Artur Klark - 2001: Odiseja u svemiru

 

Na Mesecu je otkrivena enigma. Implikacije ovog otkrića toliko su velike da su ljudi po prvi put poslati duboko u Sunčev sistem. Ali mnogo pre nego što se stigne na odredište, putovanje zauzima užasan, neobjašnjivo pogrešan kurs... Odiseja je jedan od najprodavanijih naučnofantastičnih romana našeg doba.

Pre tri miliona godina, na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije.

Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi. Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti.

Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao.

U kultnom delu SF žanra, nastalom naporedo sa filmom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja, Artur Č. Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira. Roman je objavljen 1968, nedugo nakon izlaska filma, i njegova popularnost ne jenjava ni dan-danas.

Novo izdanje romana 2001: ODISEJA U SVEMIRU

 

Izdavačka kuća Kontrast objavila je novo izdanje kultnog naučno-fantastičnog ostvarenja Artura Klarka 2001: Odiseja u svemiru u prevodu Jelene Nidžović. Roman je napisan u periodu između 1964. i 1968. godine uporedo sa istoimenim filmskim remek-delom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja među autorima.

Sredinom šezdesetih godina, niko nije mogao zamisliti da će istraživanje Jupiterovih meseca biti moguće za svega petnaest godina, a ne u narednom veku. Uz to, niko nije mogao ni da sanja čuda koja će tamo biti otkrivena – iako možemo biti sasvim sigurni u to da će otkrića sondi blizanaca Vojadžera jednog dana biti nadmašena još neočekivanijim otkrićima. Kada je ova knjiga pisana, sateliti Jupitera: Io, Evropa, Ganimed i Kalisto bili su tek tačke svetlosti čak i za najmoćniji teleskop.

Romanom 2001: Odiseja u svemiru Artur Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira.

Priča počinje pre tri miliona godina. Na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije. Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi.

Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti. Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/2001-odiseja-u-svemiru-artur-klark/

Promocija novog broja KNJIŽEVNE FANTASTIKE – 4. jula

Premijerna promocija 7. broja Književne fantastike održaće se u okviru VII Festivala fantastične književnosti Art-Anima, u nedelju 04. jula od 20. 45h u Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd).

O časopisu će govoriti autori zastupljenih tekstova: dr Ljiljana Gavrilović, Adrijan Sarajlija, Marko Vasić, Nebojša Petković i urednici dr Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac.

Novi broj Književne fantastike donosi tekstove kako prozaističkog, tako i teorijsko-esejističkog i kritičkog tipa o tekućoj produkciji fantastične književnosti u domaćim i svetskim okvirima. Simbolični temat posvećen je Reju Bredberiju, velikanu savremene SF/F književnosti, povodom stogodišnjice njegovog rođenja.

Tematski blok čine tekst Margaret Atvud u kojem proslavljena književnica opisuje ličnu fascinaciju autorom Farenhajta 451 i prilog Ilije Bakića o svim Bredberijevim delima prevedenim na srpski jezik.

Prozni blok ove godine čine dela domaćih autora: Adrijana Sarajlije, Filipa Rogovića, Nebojše Petkovića, Aleksandra Novakovića i Relje Antonića, dok esejistički otvara tekst dr Anastasije Klimčinskaje sa Univerziteta u Čikagu, koja daje osvrt na aktuelnu situaciju i pokazuje nam na koji način naučna fantastika može pomoći da se lakše snađemo u novonastalim okolnostima.

Dina Hrecak predstavlja jednog od najautentičnijih savremenih japanskih pisaca horora, Hirotakija Adaćija, poznatijeg kao Ocuići. Dr Dejan Ognjanović se osvrće na stvaralaštvo kontroverzne Popi Z. Brajt, nekadašnje američke autorke, a sada autora. O granicama između književnosti za decu i književnosti za odrasle piše Ivana Mijić Nemet, a blok zatvara antropolog dr Ljiljana Gavrilović koja na primeru serije Firefly, odnosno filma Serenity, analizira umreženost i međusobne uticaje sistemskog i subjektivnog nasilja.

Rubrika intervjui sadrži razgovore sa dr Monjom Jović, Ivanom Nešićem i Mladenom Jakovljevićem. Na temu preplitanja fantastične književnosti i filma prilog o Dr Sleep Stivena Kinga piše Miloš Cvetković dok se devetom umetnošću bavi kritičar Nikola Dragomirović u tekstu posvećenom strip adaptaciji čuvenog serijala mača i magije Elrik od Melnibonea Majkla Murkoka.

Ilija Bakić predstavlja novu zbirku Gorana Skrobonje Klopka i druge priče, kao i dva klasična ostvarenja koja su doživela nova izdanja: Ponedeljak počinje u subotu Braće Strugacki i Stranac u tuđoj zemlji Roberta A. Hajnlajna.

Filip Rogović je pripremio osvrt na zbirku priča Mračni bogovi T. E. D. Klajna i roman Pod imelom Ivana Nešića. Ivan Jovanović piše o romanu Pesma krvi Entonija Rajana. Marko Vasić se u svojim tekstovima bavi ostvarenjima domaćih autora, romanom Tumač fotografija Zorana Živkovića i vampirskom trilogijom Kletva Kainova Aleksandra Tešića. Mladen Milosavljević piše o romanu Izbledele duše Mladena Jakovljevića, Stefan Brezar prikazuje zbirku priča Dnevnik noći Tomasa Ligotija, dok Snežana Savkić skreće pažnju na aktuelnost distopijskog romana Godina potopa Margaret Atvud.

Časopis Književna fantastika izlazi jednom godišnje kao plod saradnje sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i izdavačke kuće Kontrast izdavaštvo.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/promocija-novog-broja-knjizevne-fantastike-4-jula/

 

VII Festival fantastične književnosti Art-Anima (04-05. jul – Polet)

 

U nedelju i ponedeljak 04. i 05. jula 2021. godine u Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd) biće održan VII Festival fantastične književnosti „Art-Anima“.

Reč je o manifestaciji koja prepoznaje i promoviše fantastiku ne samo kao umetničko sredstvo i tekstualnu strategiju modernog književnog stvaralaštva, već i kao svojevrsnu mapu stvarnosti koja nas okružuje i onih u kojima bismo mogli da se nađemo.

Učešće na festivalu uzeće 20 govornika, među kojima su ugledni i nagrađivani pisci, urednici, izdavači, književni kritičari, kao i poznati kulturni i naučni radnici:

Goran Skrobonja, Vladislava Gordić Petković, Dejan Ognjanović, Ivan Nešić, Ljiljana Gavrilović, Ana Marija Grbić, Srđa Janković, Milan Ćirković, Mladen Jakovljević, Slobodan Bubnjević, Adrijan Sarajlija, Igor Stanojević, Ksenija Prodanović, Mladen Milosavljević, Sanja Savić Milosavljević, Jovana Dišić, Jelena Nidžović, Nebojša Petković, Marko Vasić i Dragoljub Igrošanac.

U fokusu ovogodišnje manifestacije naći će se stvaralaštvo domaćih pisaca, uz tribinu na kojoj će vrsni promoteri nauke Milan Ćirković, Srđa Janković i Slobodan Bubnjević govoriti o preplitanju nauke i fantastike u delima Ursule K. LeGvin i Artura Klarka.

Festival u nedelju u 18 časova otvara premijerna promocija romana Prokletije najznačajnijeg domaćeg proučavaoca horora u književnosti i na filmu, Dejana Ognjanovića. O romanu, čija je radnja smeštena na prostoru Prokletija u ratnim devedesetim, pored autora, govoriće spisateljica Ana Marija Grbić i reditelj Igor Stanojević.

Od 19.30 iste večeri biće održana promocija trećeg romana Mladena Jakovljevića, Kad se vratim, objavljenog u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. Roman tematizuje teret prošlosti, preobraženje stvarnosti, razgradnju identiteta i granična područja između života i smrti. O knjizi će govoriti Mladen Jakovljević i teoretičarka i književna kritičarka Vladislava Gordić Petković.

Kraj prve večeri festivala pripašće promociji novog broja časopisa Književna fantastika, koji donosi pregršt tekstova kako prozaističkog, tako i teorijsko-esejističkog i kritičkog tipa o tekućoj produkciji fantastične književnosti u domaćim i svetskim okvirima.

Drugi dan festivala otvoriće predstavljanje mlade izdavačke kuće „Bedem“ čiji izdavački program u bitnoj meri čine dela folklorne fantastike etnologa Mladena Milosavljevića.

Nakon tribine „Nauka i fantastika u delima Ursule K. LeGvin i Artura Klarka“, koja je na programu u 19.15h, od 20.30 sledi poslastica za sve ljubitelje domaće fantastike – predstavljanje duologije „Firentinski dublet“ dvojice velikih srpskih majstora fantastike Gorana Skrobonje i Ivana Nešića. Ovo obimno delo pisano „u četiri ruke“ mešavina je horora i trilera sa primesama tajne istorije, vampirima, Džekom Trbosekom, viktorijanskim Londonom i – Milovanom Glišićem.

Festival organizuju sajt za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i beogradska izdavačka kuća „Kontrast“. Ulaz je slobodan.

Satnica i dodatne informacije o Festivalu nalaze se na adresi: art-anima.com/festival

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com

Ursula K. le Gvin - Drugi vetar

 

Godina izdanja: 2021.

Broj strana: 208

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Poslednji roman ciklusa Zemljomorje

Kad god bi noću čvrsto zaspao, vrač Jova obreo bi se na obronku iznad zida sa čije druge strane su mrtvi, spremni da nahrupe u svet živih. Skrhan i raslabljen, obraća se za pomoć Velikom majstoru Ustrojstva, od koga saznaje da je Arhimag Jastreb, taj legendarni čovek koji je vratio kralja iz carstva mrtvih, a zatim odleteo na ledima zmaja, i dalje živ.

Istovremeno sa njegovim stupanjem na gontsko tlo, na dvor mladog kralja Lebanena pristižu izveštaji o sve učestalijim napadima zmajeva na Zapadnom prostranstvu. On u pomoć priziva Tenar, Gospu od prstena, i Tehanu, zmajevu ćerku, jer sve govori u prilog tome da postoji opasnost da delikatna ravnoteža bude nepovratno narušena. Jedini način da svet ljudi bude sačuvan je da se nesvakidašnja skupina junaka, zajedno sa jednim zmajem, suoči sa pretnjom u Gaju suštine, središtu svih stvari. Ovo je mitska priča o razumevanju drevne greške i o herojskoj odluci da se svet vrati prirodnoj uravnoteženosti, priča o moći i magiji koje su istovremeno veliki dar i usud. Priča koja zaokružuje veličanstveni svet Zemljomorja.

LEVA RUKA TAME Ursule Legvin u novom prevodu

Kontrast izdavaštvo priprema novo izdanje jedinstvenog dela naučne fantastike Leva ruka tame Ursule K. Legvin. Knjiga je prvi put objavljena 1969. godine kao deo Hainskog ciklusa i bavi se pitanjima feminizma, rodne ravnopravnosti i stereotipima seksualnosti. Smatra se jednim od najznačajnijih ostvarenja svetske književnosti 20. veka i ključnim delom u razvoju fantastične književnosti.

Negostoljubiva, ledena planeta Geten nastanjena je dvopolnim ljudima, koji većinu vremena egzistiraju u bespolnom stanju, da bi u tačno određenim periodima, uzimali određeni pol i bili potpuno posvećeni samo tome. Sa takvom populacijom, razvija se svet u kome nema ratova, ali ni napretka u smislu koji je nama poznat. Na planetu stiže ambasador velike galaktičke zajednice nazvane Ekumen, čija je misija da privoli starosedeoce da se priključe alijansi. Ali da bi to učinio mora da prebrodi jaz između sopstvenih pogleda i pogleda jedne sasvim drugačije kulture sa kojom se susreće.

Poznato je da dela Ursule Legvin obiluju antropološkim tropima, a u ovom romanu slavna književnica besprekorno razotkriva zamke komunikacije koje prebivaju između različitih kultura.

Prevod novog izdanja uradio je Darko Tuševljaković, koji u predgovoru, između ostalog kaže: „Leva ruka tame je jedan od romana koji, u tradiciji remek-dela klasične književnosti, svakim novim čitanjem otkrivaju čitaocu nešto novo; jedan je od romana koji se rado čitaju u raznim uzrastima i životnim periodima, i pritom svaki put ostavljaju jedinstveni, zaokruženi utisak. Leva ruka tame je društveno angažovan roman, politički roman, misaoni eksperiment, filozofski roman, avanturistički roman – i samim tim što jeste toliko toga, on izmiče jasnoj klasifikaciji, stoji sam za sebe u moru lepe književnosti nastale u drugoj polovini minulog veka, kao deo širih arhipelaga, ali ipak samostalan, dovoljno snažan da ne mora da traga za identitetom u gomili.“

Leva ruka tame iz štampe izlazi kroz nedelju dana i biće dostupna na štandu Kontrast izdavaštva već tokom Beogradskog sajma knjiga.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/leva-ruka-tame-ursula-legvin

Filip K. Dik - Povratak Timotija Arčera

Izdavač: Kontrast izdavaštvo

Broj strana: 245

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Format: 21x23 cm

Godina izdanja: 2019.

Povratak Timotija Arčera ne zahteva od čitaoca da suzbije nevericu, i teško da se može smatrati naučnofantastičnim delom bez predznaka „duhovno“, budući da poseže u prostore zagrobnog postojanja i smisla života. Mada se ne nastavljaju jedan na drugi na način kako je to uobičajeno u trilogijama, odnosno zajedničkim likovima, zapletom ili lokalitetima, tri romana – Valis, Prodor božanskog i Povratak Timotija Arčera – celinom čine duboke i kompleksne tematske veze.

Ispripovedana iz perspektive Ejndžel Arčer, po Diku mnogo pametnije i racionalnije osobe od njega samog, priča o biskupu Timotiju Arčeru bolna je i iskrena potraga za odgovorima u zamagljenim područjima ludila, paranoje, nepouzdanih sećanja i varljive percepcije. Autentičnim fildikovskim iskustvom roman polako dovodi protagoniste i čitaoce do bespogovornog zaključka da pravo ispunjenje donose jedino prijateljstvo i ljubav.

Mladen Jakovljević

Jacek Dukaj - Led

Izdavač: Kontrast izdavaštvo

Broj strana: 572

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Format: 20 cm

Godina izdanja: 2018.

„Led“ se događa u alternativnoj stvarnosti u kojoj se nikada nije dogodio I svetski rat, a Poljskom i dalje vlada caristička Rusija. Nakon famozne Tunguske eksplozije, po Sibiru počinje da se širi čudan led, u kome se nalaze njegovi neobični stanovnici ljuti, anđeli mraza, i koji je stigao sve do Varšave. Glavni junak Benedikt Gjeroslavski, briljantni matematičar i pasionirani kockar počinje da bliže ispituje ovaj fenomen, radeći za Ministarstvo Zime. Zaplet ovog romana obiluje zapanjujućim obrtima, političkim, ljubavnim i kriminalnim intrigama, kao i neverovatnom imaginacijom njegovog autora.

Novo izdanje prve tri knjige ”Zemljomorja” Ursule Legvin

Povodom pola veka od objavljivanja prvog romana iz serijala „Zemljomorje“ Ursule K. Legvin, izdavačka kuća Kontrast nedavno je domaćem čitalaštvu ponudila novo izdanje prva tri romana: Čarobnjak Zemljomorja (1968), Grobnice Atuana (1972) i Najdalja obala (1974).

Serijalom, koji je 1990, 2001. i 2002. godine, proširen knjigama Tehanu, Priče iz Zemljomorja i Drugi vetar, slavna književnica stvorila je jedan od najupečatljivijih i najpotpunijih literarnih fantastičnih svetova svih vremena.

Radnja se odigrava na planeti sličnoj Zemlji.  Svet Zemljomorja sastoji se od izgubljenog arhipelaga okruženog neistraženim okeanom. Ljudsko društvo na ostrvima živi načinom na koji su ljudi na Zemlji živeli u gvozdenom dobu, s tim što u svetu Zemljomorja bitnu ulogu imaju magija i zmajevi.

Magija je veoma važna za većinu ostrvljana, a naročito za nosioce uprave, čarobnjake. Oni su obučavani na ostrvu Roke i zatim poslati na mesta na kojima su najpotrebniji.

Čarobnjak iz Zemljomorja je specifična mešavina fantastične književnosti i bildungs romana, isprva doživljavana kao literatura za decu, da bi u godinama ozbiljne recepcije koje su usledile ona dostigla status jedne od najvažnijih knjiga ovog žanra. Glavni junak Ged, sin siromašnog kovača, poseduje talenat za magiju koji će ga odvesti u neočekivane avanture sa čudovištima, zmajevima i natprirodnim silama svake vrste. Ali taj talenat će ga suočiti i sa ličnim slabostima, kao što je arogancija i nestrpljivost, koje je važno pobediti podjednako kao i svako zlo. Margaret Atvud je za ovaj serijal rekla da je „vrelo savremene fantastike“. U pitanju je svevremena priča o odrastanju, upoznavanju sa magijom i silama prirode, i susretu sa smrti, nakon kojeg niko ne ostaje isti.

Grobnica Atuana, drugi nastavak serijala Zemljomorje, govori o devojčici Tenar, koja postaje nova sveštenica božanstva Bezimenih. Time će ona sve stvari koje su joj dragocene u životu staviti na test, čak i svoje ime. Jer ona postaje Arha, čuvarka zloslutnih Grobnica Atuana. Istovremeno, u mračne lavirinte grobnica stiže i mladi čarobnjak Ged, koji će pokušati da ukrade najveće bogatstvo Grobnice – prsten Eret-Akbe. Ovo je priča o poverenju, sazrevanju i prihvatanju odgovornosti za preuzimanje toka lične sudbine u sopstvene ruke. U tami isprepletanih hodnika, kojima se ka samospoznaji može večito tumarati, pronalaženje vere u sebe i čuvanje nade u postojanje dobra na svetu postaje jedina svetlost koja će obasjati put ka površini. Maestralna stilistička veština i sjajna stvaralačka zamisao Ursule Legvin ilustruju kakvu snagu mogu imati ubeđenja, ali i gde je granica nakon kojih moramo početi da ih preispitujemo.

U trećem nastavku serijala Zemljomorje, romanu Najdalja obala, tama se nadvija nad svetom magije, jer ona počinje da napušta čarobnjake i svet u kojem žive. Čarobnjak Ged je sada veliki Arhimag i gospodar zmajeva, pred kojim je opasan zadatak da otkrije uzrok velikoj promeni koja se događa oko njega. Na opasnoj i neizvesnoj avanturi u koju se upušta, društvo mu pravi mladi princ Aren, željan dokazivanja i ispitivanja svoje hrabrosti. Mračnija i napetija od prva dva dela, Najdalja obala govori o testiranju snage i volje, i limitima do kojih se sa tim testiranjem može, i sme ići. Istovremeno, Ursula Legvin pred nama prostire svet mnogostrukih, živopisnih i specifičnih kultura sa kojima naši junaci dolaze u kontakt, i gde možemo videti svu snagu i potetnost njene maštovitosti. Ova knjiga govori o savezu mladosti, poleta i entuzijazma sa jedne, i zrelog doba u kojem slabljenje fizičke snage biva kompenzovano velikim iskustvom i mudrošću iz nje proisteklom sa druge strane. Ursula Legvin nam ovim nastavkom svog serijala prikazuje putovanje na kojem će se pre ili kasnije naći svako ko u svom životu oseti gašenje neke metaforične i duboko lične magije.

Usula Legvin (1929 – 2018) je u okvire fantastičkog žanra unela mnoge novine i temeljno izmenila njegov senzibilitet u pravcu feminizma, sa antropološkim i kulturološkim intervencijama na polju uvrežene koncepcije ljudskog pola. Napisala je više od 20 romana, a pored toga se bavila i pisanjem pripovedaka, pesama, eseja i književnošću za decu. Knjige su joj prevedene na više od 40 jezika i prodate su u milionima primeraka. Pažnju svetske književne javnosti stekla je knjigama kao što je Leva ruka tame i serijalom „Zemljomorje“.

Čuveni književni kritičar Harold Blum hvalio ju je kao „stvaraoca briljantne mašte i vrhunskog stila“, a njen uticaj primećuje se kod svih vodećih autora i autorki fantastike danas. Osvojila je sva relevantna američka književna priznanja i nagrade, kao i odlikovanja za životna postignuća na polju književnosti i kulture.

Pet puta je dobila nagradu Locus, četiri puta nagradu Nebula, dva puta nagradu Hugo i jednom Svetsku nagradu za fantastiku (World Fantasy Award). Godine 2014. odlikovana je medaljom National Boog Award za izuzetan doprinos američkoj književnosti.

Prevode knjiga Čarobnjak Zemljomorja, Grobnice Atuana i Najdalja obala uradio je Zoran Živković.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/zemljomorje-ursula-legvin

Filip K. Dik - Prodor božanskog

Izdavač: Kontrast izdavaštvo

Broj strana: 225

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Format: 14x20 cm

Godina izdanja: 2018.

Božanska invazija je jedno od dela Filipa K. Dika koja se bave religijskim fenomenima, na fildikovski specifičan i filozofski eklektičan način. Radnja prati kolonistu Herba Ašera čiji miran život na udaljenoj planeti remeti božanstvo zahtevom da pomogne oboleloj komšinici, koja nosi bezgrešno začeti plod. U ovoj knjizi, Dik postavlja pitanje: Šta ako Bog – ili entitet koji tako doživljavamo – zapravo postoji, ali se sve vreme nalazi u izgnanstvu? Promišljanja o krupnim filozofsko-religijskim temama, poput pitanja porekla zla i patnje u materijalnom svetu, kao i gnostičkih pitanja o granicama znanja, u Prodoru božanskog prožima suptilna alegorija i kompleksan, ali koherentan zaplet. Ovo je roman bez kojeg se spisateljski genij Filipa K. Dika ne može temeljno i dubinski shvatiti i vrednovati. 

Filip K. Dik - Tecite suze moje policajac reče

Izdavač: Kontrast izdavaštvo

Broj strana: 147

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Format: 14x20 cm

Godina izdanja: 2018.

Filip K. Dik ovim romanom vodi čitaoca do najopasnije granice – one nakon koje čovek prestaje da prepoznaje sebe. Džejson Tavener, slavna i bogata TV zvezda, jednog jutra se budi i shvata da ne može da se prepozna. On preko noći postaje nepoznat čovek, hodajući objekat za koga nikad niko nije čuo. U ovom naučno fantastičnom delu, duhovitošću i srčanošću tipičnom za svoj opus, Dik se bavi svojom dobro poznatom temom budućnosti Amerike, u kojoj ona pokušava da prikrije propadanje svoje kulture i nefunkcionalnost svog društa propagiranjem obožavanja poznatih ličnosti.

Ovaj roman je, uprkos viziji autoritarne države i moćnog policijskog aparata, jedna duboko humana knjiga. Ona pokušava da preispita uloge koje su nam odeljene u životu, i kako nas one više koče nego što nam pomažu da razvijemo naše pune potencijale. 

Filip K. Dik - Ubik

Izdavač: Kontrast izdavaštvo

Broj strana: 225

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Format: 21 cm

Godina izdanja: 2018.

Ubik je roman Filipa K. Dika iz 1969. godine, koji će postati jedan od njegovih najpoznatijih i najuspešnijih dela. Magazin Time ga je uvrstio na listu od 100 najvažnijih romana napisanih od 1923, ocenivši ga kao “duboko uznemiravajuću egzistencijalnu horor priču, košmar za koji nikada nećemo biti sigurni da smo se iz njega probudili.” Radnja romana se odvija 1992. godine u “Severno-američkoj konfederaciji”, gde su već učestala putovanja na Mesec, a uticajne organizacije zapošljavaju ljude koji rade na blokiranju parapsiholoških moći telepata, kako bi očuvali privatnost. Jednu od njih vodi junak po imenu Ransiter, uz pomoć svoje preminule žene Ele, koja se nalazi u stanju “poluživota”, što je oblik egzistencije koji omogućava ograničenu svest i sposobnost komunikacije nakon smrti. Još jednom, Filip K. Dik donosi vizionarske ideje o svetu ka kojem čovečanstvo hrli, reformišući svojim autentičnim književno-umetničkim kvalitetima žanrovsku književnost. 

Ursula Le Gvin - serijal "Zemljomorje"

1. ČAROBNJAK ZEMLJOMORJA

Ovo je prvi tom iz sada već kultnog serijala „Zemljomorje“ poznate SF spisateljice Ursule le Gvin. „Čarobnjak iz Zemljomorja“ je specifična mešavina fantastične književnosti i bildungs romana, isprva doživljavana kao literatura za decu, da bi u godinama ozbiljne recepcije koje su usledile ona dostigla status jedne od najvažnijih knjiga ovog žanra, za koji je Margaret Atvud rekla da je „vrelo savremene fantastike“. Ovo je priča o odrastanju, upoznavanju sa magijom i silama prirode, i susretu sa smrti koja nepovratno menja pojedinca. 

2. GROBNICE ATUANA

Drugi nastavak serijala Zemljomorje govori o devojčici Tenar, koja postaje nova sveštenica božanstva Bezimenih. Time će ona sve stvari koje su joj dragocene u životu staviti na test, čak i svoje ime. Jer ona postaje Arha, čuvarka zloslutnih Grobnica Atuana. Istovremeno, u mračne lavirinte grobnica stiže i mladi čarobnjak Ged, koji će pokušati da ukrade najveće bogatstvo Grobnice – prsten Eret-Akbe. Ovo je priča o poverenju, sazrevanju i prihvatanju odgovornosti za preuzimanje toka lične sudbine u sopstvene ruke. U tami isprepletanih hodnika, kojima se ka samospoznaji može večito tumarati, pronalaženje vere u sebe i čuvanje nade u postojanje dobra na svetu postaje jedina svetlost koja će obasjati put ka površini. Maestralna stilistička veština i sjajna stvaralačka zamisao Ursule le Gvin ilustruju kakvu snagu mogu imati ubeđenja, ali i gde je granica nakon kojih moramo početi da ih preispitujemo. 

3. NAJDALJA OBALA

U trećem nastavku serijala Zemljomorje, tama se nadvija nad svetom magije, jer ona počinje da napušta čarobnjake i svet u kojem žive. Čarobnjak Ged je sada veliki Arhimag i gospodar zmajeva, pred kojim je opasan zadatak da otkrije uzrok velikoj promeni koja se događa oko njega. Na opasnoj i neizvesnoj avanturi u koju se upušta, društvo mu pravi mladi princ Aren, željan dokazivanja i ispitivanja svoje hrabrosti. Mračnija i napetija od prva dva dela, Najdalja obala govori o testiranju snage i volje, i limitima do kojih se sa tim testiranjem može, i sme ići. Istovremeno, Ursula le Gvin pred nama prostire svet mnogostrukih, živopisnih i specifičnih kultura sa kojima naši junaci dolaze u kontakt, i gde možemo videti svu snagu i potetnost njene maštovitosti. Ova knjiga govori o savezu mladosti, poleta i entuzijazma sa jedne, i zrelog doba u kojem slabljenje fizičke snage biva kompenzovano velikim iskustvom i mudrošću iz nje proisteklom sa druge strane. Ursula le Gvin nam ovim nastavkom svog serijala prikazuje putovanje na kojem će se pre ili kasnije naći svako ko u svom životu oseti gašenje neke metaforične i duboko lične magije.