Najpoznatiji crtani junak na svetu nedavno proslavio devedeseti rođendan. Trebalo je da se zove Miš Mortimer, ali Diznijeva žena je bila protiv tog imena
MNOGO pre nego što se grafički roman “Maus” ovenčao najprestižnijim nagradama i izborio stripu status - književnosti, jedan nacrtani miš je postao ikona. Miki Maus je to ostao sve do dana današnjeg, kada se u čast ovog devedesetogodišnjeg junaka širom sveta organizuju fešte. Najslavnijem animiranom glodaru u čast, tačno na njegov 90. rođendan, 18. novembra, kompanija “Dizni” na Menhetnu je otvorila izložbu koja će potrajati sve do 10. februara - postavka koja se prostire na gotovo hiljadu i po metara kvadratnih nazvana je “Miki: zaista originalna izložba”.
Ovaj zvanični “rođendanski” datum se u stvari odnosi na Mikijev “debi” u crtanom filmu “Parobrod Vili”, 18. novembra 1928. godine. Ipak, popularni miš se pre toga pojavio u drugom crtaću, prikazanom kao svojevrsni “test” za publiku, maja iste godine. Film Plane Crazy je tek docnije doživeo “pravu” premijeru i vodi se kao treća Mikijeva “uloga”.
Miki Maus trebalo je da se zove Miš Mortimer, ali Diznijeva žena je “presudila” protiv tog imena i rodio se Miki - i to tek nakon što je Volt, koji je prvobitno želeo da “lansira” drugog junaka, Sretnog Zeca Osvalda, u borbi oko autorskih prava na Zeca ostao kratkih rukava. Mikijev izgled takođe je prošao kroz brojne transformacije - današnji klinci teško da bi ovog dobrodržećeg devedesetogodišnjaka prepoznali u prvobitnom izdanju, kada je bio dizajniran kao lik sastavljen od velikog broja krugova, da bi ga tek 1935. animator Fred Mur preinačio u “pravog” miša.
Do te 1935, Miki Maus se uveliko probio i u druge medije, tačnije sa velikog platna “ušetao” i u strip (u kome će pretežno i nastaviti da egzistira od polovine prošlog veka) - i to ne samo američki već i srpski.
- Fascinantno je koliko je rano ta velika harizma Mikija Mausa počela da se reflektuje i na našim prostorima - priča o tome strip autor Saša Rakezić Zograf, koji je između ostalog kolekcionar “svega i svačega” inspirisanog čuvenim “Diznijevim” junakom, a sa kućom “Komiko” objavio je i domaće stripove u knjizi “Doživljaji Mike Miša”. - Lokalni crtači su već 1932. u listu “Veseli četvrtak” počeli da kreiraju vlastita viđenja Mikija, ovde zvanog Mika Miš, crtajući proto-stripove (sa tekstom ispod crteža) o njemu iako su ga mogli videti samo u nekoliko crtanih filmova, jer su i u SAD ti stripovi tek počeli da izlaze.
Zograf veruje da se fenomen Mikija Mausa nedvosmisleno izdvaja u odnosu na sve ostale fenomene pop kulture modernog doba.
- Filmovi “Diznija” predstavljali su senzaciju, ali je čak i ona ostala u senci prijemčivosti samog lika Mikija Mausa, koji je vrlo brzo prerastao u globalni fenomen, a svakako je jedan od prvih koji je prevazišao državne i kulturne granice tog vremena. Gotovo odmah se pokazalo da je ta zaokružena mišja figura nešto prepoznatljivo i razumljivo na svim meridijanima.
Sa Zografom bi se svakako složio i sam Volt Dizni koji je Mikija Mausa nazvao “globalnim ambasadorom”, ali i Džimi Karter koji je omiljenog miša nazvao “znakom dobre volje koji prevazilazi sve kulture i nacije, kada ugledaju - ljudi vide sreću”.
ČEKA OSKAR ZA GLUMU
ZA film “Fantazija” iz 1939. godine, Miki je dobio čak dva počasna Oskara: za korišćenje klasične muzike, ali i za ton, ali nikada nije bio u kategoriji Oskara za glumu. Kad se 1983. vratio u filmu Mickey’s Christmas Carol osvojio je Oskar u kategoriji kratkog animiranog filma.
Nakon crtaća “Kraljević i prosjak” snimljenog po romanu Marka Tvena, Miki je dobio zvezdu na holivudskoj stazi slavnih. Miki, pas Pluton i devojka Mini već 1955. dobijaju vlastito carstvo u Sjedinjenim Državama, zabavni park “Diznilend”, najpre u Kaliforniji, a potom i širom sveta, od Tokija do Pariza.
Autor: Marina Mirković
Tekst i fotografije preuzete sa sajta novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар