više nema šta da izgubi, Građanin Brok je odlučan da postane novi heroj za novo doba, dok Građanka Savina mora da pretvori svoje talente za stvaranje profita u preživljavanje pre nego što se probije do iskupljenja. Orso će otkriti da kada se svet okrene naglavačke, niko ne pada niže od monarha. A na krvavom severu, Rike i njenom krhkom protektoratu ponestaje saveznika dok Crni Kalder okuplja svoje snage i planira svoju osvetu.

Banke su pale, sunce Unije je srušeno, a u tami iza kulisa polako se spajaju niti Tkačevog nemilosrdnog plana.

Laku noć, Punpune #5

SCENARIO

Inio Asano

CRTEŽ

Inio Asano

NASLOVNICA

N/A

BROJ STRANICA

224

ORIGINALNI NASLOV

Goodnight Punpun

ORIGINALNI BROJ

5

 

Dejan Stojiljković - Zvezda nad prazninom

Opasno je ubijati pesnike

Dobitnik „Andrićeve nagrade“

Roman o neukrotivom geniju i misterioznoj smrti Branka Miljkovića.

U rano jutro, 12. februara 1961, pred sam početak pomračenja Sunca, u Ksaverskoj šumi, na periferiji Zagreba, pronađeno je beživotno telo mladića kako kleči obešen o drvo debljine dečje ruke.

Vest o ovoj smrti brzo je protutnjala tadašnjom Jugoslavijom, jer se radilo o Branku Miljkoviću, princu poezije, koji je u trenutku smrti imao samo 27 godina i ceo život pred sobom.

Kako se našao tu?

Šta ga je dovelo na to samotno mesto?

Da li je digao ruku na sebe ili je možda ubijen?

Prateći poslednje tri godine Brankovog života, sa reminiscencijama na njegovo detinjstvo i rane godine, roman se bavi tragičnom sudbinom genijalnog umetnika u večitom sukobu sa svetom. Ovo je istovremeno priča o jednoj državi i njenoj Službi bezbednosti, ali i priča o izuzetnom pojedincu koji poput Prometeja donosi čovečanstvu vatru i svetlost života.

Autor bestselera Konstantinovo raskršće i Kainov ožiljak i scenarista kultne serije Senke nad Balkanom u ovom romanu pokušava da odgovori i na ono suštinsko, najvažnije pitanje:

Ko je, zaista, bio Branko Miljković?

„Većina istorijskih knjiga bavi se ljudima na vrhu. A šta ako je suština ispod toga? Dejan Stojiljković kao malo ko ume da preoblikuje prošlost u sadašnjost, i zato je ovaj roman o najpoznatijem Nišliji, najvećem pesniku bivše Jugoslavije i rodonačelniku Kluba 27, remek-delo srpske književnosti, ali se njime jedna od najvećih misterija ovde ne završava.“

– Veljko Lalić

 

Hilda i crni pas

SCENARIO

Luke Pearson

CRTEŽ

Luke Pearson

NASLOVNICA

Luke Pearson

BROJ STRANICA

48

ORIGINALNI NASLOV

Hilda and the Black Hound

ORIGINALNI BROJ

4

 

Hilda i povorka ptica

 

SCENARIO

Luke Pearson

CRTEŽ

Luke Pearson

NASLOVNICA

Luke Pearson

BROJ STRANICA

48

ORIGINALNI NASLOV

Hilda and the Bird Parade

ORIGINALNI BROJ

3

Promocija serijala Laku noć, Punpune 14.3.

 

U utorak 14. marta od 18 sati u Velikoj sali SKC-a biće održana promocija „Laku noć, Punpune“ Inija Asana, tvorca najpopularnijeg manga serijala o odrastanju.

O mangi će govoriti: Aleksa Gajić, strip autor i dugogodišnji Lagunin ilustrator, Milan Jovanović, urednik u IK „Stalker“ i Aleksandar Nešić, urednik serijala i moderator.

Za ljubitelje devete umetnosti pripremamo specijalno iznenađenje! Poklanjamo grafiku u ograničenom tiražu specijalno napravljenu povodom održavanja promocije.

Vidimo se :)

Laku noć, Punpune #4

 

Juići i neznana devojka dolaze do prekretnice – da li će on postati heroj ili žrtva? Spasilac ili spašeni?

Punpun se priprema za konačni obračun sa Jagućijem, ali jedini problem je što ne učestvuje u njemu.

Aiko te gleda, Punpune. Šta sada?

Branislav Janković - Suze Svetog Nikole (ćirilica)

 

Format: 13x20 cm

Broj strana: 296

Pismo: Ćirilica

Povez: Mek

Posebno prošireno izdanje na ćirilici.

Kad se gresi nagomilaju, put ka iskupljenju postaje neizdrživ...

U ratu protiv svojih najvećih strahova, jedan čovek će morati da napiše knjigu plača i hrabrosti. U borbi za njegovu dušu, Sveti Nikola će morati da je pročita.

Negde u Srbiji, na međi dva sveta, samuje mesto zvano Studenac. U njega se, nakon plovidbe beskrajnim morima i krvave epopeje Prvog svetskog rata, vraća Gmitar Milošević, u inat košmarima koji ga progone i uprkos predskazanju koje kazuje da će ga tamo sačekati smrt. Baš na 22. maj, na letnjeg Svetog Nikolu, iznad Studenca će se otvoriti vrata neke druge stvarnosti i nekog drugog vremena. Ono što će proći kroz njih nateraće i najhrabrije da zadrhte od straha.

Priča o grehu i spasenju, zemlji i nebu, anđelima i demonima i svecu čije se ime u Srbiji najviše slavi.

25. NOĆ KNJIGE od 10. do 12. decembra

 

Laguna i Delfi knjižare nastavljaju da promovišu književnost i čitanje organizujući 25. Noć knjige, koja će se ovoga puta održati od 10. do 12. decembra na čak 63 lokacije u knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca u 33 grada u Srbiji i regionu (Banjaluka, Bijeljina, Tuzla, Sarajevo, Gradiška, Prijedor, Podgorica, Nikšić), kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs pod pokroviteljstvom Eurobank Srbije.

Osim ponude više od 50.000 naslova, brojnih hitova domaće i svetske književnosti, organizatori najavljuju popuste do čak 40% (za kupovinu jedne knjige 25%, za dve knjige 30%, za tri knjige 35%, a za četiri ili više knjiga 40%) kao i sjajne poklone!

Manifestaciju Noć knjige podržalo je preko 100 domaćih izdavača, čija će se izdanja prodavati sa popustom od 20%, koliko će iznositi i popusti na gift program i strana izdanja.

I ove godine manifestaciji su se priključile biblioteke iz Srbije i regiona. Biblioteke će u manifestaciji učestvovati prvog i drugog dana 10. i 11. decembra i čitaocima će odobravati posebne pogodnosti – popuste ili programe specijalno kreirane za taj dan.

Tokom manifestacije veliki broj Laguninih pisaca družiće se sa čitaocima. Ljubitelji fantastike će tokom Noći knjige biti u prilici da se sretnu sa: Goranom Skrobonjom, Ivanom Nešićem, Urošem Petrovićem, Miomirom Petrovićem, Tamarom Lujak, Nenadom Gajićem, Dejanom Stojiljkovićem, kao i novim Laguninim autorom, nagrađivanim piscem fantastike Darkom Tuševljakovićem.

Tuševljaković je, zajedno sa urednicima u Laguni, Ivanom Misirlić i Zoranom Penevskim, učestvovao na konferenciji za novinare upriličenoj upravo povodom manifestacije Noć knjige i tom prilikom se osvrnuo na svoj novi roman Uzvišenost u kome kombinuje realistički registar sa naučnom fantastikom.

„U romanu opisujem Beograd koji možemo da zamislimo da postoji sutra ili za pet godina ili 20 godina, i cilj je dobrim delom da se iskorakom iz sadašnjosti priča o sadašnjosti. Protagonistkinja je mlada žena koja živi u budućem Beogradu, a koja se suočava sa porodičnom prošlošću koja je u dobroj meri naša sadašnjost. U pozadini svega, na svetskom planu se zbivaju događaji koji potresaju ceo svet i koji suštinski menjaju način života u zamišljenoj budućnosti. Roman je u velikoj meri potraga za savršenim. Mi stalno tragamo za savršenstvom, retko kada ga, ili nikad, ne dosegnemo ali šta ako u toj našoj trci i želji da stignemo do savršene ljubavi, u ovom slučaju najviše, dođemo do trenutka kada to bude ostvarljivo? Da li će nas to usrećiti, hoćemo li postati uzvišeni ili će se opet desiti nešto nepredviđeno?“

Darko Tuševljaković će se u Noći knjige sa čitaocima družiti u subotu 11. decembra od 17.30 časova u knjižari Delfi SKC, a od 18 časova na istom mestu će mu se pridružiti i bardovi srpske fantastike Goran Skrobonja i Ivan Nešić.   

Pisci u Noći knjige

Petak, 10. decembar

Delfi SKC (ulaz iz Resavske)

17.00 – Bojan Ljubenović

17.30 – Nenad Novak Stefanović

18.00 – Miomir Petrović

18.30 – Dušan Petričić

19.00 – Vladimir Vučinić

Delfi knjižara „Borislav Pekić“, Knez Mihailova 48

17.00 – Ana Atanasković

17.30 – Goran Marković

18.00 – Ljubica Arsić

19.00 – Keri Čin

Knjižara „Vladislav Petković Dis“, Čačak

19.00 – Vladan Matijević

Delfi Knjižara „Milutin Uskoković“, Užice

17.00 – Danica Bogojević

Subota, 11. decembar

Delfi SKC (ulaz iz Resavske)

17.00 – Momčilo Đorgović

17.30 – Darko Tuševljaković

18.00 – Goran Skrobonja i Ivan Nešić

Nedelja, 12. decembar

Delfi SKC (ulaz iz Resavske)

12.00 – Aleksandra Urošević

12.30 – Tamara Lujak

13.00 – Ljubivoje Ršumović

13.30 – Uroš Petrović

14.00 – Jelena Holcer

18.30 – Nenad Racković

19.00 – Goran Gocić

Delfi knjižara „Borislav Pekić“, Knez Mihailova 48

17.00 – Momčilo Petrović

17.30 – Marko Braković

18.00 – Mirjana Bobić Mojsilović

Knjižara „Jovan Jovanović Zmaj“, Novi Sad

14.00 – Robert Takarič

16.00 – Vladimir Kopicl

17.00 – Iva Kolega

18.00 – Jelena Bačić Alimpić

19.00 – Aleksandar Gajić

Knjižara Big Shopping centar, Novi Sad

16.00 – Robert Takarič

Delfi knjižara „Branko Miljković“, Obrenovićeva 3, Niš

18.00 – Dejan Stojiljković

19.00 – Branislav Janković

Delfi knjižara „Radoje Domanović“, Kragujevac

18.00 – Nenad Gajić

Kompletan spisak knjižara u kojima se održava manifestacija Noć knjige –

Delfi knjižara „Branislav Nušić“ (Makedonska 12, Beograd)

Delfi knjižara Banovo Brdo (Požeška 80, Beograd)

Delfi knjižara Galerija, (BW TC Galerija, Bulevar Vudroa Vilsona 12, Beograd)

Delfi knjižara „Slobodan Selenić“ (Terazije 38, Beograd)

Delfi knjižara SKC (Kralja Milana 48, Beograd)

Delfi knjižara „Vuk Karadžić“ (Bulevar Kralja Aleksandra 100, Beograd)

Delfi knjižara Novi Beograd (Bulevar Mihajla Pupina 181, Novi Beograd)

Delfi knjižara Immo Outlet centar (Gandijeva 21, Novi Beograd)

Delfi knjižara „Momo Kapor“ (Stanoja Glavaša 1, Beograd)

Delfi knjižara „Dositej Obradović“ (Glavna 20, Zemun)

Delfi knjižara Zira (TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd)

Delfi Skver – Gift Shop (Kralja Milana 48, Beograd)

Delfi knjižara, RK Beograd Miljakovac (Vareška 4, Beograd)

Delfi Gift Shop, Ada Mall Shopping Center (Radnička 9, Beograd)

Delfi knjižara „Dobrica Ćosić“ (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)

Delfi knjižara „Borislav Pekić“ (Knez Mihajlova 48, Beograd)

Delfi knjižara „Miloš Crnjanski“ (Vase Čarapića 2-4, Beograd)

Delfi knjižara Delfi Borča (Zrenjaninski put bb, Beograd)

Delfi knjižara Karaburma TC BIG FASHION (Višnjička 84, Beograd)

Delfi knjižara TC Beo (Vojislava Ilića 141, Beograd)

Delfi knjižara Stop Shop (Železnička bb, Lazarevac)

Delfi knjižara Rodić (Trg Svetog Stefana 32 , Sremska Mitrovica)

Delfi knjižara „Desanka Maksimović“ (Kneza Miloša 31, Valjevo)

Delfi knjižara „Vladislav Petković Dis“ (Gradsko šetalište bb, Čačak)

Delfi knjižara „Jovan Jovanović Zmaj“ (Zmaj Jovina 12, Novi Sad)

Delfi knjižara Big Shopping centar (Sentandrejski put 11, Novi Sad)

Delfi knjižara „Radoje Domanović“ (Kralja Aleksandra I Karađorđevića br 30, Kragujevac)

Delfi knjižara Subotica – Korzo (Korzo 4, Subotica)

Delfi knjižara Kruševac (Mirka Tomića 89, Kruševac)

Delfi knjižara, Novi Pazar (28. novembra 41lj, Novi Pazar)

Delfi knjižara Požarevac (Stari Korzo 2, Požarevac)

Delfi knjižara „Milutin Uskoković“ (Trg Svetog Save 46, Užice)

Delfi knjižara Jagodina (VIVO shopping PARK, Vuka Bojovića bb, Jagodina)

Delfi knjižara Gornji Milanovac (Vojvode Milana 4, Gornji Milanovac)

Delfi knjižara Aviv Zrenjanin (TC Aviv park, Ulica Bagljaš Zapad 5, Zrenjanin)

Delfi knjižara „Vasko Popa“ (Trg Sv. Teodora Vršačkog 5, Vršac)

Delfi knjižara Laguna, Delta Planet (Bulevar Nemanjića 11b, Niš)

Delfi knjižara Stop Shop (Bulevar Medijana 21, Niš)

Delfi knjižara Obrenovićeva (Obrenovićeva 3, Niš)

Knjižara Delfi, Pirot (Srpskih vladara bb, Pirot)

Delfi knjižara „Branko Ćopić“ (Omladinska 55a, Kraljevo)

Delfi knjižara „Isidora Sekulić“ (TC Aviv Park Pančevo, Miloša Obrenovića 12, Pančevo)

Delfi knjižara Leskovac (Bulevar oslobođenja 89, Leskovac)

Delfi knjižara Šabac (Gospodar Jevremova 18, Šabac)

Delfi knjižara Smederevo (Karađorđev dud 2e, Smederevo)

Delfi knjižara Sombor (Kralja Petra I 18, Sombor)

Laguna Klub Čitalaca (Resavska 33, Beograd)

STKZR Salon Knjige TIL (Kneginje Milice 83, Jagodina)

Knjižara Kaligraf (Svetozara Markovića 26, Zaječar)

Knjižara Teatar (Trg slobode 7, Zrenjanin)

Narodna knjiga Podgorica (Novaka Miloševa br. 12, Podgorica)

Narodna knjiga Podgorica (TC Bazar, Blaža Jovanovića 8, Podgorica)

Narodna knjiga Podgorica (City Mall, Cetinjski put bb, Podgorica)

Narodna knjiga Nikšić (TC Laković, Bulevar 13. jul, Nikšić)

Sladaboni – Knjižara Kultura (TC Emporium, Trg Kralja Petra I Karađorđevića 1, Bijeljina)

Sladaboni – Knjižara Kultura (Kralja Petra I Karađorđevića 83, Banja Luka)

Sladaboni – Knjižara Kultura (TC Emporium, Jovana Dučića 25, Banja Luka)

Sladaboni – Knjižara Kultura (TC Delta Planet, Bulevar Srpske vojske br.8, Banja Luka)

Sladaboni – Knjižara Kultura (TC Importanne, Zmaja od Bosne 7, Sarajevo)

Sladaboni – Knjižara Kultura (Alta Shopping Center, Franca Lehara 2, Sarajevo)

Sladaboni – Knjižara Kultura (TC Bingo City Center, Mitra Trifunovića Uče 2, Tuzla)

Sladaboni – Knjižara Kultura (TC Centrum Retail Park, 16. krajiške brigade 2a, Gradiška)

Sladaboni – Knjižara Kultura (TC Patrija, Trg majora Zorana Karlice 3, Prijedor)

Veliki broj biblioteka učestvuje u manifestaciji Noć knjige

Biblioteka grada Beograda će 10. i 11. decembra davati popust od 50% na godišnju članarinu.

Narodna biblioteka Srbije će 10. i 11. decembra davati popust od 30% na sve članarine uz priložen račun o kupovini u knjižarama Delfi.

Biblioteka „Milutin Bojić“ u Beogradu 10. decembra odobrava popust od 60% na godišnju članarinu.

Biblioteka Doma kulture „Studentski grad“ 10. i 11. decembra poklanja studentima koji se prvi jave 2 godišnje članarine za 2022. godinu.

Narodna biblioteka Užice 10. i 11. decembra odobrava popust od 50% na godišnju članarinu.

Narodna biblioteka „Radislav Nikčević“ u Jagodini 10. i 11. decembra odobrava popust od 40% na godišnju članarinu.

Gradska biblioteka u Novom Sadu će 10. decembra davati popust od 50% na godišnju članarinu, a biće organizovana i izložba najčitanijih Laguninih izdanja, kao i preporuke bibliotekara.

Narodna biblioteka „Radoje Domanović“ u Leskovcu će 10. i 11. decembra svojim sugrađanima dati mogućnost upisa ili obnove godišnje članarine sa popustom od 50%. Biće predstavljena dijalekatska poezija Vlaste N. Cenića, kao i izložba Laguninih izdanja.

Biblioteka „Dimitrije Tucović“ u Lazarevcu 10 i 11. decembra omogućava popust od 50% na godišnju članarinu za novoupisane.

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ u Somboru će 10. i 11. decembra omogućiti popust od 50% na godišnju članarinu.

Javna ustanova Narodna biblioteka „Njegoš“ u Nikšiću 10. decembra organizuje besplatno učlanjenje, kao i kulturni program pod nazivom „Književnost na platnu“.

Drugi izdavači u Noći knjige

Noći knjige se pridružilo i više od stotinu drugih izdavača čija će izdanja biti na popustu od 20%: Admiral books, Agape knjiga, Agora, AIDT Pikom, Akia Mali Princ, Alan Ford, Albatros plus, Arete, Arhipelag, Aruna, As Sovex – Fedon, Bedem, Begen comerc, Beosing, Biblioner, Book doo, Catena mundi, Commodore trade, Čarobna knjiga, D. R. Gilbert, Darkwood, Data Status, Dereta, Dexy Co, Dosije Studio, Draslar, Društvo za afirmaciju kulture Presing, Edicija d.o.o., Feng Šui institut „Sandra Drinčić“, Feniks Libris, Fineks, Finesa, Ganeša klub, Geopoetika, Globosino, Gutenbergova galaksija, Helix, Hera Edu, Hoplit, IGP Prometej, IK Dedić, Filip Višnjić, Prometej Novi Sad, Sezam Book, Štrik, Informatika a.d., Jasen BGD, JRJ, Kamelia izdavaštvo, Karpos, Karupović, Klett, Književna radionica Rašić, Komiko, Kontrast izdavaštvo, Kosmos izdavaštvo, Kreativni centar, Lento, Leo Commerce, Logos, Lom, Magic map, Makart (Booka, Ave Serbia, Makart, Paladin, Algoritam media, Čekić, VBZ, Beobook), Mandala, Miba Books, Mladinska knjiga, NID Kompanija Novosti. NIP Nedeljnik, Novoli, NTC Edu, Odiseja, Orfelin izdavaštvo, Otvorena knjiga, Paideia, Partenon, Partizanska knjiga, Pčelica izdavaštvo, Plato izdavaštvo, Propolis Books, Psihopolis, Publik praktikum, Racio, Romanov knjiga, Samizdat, Službeni glasnik, Srpska reč, Sumatra, Štampar Makarije, Talija, Tanesi, Udruženje „Duhovni lug“, Udruženje pisaca „Poeta“, Ukronija, Urban Art, Urban Reads, Valera, Verba, Veseli četvrtak, Vukotić Media, Vulkan izdavaštvo, Zadužbina Vladete Jerotića, Zavet.

Branislav Janković: Moji junaci su moj alter ego

Priča o zidanju Visokih Dečana, ali i istorijskim dešavanjima u 14. veku, „Zidanje ambisa“, autora Branislava Jankovića učinila je ozbiljnijim, mudrijim i sigurnijim – jer knjige imaju tu moć – i naučila da se od sudbine ne može pobeći.

Neke tajne prosto vrište, kaže pisac Branislav Janković, objašnjavajući kako je od jednog tajanstvenog potpisa na kapitelu stuba manastira Visoki Dečani došao do priče za novi roman „Zidanje ambisa“.

„Ova tajna vrišti već sedam vekova, sakrivena visoko, pod predivnim svodom crkve Visokih Dečana“, počinje Branislav Janković priču o novom romanu. „Da li sam je rešio? Nisam, to i nije bio moj zadatak, ja sam samo hteo da kroz maglu vremena pokažem da je nekada neki Srđ grešni živeo, voleo, postojao, i da je ostavio trag. Tog nekog sam oživeo, dao mu lik i osobine, a sa njima i bol, radost, tugu i sreću. Onako kako sam ih video. Ko zna, možda sam i bio u pravu. Kako god, opravdao sam njegov greh“, rekao nam je početku razgovora o novoj knjizi autor bestselera „Suze Svetog Nikole“, „Vetrovi zla“, „Peta žica“ i mnogih drugih.

Zbog čega Vam je bilo važno da ispričate ovu priču?

U našem narodu postoji verovanje da šta god radili morate da prinesete žrtvu. Neki dar nepoznatim, neobjašnjivim silama koje će se umilostiviti i omogućiti vam miran i napredan posao. Nekada je to molitva, nekad novac, zaklani ovan ili uzidana mlada Gojkovica, žrtva spram posla i zdanja. Imao sam krov te građevine, morao sam da doprem do temelja i da vidim šta je uzidano u njega. Molitve, krv ili plač. Neke teme same traže pisca.

Šta je sve podrazumevalo istraživanje za knjigu, s obzirom na to da je trebalo verno preneti život i običaje 14. veka?

Da biste napisali „istorijski“ roman i verno preneli to vreme, morate da pročitate sve što se može naći o tom dobu. Knjige, arhive, dokumenta, poslanice, trgovačke ugovore, pisma. I razgovarao sam sa istoričarima. Ponekad je dovoljna sitnica da vam da dobru ideju i usmeri roman u nepoznatom, ali zanimljivom pravcu. Morate saznati gde su bile granice, imena, političke prilike, u ovim krajevima uvek teške i komplikovane, savezi, neprijateljstva, vere i bogovi, odeća i oružje, običaji, pa vam to istraživanje oduzme više vremena nego samo pisanje. Ali time dajete autentičnost svom delu i pre svega iskrenost i potvrdu svoje namere da to što pišete bude što bolje, a to čitaoci i te kako primete.

„Zidanje ambisa“ je roman prepun simbolike. Kakve sve tajne krije ambis koji zidaju Vaši junaci i kakvo isceljenje i iskupljenje im to zidanje donosi?

I sam naslov je simbolika jer kazuje nešto sasvim apsurdno, ali dovoljno drsko da skoro poverujete da je moguće. Uostalom, postoje li nemoguće stvari? Moji junaci lutaju u svojim životima, i koliko god se držali ljudskih i božjih zakona, oni greše, nekada svesno, više nesvesno, idući za svojim osećanjima. A može li neko reći da grešimo kada idemo za svojim srcem? Svi imamo neki ambis u koji gledamo. Nekada je u njemu naš strah, nekada tajna, a nekada je taj bezdan naše mesto za skrivanje. Kako reče fra Vita: „Ponori nisu samo dole, nekada su iznad naših glava.“ Jedini put ka isceljenju je ozidati taj ponor. Moji junaci to i rade.

Čemu nas uče sudbine glavnog neimara franjevca Vite Kotoranina, mladog klesara Srđa iz Hilandara i paganina bunardžije Vidoja? Da li Vas je i koliko promenilo pisanje njihovih priča?

Verujem da knjige menjaju svoje autore. Čine ih ozbiljnijim, ponekad mudrijim, nekada sigurnijim, a to se vidi u likovima koje stvore. Hteli da priznamo ili ne, naš alter ego i sve njegove nijanse su u našim junacima. Mladim, starim, muškim, ženskim, dobrim, lošim, kukavicama i herojima. Koliko god posmatrali ljude oko sebe ili pokušavali da dopremo do osoba koje su živele pre mnogo vekova, uvek krećemo od sebe. Čemu nas uče sudbine naših likova? Da joj ne možemo pobeći. Ako verujete u nju. Ako ne verujete, još bolje – uvek možete misliti da sve zavisi od vas. Pa i greške koje pravite.

„Zidanje ambisa“ je roman o burnim vremenima, malim ljudima, jakim ženama, vladarima, oceubicama i slepim svecima... i o velikoj ljubavi. Kakva je ljubav u Vašem novom romanu?

Toliko grešna i zabranjena da se gubila glava. Ali… ako ne volite jako i strastveno, onda nemojte ni voleti – ljubav ne priznaje mlake osećaje.

Ovo je takođe još jedna Vaša himna napisana u čast žena. Ko su i kakve su žene u Vašem novom romanu i koliko se odnos prema ženama danas promenio u odnosu na vreme o kome govori ova knjiga?

Sve žene u mojim romanima su jake, eto, takve su, tako ih vidim i tako sam pisao o njima. Bilo da su veštice ili monahinje, služavke ili kneginje, slobodne žene ili robinje. Nekada su jače od svojih muškaraca, nekada barem srčanije ili mudrije od njih. Ponekad lukave i prefrigane jer znaju šta žele i kako da do toga dođu. Ali uvek osetljive i proklete da jako vole. Samo pogledajte okolo i videćete mnogo heroj-žena. Nisam ih ja izmislio, samo sam posmatrao žene oko sebe. Nažalost, i danas slabi muškarci ubijaju jake žene. Tu nije stvar u vremenu, već u mentalitetu naroda. Neki ambisi nemaju dno.

Rekli ste da dok pišete, ne čitate ništa. Koju ste knjigu prvo pročitali nakon što ste predali rukopis „Zidanje ambisa“?

Ponovo sam pročitao „Mit o Sizifu“ i napokon shvatio da je čovek uvek žrtva svojih istina. Kada ih priznamo, ne možemo ih se više osloboditi. Ponekad su iza simbola skriveni apsurdi. Ali kako reče mudri Kami: „Apsurd ima smisla samo u meri u kojoj ga ne prihvatamo.“

Autor: Maja Šarić

Izvor: časopis Bukmarker, br. 9

Tekst i fotografije preuzete sa stranice https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-branislav-jankovic-moji-junaci-su-moj-alter-ego-unos-19895.html

 

Ju Nesbe - Ostrvo pacova i druge priče

 

Format: 13x20 cm

Broj strana: 352

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Pet priča iz bliske budućnosti.

Najčitaniji savremeni skandinavski pisac.

Dobro došli na Ostrvo pacova, u postpandemijsku Ameriku, gde imućni na vrhovima nebodera čekaju na evakuaciju dok se oni manje srećni bore po ulicama za opstanak.

U Brisaču naučnik koji istražuje večni život u poslednjem trenutku aktivira brisač sećanja pomoću kog može da zaboravi sve, jer je sećanje opasno.

Cvrčci pripovedaju o dva najbolja prijatelja koji se na putu za trke s bikovima u Pamploni zaljubljuju u istu devojku.

Protivotrov prati otuđenog sina koji planira posetu ocu na farmi zmija u Africi.

Na kraju, u epskom i opakom Crnom skakaču srećemo psihologa Lukasa Majera, za kog se ispostavlja da je profesionalni ubica u službi međunarodnih korporacija.

Poigravajući se žanrovima, Ju Nesbe ispituje šta je to što pokreće i određuje sudbinu čoveka kao pojedinca, ali i jedinke u društvu – ima li mesta za ljubav, saosećanje i pravdu čak i u ekstremnim uslovima borbe za opstanak?

„Poznat po svojoj veštoj karakterizaciji likova, napetosti od koje se diže kosa na glavi i šokantnim preokretima, Nesbe u ovoj mračnoj i uzbudljivoj zbirci priča istražuje iskrivljene umove i mračna mesta ljudskog srca, te nas suočava sa mogućim scenarijima naše neposredne budućnosti.“

– Bookreporter

„Spremite se za zbirku priča od kojih će vam se lediti krv u žilama.“

– Library Journal

Intervju sa Sarom Dž. Mas: Skoro sve što napišem inspirisano je muzikom

Sara Dž. Mas je autorka epskog serijala Stakleni presto koji se nalazi na listi bestselera Njujork tajmsa. Njene knjige su poznate po moćnim ženskim glavnim likovima i uzbudljivim avanturama.

Nedavno je objavljen poslednji deo serijala – „Kraljevstvo pepela“. Tim povodom smo napravili ovaj iskreni i veoma interesantni intervju sa samom autorkom.

Počeli ste da pišete Stakleni presto kao tinejdžerka, a poslednja knjiga iz ovog serijala je nedavno objavljena. Kako se osećate sada kada napuštate ove likove nakon toliko godina provedenih zajedno?

Teško je opisati šta sve osećam povodom toga! Da budem iskrena, osećanja su neverovatno snažna. Osećam sve – od ponosa što sam ostvarila ovaj svoj ludi san, preko totalne skrhanosti zato što se ovaj serijal završio, pa sve do čiste radosti. Kada sam završila prvu verziju i konačno napisala „Kraj“ na poslednjoj stranici, neko vreme sam samo zurila u ekran. A onda sam briznula u takav plač da mi je bilo potrebno malo da se saberem.

Naravno, mislim da nikada neću u potpunosti zatvoriti vrata svetu Erileje, jer se tu krije još priča koje bih volela da jednog dana ispričam (Jedna od njih posebno želi da bude ispričana, ali... videćemo još!).

Vaše knjige su pune vrlo hrabrih i žilavih ženskih likova. Koje žene iz Vašeg života koje su Vas inspirisale?

Imala sam veliku sreću što su me odgajale i što su oko mene bile neverovatne žene, koje nikada nisu učinile da se osećam kao da je moja budućnost na bilo koji način ograničena time što sam devojčica. Podsticale su me da sanjam velike snove, naporno radim i držim glavu visoko. Toliko mnogo dugujem njima – a najviše mojoj mami (koja me je ohrabrivala da čitam ono što volim, i koja mi nikada nije rekla da sam previše stara da verujem u magiju), i mojoj baki, koja je preživela Holokaust (i ispričala mi svoju neverovatnu životnu priču), koja je ispunila svoj život avanturama širom sveta – i rasplamsala u meni želju da vidim nova mesta, upoznam nove ljude i držim i oči i srce otvorenim za svet oko sebe.

Kada ste shvatili da želite da budete pisac?

Mislim da sam se rodila s tom željom, ali je definitivno sve proisteklo iz moje ljubavi prema čitanju (moja mama često priča kako me je, još dok sam bila beba, zatekla kako nezgrapno listam knjige diveći se stranicama – iako tada još nisam umela da čitam). Shvatila sam da želim da budem pisac kada sam imala 11 ili 12 godina, kada sam počela da čitam romane iz žanra fantastike.

Čitala sam te knjige i znala da upravo to želim da radim – šta je moja misija na zemlji: da pišem priče o svim tim ludim idejama i bujnim svetovima koji mi se vrte po glavi.

Šta najviše volite da radite kada ne pišete?

Volim da provodim vreme sa svojom kerušom Eni! (I svojim mužem, naravno.) Da budem iskrena, čitanje na kauču ili gledanje televizije s njom sklupčanom pored mene je pravi raj. Spasla sam je kada je imala 10 nedelja i od tada sam provela skoro svaki dan s njom (sada ima 8 godina), tako da bi se moglo reći da smo prilično vezane jedna za drugu.

Koje su Vam bile omiljene knjige kada ste bili tinejdžerka?

„Sabrijel“ Garta Niksa, sve od Robin Mekinli (a naročito „Heroj i kruna“), „Hari Poter“ (Imala sam trinaest godina kada sam otkrila ovaj serijal, a do tog momenta su izašle samo prve tri knjige, tako da sam većinu tinejdžerskih godina provela čekajući nove nastavke i prisustvovala sam ponoćnim zabavama koje su organizovane prilikom objavljivanja tih nastavaka!), i „Pridejnski letopisi“ Lojda Aleksandera (Kunem se da sve što sam naučila u životu potiče iz tih knjiga.)

Poslednja TV serija koju ste slistili?

Začudo, provela sam dosta vremena ponovo gledajući „Parkove i rekreaciju“ (Parks and Recreation) i „U kancelariji“ (The Office) dok sam radila na poslednjoj knjizi iz serijala Stakleni presto. Mislim da je tako bilo zato što je pisanje te knjige bilo toliko intenzivno (u najmanju ruku) da mi je bilo potrebno nešto što će me nasmejati svake večeri, kako bih se opustila i smirila.

Kada biste morali da izaberete jednog od svojih likova da Vam bude cimer, koga biste odabrali?

Verovatno Lisandru. Prilično je uredna, ima sjajnu odeću koju bih mogla da pozajmljujem i uvek bi bila spremna ili da izađe u provod ili ostane sa mnom kod kuće da gledamo „Čudnije stvari“ (Stranger Things) dvanaest sati uzastopno.

Kakve scene najviše volite da pišete?

Zaista nemam omiljen tip scene – ali volim da pišem o trenucima u kojima se dešava konačni obračun. To su, na primer, trenuci ka kojima vodi sve ono što se događa u knjizi (ili serijalu) i koje konačno napišem nakon nekoliko meseci ili godina čekanja. Ponekad su to seksi scene, ponekad scene akcije, a ponekad su to samo scene u kojima otkrivamo nešto. Mislim da sam upravo zbog toga toliko uživala u pisanju poslednje knjige iz serijala Stakleni presto – bilo je toliko mnogo takvih trenutaka za mene, a o nekima od njih sam maštala od svoje šesnaeste godine. Sve je to bilo izuzetno uzbudljivo i zaista nadrealno kada je konačno završilo na papiru.

Rekli ste da je Selena rođena iz muzike za „Pepeljugu“, a Elin iz „Labudovog jezera“. Kako muzika oblikuje Vaše pisanje i zašto Vam je toliko važna za proces pisanja?

Skoro sve što napišem je inspirisano muzikom, ali ne znam zašto. To je način na koji moj mozak funkcioniše: čujem neko muzičko delo (obično filmsku ili klasičnu muziku) i prosto vidim scenu, ili obrise nekog lika, ili celu knjigu u glavi. Sve moje knjige proizašle su iz muzičkih dela, i skoro svaka scena u njima (kao i svi likovi) inspirisana je muzikom. Jedini način na koji to mogu da objasnim je da vam kažem da pogledate Diznijevu „Fantaziju“ – za taj film su odabrana muzička dela koja su povezana sa slikama/zapletima/scenama, a koji često nisu u potpunosti povezani sa samim originalnim muzičkim delom. Tako radi moj mozak. Čujem muziku i sve se jednostavno pojavi u mom umu.

Koje knjige ste pročitali u poslednje vreme, a želeli biste da ih preporučite svojim čitaocima?

Ovo je bila veoma naporna godina za mene, tako da nisam imala onoliko vremena za čitanje koliko sam želela, ali uvek preporučujem knjige Patriše Mekilip, Šeron Šin, „Ahilovu pesmu“ Madlin Miler, serijale „Guild Hunter“ ili „Psy-Changeling“ Nalini Sing, „Mržnju punu ljubavi“ Sali Torn i serijal „Captive Prince“ K. S. Pakat.

Izvor: booktopia.com.au

Prevod: Kristijan Vekonj

Foto: Josh Wasserman

Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-intervju-sa-sarom-dz-mas-skoro-sve-sto-napisem-inspirisano-unos-19888.html

 

Nenad Gajić - Slovenska mitologija (latinica)

Format: 16.5x24 cm

Broj strana: 208

Pismo: Latinica

Povez: Tvrd

Bogovi, demonologija, mitska mesta, magijski rituali...

Ovaj ilustrovani pregled slovenske mitologije otkriva:

• Misteriju slovenskog pisma i mitsku poruku glagoljice

• Ko su slovenski bogovi i koliko ih je zaista

• Šta znače običaji kojih se i danas pridržavamo

• Drevna predanja o magiji i zaštiti od nje

• Mitska bića i mitska mesta nepoznata mnogima

„Ovom knjigom izdavačka kuća ’Laguna’ trajno je zadužila čitalačku publiku srpskog govornog područja.“

– Tanjug

„Slovenska mitologija uz obilje ilustracija uvodi čitaoce u svet paganskih Slovena pre nego što su postali Srbi, Česi, Poljaci, Rusi…“

– Politika

„Sav taj svet, predstavljen i sjajnim ilustracijama grupe darovitih crtača, drži čitaoca na onoj maglovitoj granici između činjenica i mašte, sna i jave...“

– Večernje Novosti

„Izuzetno i za našu kulturu kapitalno izdanje.“

– Pravda

„Izdavački poduhvat.“

– Danas

„I ranije je bilo pokušaja sistematizacije slovenske mitologije, ali je ovo do sada najobimnije delo ovog tipa.“

– Pres

www.slovenskamitologija.rs

 

Vinston Grum - Forest Gamp

Format: 13x20 cm

Broj strana: 240

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Roman po kojem je snimljen jedan od najboljih filmova svih vremena.

Dobro, pa šta? Možda sam idiot, al većinu vremena, u svakom slučaju, pokušavo sam da uradim pravu stvar – a snovi su samo snovi, zar nisu? Pa šta god drugo se desilo, ja kontam ovo: uvek mogu da pogledam unazad i kažem, barem nisam vodio dosadan život.

Jel znate šta mislim?

Forest Gamp je sa šesnaest godina bio visok metar i devedeset osam santimetara, težio je sto deset kilograma, imao je koeficijent inteligencije 70 i ne baš prijatno detinjstvo. Ali je umeo da trči. I to veoma brzo. A onda ga je otkrio Univerzitet Alabame i od njega stvorio mladu zvezdu američkog fudbala. Tada je počela neverovatna avantura našeg komičnog junaka. Od vijetnamskog heroja do igrača ping-ponga svetskog ranga, od rvača u nameštenim mečevima do uspešnog preduzetnika, naredne tri decenije sudbina je sa Forestom zbijala šale.

Ovo je priča pravog Foresta Gampa. Ne onog sa filmskog platna. On psuje, puši travu, ide u zatvor, posrće i ustaje. Ponekad je prek, ali ipak ima zlatno srce. On je neobičan čovek, sa još neobičnijom životnom pričom, onom koju ne znate jer još niste pročitali ovu knjigu.

Je l’ znate šta mislim?

„Mudar poput Kandida, zabavan poput Haklberija Fina. Roman nepatvorene i brutalne iskrenosti.“

– Los Angeles Times

„Razmišljajući o svom životu Forest Gamp nam otkriva izvanredno originalan pogled na svet.“

– Chicago Tribune

„Forest Gamp je junak koji zaslužuje da uđe u anale književnosti kao veliki američki heroj.“

– Star-Banner

 

O „Točku vremena“ – epizoda 1

 Zapišite datum – petak, 19. novembar 2021, kada će se premijerno emitovati prve tri epizode „Točka vremena“, Amazonove serije zasnovane na istoimenom epskofantastičnom serijalu Roberta Džordana.

Ovo su više nego uzbudljive vesti – Točak vremena je jedan od najuticajnijih serijala u istoriji epske fantastike, i to potpuno opravdano. Kako bismo vam što bolje dočarali značaj ovih vesti, reći ćemo vam da Točak vremena stoji rame uz rame sa Pesmom leda i vatre Džordža R. R. Martina po količini prodatih primeraka od 90 miliona, na svetskom nivou. Predviđa se da će emitovanje serije još više popularizovati Džordanov rad, kao što je to učinila serija „Igra Prestola“ za Martina.

Sa preko 11 hiljada strana i 4 miliona reči smeštenih u 14 knjiga, svet koji je Džordan osmislio važi za jedan od najpotpunijih fiktivnih svetova u istoriji književnosti i umetnosti uopšte. Kao vid pripreme za gledanje serije (ili čitanje serijala), odlučili smo da sa vama, s vremena na vreme, podelimo zanimljivosti i neku vrstu „vodiča“ koji će vas bolje upoznati sa svetom Točka vremena.

Šta je tačno Točak vremena? 

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a čak je i mit davno zaboravljen kada se Doba koje ga je iznedrilo ponovo vrati.

Točak vremena je entitet koji pokreće svet i vreme. Sadrži 7 zubaca, a svaki zubac predstavlja jedno svetsko/istorijsko Doba. Kako se Točak okreće, tako se Doba smenjuju, jedno za drugim, sve dok ne napravi pun krug – kada se svet po završetku Sedmog Doba ponovo vraća na početak, u Prvo Doba.

Točak tka kako točak želi, ne obazirući se na patnje smrtnika upetljanih u njegovo tkanje, niti na njihove živote koji su tek niti u Šari.

Točak nikada ne staje. Svojim obrtanjem on tka kompleksnu Šaru, i sve na ovom svetu je deo te Šare, koja je beskrajna, kao i obrti Točka. Šaru možemo da pokušamo da promenimo svojim delima, ali u granicama njene gustine – Šara nekada dozvoli da se zapletete tamo gde vam inače ne bi bilo mesto, i time promenite svoj položaj u svetu, ali često i dalji tok vremena.

Točak je nastao od magijske sile, Jedne moći, koja takođe čini i da se Točak okreće. Pojedini ljudi su takođe u stanju da crpe deo Jedne moći. Ona se deli na muški – saidin, i ženski deo – saidar, koji su u „organizovanom haosu“. Iako te dve polovine čine Jednu moć, one su konstantno u sukobu, ali i jedna drugu dopunjuju i time održavaju univerzum i vreme samo u ravnoteži. U samom serijalu Točak vremena ova ravnoteža biva poremećena u Trećem Dobu (vreme dešavanja radnje) i mi čitaoci postajemo svedoci stvaranja jedne legende i kraja jednog, a početka novog Doba. Više o tome u nekoj od sledećih objava.

Ukoliko to već niste, „Zenicom sveta“, prvim tomom u serijalu, možete otpočeti nesvakidašnju džordanovsku avanturu.

Do tada pogledajte zvaničan trejler za seriju.

Autor: Dušan Prvački

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-o-tocku-vremena-epizoda-1-unos-19738.html

Sara Dž. Mas - Kraljevstvo pepela

 

Format: 13x20 cm

Broj strana: 904

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Sedma knjiga najpopularnijeg tinejdž serijala po oceni Amazona.

Nezaboravna epska završnica serijala Stakleni presto.

Elin Galatinijus je prvo bila robinja, potom kraljeva krvnica, da bi se na kraju uzdigla do kraljice nekad slavnog kraljevstva. Dok rat izbija širom sveta, njeno putovanje se bliži kraju.

Elin je sve stavila na kocku kako bi spasla svoj narod – ali sa stravičnim posledicama po sebe. Pošto ju je kraljica Feja zaključala u gvozdeni sanduk, Elin mora da se osloni na svoju vatrenu volju kako bi istrpela višemesečno mučenje. Svest da će svoje voljene osuditi na propast ako se pokori Mev daje joj snagu, iako je njena rešenost sa svakim danom sve krhkija...

Budući da je Elin zarobljena, Edion i Lisandra su ostali poslednja linija odbrane Terasena kome preti potpuno uništenja. Međutim, ubrzo shvataju da mnogobrojni saveznici koje su okupili kako bi se borili protiv Eravanovih ordija možda neće biti dovoljni da ih spasu od pogibelji. Raštrkani preko celog kontinenta dok im ponestaje vremena, Kejol, Manon i Dorijan primorani su da sami krče svoj sudbinski put. Sve što imaju je nada u spasenje – i bolji svet.

A preko mora, dok ga sadruzi nepokolebljivo prate u korak, Rovan traga za svojom zarobljenom ženom i kraljicom – pre nego što zauvek ostane bez nje.

Dok se niti sudbine napokon upredaju, borba za budućnost nikoga neće zaobići. Neke veze će se produbiti, dok će druge biti presečene za sva vremena u burnom poslednjem poglavlju serijala Stakleni presto.

Džordž Orvel - Životinjska farma

Format: 13x20 cm

Broj strana: 160

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Kultna knjiga XX veka.

„Slabi ili jaki, pametni ili priprosti, svi smo mi braća. Nijedna životinja nikad ne sme ubiti neku drugu. Sve životinje su jednake.

A sada, drugovi, ispričaću vam šta sam prošle noći sanjao. Ne mogu vam opisati taj san. Bio je to san o tome kako će zemlja izgledati pošto Čovek sa nje iščezne. Ali podsetio me je na nešto što sam odavno već zaboravio.“

Povod za nastanak Životinjske farme nalazio se u Orvelovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Španskog građanskog rata. Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglašavao da se Životinjska farma iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti. „Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe“, isticao je Orvel razočaran što je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.

I pored piščeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju. Danas se smatra jednim od najboljih romana XX veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. godine dobila je nagradu Hugo. Danas je možda više nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo.

„Sve životinje su jednake,

ali neke životinje su jednakije

od drugih.“

 

Nadrealni svet bez nadrealizma

Svet umetnika je pakao ispunjen duhovima.

Viđen očima autora, okruženog sujeverjem i predrasudama, Beograd je postao nadrealni svet bez nadrealizma.

Knjiga Sluz i žuč Nenada Rackovića, koju je nedavno objavila Laguna, priča je u kojoj potraga glavnog junaka za egzistencijalnim smislom dovodi do razotkrivanja zataškane stvarnosti.

Glavni lik romana, autorov alter ego – Džoni – umetnik je koji nakon smrti svoje majke preispituje svoj život, dokle je stigao, šta je postigao, šta mu preostaje.

Razmišljajući o okolnostima u kojima se trenutno nalazi, počinje da shvata da je dosadašnji život bio iluzija, da je on u suštini mrtav čovek kojeg opsedaju aveti u mrtvom gradu.

Ne odustajući od potrage za smislom svog postojanja i rada, dolazi do slućenih, ali neželjenih odgovora i do jedinog mogućeg rešenja koje ga neće odvesti do potpunog ludila – do prihvatanja stvarnosti.

„Drago mi je što je ovo već moja treća knjiga koja je izašla u Laguni. To je takva energija da bi pametne mašine mogle iz mene da izvlače struju – struje strave i užasa, naravno. Samo što sam pre toga morao iz sebe da iscedim sluz i žuč“, objašnjava autor.

Žanrovski namerno smešten u okvire horora i gotskog romana, ovaj tekst tako progovara o ovdašnjoj realnosti bez ustručavanja, ogoljeno i bolno iskreno.

Rackovićev junak je „mrtav čovek u mrtvom gradu“ koji poseže za surogatnom utehom jer je smisao odavno izgubljen. Knjigu Sluz i žuč sjajno je ilustrovao Aleksa Gajić.

Autor: K. L. D.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.danas.rs/nedelja/nadrealni-svet-bez-nadrealizma/

 

Nenad Gajić: Pokreće me želja da znanja očuvana u mom narodu prenesem što šire

 

Razgovaram sa Nenadom Gajićem, tvorcem poznate trilogije „Bajka nad bajkama“ i knjige „Slovenska mitologija“, koja je podstakla mnoge da se zainteresuju za ovu gotovo zaboravljenu oblast, ali je takođe uticala i na pojedine pisce da je koriste kao referencu prilikom pisanja romana koji su vezani za ovu tematiku.

Nenade, započeo bih ovaj razgovor pitanjem: koja knjiga te je uvela u svet slovenske mitologije?

Davno je bilo, ali kako se sećam zapravo nije bila knjiga, već akademski rad u kome Čajkanović poredi vampira i vukodlaka, objašnjavajući zašto su ta bića često smatrana identičnim u srpskim verovanjima. Kasnije sam nadogradio to znanje i u svojoj knjizi objasnio šta ih sve odlikuje, a glavna razlika je sledeća: vukodlak je, pre svega, živ čovek koji to ostaje i kada se preobražaj okonča, dok je vampir mrtvac, oživljeni leš.

Moj prvi susret sa slovenskom mitologijom bile su trilogija „Kosingas“ i tvoja knjiga „Slovenska mitologija“. Kakav je, zapravo, osećaj kad znaš da si inspirisao pisce prilikom stvaranja njihovih priča i svetova? Da li su uspeli da materiju koju si podelio u knjizi validno interpretiraju u svojim delima?

Čudesan je osećaj kada se tvoja knjiga otme od tebe i počne da živi sopstveni život, dodirujući duše čitalaca. A „Slovenska mitologija“ je uticala i utiče na mnoge jer je verovatno najtiražnija knjiga enciklopedijskog tipa na srpskom jeziku, uključujući i srpskohrvatski. Znali smo i Laguna i ja da je ovakva knjiga, naučnopopularna, koja jednostavnim jezikom objašnjava složene teme, potrebna i željena, ali nismo znali koliko, niko to nije mogao znati – sprema se već 12. izdanje za prvih 10 godina knjige. Drago mi je kad je drugi pisci koriste kao izvor ili inspiraciju, šta god od toga napravili, jer uvek volim da naglasim da mitologija nije egzaktna nauka, već zbir priča uz vatru.

Koje je tvoje omiljeno biće iz slovenske mitologije?

Često me pitaju ovo, a moj odgovor je uvek sličan: vampir, kao srpska reč koja je ušla u sve jezike sveta, zmaj, kao moćno biće koje u slovenskoj mitologiji ima tri različita oblika i sva tri naklonjena čoveku, i vila, kao južnoslovenska fatalna žena i oličenje lepote.

Koje knjige svima rado preporučuješ da pročitaju a da nisu vezane samo za mitologiju?

Mnogo ih je, omiljeni pisci su mi celokupnim opusom Hemingvej, Tolkin, Hese, Bukovski, Asimov, Pavić, donekle i Andrić… a sa pojedinačnim knjigama ih je i dosta više, tu su svakako Bulgakov („Majstor i Margarita“), Orvel („1984“), Vajld („Slika Dorijana Greja“), Nevil („Osmica“), Eko („Ime ruže“), Man („Ispovesti varalice Feliksa Krula“), Pol („Kapija“)… lista se nastavlja i preduga je za jedno pitanje jer sam od detinjstva pasionirani ljubitelj književnosti, posebno fantastične ili sa elementima fantastike. Fantastika daje boje sivom svetu u kakvom se ponekad budimo.

Nedavno je izašlo novo izdanje trilogije „Bajka nad bajkama“ koje objedinjuje sve tri knjige sa dodatkom mape i ilustracija. Da li možeš ukratko da predstaviš taj serijal svima koji još uvek nisu imali prilike da pročitaju?

Mogu da pokušam, iako je u pitanju kompleksno i obimno delo koje gubi deo svoje magije prilikom prepričavanja radnje… Knjiga prati sudbinu naizgled beznačajne devojčice koju počinju da progone mračne sile, dok se oko nje kroz čudne susrete okupljaju neobične ličnosti koje su mnogo više od onoga vidljivog na prvi pogled. To je, kako sam naveo u pogovoru, obimna priča u koju sam želeo da upletem najlepše slovenske mitove i bajke i srpske epske pesme koje su umele da me očaraju tokom odrastanja i kasnije. Imao sam dva važna kriterijuma: nisam želeo da menjam narodne umotvorine, njihove likove, pouke i završetke, a morao sam ih uklopiti u zdanje koje sam, umesto od kamena, zidao od reči, od bajki i pesama poput delića velike slagalice, uklapajući ih u veću arhetipsku priču u pozadini.

U tvojoj biografiji stoji zanimljiva činjenica, a to je da si muzičar i da si objavio dva albuma, što je za svaku pohvalu. Koju vrstu muzike voliš da sviraš i slušaš? Da li svoju ljubav prema književnosti prenosiš i na muziku i sviranje?

Rok muzika je moje opredeljenje od tinejdžerskih dana, svi moji bendovi svirali su neki rok, a to i slušam, uglavnom tvrđi zvuk, grandž i metal, mada je klasična muzika čest izbor kada pišem jer me reči u pesmama dekoncentrišu. Što se sviranja tiče, muzikom sam se aktivno bavio pre objavljivanja prve knjige, a tada se dogodilo čudo u mom životu: ništa nisam promenio u pristupu, ali sam shvatio da me mnogo više ljudi razume kroz pisanu reč no što me je razumelo kroz muziku, iz muzičkog undergrounda prešao sam u književni mainstream. Možda mi je samo potrebna duža forma od pesme da se u potpunosti izrazim, ali je moj utisak bio da sam konačno našao svoj put.

Kako da živimo svoju bajku nad bajkama? Šta te pokreće kao pisca i čoveka?

Negde sam pročitao da je uspešan čovek onaj koji padne sedam puta, ali ustane i osmi put. I to mi tako istinito zvuči. Oporaviti se, tihovati, razmišljati, ali na kraju ponovo ustati – to je jedina alhemijska formula koju znam. Kako to kaže Džordž Martin, i „vrlo mali čovek može stvoriti vrlo veliku senku“, uz upornost i cilj. A mene već dugo pokreće želja da znanja očuvana u mom narodu prenesem što šire, u obliku što bližem izvornom.

Uskoro izlazi novo izdanje „Slovenske mitologije“. Da li možeš otkriti šta se još nalazi unutar korica pored dobro nam poznatog teksta, ili želiš da to ostane iznenađenje za čitaoce?

Nije to velika tajna, pričao sam već o tome. U pitanju je posebno izdanje, prvo latinično, kojim Laguna i ja slavimo deset godina od objave knjige. Ima sasvim malo dopuna (jer je bilo mesta za njih, latinica je malo „uža“) i malo su osvežene boje crteža između delova, ali to je u osnovi ona ista knjiga za koju mnogi čitaoci iz susednih država godinama pitaju hoće li biti štampana i latinicom. Pa eto, hoće. Ovo izdanje označava završetak dugog i obimnog ciklusa u mom stvaralaštvu, osamnaest godina posvećenih mitskim temama; s ovim će svi moji dosadašnji obimniji radovi postojati odštampani na oba pisma koja koristim.

Da li radiš trenutno na novom projektu ili možda imaš nešto u planu?

Radim na dve knjige, obe su u dugoročnom planu. Jedna je početak potencijalno dugog serijala, druga je vrlo lična priča o precima, a obe gaze u drugačiju fantastiku od one kakvom sam se bavio do sada. Manje je mitskog i epskog, ali verujem ne i manje čudesnog, naprotiv. Žudim da ih predstavim, ali nisam tako blizu završetka pa ovo nije pravi trenutak za to.

Autor: Marko Veljković

Izvor: report.rs

Tekst i fotografije preuzete sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-nenad-gajic-pokrece-me-zelja-da-znanja-ocuvana-u-mom-narodu-unos-19632.html

Liju Cisin - Kraj smrti

Format: 13x20 cm

Broj strana: 632

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Dobitnik nagrade Hugo.

Treći roman trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti.

Luo Đijev opaki gambit se isplatio. Trisolarijanska najezda je zaustavljena, a kosmički zavojevači prinuđeni su da podele svoja tehnološka dostignuća s čovečanstvom. Primirje između dve civilizacije održava se sa prstom na obaraču. Nadmudrivanje počinje. Ulog je veliki – sve ili ništa. Hoće li čovečanstvo izdržati kosmičku proveru? Šta nas očekuje iza mračnih zvezdanih kulisa? Tamni vilajet ili vrli novi svet? Prestanak života ili kraj smrti?

Iznad mračne šume polako pada noć. Čeng Sin, kosmonautkinja iz dvadeset prvog veka u čije je ruke sudbina tutnula ključeve vremena, Guan Jifan, naučnik koji otkriva od čega „boluje“ kosmos, Tomas Vejd, agent CIA, i vizantijska čarobnica samo su neki od junaka završnog čina ove veličanstvene trilogije.

Špijunaža, kosmička potera, tehnološki pokusi, vradžbine i bajke. Vodeći nas kroz lavirint epoha i razdoblja, Liju Cisin svojom apokaliptičnom imaginacijom oslikava susrete i okršaje neslućenih razmera.

„Meditacija o tehnologiji, napretku, moralu, izumiranju i ljudskom znanju vešto upakovana u SF triler. Roman koji jasno svedoči gde je Cisina dovela mašta: daleko izvan granica njegove zemlje i zauvek u kanon naučne fantastike.“

– NPR