среда, 20. јануар 2021.

Tex Nuova Ristampa #465


Scenario: Mauro Boselli
Crtež: Carlo Raffaele Marcello
Naslovnica: Claudio Villa


 

Nathan Never #356


Scenario: Bepi Vigna
Crtež: Maurizio Gradin
Naslovnica: Sergio Giardo






 

Mladi Tex #27

 


Scenario: Mauro Boselli
Crtež: Bruno Brindisi
Naslovnica: Maurizio Dotti






(VČ) Dylan Dog #169 - Spavati, možda i sanjati

 


autor lika: Ticijano SKLAVI
tekst: Điđi SIMEONI
crtež: Đovani FREGIJERI
naslovna strana: Điđi KAVENAGO

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ
urednik izdanja: Marko ŠELIĆ
prevod: Aleksandra MILOVANOVIĆ
lektura: Emina IGNJATOVIĆ
redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ
layout edicije: Vuk POPADIĆ

broj originala: 378
naslov originala: Dormire, forse sognare


петак, 15. јануар 2021.

Tex Classic #101

 


Scenario: Gianluigi Bonelli
Crtež: Aurelio Galleppini, Francesco Gamba, Virgilio Muzzi
Naslovnica: Aurelio Galleppini
Kolor: GFB Comics




GOLCONDA / PRIČE knjiga #6 (epizode 56-58)

 


Dragi prijatelji,

Naše prvo izdanje u ovoj godini, vaše omiljene Priče su pred nama!

Ponovo tri odlične storije, ne sumnjamo da će vam se svideti...

Već dostupno u našem web shopu, a od sutra u prodaji i na većini ostalih mesta na kojima ste ih i do sada kupovali...

Uživajte!
Idemo dalje!
Vaša Golkonda


Listamo novi Politikin Zabavnik #3597


* U prodaji je novi broj Zabavnika...


* Natalija Obrenović, uspon i pad
KRALJICA S TUGOM U OKU
Život i priključenija prve novovekovne srpske kraljice sazdani su od mladalačke ustreptalosti, ozbiljne promišljenosti i duboke povređenosti i bola, od raskošnih balova do prosjačenja u pariskom Latinskom kvartu...
Autor: P.Milatović

* Za sreću nije potrebno mnogo
ČOVEK KOJI IZNAJMLJUJE SEBE
U opisu njegovog posla stoji da ne radi ništa, ali je u Japanu izgradio pristojnu karijeru i, bar na trenutak, usrećio mnoge usamljene ljude.
Autor: S.Lazić

* Nauka bez granica
LETEĆE CIGLE I MATAL KOJI PAMTI
Svi materijali na svetu napravljeni su od 118 elemenata, a neki od njih su toliko neverovatni da je teško poverovati da posoje.
Autor: Srđan Nikolić

* Ovo (možda) niste znali
KAKO SMO KROTILI VREME
Još od praistorije čovek je pokušavao da izračuna i obeleži protok dana, godišnjih doba i godina.
Autor: M.B.

* Bilo jednom na Filipinima
LEPRA KAO PROPUSNICA
Važnu ulogu u borbi protiv japanskih okupatora za vreme Drugog svetskog rata odigrala je sitna i bolesna Džoi Gerero.
Autor: N. Baćković

* Zabavnikov strip
Danijel Tores - GRAD U PLAMENU



* Pročitaj, proskitaj
KAD ZLATO TUGUJE
Svojevrsni spomenik u Magadanu, gradu na dalekom istoku najprostranije zemlje na svetu, jezivo podsećanje na vreme kad su zatvorenici masovno umirali gradeći budućnost onima koji su ih proterali.
Autor: U. Rajčević

* Ponekad u osam...
NA KOM JEZIKU ZVIŽDIŠ?
Na svetu postoji barem 70 jezika zvižduka, nastalih u doba kad nije bilo mobilnih telefona, u predelima u kojima je bilo neophodno da se brzo prenose poruke preko velikih razdaljina. Neki se još koriste.
Autor: M. Božović

* Za čitanje i uživanje
Anton Pavlovič Čehov - ŠALA

Naravno, tu je i Garfild...


I još mnogo toga.
Čitajte Politikin Zabavnik!





среда, 13. јануар 2021.

Zagor Classic #23

 


Scenario: Guido Nolitta
Crtež: Gallieno Ferri
Naslovnica: Gallieno Ferri
Kolor: GFB Comics





Golconda akcija

 


Dragi prijatelji!

Još jednom, neka su vam srećni praznici, sa nadom da će nam 2021. godina svima doneti samo lepe stvari!

Kako je Golkonda poznata po tome da sluša reč svojih čitalaca, ali i da bismo omogućili svima onima kojima je 15 dana promo period bio prekratak, od večeras u ponoć (14. januara 2021.) aktiviramo novogodišnju "reboot" akciju u okviru koje do kraja meseca (zaključno sa 1. februarom u ponoć) sva naša dostupna izdanja još jednom vraćamo na promo cene!

Ponuda važi za kupovine preko našeg web shopa!

Idealna prilika da (uz besplatnu poštarinu na teritoriji cele Srbije) pazarite ono što ste propustili, pa da svi zajedno krenemo dalje i samo napred u Novu godinu!

A mi vam za ovu godinu možemo obećati kontinuitet u izlaženju naših već započetih serijala, neke ćemo u ovoj godini i završiti, a nečim ćemo vas, ako sve ispadne kako planiramo, možda i iznenaditi...

Budite zdravi, pa da još više čitamo u 2021!


(VČ) Zagor #169 - Odmetnici

 


naslovna strana: Alesandro Pičineli
 
tekst: Antonio Camberleti
crtež: Marčelo Manđantini
 
glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ   
prevod: Marija ĐORĐEVIĆ
lektura: Emina IGNJATOVIĆ
redakcija: Aleksandar MIĆIĆ, Igor MALOVIĆ
 
broj originala: 637
naslov originala: I vigilantes 


уторак, 12. јануар 2021.

Le Storie #100


Scenario: Gianmaria Contro
Crtež: Massimo Cipriani, Tommaso Bianchi, Max Bertolini, Paolo Raffaelli
Naslovnica: Aldo Di Gennaro







 

MAKONDO i BELI PUT: U GLAVI ŠERLOKA HOLMSA

 Dragi prijatelji,

Uskoro vas očekuje jedan nesvakidašnji, u svakom pogledu, stripski Šerlok Holms...









* * Morej & Pedrosa: ZLATNO DOBA - u pretplati! *

 Poštovani čitaoci,
došlo je vreme da predstavimo naš novi projekat, prvu pretplatu u novoj 2021. godini.

Radi se o serijalu ZLATNO DOBA koji potpisuju Roksan Morej i fenomenalni Siril Pedrosa. Ovo je najnovije Pedrosino delo koje je izuzetno primljeno jednako kod publike i kritike i već je osvojilo brojna priznanja.

Serijal čine dve knjige, i isto će biti i u našem izdanju. Prva je objavljena 2018. godine na 224 strane, dok je druga, završna, svoju premijeru u Francuskoj imala pre nekoliko nedelja.
Naše izdanje će biti identično, na velikom formatu, u tvrdom povezu i na odličnom francuskom papiru.

Prevod je delo izuzetne Olje Petronić.

Od danas prva knjiga kreće u pretplatu po specijalnoj ceni od 2000 dinara i u tu cenu je uračunata i dostava na teritoriji Srbije.

Pretplatu možete izvršiti na račun ID Komiko, Kosovska 20, 21000 Novi Sad; br. računa: 250-2060000245780-39; svrha uplate: uplata za knjigu. Poziv na broj nije potreban.

Posle uplate neophodno je da nam na adresu info@komiko.rs pošaljete vaše podatke, pošto banke često dostave samo delimičnu informaciju o uplatniku.

Pretplata traje do 15. februara 2021.

Kao što je već i tradicija, pretplatnici će na poklon dobiti print sa motivom iz ovog izuzetnog bajkovitog ostvarenja, delo Sirila Pedrose.

Pošto će izaći u samo 500 primeraka, knjiga neće ići u našu redovnu distributivnu mrežu po knjižarama, već će se pored pretplate po objavljivanju moći nabaviti samo u striparnicama, i pojedinim knjižarama koje dostojno tretiraju strip.



недеља, 10. јануар 2021.

Sve o Džordžu R. R. Martinu, 2. deo intervjua

 


Šta je izvor Vaše maštovitosti?

Ideje su jeftine. Sada imam više ideja nego što ću ikada moći da ih napišem. Po mom mišljenju, najvažnija je izvedba. Ponosan sam na svoj rad, ali ne znam da li bih se usudio da tvrdim da je neverovatno originalan. Pogledajmo Šekspira, koji je pozajmio sve svoje zaplete. U „Pesmi leda i vatre“, pozajmljujem ideje iz Ratova ruža i nekih stvari iz fantastike, i sve se to meša u mojoj glavi i sjedini  u nešto za šta se nadam da je autentično moje. Zbog ove kombinacije sastojaka, zbog detalja, lik oživljava i sve ovo mu nešto dodaje. Hoću da kažem, u Tirionu ima malo Ričarda III, ali je ipak jedinstven. Ali ne znam odakle to dolazi, a ipak dolazi – uvek je dolazilo. Da sam religiozan, rekao bih da je to dar od Boga, ali nisam, tako da ne mogu to da kažem.

Vaši najraniji romani, „Dying of the Light“ i „Grozničavi san“ dobro su prošli. Ali „The Armageddon Rag“ je na trenutak zaustavio vašu književnu karijeru. Onda ste proveli više godina u Holivudu i pisali za TV serije. Mislite li da je ono što ste posle toga napisali – što će, naravno, biti „Pesma leda i vatre“ – imalo koristi od toga što ste se izveštili u pisanju scenarija?

Mislim. Velika tajna u vezi sa pisanjem scenarija je ta da je to mnogo lakše nego pisanje romana ili bilo koje druge vrste proze. Vilijam Goldman je o tome rekao sve što ima da se kaže u „Adventures in the Screen Trade“: sve je struktura, struktura i dijalog. To što sam bio tamo mi je popravilo smisao za strukturu i dijalog. Pre toga sam proveo mnogo godina sedeći sam u sobi ispred kompjutera ili pisaće mašine. Bilo mi je uzbudljivo da odem u kancelariju gde su drugi ljudi – da popijem kafu i razgovaram o pričama i razvoju radnje na sastancima pisaca. Ali stalno su postojala ograničenja. Zamarala su me. Vodile su se borbe oko cenzure, koliko sve sme biti seksualno, da li scena ima preveliki „politički naboj“, koliko nasilja nije previše. Ne želimo nikoga da uznemirimo. Jedna od tih borbi je bila dok smo radili „Lepoticu i zver“. Zver je ubijala ljude. To je bio smisao tog lika. Bio je zver. Ali CBS nije želeo krv, niti da zver ubija ljude. Želeli su da ga prikažemo kako podiže nekoga i baca ga na drugi kraj sobe, a onda ovaj ustaje i beži. O, bože, strašno čudovište! [smeh] Bilo je smešno. Lik je morao da bude dopadljiv.

HBO-u pripisujem zaslugu za razbijanje glupavog tropa da svi na televiziju moraju da budu dopadljivi. „Sopranovi“ su to preokrenuli. Kada prvi put vidite Tonija Soprana, on je kod psihijatra, priča o patkicama, depresiji i sličnim stvarima, i dopadne vam se. Onda sedne u auto, vozi i ugleda nekoga ko mu duguje novac, iskače iz auta i počne da ga mlati. Koliko je sada dopadljiv. Pa nije vam važno, jer vas je već pridobio. Lik poput Voltera Vajta iz „Čiste hemije“ nije  mogao da postoji pre HBO-a.

Ranije ste govorili o prvobitnoj ideji za priču koja je kasnije postala „Pesma leda i vatre“: spontana vizija dečaka koji gleda obezglavljivanje, a onda nalazi jezovukove u snegu. To je zanimljiva geneza.

Bilo je leto 1991. Još sam radio u Holivudu. Moj agent je pokušavao da obezbedi sastanke na kojima ću plasirati svoje ideje, ali u maju i junu nisam imao ništa da radim. Već godinama nisam napisao roman. Imao sam ideju za naučnofantastični roman „Avalon“. Počeo sam da radim na njemu i dobro mi je  išlo, ali mi je iznenada sinulo, javila mi se ta scena od koje će kasnije nastati prvo poglavlje „Igre prestola“. Ne prolog, koji sam napisao kasnije, već prvo poglavlje gde, iz Brenove perspektive, vide kako čoveku seku glavu i nalaze štence jezovuka u snegu. Vizija mi je bila toliko snažna i živopisna da sam znao da moram da je napišem. Seo sam da pišem i za neka tri dana je prosto izašla iz mene, takoreći u obliku koji ste čitali.

Koliko je trebalo vremena da se izgradi taj svet?

Tog leta sam napisao sto stranica. Meni se sve javlja istovremeno. Ne izgrađujem prvo svet, pa onda pišem o njemu. Jednostavno pišem priču i onda sve sastavim. Crtanje mape mi je oduzelo, ne znam, oko pola sata. Nacrtate nekoliko stvari, a onda kako pišete, tako ona postaje sve življa. U međuvremenu, i dalje sam pisao scenarije za Holivud, ali ova stvar sa „Ledom i vatrom“ mi nije izbijala iz glave. Stalno sam razmišljao o tome i smišljao scene za likove. Ta priča je uvek bila uz mene. Shvatio sam da stvarno želim da je ispričam. Do tada sam već znao da će biti trilogija. Tada su svi radili trilogije – Dž.R.R. Tolkin je nekako postavio kalup sa „Gospodarom prstenova“. Oko 1994. sam predao tih sto strana svom agentu uz kratki siže na dve strane u kojem sam opisao kako vidim pravac serije. Moj agent je probudio interesovanje po celom gradu –  četiri izdavača su bila zainteresovana. Odjednom sam imao avans i rok, tako da sam mogao svojim holivudskim agentima da kažem: nema više scenarija dok ne završim roman.

Kada smo potpisali prvi ugovor, pitali su me koji rok da stave. O, pa godinu dana, rekao sam – po jedna godina za svaki roman. Naravno, tada još nisam znao da će romani „Leda i vatre“ biti četiri puta veći od svega što sam ranije napisao, tako da se ne mogu napisati za isto vreme. Prvo što sam uradio je da sam probio rok za ono što će biti „Igra prestola“, a onda kako sam se približavao kraju knjige shvatio sam da je prevelika: bio sam na strani 1400, a kraj još nije bio na vidiku. Tada sam odlučio da će biti četiri knjige umesto tri. Uspeo sam da završim i predam „Igru prestola“ 1995, a objavljena je 1996. Trebale su mi tri godine da završim „Sudar kraljeva“, koji je objavljen 1999, a onda „Oluja mačeva“ 2000.

Odlučivši da napišete trilogiju – a sada se predviđa da će biti sedam knjiga – da li ste bili opterećeni time da treba da dostignete Tolkinovog „Gospodara prstenova“?

Ne baš. Od 1970-ih, imitatori Tolkina su išli istim putem koji je on ugazio, bez originalnosti i bez Tolkinove duboke i verne ljubavi prema mitu i istoriji. Ali mene su uvek smatrali, makar u ovom žanru, za ozbiljnog pisca. Takođe, ova priča me je snažno obuzela. Mislio sam da bi ove knjige mogle imati odvažnost istorijske fikcije, ali i zrnce  magije i čudesa iz epske fantastike.

Ako izuzmemo elemente fantastike, „Igra prestola“ bi mogla biti reinterpretacija Ratova ruža.

Razmišljao sam u ranoj fazi – čak 1991 – da li da uključim očigledne elemente fantastike, a u jednom trenutku sam razmišljao da napišem roman o Ratovima ruža. Ali problem sa striktnom istorijskom fikcijom je taj što znate šta će se dogoditi. Ako ste upućeni u Ratove ruža, znate da prinčevi u kuli neće uspeti da pobegnu. Hteo sam da moja priča bude neizvesnija, da unesem malo više neočekivanih preokreta. Glavno pitanje je bilo u vezi sa zmajevima: da li da ubacim zmajeve? Znao sam da hoću da simbol Targarjena budu zmajevi; Lanisteri imaju lavove, Starkovi imaju vukove. Treba li da ove stvari budu bukvalne? Da li Targarjeni treba da imaju prave zmajeve? Razgovarao sam o ovome sa prijateljicom, spisateljicom Filis Ajzenštajn – njoj sam posvetio treću knjigu – i ona mi je rekla, „Džordže, to je fantastika – moraš da ubaciš zmajeve.“ Ubedila me je i odluka je bila ispravna. Sada kada je priča poodmakla, ne mogu da zamislim knjigu bez zmajeva.

Kako ste dobili ideju za Zid?

Zid je stariji od svega. Inspiracija za njega potiče iz 1981. Bio sam u Engleskoj u poseti prijatelju, i dok smo prilazili granici između Škotske i Engleske, zastali smo da vidimo Hadrijanov zid. Stajao sam tamo i pokušavao da zamislim kako je izgledalo biti rimski legionar koji stoji na ovom zidu i gleda u udaljena brda. Bilo je to snažno osećanje. Za Rimljane toga vremena, to je bio kraj civilizacije; bio je to kraj sveta. Znamo da su iza tih brda bili Škoti, ali oni to nisu znali. Moglo je to biti neko čudovište. Ovaj osećaj barijere prema silama mraka je nešto usadio u mene. Ali kada pišete fantastiku, sve je veće i šarenije, tako da sam uzeo  Zid i utrostručio njegovu dužinu i povisio ga na 200 metara, i napravio ga od leda.

S obzirom na kompleksnost „Pesme leda i vatre“, jeste li bili zabrinuti koliko će se verno preneti na filmsko platno?

Otprilike u vreme treće knjige počeli su da me zovu ljudi iz Holivuda. Interesovanje se ubrzalo kada su počeli da izlaze filmovi „Gospodar prstenova“ i studiji su odjednom hteli da naprave svoje „Gospodare prstenova“. Sve fantazije sveta su uzimane u obzir. Ti filmovi su pokazali da će publika ozbiljno reagovati na zmajeve i slične stvari. Tolkinov „Hobit“ je bio knjiga za decu, ali njegov glavni rad, „Gospodar prstenova“, roman je za odrasle koje ima duboke i ozbiljne teme. Sa nekima sam se sastao, sa ostalima razgovarao. Ali nikada nisam pomišljao, od trenutka kada sam počeo, da bi moglo doći do ekranizacije. Rekao sam da je nemoguće. Tolkinova trilogija je otprilike veličine „Oluje mačeva“. Ja imam mnogo više likova, mnogo više lokacija, mnogo više svega, tako da ne može da se napravi film od toga.

Neki ljudi koje sam upoznao mislili su da treba pronaći glavnu nit u priči. Ko je važan lik? Neko je mislio da je Deni važan lik – izbaci sve ostale i ispričaj priču o njoj. Ili o Džonu Snežnom. To su dva najpopularnija lika oko kojih treba da se izgradi radnja, samo što se gubi oko 90 posto priče. Neko drugi je predložio: „U filmu ćemo samo ispričati početak, a kada doživi uspeh napravićemo još filmova.“ Ali ako film ne doživi uspeh, nema drugog filma; dobijate razbijeni fragment jednog epa. Bio sam u lagodnoj poziciji da nisam morao da brinem kako ću otplaćivati hipoteku. Tako da sam odbio sve ove ponude, ali sam se ipak zamislio: jedini način na koji ovo može da se izvede je za televiziju – ali ne za CBS ili NBC, jer ima previše seksa, nasilja i suviše je komplikovano. Ovo je jedino mogao da izvede neko poput HBO-a.

Beniof i Vajs su kasnije rekli da ste ih tokom tog sastanka pitali ko je majka Džona Snežnog, što je jedna od najranijih – i naizgled jedna od ključnih – misterija u „Pesmi leda i vatre“.

Stvarno sam ih to pitao, samo da proverim koliko su pomno čitali tekst.

Jesu li pogodili?

Tačno su odgovorili.

Mislim da bi neki čitaoci takođe pitali ko je stvarno otac Džona Snežnog, iako se za Džona stalno tvrdi da je vanbračni sin Neda Starka.

[Martin se osmehuje] O ovome neću govoriti. Tajanstveno ću ćutati dok ne dođem do toga u knjigama.


Prevod: Borivoje Dožudić
Foto: Gage Skidmore
Prvi deo intervjua možete pročitati ovde

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-sve-o-dzordzu-r-r-martinu-2-deo-intervjua-unos-16828.html

Dragonero Il Ribelle #15


Scenario: Stefano Vietti
Crtež: Fabio Babich, Fabrizio Galliccia, Emanuele Gizzi
Naslovnica: Gianluca Pagliarani






 

Tex #723

 


Scenario: Pasquale Ruju
Crtež: Stefano Biglia
Naslovnica: Claudio Villa






Zagor Ludens extra #323 - Lov na vuka

 


SCENARIO
Marcello Toninelli
Ade Capone
CRTEŽ
Franco Donatelli
Renato Polese
NASLOVNICA
Gallieno Ferri
BROJ STRANICA
96
ORIGINALNI NASLOV
Caccia al lupo
ORIGINALNI BROJ
316


Zagor Original #10 - Pad utvrde Henry

 


SCENARIO
Gian Luigi Bonelli
CRTEŽ
Gallieno Ferri
NASLOVNICA
Gallieno Ferri
BROJ STRANICA
82
ORIGINALNI NASLOV
La caduta di Forte Henry
ORIGINALNI BROJ
10


Zagor Ludens #310 - Ubijte Lorda Malcolma!


SCENARIO
Luigi Mignacco
CRTEŽ
Walter Venturi
NASLOVNICA
Alessandro Piccinelli
BROJ STRANICA
96
ORIGINALNI NASLOV
Uccidete Lord Malcolm!
ORIGINALNI BROJ
630


 

субота, 09. јануар 2021.

Tex Nuova Ristampa #465

Scenario: Mauro Boselli Crtež: Carlo Raffaele Marcello Naslovnica: Claudio Villa