субота, 25. септембар 2021.

Strip konkurs Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine

 


CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE VOJVODINE

RASPISUJU KONKURS ZA 34. IZLOŽBU
AUTORSKOG STRIPA
PREDŠKOLACA I UČENIKA SRBIJE

Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želјi da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.

USLOVI KONKURSA:
-Maksimalan format stripa može biti 50h70cm.
-Strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika.
-Svaki učenik može da pošalјe po jednu tablu (stranu) ili 3 do 4 trake (kaiša) stripa.
-Eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje.
-Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade. Posebno priznanje biće dodelјeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.
-Na konkursima mogu učestvovati sva deca individualno ili preko predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, kao i privatne škole, likovne radionice ili atelјei za decu i omladinu.
-Ukoliko se iz jedne ustanove šalјe više grupa radova, različitih vaspitača, učitelјa, nastavnika odnosno mentora- svaka grupa radova (jednog mentora) mora biti fiziči odvojena- posebno zapakovana sa svim neophodnim podacima, i nakon toga spakovana u jedinstveni paket. Na ovo posebno skrećemo pažnju Predškolskim ustanovama.

-Radovi se ne vraćaju nego ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampi.

-Molimo Vas da ne šalјete radove koji sadrže organske materije (plodovi prirode, začini, testeninu, itd., niti bilo koji drugi materijal koji otpada sa radova.

-Radove poslate u rolni ili radovi koji su presavijeni žiri neće uzimati u razmatranje.
Molimo da se radovi propisno upakuju između čvršćih kartona, jer se radovi oštećeni tokom transporta takođe neće uzimati u razmatranje.

Na poleđini svakog rada treba  obavezno zalepiti karticu sa podacima popunjenim na kompjuteru:
------------------------------------------------------------------------- 
Ime i prezime deteta:___________________________ 
Razred/ uzrast:________________________________
Naziv teme:___________________________________
Naziv škole:___________________________________
Mesto i adresa škole:___________________________
Ime i prezime
nastavnika/likovnog pedagoga:____________________
Kontakt telefon:________________________________
Adresa elektronske pošte:_______________________
-------------------------------------------------------------------------

Sve podatke isklјučivo popuniti na kompjuteru. Podaci ili pojedinačni podaci napisani rukom neće se uzeti u razmatranje.
GRUPNI RADOVI DECE – neće ulaziti u kategoriju za nagrađivnje, ali mogu biti od strane žirija odabrani za izlaganje.
ROK ZA SLANјE RADOVA: 01.12.2021. godine

Radove slati na POŠTANSKI FAH Centra za likovno vaspitanje sa naznakom likovnog konkursa:
Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine
POŠTANSKI FAH  328 (Mileve Marić 62)
21101 Novi Sad
mob. 064/47-37-363


FABIO CELONI & Torpedo Comics Zagreb 27.09.2021.

 


[TORPEDO COMICS ZAGREB VAM PONOSNO PREDSTAVLJA GOSTA CRTAČA - FABIJA CELONIJA!]

Fabio Celoni, crtač Dylana Doga, jednog od najpopularnijih stripovskih junaka ikad, u ponedjeljak 27. rujna od 18 sati crta i potpisuje u strip-knjižari Torpedo Comics Zagreb!

Ukoliko netko želi crtež ili potpis, morat će kupiti strip ili serigrafiju u knjižari. S obzirom na okolnosti, posjetitelji će ulaziti jedan po jedan u prostor u kojemu će autor crtati.

Fabio Celoni od 2003. godine za izdavačku kuću Sergio Bonelli Editore crta Dylana Doga, dok od 2005. godine crta naslovnice popularnog serijala Brad Barron. Ovom prilikom će se ponovo družiti sa svojim obožavateljima u Zagrebu, nakon što je 2015. godine bio gost 18. CRŠ-a!

Vidimo se u ponedjeljak u 18 sati u Torpedu!









Avventura Magazine 2021

 


Scenario: Bonelli Gianluigi
Crtež: Tarquinio Sergio, Letteri Guglielmo
Naslovnica: Villa Claudio










Princeza i bitanga ili stripski i književni život Modesty Blaise

 


O nostalgiji i duhu vremena
Novinski stripovi su plod okolnosti kakve su vladale u XX veku. Štampani mediji nisu iščezli, kako su mnogi predviđali početkom XXI veka, ali digitalni znatno brže prenose informacije i tu, nazovimo je, trku, novinski stripovi nisu mogli da isprate. Vrhunac takvog pristupa, kada je reč o popularnoj kulturi, jeste način na koji Netfliks prezentuje TV serije – čitave sezone odjednom, umesto dugo uobičajenog nedeljnog razmaka između epizoda. Iza šarma novinskih stripova se krije prostor koji su autori imali za oblikovanje priče i koji je podrazumevao strpljenje čitalaca.

Strip „Modesti Blejz“ („Modesty Blaise“) je premijeno objavljen 13. maja 1963. u londonskom listu Ivning standard. Čitaoci su ga u Jugoslaviji pratili u brojnim revijama. „Modesti“ u dvanaest tomova planira da objavi izdavačka kuća Darkwood, od čega su zasad realizovana prva tri, o kojima će mahom biti reči u tekstu. Prvi u nizu je na našem portalu proglašen za strip godine 2018., dok je prvi prozni roman o ovoj junakinji objavila Dereta.


Od šezdesetih naovamo je svet prošao kroz Hladni i Vijetnamski rat, zaoštravanje građanskih protesta, ali i kulturnu revoluciju; naftne krize, industrijsku špijunažu, ulazak u tačerizam i eru radničkih štrajkova; početak primene digitalne tehnologije u masovnoj proizvodnji i začetke informacionih mreža; terorističke pretnje i pretnje biološkim oružjem i dr. Ti događaji su uticali na strip, jer „Modesti Blejz“ spada u ostvarenja tesno povezana s okolnostima u kojima su nastajala. Priče o njoj žive kao odlična slika političkih i društvenih, ali i kulturoloških promena koje su obeležile drugu polovinu XX veka.  Poslednji kaiš jednog od najboljih britanskih stripova je objavljen 11. aprila 2001. godine, na 81. rođendan scenariste Pitera O’Donela (Peter O’Donnell).

Od ratnog siročeta do kulturne ikone
Ideja o Modesti je dugo sazrevala u O’Donelovom umu. On je tokom Drugog svetskog rata služio na Bliskom istoku, gde se dogodio sudbonosni susret s hrabrom crnokosom devojčicom, kojoj su O’Donel i saborci dali malo hrane. O’Donela su oduševile njena neposrednost i gracioznost, te je nikad nije zaboravio. Pretpostavio je kako je izbeglica s Balkana, moguće iz Mađarske, jer se razlikovala od arapske dece. Po njenom liku je osmislio Modesti, čiju su adolescenciju obeležila dva događaja. Prvi je period lutanja sa učiteljem Lobom, a te godine su joj zamenile formalno obrazovanje. Drugi je preuzimanje kriminalne grupe u Tangeru, koja je, pod njenim vođstvom, prerasla u širom sveta poznatu Mrežu.


Mreža je poštovala moralni kodeks, koji je zabranjivao prostituciju, trgovinu ljudima i poslove s drogom. Protiv tih pošasti će se Modesti boriti čitavog života, što vidimo već u drugoj epizodi, „Veliki zalog“, ili nešto kasnije, u „Zlokobnoj Suki“. Modesti je u Aziji naišla na zapuštenog Vilija, nekadašnjeg pripadnika Legije stranaca, koji je boksovao kako bi preživeo. Izvukla ga je iz zatvora i vratila u život kao svog zamenika, ali i srodnu dušu, samo ne onako kako bi neupućeni čitaoci mogli pomisliti. Modesti je raspustila Mrežu na vrhuncu, kao bogata mlada dama, koju na početku stripa (priča „La machine“) zatičemo kako se dosađuje u stanu nadomak Hajd parka. Njenu i Vilijevu opsesiju avanturama, ali i odanost Britaniji, u kojoj su našli utočište, iskoristiće ser Džerald Tarant, prekaljeni obaveštajac Forin ofisa, koji postaje njihov nerazdvojni prijatelj. Tako počinje serija neverovatnih izleta (čuveni capers) širom sveta, ali Modesti i Vili nisu poput Džejmsa Bonda. Premda često rade za interese države ili svojih brojnih prijatelja i poznanika – ili samo žele nekome da pomognu – to čine sledeći isključivo sopstvena pravila.


U vremenu pre Ripli i „Osmog putnika“, Neveste i „Ubiti Bila“, „Bafi, ubice vampira“ ili igara s Larom Kroft, „Modesti Blejz“ je obeležila period u kome su žene u umetnosti i popularnoj kulturi morale da se izbore za svoje mesto. Naime, strip je nastao u periodu kulturne revolucije poznate kao svinging šezdesete, kada je London postao centar kulture, umetnosti i mode. Društvene i seksualne slobode su prestajale da budu tabu; od mini-suknje do kontracepcije i prava na abortus. Žene su napuštale ulogu domaćice, dominantnu u posleratnom periodu, zapošljavale se i gradile karijere. Samostalna, odlučna i seksualno slobodna, ali i opasna i mistična, Modesti je postala simbol jednog vremena. Od brojnih junaka špijunskih i kriminalističkih dela Modesti i Vilija razlikuje njihovo poreklo: njeno je nepoznato i imigrantkinja je, dok je on, premda Englez, siroče iz radničke klase. O’Donel je želeo da ukaže kako lep život nije isključivo privilegija rođenih u visokom društvu. U skladu s time, njegovi junaci su poznavaoci hrane i pića, modnih trendova, umetničkih dela, pa i ozbiljne muzike. Još, oboje su poliglote, a često koriste arapski kako ih protivnici ne bi razumeli.

Značaj crtačkih stilova za karakterizaciju strip-junaka
Crtač zaslužan za prvih osamnaest epizoda stripa (i dve kratke), mahom sakupljenih u prva dva Darkwoodova integrala, je bio maestralni Džim Holdavej (Jim Holdaway). Holdavej i O’Donel su prethodno zajedno radili na „Romeu Braunu“. Njegov grafički izraz je bio podređen novinskom kaišu kao vrlo ograničavajućoj formi, koju uglavnom čine tri panela. U „Modesti Blejz“ nema dugih kadrova, a retki su i panoramski prikazi pozadine. U prvom planu su sâmi junaci, bilo da je reč o krupnim kadrovima, s fokusom na njihovo lice i emocije ili prikaz borbe, gde je telo u pokretu.


Holdavejeva Modesti je elegantna i odmerena; gotovo nedodirljiva u svojoj ubistvenoj lepoti, iako je broj njenih ljubavnika priličan (no, o tome sâma odlučuje, nikada neki od njih); vešta u rukovanju oružjem, ali i svoje telo koristi kao oružje, a um kao štit, zahvaljujući poznavanju istočnjačkih meditativnih veština. Zaštitnica je slabijih i sklona da, kada opasnost prođe, pronađe mir u zagrljaju svoje desne ruke, Vilija Garvina, nacrtanog po liku mladog Majkla Kejna. Vili je, sa svoje strane, majstor borilačkih veština i ljubitelj hladnog oružja, posebno noževa. Grub je i pomalo neotesan, a opet beskrajno harizmatičan i šarmantan; prevarant, mangup i ženskaroš, ali i stariji brat, ukoliko je potrebno.


Novinski kaiš je sveden na prikaz relativno kratkog protoka vremena i trenutna dešavanja, ali su za Holdaveja takva ograničenja očito predstavljala kreativni izazov. Ispisao je važne stranice istorije stripa i bio jedini strip-crtač čiji junaci čitaoce gledaju pravo u oči. Polazilo mu je za rukom da, u donekle hladnom crtežu, istakne poslovičnu englesku suzdržanost, ali i bogatu istoriju i folklor. U ostalom, Modesti je prezime Blejz odabrala po imenu učitelja legendarnog čarobnjaka Merlina, istakavši sosptvenu arturijansku uzvišenost; namerno ili slučajno, manje je važno – a Holdavej je crtao baš takvu. Ona je Vilijeva princeza, a Vili njen vitez: beskrajno odan, uvek zaštitnik, nikad ljubavnik (što je najočiglednije u priči „Pakao na zemlji“). Obraća joj se s „Princezo“, a ona njemu s „Vili ljubavi“.

Crtež je, nakon iznenadne Holdavejeve smrti, preuzeo Enrike Romero („Vojskovođe Feniksa“). Od petorice crtača koji su radili na serijalu, Romero se najduže zadržao. (Ako uračunamo i jedini grafički roman o Modesti, koji je nacrtao Dik Đordano, onda ih je bilo šestorica.) Kada se na nekom serijalu dogodi promena crtača, često sledbenik isprva prati prethodnikov stil, a tek potom iskaže ili razvije sopstveni. Romerova Modesti će vremenom drastično odstupiti od prefinjene Holdavejeve verzije i u prvi plan će doći njeni erotski atributi. Stoga ne čudi što je baš on prvi prikazao čuvenu Modestinu taktiku Zakivač, kada u toplesu zaokuplja pažnju neprijatelja i kupuje vreme, premda je u „Avanturi iz Kamenog doba“ ne izvodi lično.


Eksplicitniji prikazi smrti i nagosti junakinja nisu bili u skladu sa američkim Zakonom o stripu (The Comics Code), veoma prisutnim tokom šezdesetih i sedamdesetih, koji je sputavao slobodu izražavanja. Zbog toga strip nije postigao veći uspeh u SAD, a „Avantura“, čija se radnja inače odvija u Australiji, početkom sedamdesetih je izazvala skandal u puritanskoj Britaniji. Pet decenija kasnije, izazvala je ništa manji skandal, ali iz drugog razloga. Reč „Aboridžin“, koja se danas smatra politički nekorektnom, pojavljuje se u u istoj epizodi, gde se za pripadnika ovog naroda još kaže da je poput – psa tragača. Zbog toga je list Vest Ostrejlijen obustavio dalje izdavanje, jer su kritičari nazvali strip rasističkim, potpuno promašivši generalnu poruku koju nosi strip: Modesti nikad nije bila svetica, niti je to želela, ali je za nju humanost iznad svega.

Modesti Blejz kao junakinja romana
Piter O’Donel je napisao jedanaest romana i dve zbirke priča o Modesti. Dereta je objavila prvi, „Modesti Blejz“. Roman je nastao po neiskorišćenoj O’Donelovoj verziji filmskog scenarija, koja je izmenjena do neprepoznatjivosti, a film iz 1966., s Monikom Viti u glavnoj ulozi, doživeo je debakl. (Možda je odsustvo valjane filmske adaptacije, iako ih je bilo tri, jedan od razloga što „Modesti“ širom sveta nije stekla bondovsku popularnost.) Još, američki DC je devedesetih objavio jedini grafički roman o Modesti, koji je adaptacija prvog proznog. O’Donel je isticao kako mu je pisanje romana davalo veću slobodu i kontrolu nad pričama, jer nije morao da se oslanja na crtače. Pisao je i gotske i avanturističke romane, u kojima je glavni junak uvek bila devojka, i to pod pseudonimom Madlen Brent, sve za izdavačku kuću Suvenir pres. Kao Brentova, O’Donel je bio i nagrađivan, a tajna o identitetu je dugo čuvana.


U romanima je O’Donel posvećivao pažnju detaljima vezanim za izgled, ponašanje, odevanje i kretanje junaka, posebno Modesti. Iz stripa je, pored mnogo čega, preuzeo sklonost ka inteligentnim, ali i grotesknim neprijateljima. Ovde su to stari stripski znanac, umalo i Modestin arhinemezis, Gabrijel, kao i gđa Fotergil, a Modesti i Vili imaju zadatak da spreče pljačku dijamanata.


Premda kritičari priče o ovoj heroini porede s Flemingovim romanima o Džejmsu Bondu, nema mnogo sličnosti. Fleming se oslanjao na britansko imperijalističko nasleđe, dok je O’Donel bio okrenut postkolonijalnom svetu. Uz to, Modesti i Vili se ne libe da odstupe od zadatka koji imaju, jer ljudske živote smatraju vrednijim od svakog drugog cilja, dok je Bond surovi profesionalac. Ipak, postoje razlike između stripa i romana, prva je način na koji Tarant prilazi Modesti i angažuje je. Međutim, u romanima je O’Donel otkrio mnogo toga o prošlosti ovo dvoje junaka, a takođe je u jednoj priči prikazao i njihov kraj, za razliku od stripa, gde je kraj ostao otvoren.


Darkwood i Dereta su samo zagrebali po magnum opusu Pitera O’Donela i nadajmo se da ćemo u bliskoj budućnosti imati prilike da i ostatak njegovog dela čitamo na srpskom. „Modesti Blejz“, spomenuli smo, ima dugu tradiciju objavljivanja u Srbiji, makar kada su stripovi u pitanju. Otuda ne čudi što u našoj popularnoj kulturi Modesti srećemo još u muzici i na filmu. Nekoliko autora je snimilo numere naslovljene po junakinji stripa – Srđan Marjanović, te Nikola Grbić i Bel tempo, koji su otišli i korak dalje, nazvavši svoj drugi album po stripskoj Princezi. Po uzoru na Tarantina u „Petparačkim pričama“, Radivoje Andrić je u filmu „Tri palme za dve bitange i ribicu“, čija radnja se odvija tokom mračnih devedesetih, napravio posvetu „Modesti“. Junaci Lane, Moma i Nadica žele da opljačkaju banku u kojoj Moma (Goran Radaković) radi kao čuvar. Opsednut je likom Modesti Blejz, a ormar mu je oblepljen stranama stripa. Pored toga, zaljubljen je u devojku s kojom kontaktira preko vruće linije, a koja se predstavlja kao – Modesti…




















Andrićeva nagrada Dejanu Stojiljkoviću za "Neonski bluz“

 


Andrićeva nagrada za 2020. godinu pripala je Dejanu Stojiljkoviću za zbirku pripovedaka "Neonski bluz“ u izdanju Lagune, saopštila je danas Zadužbina Ive Andrića.

Žiri Andrićeve nagrade koji je radio u sastavu: prof. dr Aleksandar Jovanović (predsednik), dr Marko Nedić i prof. dr Petar Pijanović odluku je doneo jednoglasno.

- Spajajući iskonsku želju za pripovedanjem sa novim osećanjem istorije i modernim kulturnim senzibilitetom, Dejan Stojiljković je u zbirci "Neonski bluz" ostvario niz upečatljivih pripovednih situacija kroz koje se njegovi junaci neprestano kreću između arhetipskog i predačkog nasleđa sa jedne strane i naloga savremenog trenutka sa druge strane - navodi se u odluci žirija.


Zbirka priča "Neonski bluz“ donosi nova prozna ostvarenja iz književne radionice jednog od napopularnijih savremenih srpskih pripovedača.

Stojiljković je maestralno povezao priče o ukletom jezeru koje u svojim mračnim dubinama skriva jezivu tajnu, događaje na Kosovu 1999. i incident koji je mogao da izazove treći svetski rat. Pop zvezde prikazuje kao prave heroje koji uspevaju da taj rat spreče ili obične momke iz kraja koji uživaju u fudbalu kao sav ostali svet. Otkriva nam i neobične demonske intervencije u svetu rokenrola, a upoznaje nas i sa mahnitim serijskim ubicom željnim slave i popularnosti. U jednoj priči prenosi radnju u vreme rimskog cara Klaudija Gotskog dok zbirku zatvara potresnom parabolom o bezumlju rata i sudbini pojedinca, smeštenoj u zavejani Lenjingrad pod nacističkom opsadom.

Prema testamentarnoj volji Ive Andrića, Zadužbina Ive Andrića 1976. godine ustanovila je Andrićevu nagradu za najbolju pripovetku, ciklus, odnosno zbirku pripovedaka objavljene na srpskom jeziku između 1. januara i 31. decembra prethodne godine.




петак, 24. септембар 2021.

Listamo novi Politikin Zabavnik #3633


U novom Zabavniku možete čitati sledeće tekstove:


* Dimitrije Mitrinović, mistik koji je odsanjao budućnost
U POTRAZI ZA DUBINOM DUŠE
Jedna od danas najmanje poznatih ličnosti evropske baštine, nacionalni zaverenik, nezvanični ideolog Mlade Bosne, futurista, propovednik, ali i apostol sutrašnjice, bio je čovek koji se između dva rata zalagao za evropsku federaciju.
Autor: S.G.Marković

* Zabavnikov Istorijski Zabavnik
ZID SRAMA I POHVALE
Za razliku od neukih šaljivdžija sklonih da zid naruže nepristojnim opaskama, u starom Rimu postojali su stručnjaci zaduženi da ispisuju važne poruke na svakom zgodnom mestu.
Autor: V.S.

* Nauka bez granicqa
OTKAZANO LEDENO DOBA
Podaci kažu da se Sunčeva aktivnost bliži minimumu koji je u 17. veku izazvao smrzavanje reka i propadanje useva - ali izgleda da je ovog puta predstava otkazana, i to ne na radost gledalaca...
Autor: Srđan Nikolić

* Sinestete, čudo od ljudi
TAJ TANANI ZVUK BOJE
Postoje oni koji kao da žive u paralelnom svetu. Oni muziku gledaju kroz boje. Za njih brojevi imaju ukus. Oni mogu da dodirnu zvuk...
Autor: N. Karalić

* Špijuniranje i ratna obmanjivanja
ORDEN NA ZIDU TOALETA
Za veliki poduhvat britanske bezbedonosne službe za vreme Drugog svetskog rata nisu znali ni najviši krugovi rukovodstva i vojske. Tajnu su čuvali i od samog predsednika vlade, Vinstona Čerčila.
Autor: N. Baćković

* Zabavnikov strip: Stari Nik i Crnobradi - Žuti kit, III deo
Crtež i priča: Marsel Remakl
Prevod: Kristina Stamenković


* Iz prošlosti evropskih dinastija
PRASE UBILO KRALJA
Ponekad i neobični događaji promene tokove povesti. Francuzima su takvi događaji, pored ostalog, promenili grb, zastavu i nacionalnu boju.
Autor: Duško Lopandić

* Pročitaj, proskitaj
PUSTINJA GDE JOJ MESTO NIJE
Loše poljoprivredno obrazovanje otkrilo je čudo prirode.
Autor: Uroš Rajčević

* Jezik postavlja zamke
KAKO SE PIŠE... KAKO SE KAŽE... ?!
Stranica na Instagramu "Dnevna doza pravopisa" nastala je u decembru 2018. godine kao rezultat ljubavi prema srpskom jeziku i svakodnevnog susretanja s pravopisnim i gramatičkim greškama.

* Šta nas vreba iz prošlosti
BAŠ STRAŠNA ČUDOVIŠTA
Zahvaljujući bujnoj mašti, naši preci su mnoge nepoznate pojave doživljavali kao neobična i zastrašujuća bića.
Autor: Sanja Lazić

* Naravno, tu je i Garfild.



I još mnogo toga.
Čitajte Politikin Zabavnik!

 

Tex Classic #119

 


Scenario: Bonelli Gianluigi
Crtež: Galleppini Aurelio, Muzzi Virgilio
Kolor: GFB Comics
Naslovnica: Galleppini Aurelio





Osvetnici: Ultimativna enciklopedija

 


Format         18,3 X 23,3 cm
Povez         Tvrd
Broj strana 208
Štampa         Kolor

Pred vama je autorizovani i bogato ilustrovani vodič kroz likove najboljeg superherojskog tima na celom svetu. U njemu je prikazano više od dve stotine junaka i njihovih znamenitih protivnika!

Na svakoj stranici ovog izdanja pronaći ćete neverovatne radove nekih od najboljih Marvelovih ilustratora, kao i detaljne informacije o istoriji, statistikama, sposobnostima i moćima svakog od likova. Tekstovi I slike u ovoj dragocenoj enciklopediji su ažurirani, tako da pokrivaju i najnovije događaje iz uzbudljivog sveta Osvetnika!


Predigra za korpus Dedpula

 


Format         15,8 x 24 cm
Povez         Tvrd
Broj strana 128
Štampa         Kolor
Serijal         The Best of Dedpul
Junak         Dedpul

PUN KORPUS DEDPULA!

Dedpul se sprema za intergalaktičku avanturu, ali nije toliko glup da se u nju sam upusti!
A ukoliko želi da uspe u svojoj međuzvezdanoj misiji, najpre će morati da okupi elitni tim specijalnih operativaca.

I zato, naravno, regrutuje alternativne verzije sebe samog!

Plan bez mane, šta bi tu uopšte moglo poći naopako?

Upustite se u priču pre glavne priče, dok Lajavi Strelac traga za Ledi Dedpul, Dečkpulom, Kerpulom i Glavpulom u višedimenzionalnoj predigri za najveći stripski događaj u istoriji devete umetnosti (al’ zamalo), KORPUS DEDPULA!

PRELUDE TO DEADPOOL CORPS #1–5

Victor Gischler, Rob Liefeld, Whilce Portacio, Philip Bond, Paco Medina, Kyle Baker


Bluberi #5

 


Format         20,8 x 29,7 cm
Povez         Tvrd
Broj strana 224
Štampa         Kolor
Serijal         STARI KONTINENT

BISER ČIVAVE • ČOVEK KOJI JE VREDEO 500.000 DOLARA • BALADA ZA SANDUK

MAJKL STIV DONOVAN BLUBERI je čovek sklon ispadima i upadanju u nevolje. Sin je bogatog južnjačkog plantažera, ali sticajem dramatičnih okolnosti završava u američkoj vojsci, gde brzo dolazi do čina poručnika. Bluberi je osobenjak nemirnog duha, znatiželjan i smeo, sklon avanturi i kocki, često grub i beskompromisan, ali, kad zatreba, pravičan i častan... Dosledan je u izvrdavanju autoriteta i vođenju ličnih ratova, i u svojim avanturama – često u društvu prijatelja, među kojima su Džimi Maklur i Red Nek – susreće se s raznim zloćudnim revolverašima i indijanskim pljačkašima, ali i sa istorijskim ličnostima: Vajatom Erpom, Dokom Holidejom, Džeronimom, Kočizom i drugima. 

Bluberi je remek-delo francusko-belgijske škole stripa i, po mišljenju mnogih, najbolji je vestern strip svih vremena. Kroz uzbudljive epizode, koje je većim delom napisao slavni belgijski scenarista Žan-Mišel Šarlije, pratimo kreativni razvoj Žana Žiroa, jednog od najznačajnijih svetskih crtača stripa, od njegove rane faze, u kojoj je još tragao za pravim likovnim izrazom, do vizuelno raskošnih zrelih radova. 

Nastao davne 1963, Bluberi i dalje postavlja veoma visoka merila u svom žanru i stripu uopšte.


Bluberi #4

 


Format         20,8 x 29,7 cm
Povez         Tvrd
Broj strana 168
Štampa         Kolor
Serijal         STARI KONTINENT

SULUDI GENERAL • RUDNIK IZGUBLJENOG NEMCA • UTVARA SA ZLATNIM MECIMA

MAJKL STIV DONOVAN BLUBERI je čovek sklon ispadima i upadanju u nevolje. Sin je bogatog južnjačkog plantažera, ali sticajem dramatičnih okolnosti završava u američkoj vojsci, gde brzo dolazi do čina poručnika. Bluberi je osobenjak nemirnog duha, znatiželjan i smeo, sklon avanturi i kocki, često grub i beskompromisan, ali, kad zatreba, pravičan i častan... Dosledan je u izvrdavanju autoriteta i vođenju ličnih ratova, i u svojim avanturama – često u društvu prijatelja, među kojima su Džimi Maklur i Red Nek – susreće se s raznim zloćudnim revolverašima i indijanskim pljačkašima, ali i sa istorijskim ličnostima: Vajatom Erpom, Dokom Holidejom, Džeronimom, Kočizom i drugima. 

Bluberi je remek-delo francusko-belgijske škole stripa i, po mišljenju mnogih, najbolji je vestern strip svih vremena. Kroz uzbudljive epizode, koje je većim delom napisao slavni belgijski scenarista Žan-Mišel Šarlije, pratimo kreativni razvoj Žana Žiroa, jednog od najznačajnijih svetskih crtača stripa, od njegove rane faze, u kojoj je još tragao za pravim likovnim izrazom, do vizuelno raskošnih zrelih radova. 

Nastao davne 1963, Bluberi i dalje postavlja veoma visoka merila u svom žanru i stripu uopšte.


Treba ucmekati Ramireza #1


Format         19,5 x 29,7 cm
Povez         Tvrd
Broj strana 144
Štampa            Kolor
Serijal         STARI KONTINENT

Zamislite da se iza legende o najstrašnijem meksičkom ubici krije najveći striučnjak za usisivače kog je svet ikad video!
Žak Ramirez je nemi muškarac od četrdeset i nešto godina, i radi za poznatog proizvođača kućnih aparata. Nakon neočekivanog susreta, on postaje meta opasnog meksičkog kartela, rešenog da ga eliminiše...
 

Ovaj iščašeni, napeti triler odaje počast akcionim filmovima iz osamdesetih:
Treba ucmekati Ramireza odvodi vas u srce Arizone, u eksplozivnu poteru prepunu brkova!


 

Panišer Max #2

 


Format         15,8 x 24 cm
Povez         Tvrd
Broj strana 240
Štampa         Kolor
Serijal         The Best of Panišer
Junak         Panišer

Mafija je postavila zamku Frenku Kaslu, pretvorivši sitnog batinaša Vilsona Fiska u Kingpina, fiktivnog vođu svih kriminalaca, ne bi li postao Frenkova meta. Međutim, Fisk shvata da mu se sviđa taj novi položaj – do te mere da ubija svoje šefove ne bi li ga zadržao. I iznenada Panišer biva uvučen u sukob jedan na jedan sa smrtonosnom pretnjom, te mora da odluči koliko je daleko spreman da ode ne bi li oborio Kingpina!

Noseći se s prljavim policajcima, boreći se protiv Fiskovih pomagača, Mete i Elektre, i robijajući u zatvoru, Frenk će se sunovratiti niže no ikad. Ali Kingpin će ubrzo shvatiti kako to samo znači da Frenk nema više šta da izgubi!

TOM 2: PunisherMAX (2010) #12–22


Panišer Max #1

 


Format         15,8 x 24 cm
Povez         Tvrd
Broj strana 256
Štampa         Kolor
Serijal         The Best of Panišer
Junak         Panišer

KRVAVI, NECENZURISANI PANIŠER KAKVOG DOSAD NISTE VIDELI!

Mafija je postavila zamku Frenku Kaslu, pretvorivši sitnog batinaša Vilsona Fiska u Kingpina, fiktivnog vođu svih kriminalaca, ne bi li postao Frenkova meta. Međutim, Fisk shvata da mu se sviđa taj novi položaj – do te mere da ubija svoje šefove ne bi li ga zadržao. I iznenada Panišer biva uvučen u sukob jedan na jedan sa smrtonosnom pretnjom, te mora da odluči koliko je daleko spreman da ode ne bi li oborio Kingpina!

Noseći se s prljavim policajcima, boreći se protiv Fiskovih pomagača, Mete i Elektre, i robijajući u zatvoru, Frenk će se sunovratiti niže no ikad. Ali Kingpin će ubrzo shvatiti kako to samo znači da Frenk nema više šta da izgubi!

TOM 1: PunisherMAX (2010) #1–11


Dostavljačice novina #1


Format         15,8 x 24 cm
Povez         Tvrd
Broj strana 272
Štampa         Kolor
Serijal         NOVI SVET

Priča počinje jednim neobičnim snom – a onda sve postaje mnogo, mnogo čudnije...

U ranim časovima prvog novembra 1988. godine, dok gradić Stoni Strim još spava posle proslave Noći veštica, dvanaestogodišnja Erin kruži krajem dostavljajući novine. Tragovi jučerašnjeg slavlja još su vidljivi po susedstvu, a neki su momci, izgleda, odlučili da još nije vreme da se skinu šareni kostimi. Grupica njih pokušava da zastraši Erin, ali u pomoć joj pristižu tri koleginice, opremljene biciklima i čvrstim stavom...

Njihov mali grad i mirni životi nepovratno će se izmeniti dok se ova sjajna naučnofantastična priča iz pera slavnog Brajana K. Vona (Saga, Y: Poslednji muškarac na Zemlji) bude razvijala u neočekivanim pravcima i širila iz tinejdžerske drame predgrađa u neistražena polja natprirodnih i nadrealnih misterija...

„Novi veliki američki strip.“ – VOVOX

„Dostavljačice novina su dospele na sam vrh moje liste obaveznog štiva.“ – The Seatt le Review of Books

„Vrhunski kreativni tim Dostavljačica novina gradi misteriju koju ne možete da ostavite.“ – The A.V. Club


 

Vršnjaci #1

 


Format         16,5 x 23,5 cm
Povez         Tvrd
Broj strana 184
Štampa         Kolor
Serijal         STARI KONTINENT SPECIJAL

Jedan od najinteligentnijih i najduhovitijih savremenih evropskih humorističnih stripova.

Čudan par na zalasku života. Humorističan pogled na starost, samoću i siromaštvo. Gorak i urnebesan strip iz pera Arkasa, majstora crnog humora, jednog odnajoriginalnijih i najsamosvojnijih evropskih autora.

Junaci ovog čuvenog grčkog humorističnog stripa dvojica su najboljih neprijatelja – sedamdesetpetogodišnji siromašni penzioner Gerasim i njegov jedanaestogodišnji pas Zaharije. Njihov suživot nije lak, pošto Zaharije velikom nepravdom smatra to što finansije njegovog gazde ne dozvoljavaju da bude tretiran kako zaslužuje. Iz tog i mnogih drugih razloga on uporno prezire, potcenjuje i vređa Gerasima, koji proklinje dan i čas kada je uzeo ljubimca. Zaharije, međutim, mrzi ceo svet, a ne samo sopstvene životne okolnosti, te muči Gerasima svojim otrovnim komentarima i sveopštim kukanjem.

Strip koji će vas nasmejati do suza, ali i dirnuti svojim dubokim razumevanjem života, svakodnevnih problema i izazova.


Y, poslednji muškarac #1


Format         15,8 x 24 cm
Povez         Tvrd
Broj strana 256
Štampa         Kolor
Serijal         NOVI SVET

Kraj epohe muškaraca.

Godine 2002. svet se zauvek promenio. Svaki muškarac, svaki dečak, svaki sisar sa Y hromozomom na svetu iznenada se srušio i umro. Nakon gubitka više od polovine stanovništva na planeti, društvena mašinerija se raspala, i svetu žena je preostalo da pokupe njene komadiće i pokušaju da spreče potpuni kolaps civilizacije.

Međutim, taj „rodocid“ nije potpun. Iz nepoznatog razloga pošteđeni su mladić po imenu Jorik Braun i njegov ljubimac, mužjak majmuna Ampersand. Preko noći ovaj anonimni dvadesetogodišnjak postaje najvažnija osoba na celoj planeti – ključ, kako se nadaju, za rešavanje misteriozne rodne kuge.

Scenarista Brajan K. Von i crtačica Pija Gera oživljavaju onu drevnu hipotetičku situaciju: Šta bi se zapravo dogodilo s poslednjim muškarcem na Zemlji?

„Najbolji strip-roman koji sam ikada pročitao.“ – Stiven King

„U ravni sa Sendmenom Nila Gejmana i Čudovištem iz močvare Alana Mura... ovaj serijal je stripsko remek-delo.“ – Los Angeles Times


 

AGARTHI PREDSTAVLJA: GAVRILO PRINCIP

 


U PRODAJI!
EDICIJA ATLANTIS #4 - GAVRILO PRINCIP

PROVIRI U STRIP na ovom linku! https://bit.ly/3zvIf0d


Nisam zločinac, jer sam uništio ono što je bilo zlo. Mislim da sam dobar. Gavrilo Princip, 23. oktobra 1914.

Dvadeset osmog juna 1914. ubijen je nadvojvoda/prestolonasljednik Franz Ferdinand. Bila je to iskra koja je zapalila svijet. Umjetnik i pisac Henrik Rehr ušao je u život nadvojvodinog ubice Gavrila Principa i stvorio novelu koja se mora pročitati u već za sada velikoj količini grafičkih romana o Prvom svjetskom ratu.

Mnogo je tinte već potrošeno o početku Velikog rata, ali nikada prije nijedna publikacija nije toliko duboko istražila čovjeka koji je vjerovatno uticao na to da svijet krene brže u pogrešnom smjeru.

Na 232 stranice Rehrov opsežno istraženi grafički roman zadire u motivaciju mladog bosanskog Srbina Gavrila Principa i kontekstualizira njegovo uzimanje oružja.

Rehr je svoje umijeće iskoristio da u toku i nakon priče suosjećamo sa Gavrilom koji je bio samo običan čovjek, pun želje i nade za bolji život svojih sunarodnjaka, ali ipak samo zupčanik u mašini velikih sila.

Od mladosti provedene u siromaštvu kao sedmo od devetero djece u ruralnoj Bosni i Hercegovini, do izgubljenog obrazovanja u Sarajevu, gdje dolazi u kontakt s anarhističkim elementima, Principov život do trenutka kada je ušao u istoriju sastojao se uglavnom od nedaće i gladi.

Radikalne filozofije represije i “moć narodu”, koju su ovjekovječili pisci poput Bakoenina i Kropotkina, duboko su odjeknule kod Principa, koji je čitav život živio pod jarmom austrijskog vladara od kojeg je Bosna i Hercegovina bila aneksirana.

U nevjerovatnom načinu pripovijedanja, Rehr redovito prekida Principovu životnu priču vinjetama života Franza Ferdinanda. Kontrast Gavrilovog sa aristokratovim životom luksuza i privilegija ne može biti oštriji, a napetost raste kako se susret između njih dvojice bliži – pogotovo jer nadvojvoda ignorira upozorenje na zavjeru o planiranom atentatu.

Sve to vrijeme priča o Gavrilu Principu maestralno ocrtava politička žarišta Evrope s prijelazom stoljeća, precizno postavljajući geografske i historijske tenzije između Bosne, Srbije i Austro-Ugarske.
Stil crtanja zapanjujuće prikriva ozbiljnost postupaka i odluka Gavrila Principa. Rehr također ne bježi od prozaičnijih slika, kombinujući priču pucnjevima, unakaženim vojnikom ili lešom u crkvi kao prikaz strahota koje tek dolaze.

Kada pročitate knjigu, na početku ne osjećate empatiju, već neizmjernu tugu. To je priča o izgubljenim životima, nestalim u međunarodnim politikama i žudnjom da nešto nečemu pripadne. Iako ova grafička novela u mnogim evropskim prevodima ima podnaslov “Čovjek koji je započeo Prvi svjetski rat”, jasno je da je Austrija samo tražila izgovor za invaziju na Balkan.

Ako niste znali dovoljno o našem Gavrilu ili ste mislili da znate, a zapravo je istina negdje daleko od toga, sada je vrijeme da ne propustite ovaj album.

“Gavrilo Princip” Henrika Rehra na bosanskom objavljuje Agarthi Comics iz Sarajeva. To je crno-bijeli grafički roman u tvrdom uvezu na 232 stranice i moguće je pronaći širom Bosne i Hercegovine, kao i preko www.stripovi.ba i www.agarthicomics.ba.


Edicija ATLANTIS #4 ★ istorijski ★ 232 stranice ★ crno bijelo ★ 170 x 240 mm ★ Tvrdi uvez ★ Autor Henrik Rehr ★ Prijevod Milena Rudez ★ Datum objavljivanja 22.9.2021. ★ Puna cijena 30KM ★ Akcijska cijena (prvi mjesec dana) do 22.10.2021. - 24,00KM
★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★
Kupovinu je moguće izvršiti na više načina:
1. U Striparnici Agarthi Comics u Sarajevu,
2. Uplatom na transakcijski račun Agarthi Comics, TRN: 1610000099210059, sa naznakom "Gavrilo",
3. Kupovinom na webshopu www.stripovi.ba,


четвртак, 23. септембар 2021.

Drakula, Kosovo i Đavo iz Marti Misterije: Najbolji stripovi za 2021.


„Dobro došli na Kosovo“, Simone Mogavino, Marti Misterija - epizoda „Panova frula“, „Drakula“, Žorža Besa, “Vraćam se kao Nihterida”, Petrosa Hristulijasa, „Oruđe delanja“ Biljane Đurđević, „Životinjski zamak“ Dorisona i Delepa i „Pahiderm“ Frederika Petersa su najbolji stripovi objavljeni u u Srbiji 2021, smatraju strip izdavači.

Međunarodni salon stripa koji je u toku u Studentskom kulturnom centru, je pravo vreme da izaberemo najbolje stripove objavljene u ovoj godini u Srbiji. U izboru smo se konsultovali sa najuspešnijim ovdašnjim strip izdavačima među kojima su: Komiko, Makondo, Veseli četvrtak, Besna kobila, System Comics, 300 čuda Comics i Čarobna knjiga. Izbor je zanimljiv i prilično šarolik, što govori da na domaćoj strip sceni može da se pronađe za svakoga ponešto.


Izdavač System Comics iz Zemuna nam preporučuje svoj strip iz ove godine „Dobro došli na Kosovo“, po scenariju Italijanke Simone Mogavino i našeg čoveka iz Pariza Nikole Mirkovića. Crtež je radio, takođe Italijan Đuzepe Kvatroči. Radnja stripa smeštena je u 2004. godinu. Dimitriје je mladić koji je u mladosti pobegao iz Jugoslavije i sada se vraća na Kosovo, u Mitrovicu, grad u kojem je rođen, da bi prisustvovao sahrani svoga oca s kojim se rastao u lošim odnosima…

– U pitanju je višeslojna ratna i istorijska priča, o malim ljudima koji stradaju u ludilu i vihoru rata. Ovo je strip koji ne daje odgovore, ali ima za cilj da nas natera na razmišljanje – kaže za Nova.rs, Igor Marković iz System Comicsa.


Veseli četvrtak iz Beograda nam preporučuje dobro poznat strip Marti Misterija, ali epizodu „Panova frula“ koja je iz nekog razloga preskočena kod nas 1985. kada je strip u originalu objavljen u Italiji. Ovog meseca se pojavljuje po prvi put u „Zlatnoj seriji“ domaćeg izdavača.

– Reč je o priči koja se bavi bićem za koje se veruje da je Đavo lično, očigledno suviše škakljivom temom da bi neko ko je tada o tome odlučivao dopustio njeno objavljivanje. Ovu istorijsku nepravdu sada smo ispravili i čitaocima nudimo čak dve varijante korica istog stripa: jednu sa originalnom italijanskom naslovnom stranom (koja se može naći na svim kioscima) i drugu, kolekcionarsku retro verziju sa sjajnom ilustracijom Milana Jovanovića – kaže Dušan Mladenović, iz Veselog četvrtka za Nova.rs.


Treći izdavač na našoj listi, Čarobna knjiga je od početka godine izdala oko 60 stripskih naslova. Bilo im je teško da izaberu jedan naslov, ali ipak su ljubiteljima ponudili strip „Drakula“ Žorža Besa, francuskog autora. Radi se o adaptaciji istoimenog romana Brema Stokera. Borislav Pantić, urednik u Čarobnoj knjizi, kaže za Nova.rs da je to to je jedan od najzanimljivijih stripova iz novije francusko-belgijske produkcije.

– U pitanju je nadahnuto pripovedanje propraćeno neverovatnim crno-belim crtežima koji snažno oživljavaju poznatu priču, da će vam ova njena varijanta ostati dugo u pamćenju i poželećete da joj se ponovo vratite – dodaje Pantić.


Serijal grčkog strip umetnika Petrosa Hristulijasa “Vraćam se kao Nihterida” biće promovisan ove nedelje na Salonu stripa u izdanju kuće 300 čuda Comics iz Beograda. Izdavač smatra da će ovaj strip biti odlično prihvaćen od strane čitalaca.

– Priča prati borbu simpatičnog Kapetana Nihteride sa kriminalom, policijom, ženama, ali i velikim količinama recine.  Ljubitelji stripa imaju priliku da uživaju u tri epizode ovog serijala i u avanturama u koje ovaj neobični superheroj upada zajedno sa svojim pomoćnikom Gugutkom – kaže Miloš Vučković iz 300 čuda Comics za Nova.rs.


Izdavač Besna kobila iz Beograda, predlaže svoj strip „Oruđe delanja“ Biljane Đurđević, koji je na letošnjem Sajmu knjiga u Herceg Novom dobio Nagradu za izdavački poduhvat godine.

– Reč je o krajnje neobičnoj knjizi, spoju grafičkog romana i monografiji izložbe jedne od naših najuglednijih slikarki Biljane Đurđević. Grafički roman bez teksta sjajnom likovnošću dočarava svet potpuno opustošen od bilo kakve humanosti, u kojem vlada samo profit, a radna mesta postoje samo da bi se radna snaga bacala na smetlište. „Oruđe delanja“ objavili smo u saradnji sa Kabinetom grafike Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, sa kojim već duži niz godina radimo na promociji domaćih likovnih autora – objašnjava za Nova.rs Goran Lakićević iz Besne kobile.


Bojan Bosnić iz izdavačke kuće Makondo za naš portal preporučuje strip „Životinjski zamak“ Feliksa Delepa, po scenariju Ksavijera Dorisona, svojevrsnog omaža Orvelovim romanima „Životinjska farma“ i „1984“.

– Radnja stripa vezana je za dvorac u srcu Francuske koji su napustili ljudi, i sada njime vlada okrutni bik uz pomoć pseće policije. Jedna hrabra mačka započeće borbu protiv njihovog ugnjetavanja…  “Ako bismo pobedili Engleze oružjem kojim su oni nas porobili, naše ropstvo bi ostalo čak i kada bi oni otišli.” M. Gandi. Ova misao je ideja vodilja ovog remek-dela, kaže Bosnić iz Makonda.


Izdavačka kuća Komiko izdvaja kao najbolji za ovu godinu svoj strip „Pahiderm“ autora Frederika Petersa. To delo najbolje predstavlja legenda francuskog i svetskog stripa Žan Žiro Mebijus.

„Pahiderm je savršeni primer živog i poetičnog grafičkog romana koji uspeva da prenese osećanje nesvesnog, zagonetnog. Imam utisak da Pahiderm ostaje tajanstven čak i autoru, koji je pustio svoju priču da luta tamo gde ju je njegovo pero odvelo, da živi svoj život, i da je veliku pažnju posvetio i pričanju priče i kvalitetu svoje umetnosti. Pahiderm opisuje moju vlastitu nelagodu. Želim da me umetnik odvede daleko od bilo čega što sam osetio ranije, na teritoriju koja predstavlja ne toliko iskrivljenje koliko odraz nekog unutrašnjeg, moćnog nagona. U Pahidermu leži nešto tajanstveno i očigledno što se, iznad svega, ne sme objašnjavati“, rekao je Mebijus.

Međunarodni salon stripa traje do 9. oktobra u prostoru Srećne nove galerije Studentskog kulturnog centra, a tokom ove nedelje se održavaju promocije strip izdavača sa njihovim najnovijim izdanjima i uz razgovore i druženje sa autorima.

Autor:Bratislav Nikolić

















 

Adrijan Čajkovski: Proširite horizonte

 


Povod za ovaj razgovor bio je novi roman Adrijana Čajkovskog koji vodi čitaoce na još jedno fantastično putovanje kroz prostor i vreme. Redakcija Lagune je izdvojila samo ona pitanja koja se odnose na teme koje su poznate iaz romana „Deca vremena“ i „Deca propasti“.

Pravi ste majstor u pronalaženju zlatne sredine između humora i horora. Kako postižete taj balans?

Hvala na komplimentu. Mislim da odgovor leži u pomalo zastrašujućoj činjenici da većina onoga što drugi smatraju strašnim mene uopšte ne plaši, ili me bar ne plaši na isti način. Interakcije ljudi i pauka u „Deci vremena“, na primer, ili neke avanturističke scene u nastavku tog romana, nisu napisane kao horor, jer su pisane iz perspektive entiteta koji izaziva strah, a ne onih koji doživljavaju tu emociju. Taj diskontinuitet obično rezultira hororom, kontradiktornost horora istovremeno rađa humor, a humor čini horor još gorim.

Osmislili ste čitavu menažeriju različitih stvorenja, velikih i malih. Šta Vas je inspirisalo?

Ako tražite neobična stvorenja, ne morate ići dalje od onoga što nam nudi istorija evolucije. Žao mi je samo što se nisam više pozabavio anomalokaridima i ostalom faunom iz vremena Kambrijske eksplozije, jer je deo inspiracije za moju priču potekao iz knjige „Wonderful Life“ Stivena Džeja Gulda, u kojoj se mogu pročitati detaljni opisi fosilnih ostataka iz tog razdoblja.

Možda bi bilo zabavno da sam otišao još dalje od nama poznate evolucije i dozvolio nekoj anonimnoj vrsti da izroni iz prošlosti u nekom kasnijem periodu i zagospodari svetom.

Vaše knjige podstiču čitaoce da razmišljaju o nepoznatom i nepredvidivom. Možemo li očekivati da će u bliskoj budućnosti doći do otkrića koja će radikalno produbiti naše razumevanje sveta?

Ako nam pođe za rukom da stvorimo stvarnu veštačku inteligenciju (a ne samo složeni algoritam koji je u stanju da nauči da imitira ljude), moći ćemo da saznamo mnogo toga o samom procesu razmišljanja, a verovatno ćemo dobiti i čitav niz korisnih ali neintuitivnih rešenja za većinu problema koji muče čovečanstvo, jer od kompjutera se drugo i ne može očekivati. Slično tome, ako najnovija otkrića na Veneri dokažu postojanje vanzemaljskog života, to bi za rezultat imalo nova saznanja o evoluciji i biologiji u uslovima koji se u velikoj meri razlikuju od onih na Zemlji.

Ako biste imali priliku da stvorite drugu Zemlju, jedinstveni raj koji bi pripadao samo Vama, kako bi ona izgledala?

Preskočiću glupu šalu o velikom broju nogu i znacima koji upozoravaju na prisustvo paukova i reći ću Vam iskreno da bih u svom savršenom raju najviše voleo da vidim mnoštvo različitih mišljenja i pogleda na svet, kompleksnost zasnovanu na različitostima. I, ako se ja pitam, jedan takav svet nikada na svojoj koži ne bi osetio posledice čudovišne, kratkovide pohlepe.

Autor: Kris Pikens
Izvor: bookpage.com
Prevod: Jelena Tanasković


Strip konkurs Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine

  CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE VOJVODINE RASPISUJU KONKURS ZA 34. IZLOŽBU AUTORSKOG STRIPA PREDŠKOLACA I UČENIKA SRBIJE Stri...