Betmenov kanon, kao i kod mnogih drugih superheroja, uklesan je u kamenu. Naravno, tu postoje određena odstupanja, autorske slobode, elseworlds interpretacije i hiljadu drugih nadogradnji, ali suština ostaje nepromenjena. A kad govorimo o Betmenovom kanonu (ili „Betmenovom kanonu“), zapravo mislimo na činjenicu da kako ga god zamislili i reinterpretirali Betmen će uvek biti najpametnija osoba u prostoriji, uvek deset koraka ispred drugih. Uvek će se na borbu protiv zločina odlučiti nakon što mu ubiju roditelje. Uvek (ili u većini slučajeva) odgajiće ga Alfred i nesebično mu pomagati u borbi protiv šljama na ulicama Gotama. Betmen ne koristi vatreno oružje, jer time se služi Neprijatelj sa velikim „N“.
I Betmen uvek ima pored sebe Robina.
Neka vam ova rečenica utone u svest na nekoliko trenutaka.
Betmen UVEK pored sebe ima Robina.
To nije tačno, ako posmatramo čisto i formalno. Ima pregršt priča u kojima je Betmen bez Robina. ALI, on je tu, pored Betmena, ili bolje rečeno – uz njega, čak i kada fizički nije prisutan.
Godinama… decenijama tu ulogu je igrao Dik Grejson, siroče tragične prošlosti koga usvaja Brus Vejn. Ali, Grejson je neminovno morao da odraste, pa makar mu za to trebalo oko 40 godina. Neki bi rekli, posmatrajući moj primer, da neko to ne uspe ni sa 44 godine, no dobro, ne pričamo sada o tome.
Dik Grejson je odrastao i otišao u svoje pobede, bitke i nove traume pod imenom Noćno Krilo (Nightwing), ali i pored toga što je otišao iz gnezda (heh!), uvek je ostao povezan sa Betmenom/Brusom.
U Betmenu #357 iz marta 1983. na scenu stupa Džejson Tod. Autori su podarili Betmenu novog Robina. Jer Betmenu treba Robin. Betmenovoj surovo mračnoj prirodi i ćudljivom karakteru treba antipod u vidu dečaka u šarenoj odeći koji ispaljuje fore i fazone poput Spajdermena dok se baca u gomilu kriminalaca i gotamskog ološa.
Ali, Džejson Tod nije Dik Grejson, i nikad neće uspeti da ispuni standarde koje je on iscrtao, kako kod Betmena tako i kod publike. U opštem trendu 80-ih da se junacima istakne nešto mračnija crta i poreklo, Džejson je pored toga što je siroče morao da se nosi i sa svojim delinkventskim korenima, beskućništvom i drugim socijalnim tenzijama. Nekako, on i Betmen, a posebno on i Brus Vejn, nikada nisu „kliknuli“ kako treba. To je posebno bilo izraženo do kraja 80-ih, i došao je presudni trenutak kada je uredništvo odlučivalo o tome da li Džejsona treba maknuti sa mesta Robina.
Zapravo, da razbijemo iluziju, nije bilo sumnje da će Džejson napustiti mesto Robina i otvoriti put nekom drugom mladom junaku. Diskutabilan je bio samo način na koji će to biti urađeno. Da li će Robin pod vođstvom Džima Starlina u Betmenu #426-429 napustiti Brusa Vejna i otići u relativni hepi-end sa svojom novootkrivenom biološkom majkom, ili će skončati sasvim doslovno u Džokerovom rejdž-festu sa pajserom. Uredništvo DC-ja je organizovalo telefonsko glasanje, a nacrtane su i pripremljene obe verzije kraja priče. Sa samo 72 glasa razlike (5343 prema 5271 glasa) čitaoci su presudili da Džejson pogine. I tako i bi.
To je, gospodo, „Smrt u porodici“ iz 1988, sada u novom izdanju, jedna od najpoznatijih priča o Mračnom Vitezu.
Džokerova brutalnost u ovoj priči je šokirala mnoge u to vreme. Danas pak ne bi mogla da šokira ni osnovce, ali valjda to treba pripisati nekim novim vremenima. Pa čak i u to vreme, svi koji su bili zapanjeni Džokerovim divljanjem pajserom kao da su zaboravili da je pre toga Džoker ustrelio Barbaru Gordon u stomak i oštetio joj kičmu tako da nije prohodala sve do New52 („Strašan vic“, Alan Mur i Brajan Boland, Čarobna knjiga 2021).
No, grob nije zadržao mnoge pa zašto bi Džejsona Toda. Njegov povratak je nagovešten u „Muku“ 2003. godine, da bi konačno oživeo kao gnevni antipod Betmenu, koji ne preza od toga da ubije. S vremenom je njegova uloga zlikovca ublažena na antiheroja, pa tako on danas egzistira kao kvazisaveznik Betmena koji često stavlja na probu njegov autoritet i odluke. Džef Džons je napravio pun krug od „Smrti u porodici“ i „Strašnog vica“ do „Tri Džokera“, pa ponovo suočava Džejsona sa Džokerom koji ga je koštao glave. Ali za to pročitajte strip („Tri Džokera“, Džef Džons i Džejson Fabok, Čarobna knjiga 2021).
Još treba pomenuti da Džejson Tod nikako nije bio poslednji Robin, već samo najomraženiji. Posle njega je Tim Drejk već 1991. godine trenirao da odene čuveni kostim, a u poslednjoj inkarnaciji od Morisonovog Betmena, favorit publike je nedvosmisleno postao Demijan Vejn, i de fakto sin Brusa Vejna (i Talije al’Gul). Demijan je prošao sve buntovne faze novopečenog Robina odraslog među ubicama u sekti gde je trebalo da on postane gospodar novog svetskog poretka. Ali upravo ta evolucija Demijana Vejna, učinila je od njega omiljenog Robina, čak više nego što je to bio Dik Grejson. Doduše, i Grejson je u nekim trenucima bio bolji Betmen od Brusa Vejna, makar u odnosu prema Robinu… Ali, to je priča za neku drugu priliku.
Autor: Nikola Dragomirović
Tekst i fotografije preuzete sa sajta http://www.hellycherry.com/2021/12/betmen.html
