четвртак, 30. септембар 2021.

Otkazani DANI STANISLAVA LEMA

 


Sa žaljenjem vas obaveštavamo da se održavanje manifestacije DANI STANISLAVA LEMA odlaže zbog nestabilne zdravstvene situacije. Manifestacija će biti organizovana u nekom prikladnijem trenutku, o čemu ćemo vas blagovremeno obavestiti. Hvala vam na razumevanju.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/otkazani-dani-stanislava-lema/


Libri Dylan Dog. I racconti di domani #5

 


Scenario: Sclavi Tiziano
Crtež: Furnò Davide
Naslovnica: Furnò Davide
Kolor: Furnò Davide, Brusco Giulia








Dylan Dog #421

 


Scenario: Barbato Paola
Crtež: Celoni Fabio
Naslovnica: Cestaro Raul, Cestaro Gianluca








Zagor Original #18 - Čelična neman

 


SCENARIO
Guido Nolitta
CRTEŽ
Gallieno Ferri
NASLOVNICA
Gallieno Ferri
BROJ STRANICA
82
ORIGINALNI NASLOV
Il mostro d’acciaio
ORIGINALNI BROJ
18


Avanture "Dubioza kolektiva" završile u stripu

 


Ljubitelji benda "Dubioza kolektiv" njihove avanture sada mogu pratiti i kroz strip koji nosi "Dubioza kolektiv i čarobna kokoš", a za koji su priču osmislili članovi benda Vedran Mujagić i Brano Jakubović, dok je za crteže odgovoran Filip Andronik.

Zanimljiva priča, ali i crteži, već privlače ljubitelje ove umjetnosti, a Filip Andronik u razgovoru za "Nezavisne" kaže da je sama ideja za strip potekla upravo od članova benda Vedrana i Brane.

"Prošle godine, u vrijeme kada bend nije imao nastupe zbog lockdowna, pojavila se i prilika te slobodno vrijeme da se posvete ovom projektu. Onako kao, nema nastupa, nigdje se ne putuje, šta možemo napraviti za publiku koja sjedi u kući. Možemo napraviti strip! Ti likovi u spotovima su već svakako nacrtani, zašto ih ne uključiti u neku nacrtanu priču koja je duža od minutaže spota", ispričao je Andronik.

Kaže da je proces rada bio identičan kao i za ostale stripove koje je radio.

"Na početku su Brano i Vedran smislili priču, ja sam je onda skicirao i podijelio u kadrove, na skicama smo utegli radnju i dijaloge, potom sam ja nacrtao strip i onda su se, na kraju, Brano i Vedran ponovo uključili sa sitnim korekcijama i dotjerivanjem teksta u oblačićima. Priča stripa je toliko puna gegova i šala da nekog prostora za adaptaciju napisanog nije ni bilo, a nije ni trebalo biti. Kada scenarij navodi da se likovi vesele u bifeu 'Apsurdistan', dovoljno je samo ilustrovati to, nema potrebe za izmišljanjem čudesa u vidu 'eh, ja ću to da uradim kako ja mislim da je pametno'", napominje Andronik.


Dodaje da se u slučaju ovog stripa njihova kreativnost (autora teksta kroz priču i Andronikova kroz crtež) nadopunjavala.

"Pa svi znaju koliko su stihovi njihovih pjesama zabavni, nema tu potrebe išta dodavati", smatra ovaj strip-crtač.

A, sama priča počinje, gdje drugo nego u bifeu "Apsurdistan", kada članove benda izbace iz istog zbog dugovanja od 420 maraka. Oni tada shvataju da bi najlakše vratili dug ako prodaju svoje muzičke instrumente te Disko odlazi da ih proda, ali se, umjesto sa novcem, on vraća sa nekoliko grama loše trave koju mu je uvalio neki čiča. Članovi benda bacaju travu, a Disko ih pokušava odvratiti, jer je čiča rekao da je magična. I naravno - ispostavi se da i jeste.

Ostatak priče čitaoci će moći da pronađu u stripu, ali i u nastavcima, jer, kako kaže Andronik: "Šta danas nije u nastavcima?"

"Priča je zaokružena cjelina, no, kako publika voli još, tako će bend imati i novu avanturu u nastavku. Ova knjiga se zove 'Dubioza kolektiv i čarobna kokoš', ali sigurno će biti i 'Dubioza kolektiv i još nešto'. Nastavak zavisi od odgovora publike, tako da, fanovi, pravac u online prodavnicu po svoj primjerak, jer ćete tako da uvjetujete i stvaranje nastavka. Mi smo svi spremni i raspoloženi vratiti se za pisaće i crtaće stolove", istakao je on.

Strip će zvanično biti predstavljen na Festivalu stripa u Mostaru ovog vikenda, uz prisustvo ilustratora i članova benda, a Brano Jakubović je za bh. medije ranije naveo kako je s Mujagićem još i prije nastanka benda volio čitati i crtati stripove. "Ljubav prema muzici nas je odvela na drugu stranu, na dvadesetogodišnje muzičko putovanje. Međutim, početkom 2020. smo se sjetili dječačkih snova i napisali scenarij za strip. Glavne uloge igraju članovi našeg benda, kao i sve naše mane i vrline. Najpoštenije i najlakše je provaljivati sam sebe", tvrdi Jakubović.

Strip je moguće naručiti putem zvanične stranice benda, a na Mostarskom vikendu stripa biće predstavljen i strip "Amnezija" Filipa Andronika, djelo koje donosi priču o superjunaku koji ima probleme s pamćenjem.

Autor: Nevena Maksimović



Zagor Ludens extra #332 - Otrovani tomahawk

 


SCENARIO
Ade Capone
Moreno Burattini
CRTEŽ
Francesco Gamba
Gallieno Ferri
NASLOVNICA
Gallieno Ferri
BROJ STRANICA
96
ORIGINALNI NASLOV
Tomahawk avvelenato
ORIGINALNI BROJ
376


Betmen u svetu manga stripa

 


Strip koji je nastao u saradnji izdavačkih kuća DC Comics i Kodansha’s, a na kome su radili scenarista Tomohiro Shimoguchi i Eiichi Shimizu (koji potpisuju i strip Ultraman manga) predstavlja Mračnog viteza na sasvim originalan način. Batman: Justice Buster je apsolutno jedinstven i trenutno je dostupan samo u Japanu.

I prethodni strip koji je nastao iz saradnje ova dva izdavača bio je originalan i jedinstven. Strip One Operation JOKER zadirao je u same korene mita o ovom junaku jer je u stripu prikazan manga Džoker koji se stara o malom Brusu Vejnu.

Batman: Justice Buster se dešava tri godine nakon što je Mračni vitez počeo svoj pohod u borbi protiv zločina tokom kojih se susreo sa svim glavnim neprijateljima. U stripu se pojavljuju i Dvolični i Džoker, ali će ovaj potonji imati malo drugačiju ulogu nego u tradicionalnim, američkim, stripovima. Ovaj Džoker će biti malo manje zao, a malo više dobar.

Takođe je zanimljivo da će Betmen imati superherojsko odelo koje će biti opremljeno veštačkom inteligencijom koja se zove Robin. Robin je više od običnog pomoćnika. Biće sposoban i da, u slučaju opasnosti, potpuno preuzme kontrolu nad odelom i spase život Betmenu.

Ova verzija Betmena je sigurno pomalo drugačije od one na koju su navikli ljubitelji američkog stripa. Naravno da je Betmen samo čovek koji se često oslanjao na svoje izume i spravice, ali nikada do sada nije svoju sudbinu prepušta u ruke veštačkoj inteligenciji. Možda su autori, znajući da će ovaj strip biti objavljen samo u Japanu, dali oduška svojoj mašti i ponudili malo drugačijeg Betmena.

Moramo imati u vidu da je originalni Betmen običan čovek bez superherojskih moći, koji samo želi da zlikovci završe u zatvoru. On je, takođe, malo mračan, neraspoložen i misteriozan, dok su, kao protivteža njegovoj ćutljivosti, dati njegovi previše bučni i živopisni neprijatelji sa kojima se suočava. Ako je to kanon celog stripa, onda nema brige. Jer je i Batman: Justice Buster strip koji ima upravo ovakve premise, samo što su predstavljene na sasvim drugačiji način.

Izvor: ScreenRant
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta http://www.bookvar.rs/betmen-u-svetu-manga-stripa/


среда, 29. септембар 2021.

Kapetan Amerika - Belo

 


Izdavač
Phoenix Press

Godina izdavanja
2021

Serijal
Kapetan Amerika

Scenario
Jeph Loeb

Crtež
Tim Sale

Naslovna strana
Tim Sale

Originalni naslov
Captain America: White

Broj originalne edicije
1-6

Jezik
Srpski

Zemlja
SAD

Tip izdanja
Grafičke novele

Format
170 x 240 mm

Povez
Meki i tvrdi povez

Broj strana
148

Boja
Kolor


Džordž R. R. Martin - Sudar kraljeva – ilustrovano izdanje

 


Format: 16.5x24 cm
Broj strana: 749
Pismo: Latinica
Povez: Tvrd

Posebno, raskošno ilustrovano izdanje druge knjige Pesma leda i vatre sa predgovorom Bernarda Kornvela za ljubitelje čuvenog književnog serijala i HBO-ove serije Igra prestola.

Kao da se samo vreme iščašilo. Leto spokoja i obilja, dugo deset godina, bliži se kraju, a surova, ledena zima prikrada se kao gladna zver. Dva velika čoveka – lord Edard Stark i kralj Robert Barateon – koji su vladali tokom dugog doba mira, sada su mrtvi, žrtve izdajstva u kraljevskom domu. Od drevne citadele Zmajkamen do surovog severa oko Zimovrela, vlada metež, pošto pretendenti na gvozdeni presto Sedam kraljevstava pokušavaju da ga zauzmu ratom, prevarom ili magijom.

Dok nebo preseca kometa boje krvi i plamena – kometa koja najavljuje propast – šest strana se bore za prevlast u zavađenoj zemlji. Edardov sin Rob proglasio se za kralja na Severu. Na jugu, prestolonaslednik Džofri je vladar samo po imenu, okružen spletkama dvorana u Kraljevoj luci. Dva Robertova brata takođe žele vlast, ali i oni bez prava na tron spremaju se u osvajački pohod. A na dalekom kontinentu, prognana kraljica, majka zmajeva, stavlja sve na kocku i vodi svoje dragocene štićenike preko nemilosrdne pustinje da osvoji krunu koja joj po pravu pripada.

U svetu kojim vladaju bratoubistvo i rodoskvrnuće, alhemija i izdajstvo, cena slave meri se krvlju, a pobednički plen će završiti u rukama ljudi sa najhladnijim čelikom i najhladnijim srcem. Jer kada se kraljevi sudare, čitavo kraljevstvo se ruši.


Le grandi storie Bonelli #1

 


Scenario: Boselli Mauro
Crtež: Andreucci Stefano
Naslovnica: Piccinelli Alessandro







Dina 1 – Specijalno ilustrovano izdanje

 


Remek-delo naučne fantastike, koje je uzdiglo žanr na sasvim nov nivo.

Pre Matriksa, pre Ratova zvezda, pre Enderove igre i Neuromansera – bila je Dina.

Melanž, ili začin, najvrednija je i najređa supstanca u vaseljeni. Droga čije se posledice kreću u rasponu od produžetka životnog veka do trenutačnog putovanja međuzvezdanim prostranstvom može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom svetu Arakisu, poznatijem kao Dina.

Ko kontroliše Arakis, kontroliše začin. A ko kontroliše začin, kontroliše celu vaseljenu.

Ovo posebno izdanje, pored najpopularnije i najčitanije naučnofantastične priče svih vremena, koja je svojom filozofskom kompleksnošću i jedinstvenom maštovitošću postala nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti, sadrži i dvanaest ilustracija u boji Sema Vebera, koje nam predstavljaju novu, izuzetnu viziju jednog od najznačajnijih dela u istoriji žanra.

„Jedinstven među svim SF romanima... Ne znam šta bi se moglo uporediti s njim – osim Gospodara prstenova.“ – Artur Č. Klark

„Moćno, uverljivo, ingeniozno.“ – Robert A. Hajnlajn


Saga o Vešcu: Ilustrovana priča 1 – Veštac

 


ODABRANE ILUSTROVANE PRIČE IZ SAGE O VEŠCU

– A mi ovde u Vizimi čekamo da se dogodi čudo i zamandaljujemo vrata za svaki pun mesec ili vezujemo prestupnike pred dvorcem računajući da će beštija da se najede i vrati u grobnicu.
– Lepo ste se dosetili – nasmeja se veštac. – Je l’ se prestupništvo smanjilo?
– Ni najmanje.

Svetski popularna Saga o Vešcu obogaćena je radom vrsnih ilustratora na najznačajnijim pričama iz tog serijala. U ovom tomu, Timote Montenj je na majstorski način ilustrovao uvodnu priču iz Poslednje želje, prvog toma sage.

Geralt od Rivije dolazi na vrata grada Vizime da bi odgovorio na poziv razglašen po čitavom kraljevstvu: nudi se 3.000 orena onome ko skine čini sa ćerke kralja Foltesta. Jer iako je princeza sahranjena na dan svog rođenja, sedam godina kasnije, pretvorena u strigu, izlazi iz svoje grobnice u noćima punog meseca, da bi krvavo ubijala.

Pre Geralta, taj izazov prihvatili su mnogi učeni ljudi, pustinjaci, pastiri, vitezovi i drugi vešci. Nijedan nije uspeo.

Pored ove delikatne misije, Geralt će otkriti i intrige velikodostojnika Vizime...

UNIVERZUM VEŠCA GERALTA BAZIRAN JE NA SAGI O VEŠCU, SERIJALU KOJI JE NAPISAO ANDŽEJ SAPKOVSKI, A PRIPADAJU MU I SVETSKI POZNATA VIDEO-IGRA (THE WITCHER) I NETFLIKSOVA ISTOIMENA SERIJA.


(VČ) Dylan Dog #178 - Neka vlada haos!

 


SCENARIO
Roberto Recchioni
CRTEŽ
Massimiliano Leonardo - Leomacs
Marco Nizzoli
NASLOVNICA
Luigi Cavenago
BROJ STRANICA
96
ORIGINALNI NASLOV
Che regni il caos!
ORIGINALNI BROJ
387


Vezenine

 


SCENARIO
Marjane Satrapi
IZDAVAČ
Buča d.o.o.
CRTEŽ
Marjane Satrapi
NASLOVNICA
Marjane Satrapi
BROJ STRANICA
136


Džon Taner #2

 


Dragi prijatelji,
sa ponosom Vam predstavljamo drugi broj naše edicije Kist, koji je ujedno i završetak sage o Džonu Taneru.

Priča o neverovatnoj sudbini Džona Tanera, sina pastora i zemljoradnika iz Kentakija, koga su kao devetogodišnjaka oteli Indijanci i koji je sledećih trideset godina proveo među plemenima s Velikih jezera, pripadnicima velike nacije Algonkina.

Njegova životna priča nalik je na veličanstveni pustolovni roman.

Od danas dostupno na našoj web prodavnici, a upravo kreće i distribucija na sva vaša omiljena prodajna mesta...
Uživajte!


уторак, 28. септембар 2021.

„Ruska adresa Beograda“: U Moskvi otvorena dugoočekivana izložba stripova Jurija Lobačova

 


Ruski umetnik i otac jugoslovenskog stripa. Emigrant, koji je Srbe upoznao, između ostalog, sa njihovim narodnim stvaralaštvom u novom „osavremenjenom“ obliku. Stvaralac sa bogatom biografijom, koji je u sebi povezao Rusiju i Srbiju XX veka. Čovek koji je doprineo oslobođenju Beograda. Sve to je Jurij Lobačov, poznat kao Đorđe Strip. Izložba njegovih radova otvorena je prošlog petka u Domu ruske dijaspore „Aleksandar Solženjicin“ u Moskvi.

Zanimljivo je da su istovremeno u Beogradu otvorene dve izložbe posvećene ruskim dobrovoljcima, učesnicima rusko-turskog rata koji je bio početak oslobađanja zemlje od osmanlijske vlasti. U Muzeju Pošte Srbije predstavljeni su crteži Vasilija Polenova, koji je ratovao na Balkanu među četiri hiljade ruskih dobrovoljaca. A u Istorijskom muzeju u Beogradu otvorena je izložba posvećena general-majoru Mihailu Černjajevu. 1876. godine on je predvodio srpsku armiju koja se borila za nezavisnost od Osmanske imperije.

Ruski „otac“ srpskog stripa

Na ovakvim rusko-srpskim manifestacijama uvek vlada specifična atmosfera. Čak i zvaničan deo programa uvek je praćen srdačnom, prijateljskom komunikacijom, dvojezičnim šalama i humorom. Na ulazu goste dočekuje „domaćica Doma“ Marina Sorokina, šef odeljenja za istoriju ruske dijaspore i kustos izložbe. Za samo nekoliko minuta ona stiže da pozdravi svakoga i čak da upozna ljude među sobom.

„U Srbiji Jurija Lobačova – ili Đorđa Stripa – poznaju svi, jer je on Jugoslaviji i Srbiji poklonio strip kao potpuno novi žanr. Ovaj žanr je počeo da se razvija u Kraljevini Jugoslaviji upravo od njega“, kaže Marina Sorokina. „Irina Anastasijević, profesorka Beogradskog univerziteta sa kojom godinama sarađujemo, objavila je veliku monografiju posvećenu ruskom stripu Kraljevine Jugoslavije. Danas otvaramo treću izložbu iz ciklusa posvećenog ruskim umetnicima u dijaspori koji su stvorili jugoslovenski strip. A Jurij Lobačov je umetnik koji je istovremeno pripadao dvema kulturama.“


„Od samog početka aktivnosti našeg Doma srpska tema je bila jedna od glavnih, jedna od vodećih... I saradnja sa srpskim kolegama daje vrlo dobre rezultate“, istakao je Viktor Moskvin u svom pozdravnom govoru.

Sa srpske strane organizatore i goste je pozdravio poverenik za pitanja Srbije u Moskvi Slavoljub Carić.

„Od samog početka aktivnosti našeg Doma srpska tema je bila jedna od glavnih, jedna od vodećih... I saradnja sa srpskim kolegama daje vrlo dobre rezultate“, istakao je Viktor Moskvin u svom pozdravnom govoru.

Sa srpske strane organizatore i goste je pozdravio poverenik za pitanja Srbije u Moskvi Slavoljub Carić.

Radio je kao crtač u legendarnom listu „Politika“, bio je ilustrator serije dečjih knjiga, autor prvih stripova u punom formatu u istoriji Jugoslavije. U tom kontekstu upoznavanje ruske publike sa delatnošću poznatog sunarodnika dobija na značaju.

„Još sasvim nedavno s istorijske tačke gledišta – pre bukvalno dvadeset godina – morali smo da objašnjavamo i dokazujemo da je bavljenje ruskom emigracijom u Srbiji i Jugoslaviji moguće i potrebno. Danas je već opšteprihvaćena činjenica da je ruska emigracija u Evropi imala četiri centra: Pariz, Beograd, Berlin i Prag. Beograd je na ovom spisku potpuno ravnopravan. Što se tiče samog stripa, takođe smo nekada morali da dokazujemo da to nije degradacija, zaglupljivanje naše dece, da stripovi mogu biti različiti: po motivima ruske klasike, i urađeni bez vulgarnosti, nego naprotiv s velikim poštovanjem prema ruskoj klasici, kao, na primer, kod Jurija Lobačova. I mi imamo našu, rusku stranicu u istoriji stripa“, prokomentarisao je značaj stvaralaštva ovog umetnika istoričar-balkanista, kandidat istorijskih nauka, docent Ruskog državnog humanitarnog univerziteta Nikita Bondarev.

Mada je otvorena izložba deo ciklusa, zbog objektivnih okolnosti ona se značajno razlikuje od dve prethodne. Izložba je bila planirana za prošlu godinu, ali je odložena zbog ograničenja u vezi sa virusom korona. Zato je prvobitna varijanta bila izložena na sajtu Doma ruske dijaspore u elektronskom obliku. Druga verzija je objavljena u obliku bogatog kataloga „Rusi u Srbiji“, koji obuhvata, između ostalog, odeljak o radu ruskih carskih konzula u staroj Srbiji.

Antifašista i sovjetski patriota

Danas je izložba najzad dostupna širokoj publici u njenom klasičnom obliku. U prizemlju Doma ruske dijaspore predstavljeni su životni put umetnika i njegovi radovi. Zanimljivo je da izložbu praktično u potpunosti čine materijali iz kućne arhive porodice Lobačov. Njih je muzeju predao Dmitrij, sin Jurija Lobačova. On je rođen u srpskoj prestonici, kao dete pamti Jugoslaviju iz ratnog doba, kao i značajan događaj iz očevog života: njegov prvi susret sa sovjetskim ljudima, oslobodiocima Beograda.

„U Beogradu je grupa maturanata rusko-srpske gimnazije organizovala ilegalnu organizaciju Savez sovjetskih patriota. U jednoj 'trojci' nalazio se i moj otac. Oni su se bavili agitacijom, nagovarali su omladinu da ne ide u Ruski zaštitni korpus, belogardejsku nemačku organizaciju. A 15. oktobra u Beograd su već ušle naše jedinice i jedinice jugoslovenske partizanske armije. Ja čak pamtim ovu scenu: iza kuće iskaču naši naoružani vojnici u šinjelima. Narod izlazi iz podruma: 'Rusi! Rusi!' Kapetan ili poručnik kaže: 'Ljudi, pustite nas da ratujemo, nismo ovde došli da se grlimo!' I traže kartu grada. A tata im je ponudio pomoć. Onaj vidi da čovek govori ruski i povede ga sa sobom. Išli su ceo dan, on im je pokazao razne objekte. Uveče su ga doveli u štab kod rukovodstva, a glavni oslobodilac Beograda bio je general-pukovnik Ždanov, komandant 4. gardijskog mehanizovanog korpusa. I otada je otac bio u štabu, zatim u centralnoj službi za deminiranje, zatim u službi koja se bavila dešifrovanjem dokumenata u vezi sa streljanjima koja su Nemci vršili u Beogradu i tako dalje. A zatim su mu ponudili da bude prevodilac pri vojnoj jedinici i da je prati kako bi koordinisao dejstva jugoslovenskih partizana i ruskih jedinica. Zatim su se oni našli u Mađarskoj. Otac je radio kao prevodilac u Budimpešti, stigao do Beča i odatle se vratio kući, u Beograd“, priseća se Dmitrij Lobačov.

On i danas sa zadovoljstvom u govor ubacuje neke srpske reči i sa ljubavlju govori o gradu u kojem je rođen, o Beogradu. Sa ponosom ističe da je po Juriju Lobačovu nazvana ulica u srpskoj prestonici, kao što su ulice dobili i drugi Rusi.

„Neprekidno me iznenađuje i čak oduševljava predanost srpskih ljudi sećanju na Ruse koji su nešto učinili za Srbe ili Srbiju. Kada čovek tamo ode, to može da oseti u svakom društvu“, istakao je sin umetnika na otvaranju izložbe.

Ubrzo posle rata porodica Lobačov se preselila iz Jugoslavije u Rumuniju, gde je Jurij Lobačov tesno sarađivao sa sovjetskim novinarima. Nakon toga vratili su se u svoju domovinu, u Lenjingrad. Rođen 1909. godine, umetnik je proživeo bogat i dug život. Preminuo je 2002. godine. Njegovi radovi se čuvaju u ruskim i srpskim državnim i privatnim arhivama. Više puta su preštampavani u Beogradu i bez sumnje su postali zajednička kulturna baština naših zemalja. Jedan njen deo možete videti u Domu ruske dijaspore.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://rs.rbth.com/arts/93547-ruska-adresa-beograda



Attica #4


Scenario: Bevilacqua Giacomo Keison
Crtež: Bevilacqua Giacomo Keison
Naslovnica: Bevilacqua Giacomo Keison






 

Tutto Tex #606

 


Scenario: Boselli Mauro
Crtež: Ginosatis Yannis
Naslovnica: Villa Claudio





Mali Nemo

 


JUNAK
Mali Nemo
IZDAVAČ
Najkula
EDICIJA/BIBLIOTEKA
Super Karusel
BROJ
2
CRTEŽ
Frank Pé
NASLOVNICA
Frank Pé
BROJ STRANICA
80
ORIGINALNI NASLOV
Little Nemo


Deveta dimenzija: TETOVIRANI OBLACI

 


“Srpskom stripu, prečesto podređenom željama ne uvijek bistrih stranih naručilaca, nedostajala je upravo ovakva knjiga — da podsjeti da i u nama ima neke ličnosti. Ta ličnost će odumrijeti ako se ne iskažemo onakvi kakvi zaista jesmo, kako nam pokazuje ovo rijetko štivo — Tetovirani oblaci.”

Zoran Stefanović, Centar za umetnost stripa pri USUS, Beograd

“Apsolutna novina i osvježenje u domaćem strip-izdavaštvu! Nadahnuti stihovi Jovana Bratića i specifičan stil crteža Gorana Lojpura vodi nas u nedostignute svjetove jednog neobičnog literarno-grafičkog spoja slike i poezije, koji čitaoca ne ostavlja ravnodušnim. Izdanje, koje će imati svoje mjesto i izvan strip-publike.”

Goran Dujaković Feniks, strip autor

Lirska poezija je sazdana od elemenata koji se zovu lirske slike, čitajući Bratićeve stihove one su jasne i nedvosmislene, ali pogled na te lirske slike Lojpurovim očima je toliko različit od konvencionalnog, a opet, u potpunosti u skladu sa onim o čemu Jovan govori, tako da je svaka ona njihova tabla nevjerovatan doživljaj za čitaoca.

Zdravko Knežević Knez, strip autor

“Ako bih odabrao pravu riječ da opišem ovu zbirku stripovane poezije, ili zbirku poetskog stripa, ta riječ ne bi bila ova iz naslova, odnosno sklad, već jedna nešto duža i preciznija – kulminacija. Svi događaji u životima Jovana Bratića i Gorana Lojpura – djetinjstvo, rat, nastanjivanje u Nevesinju, te zbirke poezije i stripa sa jedne i kratki stripovi sa druge strane, kao i obostrano prijateljstvo i respekt koji traju decenijama – doveli su do nastanka ovog djela, i uz rizik da pretjeram, reći ću da je ovo djelo krunski vrhunac oba autora.”

Ivan Veljković, strip kritičar i scenarista

“Crtežom ovaplođena mašta vanvremenskog i vanprostornog vikinga ponikla iz poezije pjesnika – vojnika daju čitaocima mogućnost da zarone u čudesan svijet.”

Milan Mladić, strip autor

“Iako poznajem oba autora i smatram ih prijateljima, mislim da sam stopostotno objektivan kad kažem da je pred nama remek djelo devete umjetnosti. I to ne samo na balkanskim prostorima, nego i šire.”

Predrag Ikonić, strip autor

B5 format
tvrdi uvez, 72 strane
cijena je 10 KM + poštarina
http://stripovibanjaluka.blogspot.com/


Komshe predstavljaju grafičku novelu o Tesli

Tesla - čovek o kojem su svi čuli nešto ali retko ko zna kakve sve avanture je ovaj genijalni naučnik proživeo. Grafička novela - Tesla: čovek koji je definisao budućnost vam predstavlja čoveka koji je isključio struju čitavom Američkom gradu zarad svojih eksperimenata...

Pričali su nam o Teslinim postignućima, patentima, sukobu sa Edisonom i tihoj smrti u New Yorker hotelu....uvek je fokus bio na Teslinom doprinosu čovečanstvu za koji nikada nije bio pošteno nagrađen. Neko možda još i zna da je su mu omiljeni brojevi 3,6,9; neko da nije podnosio bisere, da je smatrao da su kafa, čaj, duvan i žvakaća guma opasni stimulansi ukoliko ne vežbamo umerenost...

Nisu nam pričali da je imao fazu života kada se strastveno kockao i da je zbog takvog načina života deportovan iz Maribora. Da je nakon očeve smrti napustio fakultet u Pragu. Da je sve zapravo počelo od jedne šetnje u Budimpešti.

Da je na putu za Ameriku bio opljačkan te je prvih 20$ zaradio popravkom dinamo motora u jednoj radionici. Da je sve svoje ideje mogao detaljno da vizualizuje u glavi ali nije obraćao pažnju na (proklete) ugovore. Da je zbog saradnje sa Westinghouseom izgubio milione. Da je sa Titanikom na dno okeana potonuo i Teslin investitor. Da nikada nije odustao...

A zašto su nam bitne sve te Tesline životne priče? Zato što nam je stalo da upoznate tu ljudsku stranu Nikole Tesle. Zato što čoveka čine i usponi i padovi. Zbog tog osećaja da nam je na momente dodirljiv. Običan čovek. Zato što je lepši osećaj poznavati filozofiju Teslinog života, nego broj njegovih patenata. 112 registrovanih američkih, odnosno bar 308 patenata iz 27 različitih zemalja.

***
Da bismo prikupili deo sredstava za štampu grafičke novele Tesla: čovek koji je definisao budućnost autora Danijelea Meučija, ali i da bismo došli do njegovih poštovalaca širom sveta, početkom septembra pokrenuli smo Kickstarter kampanju. Oživljene predivnom akvarel tehnikom, priče o Teslinom životu zasnivaju se na intervjuu koji je dao za Liberty Magazine 1935. godine.

Naša Kickstarter kampanja dostigla je cilj u prvih 48 sati, i možete je podržati do 7. oktobra. Cena grafičke novele u pretprodaji, odnosno na Kickstarteru, iznosi 20$. Link ka kampanji - http://kck.st/3yNXeSL

Grafička novela Tesla: čovek koji je definisao budućnost pravi je izbor za sve čitaoce koji bi voleli da upoznaju Teslu, pre svega kao čoveka, a tek onda i kao genija sa svim njegovim idejama i pronalascima koji su pomogli čovečanstvu.
Imaće preko 100 strana, a biće štampana i na srpskom i na engleskom jeziku, u mekom povezu.



Grafička novela obuhvata sledeće periode:

Mladost: Detinjstvo, školovanje, Evropa i veliki pronalazak
Početak života u USA: Edison, Vestinghaus, Rat za naizmeničnu struju, Svetski sajam u Čikagu, Nijagarini vodopadi
Kasniji život u USA: Laboratorija u Kolorado Springsu, Teslin transformator, Markoni i bežične mreže, Titanik
Starost: Poslednji dani i nasleđe

Tehnički podaci:

Format: 19 x 24 cm
Štampa: Kolor
Povez: Mek
Srpsko i englesko izdanje





 

STALKER priprema!

 


понедељак, 27. септембар 2021.

Nova Festival u Pančevu – savremeno strip stvaralaštvo


Sedmo izdanje Nova Festivala, posvećenog savremenom strip stvaralaštvu, biće održano od 5. do 15. oktobra u Galeriji Bate Mihailovića u Pančevu. Nova Festival ove godine prvi put uvodi rad strip autora i autorki sa mentorom na zadatu temu, čiji će rezultat biti predstavljen u programskog celini Comix Together, posvećenoj stvaralaštvu Josefa Bojsa.

Mentor programa Comix Together je istoričar umetnosti Stevan Vuković, koji je o Bojsovim stvaralaštvu u kontekstu ove izložbe istakao: “Mnoge autorke i autori veoma citiranih tekstova o umetnosti doba avangarde i neoavangarde bili su neodlučni u vezi sa tim kako kategorizovati Bojsov rad koji je u potpunosti upleten u kontradikcije i antinomije, ali se svakako nameće silinom umetnikove egzistencijalne investiranosti u svaki vid javnog delovanja kom se bio posvećivao. I kroz ovu radionicu su antinomije u vezi sa Bojsovim likom i delom odmah iskočile u prvi plan i o njima se dosta diskutovalo, te se i radovi učesnika mogu čitati baš iz te perspektive. Parovi antinomija, isčitanih iz Bojsovih radova i teorijskih postavki o umetnosti kojima se radovi učesnika mogu tumačiti, su: mitsko i intelektualizirano, predmet i proces, haos i forma, priroda i ljudski svet, žrtva i pobednik, pripadanje i emancipacija”.

Na radionici su učestvovali strip autori z Srbije Danilo Milošev Wostok i Zlata Vojnić Kortmiš, Dragana Kuprešanin, Iva Atoski, Marija Đeranović, Milan Simić i Vladimir Palibrk, odabranih po pozivu Saše Rakezića strip autora, Jane Adamović, strip autorke, i Monike Husar, direktorke Nova Festivala.

Danilo Milošev Wostok i Zlata Vojnić Kortmiš predstaviće rad “Umetnost i magija” u kome umesto klasičnog strip izraza koriste simbole. U ovom stripu autori su nastojali da fokus sa Jozefa Bojsa u prostoru prebace na prostor u njemu, na magijske potencijale njegovog unutrašnjeg sveta.

Eksperimentalni stripski rad “74” Dragane Kuprešanin, realizaciju klasične štampane stripovske forme prevodi u performativno iskustvo koje se odvija pred (ne)prisutnom publikom, kroz akciju aktiviranja materijalnih elemenata i njihovo narativno oblikovanje u prostoru.

Iva Atoski će se predstaviti radom “Processing Beuys”, nadrealnom biografijom koja pretpostavlja da je „čitalac” donekle upoznat sa Bojsom, a namera je da ilustruje moć intuicije i vizije umetnika čije kretanje nije bilo nasumično, već hrabro vođeno osećajem, lik i delo čoveka koji ostaje jedan od najuticajnijih umetnika XX veka.

Rad Marije Đeranović “Kako objasniti sliku mrtvom zecu” zasnovan je na istoimenom poznatom performansu Jozefa Bojsa, i predstavlja kratak strip od pet tabli. Godine 1965. Bojs je šetao kroz praznu galeriju, nežno noseći mrtvog zeca kome je mrmljao nešto što publika nije mogla da čuje. sa glavom oblepljenom zlatom i medom. Skoro dvadeset godina kasnije, Jozef Bojs je dao iscrpan intervju objašnjavajući neobjašnjivo, a autorka je u ovom radu pokušala da vizuelno prikaže bujicu Bojsovih misli.

Milan Simić će predstaviti rad “Jozef Bojs”, koji tematizuje Bojsovo učešće u propagandnim projektima Nemačke tokom vladavine nacista. U vreme Trećeg rajha od njega su neki drugi ljudi – propagandni stručnjaci – pravili laž, a posle on sam od sebe to čini, uskače na upražnjeno mesto propagandnog stručnjaka.

Rad “Kako je došlo do svega ovoga?” Vladimira Palibrka u velikoj meri se oslanja na poznate Bojsove postulate o radikalnoj hrabrosti, apsolutnom autoritetu pojedinca nad spoljnim normama, holističkim praksama (kojima se ovaj put pristupa iz queer perspektive, komparativnom metodom), i o značaju porodične i transgeneracijske energetske solidarnosti.

Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva.



 

INTERVJU Aleksa Gajić: Iz Srbije može da me otera samo megavulkan

 


Strip je veliki posao, nekad traje i više godina. A ja sam trenutno u raspoloženju da se bavim kratkometražnim poslovima, koje završavam za nekoliko dana ili nedelja. Ali, vrata nisu zatvorena, i još smo mladi tako da sve možemo da očekujemo, kaže multimedijalni umetnik Aleksa Gajić za Nova.rs.

Ilustrator, reditelj i animator Aleksa Gajić jedan je od najvećih i najpopularnijih strip autora u Srbiji. Uvek radi puno različitih stvari, a sada se čeka premijera njegovog crtanog filma „Živeti u priči“ na „Balkanima“ festivalu u oktobru. Aleksa je trenutno aktuelan i kao autor čiji su radovi izloženi na Međunarodnom salonu stripa, i to na na dve izložbe: Grand prix salona 2003 – 2019 i Laureati Salona 2003 – 2019. Prva se odnosi na pobedničke radove, a druga na najznačajnije strip autore u Srbiji.

Kakav je osećaj što ćete imati svoje radove na Salonu stripa na obe izložbe?

– I ja sam za ovaj kuriozitet saznao pre neki dan. I ne znam šta je razlog. Možda to što sam ja oduvek imao kompromisan stav prema raznim stvarima, pa tako i prema strip žanrovima. Podjednako me intrigirala i komercijalna veština, a i autorsko umetnički pristup. Tako sam i ja paralelno radio na dva koloseka i na svom autorskom opusu, kao i na naručenim stripovima, uglavnom stranih izdavača. Takođe, strip autori su po svojoj prirodi introvertni i skromni. Ima tu još ljudi koji bi se mogli smestiti u grupu duplih laureata, ali pomanjkanje želje da se nametnu ili ambicije da iznedre nešto svoje dovodi do ovakvog činjeničnog stanja.

Šta trenutno radite kada je strip u pitanju? Kada možemo da očekujemo nešto novo?

– Stvari su se iskomplikovale kad sam shvatio da mi najviše odgovara da se bavim raznim stvarima iz polja vizuelne umetnosti: ilustracijom, dizajnom, animacijom, čak i vajarstvom. Sve je to dovelo do toga da za neobavezan deo programa ostaje sve manje vremena. Ipak, lagano slažem svoju novu knjigu ilustracija, pošalica i stripova, pod nazivom „Gornja knjiga, donja knjiga“. Inače nastavak „Leve knjige desne knjige“. Takođe sve više razmišljam o izdanju svojih strip objekata, kojih se u međuvremenu prilično nakupilo. Ali kako, koliko, s kim … Još se kuva.


Vaš crtani film „Živeti u priči“ se pojavljuje u oktobru na Balkanimi festivalu animiranog filma? Možemo li da saznamo nešto o njemu?

– Tako je. Premijera je planirana za Balkanima festival. Avaj, cela situacija je takva da ko zna šta će biti. Film je napravljen sredstvima dodeljenim na konkursu filmskog centra, i radio sam ga oko godinu dana u produkciji Vorki tima. U pitanju je sladak 12-minutni film, koji će, nadam se da nasmeje publiku, jer tako je zamišljen. Tihomir Stanić je u glavnoj ulozi, i maestralno je odglumio ulogu pisca u kreativnom nadahnuću. Film će potom imati neku svoju festivalsku turnejicu, a onda će biti postavljen i na internet da ga ljudi gledaju.

Da li možemo da očekujemo novi dugometražni film i kako ste zadovoljni kako je prošao prethodni „Technotise“?

– Tužna je i već stara priča o mom zaglavljenom projektu nastavka filma “Edit i ja“. Na žalost, ništa se bitnije nije desilo po tom pitanju do danas. Ali to pitanje i dalje lebdi, i ja se nadam nekoj neočekivanoj sili. Sve to naravno ne bih radio da nisam bio zadovoljan postignućem prethodnog filma. Nije to zapravo, ništa posebno, ali u okviru našeg malog kruga ljubitelja fantastike skroz je lepo prošao. Čak je dobio i svoje englesko i nemačko izdanje, kao i prikazivanja na stranim festivalima i televizijama.


Kako je došlo do saradnje sa Dejanom Stoiljkovićem, šta ste sve zajedno radili i kako se dogovarate?

– Dejana već dugo poznajem i više smo stvari radili zajedno. Saradnja sa Deksom je pesma. On samo kaže: “Evo genije, to ti je tekst, ti ćeš već znati šta i kako treba.“ I ja se onda uvek ekstra potrudim, kad mi pisac da odrešene ruke, valjda da bih opravdao ukazano poverenje. I stvarno, table koje sam uradio za prvi deo „Dugih noći i crnih zastava“, smatram za jedan od svojih najboljih stripova.

Radili ste nedavno knjigu sa Acom Seltikom iz „Ortodoks Keltsa“, o čemu se radi?

– Aca već neko vreme vodi rubriku na radiju koja se bavi porodičnim pesmama, odnosno pesmama koje su posvećene nekom članu porodice: majci, bratu, sinu, zetu itd. Kako se tih priloga nakupilo, Aca je rešio da nekako i publikuje te svoje priče o pesmama. Posle je pomislio, kako bi bilo lepo da se tu nađe i neka ilustracija, i eto i mene u priči.

Da li je i dalje u Francuskoj strip važan i da li i dalje sarađujete sa Francuzima?

– Da i ne. Svakako da je još uvek važan, francusko tržište je ogromno i posle nekoliko godina stagnacije, čujem da se tiraži vraćaju na nekadašnje vrednosti. Ipak, mene nema. Strip je velik posao, nekad traje i više godina. A ja sam trenutno u raspoloženju da se bavim kratkometražnim poslovima, koje završavam za nekoliko dana ili nedelja. Ali, vrata nisu zatvorena, i još smo mladi tako da sve možemo da očekujemo.

Gde je strip danas u svetu, šta su nove tendencije?

– Polako se menjaju stvari, svi bitni igrači su i dalje tu. Produkcija je ogromna, ali izdavači se uglavnom okreću sigurnim naslovima, i reciklažom starih hitova. A koliko vidim, ista stvar je i u filmu, muzici itd… Mnogo je malih nezavisnih izdavača koji prave dobre stvari, tako da veliki ne smeju više da rizikuju sa drugačijim izdanjima, već prodaju unapred potvrđene brendove. Možda i najveća novost u svom tom obilju jesu meme stripovi i veb komiks. Vrlo kratki, smešni i ponekad poučni. Bez ikakvog posebnog crteža, uglavnom se oslanjaju na sam sadržaj.

Ko su vaši najveći uzori kada je strip u pitanju?

– To me često pitaju, i često nemam odgovor. Moja lista omiljenih se menja svaki čas, kako sam raspoložen. A ima tu svega, gledao sam stvarno najrazličitije stvari stalno. I sad sam npr. navučen na Pinterest, za sat vremena skrolovanja vidim barem pedeset stvari od kojih padnem u nesvest. Sve su to neka za mene nova imena novi ljudi sa svih strana sveta. Zaboravljam stare, pravim prostor za nove, pa ponovo otkrivam stare itd.

Jednom ste pre desetak godina izjavili da vam ovakav Beograd sasvim odgovara, da li i dalje to mislite?

– I dalje tako mislim. Mada taj moj stav često nervira drugare, oni misle da mi je dobro zato što živim u svom mehuru, u koji primam samo drage i kreativne ljude, nemam finansijskih problema, i ne pratim domaću politiku. Pomalo pratim stranu politiku, tek da se još više uverim u to kako budale nisu samo srpski izum, već ih ima svuda raznih vrsta. A činjenica je i da sam pustio korenje ovde u mom Zemunu. Trebalo bi baš neki kapitalan problem da se desi pa da odem… Recimo mega vulkan.

Kakve vas teme privlače u poslednje vreme?

– Kad sam nervozan, gledam video klipove o sastavljanju maketa. Ali uglavnom tehnologija, umetnost i nauka. Ložim se na trku u svemiru, Boston dinamics, deep fake, Elona Maska, 3D printanje organa, novi izvori energije, super jahte, super automobili, street art, arheologija, AR, VR, AI itd …. I naravno, otkud mi ovde i čemu služimo?

Autor:Bratislav Nikolić
Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://nova.rs/kultura/intervju-aleksa-gajic-iz-srbije-moze-da-me-otera-samo-megavulkan/




Program manifestacije DANI STANISLAVA LEMA


Povodom obeležavanja 100 godina od rođenja Stanislava Lema, u Svečanoj sali Gradske opštine Vračar u subotu i nedelju 2. i 3. oktobra 2021. održaće se manifestacija „Dani Stanislava Lema“.

Manifestaciju posvećenu velikanu naučne fantastike, filozofu i futurologu organizuju sajt za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i Astronomska opservatorija u Beogradu, kroz saradnju koja na simboličan način prikazuje važnost i domete literarne i filozofske zaostavštine Stanislava Lema, kako u domenu književne fantastike, tako i u domenu nauke i filozofije.

Posetioci manifestacije moći će da čuju svedočenje najprevođenijeg savremenog srpskog pisca Zorana Živkovića – koji je ujedno i autor jedne od najobimnijih enciklopedija naučne fantastike s kraja XX veka u svetskim okvirima – o njegovom gostovanju u Krakovu kod Stanislava Lema početkom 70-ih godina i intervjua koji je tom prilikom uradio sa poljskim piscem.

Posetioci će moći da isprate i predavanja prof. dr Milana Ćirkovića o načinima prikazivanja vanzemaljskog života i razuma u proznom opusu poljskog velikana, kao i predavanje Gorana Milovanovića o psihološkim i kognitivnim aspektima Lemove filozofije.

Tribinski deo programa činiće dva događaja. Pored tribine o liku i delu Stanislava Lema, na kojoj će učešće uzeti promoteri nauke i izvrsni poznavaoci naučnofantastične književnosti dr Srđa Janković i Slobodan Bubnjević, tokom „Dana Stanislava Lema“ biće organizovana i tribina o najpoznatijem Lemovom romanu „Solaris“ i njegovoj ekranizaciji iz 1972. godine u režiji Andreja Tarkovskog. Tribina o po mnogima najznačajnijem naučnofantastičnom filmu ikada snimljenom, govoriće pisac Jovan Ristić i dramaturg Mihajlo Vitezović, a biće upriličena i projekcija pomenutog filmskog ostvarenja.

Kao poseban događaj na manifestaciji „Dani Stanislava Lema“, biće organizovano uručenje nagrade „Stanislav Lem“ za doprinos popularizaciji fantastike u književnosti koju dodeljuje izdavačka kuća „Solaris“ iz Novog Sada. Nagrada će biti dodeljena piscu Goranu Skrobonji. Uručenju će prisustvovati i o laureatu i nagradi govoriti: prof dr. Sava Damjanov, pisac i akademik Goran Petrović i direktorka IKC „Solaris“ Brankica Đukić. Nagradu „Stanislav Lem“ podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Manifestacija „Dani Stanislava Lema“ organizuje se u sklopu „Dana evropske baštine 2021“. Podržana je od strane Ambasade Republike Poljske, a na otvaranju će se prisutnima obratiti ambasador Republike Poljske u Srbiji, Njegova ekselencija gospodin Rafal Perl.

Ulaz je slobodan.


 

Dylan Dog Ludens #187 - Remington House

 


Scenario: Barbato
Crtež: Gerasi

Broj originala 360.


Novogodišnji sajam stripova u Somboru

  U nedelju, 26. decembra 2021. godine, u vremenu od 10,00 do 17,00 sati, u maloj sali Sokolskog doma u Somboru, ul. Venac Petra Bojovića br...