субота, 31. јул 2021.

Tex Ludens maxi #26

 


SCENARIO
Pasquale Ruju
CRTEŽ
Ugolino Cossu
Romano Felmang
NASLOVNICA
Claudio Villa
BROJ STRANICA
336
ORIGINALNI NASLOV
Caccia a Tiger Jack
ORIGINALNI BROJ
26


Moje frendice #4 - Pakao domaće zadaće

 


SCENARIO
Christophe Cazenove
CRTEŽ
Philippe Fenech
NASLOVNICA
Philippe Fenech
BROJ STRANICA
96
ORIGINALNI NASLOV
L'enfer des devoirs - Piste and love


Razgovor sa Lijuom Cisinom


U febrauru 2021. Pavle Zelić je inicirao onlajn razgovor sa Liju Cisinom, kineskim autorom naučne fantastike. Budući da dele ljubav prema žanru fantastike, sa velikom strašću su razgovarali o tome, kao dvojica autora koji dele istu pasiju.

Poštovanje, gospodine Cisin. Srpska izdavačka kuća Laguna je do sada objavila dva vaša romana. Rekao bih na početku još i da sam i sam pisac naučne fantastike i da se nadam da će ovo biti razgovor, a ne klasičan intervju jer nisam novinar. Voleo bih da učim od vas kao starijeg i iskusnijeg kolege tako da bi svaki savet bio više nego dobrodošao. Počeo bih od prvog pitanja: imam utisak da je istorija Narodne republike Kine, posebno od Kulturne revolucije tokom koje ste rođeni, pa do modernog doba napretka i tehnološkog razvoja, bila povezana sa vašim životom. I uvek se na neki način nalazi u vašim delima tako da vam je kineska istorija veoma važna iako pišete naučnu fantastiku. Možete li nam reći nešto o svojim najranijim sećanjima i detinjstvu, i kako je odrastanje u Kini oblikovalo vaš pogled na svet i vaše pisanje?

Iako naučna fantastika, u poređenju sa savremenom književnošću, nije izrazito vezana za piščev život, ona ipak prikazuje piščevu perspektivu i njegov stav prema svetu. Čuo sam da se govori kako su ljudi koji su rođeni u Kini tokom šezdezetih godina najsrećniji ljudi na svetu. Razlog za to je što niko drugi u istoriji nije mogao da svedoči tako velikim promenama u svetu. Kada sam bio mali, svet je bio mnogo drugačiji od ovog danas. Detinjstvo sam proživeo tokom Kulturne revolucije u Kini i u tom periodu smo jedva dolazili do bilo kakvih informacija iz spoljnog sveta. U detinjstvu je na mene najjači utisa ostavilo sletanje prvih ljudi na Mesec. Svi ljudi širom sveta su mogli da vide prenos sletanja na Mesec na svom televizoru, ali ja nisam. Mislim da je to najimpresivnija stvar. Od tada pa do danas dogodila se velika promena u Kini. To je na neki način oblikovalo moje shvatanje i perspektivu, a samim tim i moj rad.

Šta ste voleli da čitate kao dete, kao tinejdžer i tokom školovanja? I kada i zašto ste zavoleli naučnu fantastiku?

Kao što sam rekao, detinjstvo sam proživeo tokom Kulturne revolucije tako da nismo imali mnogo toga za čitanje i nismo imali uvid u naučnu fantastiku. Ipak, prvi naučnofantastični roman sam pročitao tokom tog perioda, bio je objavljen tokom pedesetih godina u Kini. Reč je o romanu „Put u središte Zemlje“ i to je prvo naučnofantastično delo koje sam pročitao kada sam imao deset godina. Nakon čitanja sam bio oduševljen naučnom fantastikom i osetio da je to žanr koji je stvoren za mene. Zbog ovog romana sam postao veliki obožavalac naučne fantastike. Nakon što se Kina otvorila, bilo je sve više ovakvih dela koje sam mogao da čitam. Artur C. Klark je imao najveći uticaj na mene i njegov roman „2001: odiseja u svemiru“ me je usmerio ka putu pisca naučne fantastike. Takođe, na ljude moje generacije su veoma uticali ruski pisci. Čudna je to kombinacija – naučna fantastika je daleko od realnosti dok joj je ruska književnost veoma bliska. Mislim da je taj spoj oblikovao moj rad.

Radili ste kao inženjer. Kako je to uticalo na vaše pisanje i šta ste iz te svoje karijere uneli u naučnofantastični svet koji stvarate?

Zapravo, taj posao nije imao veliki uticaj na moje pisanje. Znanje koje mi je potrebno za moja dela ne potiče iz mog posla jer ja sam inženjer informatike. Većinu znanja potrebnog za pisanje pronalazim u svakodnevnom životu i dok čitam u slobodno vreme.

Hajde da malo pričamo o vašim kratkim pričama. Pre nego što ste prešli na formu romana, uglavnom ste pisali priče i novele. Mislite li da je bolje početi sa kratkim formama pa onda preći na duže zbog iskustva? Recite nam nešto više o vašim pričama koje čitaoci u Srbiji još uvek nisu imali priliku da čitaju.

Pisao sam kratke priče jer sam bio prisiljen na to zato što je tržište naučne fantastike u Kini bilo veoma malo. Bilo je teško objaviti naučnofantastični roman u to vreme. Šteta je što u ranoj fazi karijere nisam mogao da pišem romane jer sam iza svake te priče zamišljao velike svetove. Da sam mogao, radije bih pisao romane nego priče. Čak i sada razmišljam o tome kako bi izgledalo kada bih te rane priče proširio u romane. Zaista je šteta što zbog malog tržišta nisam odmah počeo sa pisanjem romana. Ne mislim da pisci na početku moraju da pišu priče. To zavisi od sadržaja koji pisac želi da stvara tako da varira od pisca do pisca. Naučnu fantastiku je bolje stvarati u obliku romana jer ima složene postavke koje se moraju objasniti na više stranica.

Možete li nam reći nešto o istoriji naučne fantastike u Kini? Kako se vi uklapate u tu istoriju? Smatraju vas revolucionarnim piscem naučne fantastike u Kini koji je proslavio ovaj žanr. Teme o kojima pišete su veoma slične srpskoj i jugoslovenskoj tradiciji naučne fantastike koja je bila takođe pod uticajem SSSR-a i Amerike, ali su se tokom osamdesetih godina pojavili originalni autorski glasovi. Imam utisak da je slična situacija bila i u Kini i voleo bih da saznam više o tome.

Istorija naučne fantastike u Kini je veoma duga, nastala je pred kraj dinastije Ćing. Velika je šteta što se ovaj žanr nije razvijao kontinuirano zbog rata ili političkih problema. Nakon svakog prekida zbog rata ili politike nije dolazilo do nastavka razvoja već imam utisak da je počinjalo ispočetka. Na primer, poslednji prekid se dogodio iz političkih razloga početkom osamdesetih i trajao je deset godina. Nakon toga, stil nije nastavio da se razvija već se krenulo iz početka, i potpuno je drugačiji u odnosu na onaj prethodni. Tokom istorije, kineska fantastika je korišćena kao neka vrsta oruđa. Na primer, pred kraj vladavine dinastije Ćing, SF romani su korišćeni kao oruđe pomoću koga je pisac iskazivao želju za postojanjem veoma jake nacije. Danas, u modernoj Kini fantastika se koristi da bi mladi učili prirodne nauke. U Kini je fantastika prihvaćena kao književni žanr tek krajem osamdesetih. Tako da iako imamo veoma dugu istoriju naučne fantastike, još uvek smo poput novorođenčeta u ovoj oblasti jer je ona veoma složena. (smeh)

Što se Srbije tiče, veoma sam impresioniran srpskom kulturom. Kao što sam već rekao, u detinjstvu nisam dobijao mnogo informacija iz spoljnog sveta. Na mene je veoma uticala sovjetska kultura, ali se sećam da sam u detinjstvu gledao film iz Srbije. Pamtim da je mnogo srpskih filmova prikazivano u Kini u to vreme.

Možete li da se setite koji film je to bio?

(pokušava da izgovori ime filma)

„Valter brani Sarajevo“?

Da, da.

Čuveni film sa Batom Živojinovićem u glavnoj ulozi. Mnogo mi je drago što se sećate toga.

Drugi film koga se sećam je „Most“.

A film koji je na mene ostavio najveći utisak je „Podzemlje“.

O, sjajno, i njega ste pogledali!? To je verovatno najbolji srpski film.

Da, bio je poprilično naučnofantastičan. (smeh)

Reč je o metafori. Naš narod je tokom devedesetih život proveo u podzemlju. Ili možda tokom cele istorije.

Zapravo smo veoma dobro upoznati sa srpskom kulturom. Glavni junak filma „Valter brani Sarajevo“ je bio veoma poznat u Kini tokom te generacije.

Sjajno. Sada bih se fokusirao na vašu trilogiju „Besede o Zemljinoj prošlosti“. Prve dve knjige su prevedene u Srbiji i već imate mnogo obožavalaca ovde. Šta vam je bila inspiracija za stvaranje ovako velike sage o sukobu ljudske i vanzemljske civilizacije? Kakvu ste poruku želeli da pošaljete čitaocima?

Želeo sam da prikažem ideju da možda postoji veliki broj civilizacija u svemiru i ono što sam napisao predstavlja verovatno najgori ishod u toj situaciji. Naravno da ne želimo da se nešto ovakvo dogodi, ali postoji ta mogućnost i ja sam predvideo najgoru opciju. Svakako da postoje bolje mogućnosti za našu budućnost. Zamislio sam ovaj svet lišen morala i razmišljao o tome kako bi čovek mogao da preživi u takvoj situaciji.

Kako uspevate da spojite velike naučne i filozofske teme sa akcijom, avanturom i elementima trilera? Spojili ste dva žanra na veoma efektan način.

Pre svega, svrha mog stvaranja je da ispričam dobru priču svojoj publici. Ova priča je usredsređena na naučnofantastičnu ideju koju sam imao, a to je veoma teško. Mora da bude privlačna čitaocu i sva nauka, tehnologija i filozofija koja se u njoj nađe mora takođe da bude zanimljiva.

Kako sprovodite istraživanje? Bavite se veoma kompleksnim temama: naprednom fizikom, nanotehnologijom i drugim naučnim oblastima. Kako dolazite do svih tih informacija jer ,koliko sam razumeo, sve je u vašim romanima zasnovano na stvarnoj nauci?

Pre svega, istraživanja sprovodim za svaku priču, a do informacija dolazim kroz čitanje, zavisno od trenutnog interesovanja.

Da li imate savetnike koji vam pomažu? Naučnike ili ljude koji se bave određenom oblašću koje možete da pozovete i dobijete određenu informaciju?

Nisam nikada imao savetnike. To u početku nije ni bilo moguće, jer u vreme kada sam počinjao sa pisanjem, kineski naučnici nisu mnogo pažnje pridavali naučnoj fantastici. Sada su se stvari promenile, postao sam poprilično poznat i imam prijatelje među naučnicima, ali i dalje nemam savetnike jer nauka koju koristim u romanima nije toliko napredna da bih morao da se konsultujem sa nekim. Svrha naučne fantastike je da prikaže magiju i lepotu nauke i tehnologije, a ne da izražava neko određeno znanje koje će preneti čitaocima.

Srpskim čitaocima su takođe veoma bliski junaci koje stvarate. Reč je o tragičnim i emotivnim likovima do kojih nam je stalo. Kako uspevate da stvorite takve likove?

Kada nekog iz stvarnog sveta stavite u izmaštano okruženje, potrebno je da stvorite i izazove koji ne postoje u stvarnom svetu. U ovakvim slučajevima, junaci moraju da budu hrabri, odgovorni i mudri kako bi se izborili sa izazovima. Kada nekog sa ovozemaljskom moralnošću i vrednostima ubacimo u nadrealni svet, te osobine više neće odgovarati svetu u kome se našao. To je jedan od konflikata koji će dovesti do veoma dramatičnih emotivnih promena i to čini naučnu fantastiku, jednim delom, toliko privlačnom.

Mnogi ljudi čitaju vaša dela kao metafore za određene periode kineske istorije ili sveta kakav poznajemo, učitavaju političku konotaciju u vaše knjige. Vi ipak kažete da samo pokušavate da stvorite dobre priče. Kako gledate na ovakve interpretacije vaših dela i da li vam to smeta?

Nemam poseban stav prema takvim interpretacijama. Smatram da nakon objavljivanja knjiga pripada čitaocima, i to kako će razmišljati o romanu zavisi samo od njih. Počeo sam da pišem naučnu fantastiku zato što mi se dopada – od obožavaoca sam postao pisac. Ne pišem romane koji su odraz realnosti, to nije moje poimanje stvaranja. Naravno, znam da mnogi pisci koriste naučnu fantastiku kako bi prikazali stvarnost ili izrazili svoja razmišljanja o onome što se dešava, ali to nije moj cilj i mogu sa sigurnošću da vam kažem da su u mojim romanima vanzemaljci zaista vanzemaljci, a svemir je svemir. Ne oslikavaju ništa realno. Mnogo ljudi je smatralo da „Problem tri tela“ govori o odnosu Kine i Zapada danas, ali nisam o tome razmišljao dok sam pisao. Mislim da je naša stvarnost veoma uska u odnosu na ono što predstavlja naučna fantastika za koju verujem da treba da bude natprirodna i prostrana.

Mnogi ljudi koji inače ne čitaju fantastiku su zavoleli vaša dela, kako u Kini tako i širom sveta. Imate i poznate obožavaoce poput Baraka Obame i Marka Zakerberga. U čemu je tajna vašeg pisanja i kako uspevate da privučete ljude koji možda nikada nisu čitali naučnu fantastiku?

Nisam mogao da predvidim da će se moji romani dopasti ljudima koji nisu fanovi naučne fantastike jer sam svoja prva dela pisao upravo za one koji jesu obožavaoci. Mislim da ih je privukao šarm naučne fantastike i teme o kojima ljudi svakako razmišljaju u svakodnevnom životu.

Zanimljiva stvar za čitaoce u Srbiji, posebno kada je reč o prvom romanu trilogije, jeste to što smo se i mi sretali sa sličnim stvarima – imali smo takav režim i neku vrstu kulturne revolucije, ne toliko ekstremnu kao u Kini, kao i ubrzani razvoj društva. Da li smatrate da književnost može da bude most između kultura koje su veoma udaljene? Već ste rekli da poznajete Srbiju kroz filmove, a mislim da vaši romani mogu da pomognu čitaocima u Srbiji da bolje razumeju Kinu.

Kao što sam već rekao, ljudi iz moje generacije su bili upoznati sa kulturom Srbije, zapravo Jugoslavije. Mislim da naučna fantastika kao žanr može da poveže različite kulture i zemlje jer je ljudska rasa u ovim delima prikazana kao jedna celina, nije podeljena na kulture i nacije. Izazovi i problemi sa kojima se junaci susreću nisu karakteristični samo za Kineze ili Srbe, već nešto sa čime se sreće celo čovečanstvo. Čak i u najkraćim delima fantastike koja imaju jedan ili dva lika, oni se suočavaju sa problemima kao predstavnici celokupne ljudske rase i mislim da je to najvažniji aspekt ovog žanra.

Osvojili ste sve moguće nagrade za naučnu fantastiku, u Kini i širom sveta. Koliko vam ove nagrade lično znače i da li su vam promenile percepciju pisanja?

Pre svega, veoma sam srećan i polaskan kada dobijem neku nagradu. Ali prevashodno pišem za svoje čitaoce, a ne zbog nagrada, tako da mi je prihvaćenost među čitaocima daleko važnija. Osvajanje svih tih nagrada neće promeniti svrhu mog rada, ali je uticalo na to što sam prva dela napisao razmišljajući o svojim obožavaocima u Kini dok sam se kasnije trudio da stvorim dela koja će se takođe dopasti i mojim obožavaocima širom sveta.

Za svaku knjigu je važno da ima dobar prevod. U Srbiji smo imali tu sreću da je vaše knjige prevodio Bojan Tarabić direktno sa kineskog i što je dodao mnogo fusnota sa komentarima o ljudima i događajima vezanim za Kinu. Pomogao nam je da bolje razumemo vaše romane. Znamo da ste imali i odlične prevodice na engleski jezik. Kako gledate na značaj dobrog prevoda?

Kod svih naučnofantastičnih dela je prevođenje veoma važno tokom procesa objavljivanja i sam uspeh nekog dela zavisi od toga da li smo imali dobrog prevodioca. Moji romani se sada prevode na više od dvadeset jezika i voleo bih da ovom prilikom iskažem veliku zahvalnost svim prevodiocima u svakoj od zemalja.

Sinoć sam pogledao film „The Wandering Earth“ na Netfliksu i neverovatno mi je da je tako velik film zapravo zasnovan na vašoj kratkoj priči. Ako se ne varam, bili ste izvršni producent tog filma. Recite nam kako gledate na adaptacije vaših dela i da li možete da podelite sa nama neke nove informacije o Netfliksovoj adaptaciji trilogije „Besede o Zemljinog prošlosti“?

Mislim da se naučna fantastika zapravo bolje izražava kroz film i televiziju, i nadam se da će moja dela biti i dalje adaptirana. Film „The Wandering Earth“ je veoma uspešan projekat kineske naučnofantastične kinematografije koja je na neki način i dalje nezrela i nadam se da će uspeti da iznedri još uspešnih SF filmova.

Što se tiče Netfliksove serije, jedva čekam da se to dogodi jer su njihove serije veoma uspešne i najvišeg kvaliteta. Tim scenarista koji radi na ovom projektu je takođe veoma uspešan i dobar. „Igra prestola“ je jedna od najneverovatnijih serija koje sam ikada pogledao. „Problem tri tela“ je veoma kompleksno delo sa mnogo detalja tako da će adaptacija možda potrajati, ali se mnogo radujem.

Da završimo intervju sa stanjem u svetu danas. Nalazimo se usred globalne pandemije, ali će nauka uspeti da zaustavi korona virus. U Srbiji je preko pola miliona ljudi vakcinisano kineskom vakcinom. Pre samo nekoliko godina bi ovako brz razvoj vakcine bio nemoguć. Mislite li da će nauka sprečiti buduće katastrofe koje bi mogle da zadese našu civilizaciju i mogu li pisci fantastike da pomognu da se predvide ovakve katastrofe i pomognu nauci da pripremi ljude za buduće probleme?

Prvenstveno nas ova pandemija podseća da je budućnost ljudske civilizacije potpuno nepredvidiva, a upravo to naučna fantastika pokušava da poruči čitaocima. Ona pre svega opisuje nepredividivost problema sa kojima se ljudska rasa suočava. Mislim da na taj način fantastika može da proširi poglede javnosti i pomogne ljudima da predvide sa čime bi mogli da se susretnu u budućnosti. Sasvim je izvesno da idemo ka fazi susretanja sa katastrofama i izazovima kroz razvoj civilizacije, a da bismo se izborili sa svim tim, potrebno je mnogo truda, hrabrosti i odgovornosti. Ali najvažnije od svega – sve zavisi od razvoja naše nauke i tehnologije. To je ključni element koji nam može pomoći u preživljavanju. Mislim da je najveći izazov sa kojim možemo da se sretnemo da nauka i tehnologija prestanu da se razvijaju, i zato moramo da se potrudimo da se to ne dogodi u budućnosti. Verujem da je to jedini način da ljudska rasa preživi. Zaista u to verujem i trudiću se da kroz svoja buduća dela nastavim da iskazujem to uverenje.

Za kraj – da li biste došli u Srbiju i imate li neku poruku za svoje čitaoce u našoj zemlji?

Već sam rekao da sam kroz filmove video lepote vaše zemlje i veoma sam impresioniran vašom kulturom tako da bih voleo da dođem ako se ukaže prilika jer nikada nisam bio u Srbiji. Nažalost, sada je zbog pandemije teško putovati bilo gde, ali se nadam da ću u budućnosti imati priliku da posetim Srbiju.

Poslednje pitanje – da li verujete da će ova generacija ljudi stupiti u kontakt sa vanzemaljcima?

Mislim da je ovo najneizvesnije pitanje jer možda ni za deset hiljada godina nećemo videti vanzemaljce, a možda ih sretnemo već sutra. Ali siguran sam u jednu stvar – kada stupimo u kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom, to će u velikoj meri uticati na našu politiku i svakodnevni život. Ovo je stvar koja može da se dogodi svakog trenutka i naučna fantastika pokušava da zamisli i opiše takvu situaciju.

Prevod: Dragan Matković
Foto: Opacity / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia Commons


 

Serija „Točak vremena“ startuje krajem godine na Amazonu

 


Rozamund Pajk kao Moiraina i neverovatno putovanje koje je pred njom prikazani su nam na prvom promotivnom posteru serije „Točak vremena“, adaptaciji čuvenog serijala Roberta Džordana u produkciji Amazon Prajma.

Na posteru koji je premijerno prikazan tokom Comic-Con@Home možemo i da vidimo da će serija, koja je već obnovljena za sledeću sezonu, krenuti sa prikazivanjem u novembru 2021.

Serijal „Točak vremena“ smešten je u epski svet u kome postoji magija, ali samo određene žene smeju da je koriste. Priča prati Moirainu (koju glumi Rozamund Pajk, poznata po oživljavanju čuvene Ejmi Dan iz romana „Iščezla“), članicu neverovatno moćne organizacije koju čine samo žene, koja dolazi u mali grad u kome započinje opasno putovanje sa još petoro mladih ljudi među kojima je i osoba za koju proročanstvo kaže da je Ponovorođeni zmaj – neko ko će ili spasiti ili uništiti čovečanstvo.

Sjajnu glumačku ekipu čine i Sofi Okonedo, Kae Aleksander, Kejt Flitvud, Piter Frenzen, Kler Perkins... Izvršni producent serije je Rejf Džadkins (prethodno radio na seriji „Agents of S.H.I.E.L.D.“), a uz njega su tu i Leri Mondragon, Rik Selvidž, Ted Fild i Marigo Kehoe, kao i Juta Brizvic koja je režirala prve dve epizode. Rozamund Pajk je, osim glavne glumačke uloge, preuzela i ulogu koproducenta.

Do novembra imamo sasvim dovoljno vremena da se upustimo u fantastični serijal „Točak vremena“ koji počinje romanom „Zenica sveta“.

Izvor: tvline.com
Prevod: Dragan Matković


[ПЕРГАМ / PERGAM] Mister No Kolor 1




 

Kad pomisliš da će sve završiti očas posla, uglavnom ispadne obratno...

Tako smo i mi mislili da će naš Mister No puno ranije, ali smo onda odlučili da budemo perfekcionisti... Ipak, vođeni onom starom da nikad nije kasno, bitno je samo da se počne, tako i sada...
Prvi ponositi broj naše nove biblioteke Muster No u koloru je pred nama i ispao je baš onakvim kakvim smo ga i zamislili!

Tik pred odlazak na odmor, štamparija nas je i više nego ispoštovala i dobili smo prve primjerke prvog broja. U avgustu očekujemo i broj 2, a plan je da sličan ritam uspostavimo i nadalje (naravno, potrebno je i par zvjezdica da se poklopi, najvažnije je da nema nikakvih prepreka da se uspostavi i nastavi redovito).

Već dostupno u Striparnica Colosseum Banja Luka, a iza nedjelje i u ostalim striparnicama i knjižarama gdje se prodaju stripovi!

Cijena: 16 KM u promo periodu (prva dva mjeseca), poslije toga 20 KM.

Tehnikalije: A4 fromar, kolor, SC sa klapnama, nije što je naše, zaista je sjajno izdanje 😃

Uživajte!
Pozdrav!




Beležnica smrti #12

 


Izdavač: Darkwood
Naslovna strana: Takeshi Obata
Scenario: Tsugumi Ohba
Crtež: Takeshi Obata
Broj originala: 12
Naslov originala: Death Note #12: Finis
Povez: meki
Format: 130 x 190 mm
Broj strana: 204
Boja: crno-belo


Mister No #172

 


Il Piccolo Ranger #111

 


петак, 30. јул 2021.

Tex Classic #115

 


Scenario: Bonelli Gianluigi
Crtež: Galleppini Aurelio
Kolor: GFB Comics
Naslovnica: Galleppini Aurelio





Dylan Dog #419

 



Scenario: Contu Gabriella
Crtež: Gerasi Sergio
Naslovnica: Cavenago Gigi, De Tommaso Fabrizio




Listamo novi Politkin Zabavnik #3625


U novom Zabavniku možete čitati:


* Svedočanstvo iz prve ruke
TAKO JE UMRO ČARUGA
Bio je pravi harambaša iz hajdučkih priča. Ulivao je strah, ali ne i mržnju. Njegovi razbojnički podvizi imali su izvestan oreol romantičnosti. Takva mu je bila i smrt...
Autor: Predrag Milojević (iz knjige "Bio sam prisutan", Srpska književna zadruga, Beograd 1980)

* Ovo možda niste znali
KARNEVAL VETROVA
Pažnja! U vaš grad stigli su vetrovi i olujna vremena, pričvrstite vrata! Priđite i osetite moć uragana, tornada i drugih olujnih pokora. Priče o ovim olujama oduvaće vas iz cipela!
Autor: N.M.

* Ispravljač opšteprihvaćenih zabluda
NAUKOM PROTIV MITOVA
Da li nam Veliki hadronski sudarač preti apokaliptičnim samouništenjem i da li se tetanus dobija od zarđalih predmeta?
Autor: Srđan Nikolić

* Zabavnikov Istorijski Zabavnik    
TRAŽI SE POŠTEN DŽELAT
Neobični načini na koje su se u Rusiji tokom vekova snalazili da nađu izvršioce najtežih kazni i zbog čega bi poneki bič tek ovlaš dodirnuo osuđenikovu kožu.
Autor: Georgij Manajev

* Pročitaj, proskitaj
PODZEMLJE PEKINGA
Gotovo milion stanovnika kineske prestonice živi u atomskim skloništima izgrađenim krajem šezdesetih godina prošlog veka.
Autor: S.L.

* Zabavnikov strip - MIŠART U VENECIJI, II deo
Napisao: Tjeri Žor
Nacrtao: Gradimir Smuđa
Preveo: Uroš Rajčević



* Zagonetka iz rimskog vinograda
MERMER OD KRVI I MESA
Deni Didro, francuski pisac, enciklopedista i filozof, istakao je, krajem 18. veka, kratak i jasan sud - "Laokoon je do danas najlepši primer skulpture".
Autor: Vladimir Ranković

* S one strane velikog platna
KAD ŽIVOT OPONAŠA FILM
U karijeri mnogih glumaca bilo je uloga zbog kojih su podnosili (pre)velike žrtve koje su ih proganjale dugo po završetku snimanja. Ovo su neki od primera...
Autor: Sanja Lazić

* Naravno, tu je i Garfild...


I još mnogo toga.
Čitajte Politikin Zabavnik!

Zagor Ludens #317 - Vigilanti

 


SCENARIO
Antonio Zamberletti
CRTEŽ
Marcello Mangiantini
NASLOVNICA
Alessandro Piccinelli
BROJ STRANICA
96
ORIGINALNI NASLOV
I vigilantes
ORIGINALNI BROJ
637


Zagor zlatni klasik #14 - Snježni sokoli

 


SCENARIO
Guido Nolitta
CRTEŽ
Gallieno Ferri
NASLOVNICA
Gallieno Ferri
BROJ STRANICA
168


Zagor klasik #63 - Otok straha

 



SCENARIO
Guido Nolitta
CRTEŽ
Gallieno Ferri
NASLOVNICA
Gallieno Ferri
BROJ STRANICA
194


Dylan Dog Ludens #186 - Na dnu

 


SCENARIO
Matteo Casali
CRTEŽ
Marco Nizzoli
NASLOVNICA
Angelo Stano
BROJ STRANICA
96
ORIGINALNI NASLOV
Sul fondo
ORIGINALNI BROJ
359


Priče iz Darkwooda #4 - Ljudska meta


SCENARIO
Moreno Burattini
CRTEŽ
Massimiliano Pesce
NASLOVNICA
Michele Rubini
BROJ STRANICA
64
ORIGINALNI NASLOV
Bersaglio umano
ORIGINALNI BROJ
4


 

STRIP-AGENT PREDSTAVLJA: Tornjevi Bois- Mauryja

 Deset epizoda srednjovjekovnog epa u tri integrala smještena u kolekcionarskoj kutiji!







четвртак, 29. јул 2021.

Tutto Tex #604

 


Scenario: Nizzi Claudio
Crtež: Rossi Rossano
Naslovnica: Villa Claudio






Plava je najtoplija boja


Plava je najtoplija boja - Jul Maroh

V.B.Z. srpanj, 2021.
Prevela Mirna Šimat
Tvrdi uvez, 220x312
160 stranica
199 kn

Život mlade Clémentine preokrene se onog dana kad upozna Emmu. Ema je djevojka plave kose koja će joj otkriti sve aspekte žudnje i omogućiti joj da se suoči s pogledom drugih. Nježna i dirljiva priča – francuski grafički roman – Plava je najtoplija boja

Roman o zaljubljivanju, odrastanju. O samootkrivanju i identitetu, priča o mladenačkoj ljubavi dviju mladih Francuskinja na prijelazu 21. stoljeća. Clementine je prosječna srednjoškolka, ima širok krug prijatelja, obitelj i romantičan odnos s dječakom. Jedne večeri sa svojim prijateljom izlazi u grad, zaluta u bar gdje upoznaje samouvjerenu djevojku plave kose. Privlačnost između njih je intenzivna i snažna, a Clementine se pronalazi u vezi koja će testirati njezine prijatelje, roditelje i vlastitu ideju o sebi i svom identitetu.

Strip je inspirirao sada već kultni film „Adelin život“ („Plava je najtoplija boja“). Nagrađen je Zlatnom palmom na Filmskom festivalu u Cannesu 2013. Preveden je na brojne jezike i osvojio je nagradu publike na Međunarodnom festivalu u Angoulêmeu.


O autorima

Jul Maroh, multidisciplinarni umjetnici i transfeministički aktivisti, pričaju priče o modernoj intimi i njezinim političkim aspektima. Nakon stripa Plava je najtoplija boja, koji je osvojio razne nagrade i nadahnuo film Adelin život (Zlatna palma u Cannesu 2013.), objavili su Skandalon, Brahms, Corps Sonores i You Brought Me the Ocean (u suradnji s Alexom Sanchezom). Jul su bili kustos u muzeju suvremene umjetnosti CAPC u Bordeauxu na izložbi Procession, a također su suosnivači feminističkog kolektiva Bd Egalité.


 

Priče #8


62: Grad uspomena
63: Lombrozovo srce
64: Atinin dar

Broj epizode         62, 63, 64
Scenario                 Gianmaria Contro
                                Davide Barzi
                                Giuseppe Di Nardo
Crtež                 Max Avogadro
                                Francesco De Stena
                                Andrea Riccadonna
Naslovnica         Aldo Di Gennaro
Broj strana         342
Format                 A5
Povez                 meki
Boja                 crno-belo
Originalni naslov 62: Memoryville
                                63: Il cuore di Lombroso
                                64: Il dono di Atena

 

FIBRA PREDSTAVLJA: Nesavladimir 1


Tata-mata strip kvadrata.

Nesavladimir 1 • Za pravdu i svježe povrće • 94 stranica • Kolor • 212 x 292 mm • Tvrdi uvez • Scenarij Pascal Jousselin • Crtež Pascal Jousselin • Prijevod Darko Macan • Lektura i redaktura Marko Šunjić • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 29.7.2021. • Cijena 130 Kn


 

SKCNS: Zlatno doba vojvođanskog stripa i posle

 


Predrag Đurić
Zlatno doba vojvođanskog stripa i posle njega (druga knjiga intervjua)

Izdavač: Studentski kulturni centar Novi Sad

339 strana, format A5

Četrdeset intervjua sa autorima stripa, uključujući Stevana Subića, Leonida Pilipovića, Bojana Kovačevića, Žileta Radivojevića, Adama Čurdinjakovića, Željka Mitrovića, Miodraga Milanovića, Rastislava Durmana, Draganu Stanković-Vićanović, Spasoja Kulauzova, Dragana Ivkovića, Dušana Dimitrova, Milana Bukovca, Tiberija Beku, Baneta Kerca i mnoge druge.


среда, 28. јул 2021.

Attica #2

 


Scenario: Bevilacqua Giacomo Keison
Crtež: Bevilacqua Giacomo Keison
Naslovnica: Bevilacqua Giacomo Keison





Marti Misterija maxi #16


Naslovnica: Raho Rosario

La caduta di Astartis – parte seconda
Scenario: Federico Memola
Crtež: Rossano Rossi

Il picco della morte
Scenario: Federico Memola
Crtež: Sergio Giardo

Prigionieri delle tenebre
Scenario: Federico Memola
Crtež: Antonio Amodio, Gino Vercelli









 

Nakon seksualne orijentacije, Supermen menja i kultni moto

  Supermenov kultni moto: "Istina, pravda i američki način" prvi put će biti zvanično promenjen - "Istina, pravda i bolje sut...