Miki Maus je živ i živahan i sa svojih 90 godina. Makar se kratko pojavio i u jednom prethodnom crtanom filmu, 18. novembra 1928. je osvojio srca čitavog sveta u Diznijeveom filmu Parobrod Vili.
Miki i njegov kreator
Zapravo, miš je bio tek nužni izbor za Volta Diznija: prvi njegov, veoma sličan lik je bio "Srećni zec Osvald" (Oswald the Lucky Rabbit) ali je autorska prava na njega imao Diznijev ilustrator Ub Ajverks. Nakon svađe, trebao mu je hitno novi lik i tako je nastao Miš Mortimer. Ali ime se nije dopalo Diznijevoj supruzi - stvoren je Miki.
Parobrod Vili
18. novembra 1928. prvi put je prikazan Diznijev crtani film "Parobrod Vili". Dugačak skoro osam minuta, ali sa zvukom i muzikom. Mikijev glas je isprva sinhronizirao lično Volt Dizni.
Nije prvi, nego nulti: "Plane Crazy"
Miki se pojavio još šest meseci ranije i to kao lik pilota Čarlsa Lindberga u kratkom crtanom filmu "Poludeli avion". Zapravo je to bio tek eksperiment za kojeg vlasnici bioskopskih dvorana nisu pokazali zanimanje. Tek godinu dana kasnije je film prerađen, dodat mu je i zvuk i još prizora. A tu je već i Mickijeva večita devojka Mini.
Da pocrveniš...
Iako je sve do današnjeg dana Miki ostao crno-beli lik i šareni se samo njegova odeća, boju je dobio tek 1935. u crtaću "Hrabri krojač". Glas je još uvek bio Diznijev - to je ostalo do 1946. Ali već u tom filmu su postavljeni najviši tehnički standardi animacije Diznijevog studija, nadmašeni tek dolaskom računara devedesetih...
Mikijevi prijatelji
Sa Mikijem su gotovo odmah došli i mnogi njegovi prijatelji. Od 1930. je tu i njegov pas Pluton. Diznijevi filmovi imaju svoju logiku: zapravo je i Šilja pas, ali Pluton ne govori. Za pravu ljubav i ne trebaju reči.
Čarobnjakov šegrt
1939. se Miki pojavio i u već trećem celovečernjem crtanom filmu Diznija: u filmu "Fantazija" on je dobitnik čak dva počasna Oskara: za korišćenje klasične muzike, ali i za ton kakav se još nije čuo. To je prvi film uopšte čiji je zvuk bio snimljen u višekanalnom studiju. Problem je naravno da Miki nikad nije mogao dobiti Oskara za glumu - bez obzira koliko bi ga zaslužio.
Mikijev Božić
U pedesetima je bilo sve manje crtaća sa Mikijem da bi se brzo onda sasvim preselio na stranice stripova. Tek 1983. se slavodobitno vratio u filmu "Mickey's Christmas Carol" - i na prepad osvojio Oskara u kategoriji kratkog animiranog filma.
Opet na (malom) ekranu
Uspesi na ekranu su se nastavili, pogotovo kad bi došli i u televizijski program: nakon crtaća "Princ i siromah" po dečjem romanu Marka Tvena, Mikiju ukazana i najviša glumačka počast: dobio je svoju zvezdu na Hollywood Walk of Fame.
Večita ljubav
I Mini se već pojavila u prvom filmu. Nakon 90 godina bi tu trebalo da budu i pra-praunuci - ili bi ta ljubav bila već odavno zaboravljena. Kod Mikija i Minnie u najboljem slučaju ostaje kod nevinog poljupca. Ali Volt Dizni je bio poznat po svojim ekstremno konzervativnim stajalištima...
Sa ekrana u dečje sobe
Prvi strip sa dogodovštinama Mikija se pojavio tri godine nakon fima, tek 1931. U Evropu je došao preko Italije gde mališani i danas prate avanture "Topolino" (italijanski za "miš"). U Nemačkoj magazin izlazi mesečno još od 1951, a i danas se odlično prodaje.
Diznilend
Nakon filma i stripa, Miki i njegovo društvo su već 1955. dobili sopstveno carstvo, zabavni park Diznilend. Prvi je naravno bio u Kaliforniji, danas ih je devet, od Tokija pa do Pariza.
Srećan rođendan!
Iako je rođen u Kaliforniji, centralna manifestacija će biti velika izložba koja se 18.11. otvara u Njujorku. Jer Mike je odavno postao "prava" umetnost, a neki ga smatraju i Mona Lizom XX. veka. Doduše, njegov smešak nikad nije bio nimalo tajanstven - ali zato ga i volimo. Srećan ti rođendan, Miki!
Tekst i fotografije preuzete sa sajta dw.com
Нема коментара:
Постави коментар