10 najboljih strip izdanja na srpskom tržištu za 2021. godinu: Krimići, fantastika i vestern pobijedili Zagora Te-Neja

BANjALUKA - Za razliku od “sušnih” godina za ljubitelje stripa na kraju prošlog i početkom ovog milenijuma, danas je posao čitanja prevedenih i objavljenih izdanja iz oblasti devete umjetnosti na srpskom jeziku postao pravi Sizifov zadatak za sve ljubitelje stripa.

U toku 2021. godine prevedeno je preko 260 stripova, a kad se uzme u obzir da broj regionalnih izdanja, znači jednako dostupnih,  dostiže brojku preko 700 izdatih albuma, tada postaje jasno koliki je to izazov samo u fizičkom smislu izvodljivosti, o novčanom i da ne govorimo. Što se tiče srpskih izdavača i ove godine dominirala je novosadska “Čarobna knjiga”, sa nevjerovatnih 77 izdanja koja su bacila u očaj domaće kolekcionare, kako kvalitetom izbora, tako i širinom ponude. Njihova ponuda obuhvata neprolazne klasike poput “Princa Valijanta”, “Bluberija”, “Komanče”, “Betmena” ili novije stripove poput “Treba ucmekati Ramireza”, “Naopačke”, “Dostavljačice novina” i dr…. Kada se na to doda početak planiranog izdavačkog poduhvata decenije sa objavljivanjem svih epizoda “Taličnog Toma” u luksuznim integralima, samo se može čestitati urednicima ove strip mašinerije. Odmah iza “Čarobne”,  nalazi se “Veseli četvrtak” sa 66 izdanja, sve agilnija “Golkonda” sa 31 albumom i “Darkvud” koji je do sada naštancao 25 izdanja, dok se ostalih desetak izdavača kreću uglavnom u jednocifrenim tiražima, ali mora se priznati uz vrhunski izbor u smislu kvaliteta.

Od junaka očekivano dominiraju oni iz italijanske “Boneli” produkcije, iako sa rastom izdavačke produkcije sve više rastežu i geografske strip granice, pa uz prevod klasika iz američke “Marvel/DC” produkcije, dolaze i brojna remek-djela američkog nezavisnog stripa te ogromne evropske produkcije uz poneko egzotično osvježenje iz Azije (Japan, Kina) pa čak i Afrike (Etiopija). Probrati najbolje izdanje, teško je ne samo zbog nemogućnosti da sve to pročitate, već i zbog sistema vrednovanja, tj. da li ići na provjerena imena poput recimo Hermanovih “Tornjeva Boa Morija” ili dati šansu novim snagama.

Ovaj izbor samo je skromni pokušaj preporuke koji je pravljen uglavnom emocijama nakon čitanja i kakvim takvim tračkom objektivnosti u ovoj slobodno rečeno, nemogućoj misiji za svakog stripofila.

1.”Zatamnjenje” (Čarobna knjiga)

U pravom okeanu sjajnih strip izdanja prevedenih za srpsko tržište, ipak se izdvaja fantastičan rad nazvan “Zatamnjenje”, legendarnog scenariste Eda Brubejkera (“Betmen, “Dardevil”, “Palp”, “Ubij ili budi ubijen”) i njegovog omiljenog crtača Šona Filipsa.  Ova velemajstorski napisana i nacrtana saga mračni je ulazak u srce holivudske tame i prljavih igra iza kulisa industrije snova. Filmske zvijezde, umorni ratni veterani, pohlepni moguli, seks, nasilje, alkohol, narkotici, ucjene i ubistva upakovani su u 400 strana ovog modernog noar klasika smještenog u Los Anđeles 50-ih, te zamotani u paranoju Mekartijevog lova na vještice i stalne prijetnje hladnog rata. Spajajući poetiku Dašijela Hemata, Mikija Spilejna i Džejmsa Elroja u košmarni grč ubitačnih replika i fantastičnog crteža, autorska dvojka poigrava se arhetipskim sjećanjem na zlatno doba Holivuda, krimi klasike i mračnih društvenih tajni poslijeratne Amerike, stvarajući od “Zatamnjenja” remek- djelo, koje se čita na nekoliko nivoa od krimi trilera, preko ljubavne melodrame i gorke tragedije do oštre društvene kritike, jednako uzbudljivim i kvalitetnim. Strip izdanje godine.

2. “Noć” (Stalker)

Nova izdavačka kuća na srpskom strip tržištu “Stalker” startovala je sa dva odlična izdanja “Osmi putnik” i “Noć”. Prednost smo morali jednostavno rečeno dati remek-djelu Filipa Drijea, ne samo što je to prvi strip ovog francuskog velikana objavljen na srpskom jeziku, već što je ovo košmarno ludilo genijalnosti, mraka i bola, unikat u svijetu devete umjetnosti. Čuveni francuski autor je nazvao ovo djelo svojim životnim rekvijemom i svojim Tadž Mahalom. Nakon smrti supruge Nikol, 1975. godine, Drijea je obuzeo mahnit bijes. Mrzio je bolest koja mu je uzela ženu, ljekare koji nisu mogli ništa da učine i za koje je sve to bilo samo statistika, društvo koje se sakriva i ne želi ništa da nauči o smrti. Bujicu sumanutih vizija Drije je poetski artikulisao u svom djelu “Noć”, alegorijskoj i nadrealnoj postapokaliptičnoj priči o kraju svijeta, o gubitku, o smrti, o kojoj, kako je rekao, tek treba da učimo. I da čitamo.

 3. “Rojal Siti” (“300 čuda”)

Ovo monumentalno djelo velikana američkog nezavisnog stripa Džefa Lemira ove godine na srpskom jeziku je izašlo u obliku dva albuma “Najbliži rod” i “Sonic Youth” u izdanju “300 čuda”. Bolna i uznemirujuća porodična priča o ljubavi i gubitku uz elegičnu posvetu odrastanju u kanadskom gradiću krcata je referencama na pop kulturu, ali njen je kostur bolna i melanholična priča, nadograđena razbarušenim crtežom i fantastičnom atmosferom punoj mračnih tajni i neizgovorenih stvari, koje samo Lemir može da oživi na papiru. Saznajte zašto je autor naprasno odustao od ove priče, koja je bila previše bolna za njega.

4. “Neumoljivi Kalvin i Hobs”(Darkvud)

Beogradski “Darkvud” nastavio je izdavanje jednog od najboljih stripova u istoriji u luksuznom tvrdo koričenom izdanju sa novim prevodom, većim formatom koje “Kalvin i Hobs”, genijalnog Bila Vatersona, zaslužuju svakom svojom napisanom i nacrtanom tablom. Na red su došle stripovi iz kolekcija “Hej-haj, pravac Jukon!” (1989) i “Spodobe s druge planete” (1990) i bilo šta objašnjavati prosto je suvišno i bespotrebno, jer kako reče legendarni autora “Peanutsa” pokojni Čarls Šulc, rad Vatersona na ovom stripu najbliži je savršenstvu.

5. “Zimski svet (Makondo)

Ideja “Makonda” da objavi album “Zimski svijet “, autorskog tandema Čaka Diksona i Horhea Zafina, jednog od najuticajnijih stripova osamdesetih godina prošlog vijeka pun je pogodak u metu. Surova i napeta priča o opstanku u zaleđenoj budućnosti, izvršila je ogroman uticaj na brojne žanrove pop kulture prevazilazeći okvire žanra. Ipak, na stranu značaj, ovo je napet, inteligentan i zabavan strip se i danas čita kao prije tri decenije. Ovo je  prvi put da je ovaj klasik na srpskom jeziku i u ovom kvalitetnom formatu, a poseban bonus je njegov nastavak “Zimsko more”, takođe objavljen u ovom izdanju. Ukratko, istorijska vrijednost i neprolazan kvalitet na jednom mjestu.

6. “Wild West” (Čarobna knjiga)

U pravoj poplavi odličnih vestern izdanja ove godine poput strip klasika “Poručnik Bluberi”, “Komanča”, “Badi Longvej” ili novijih radova poput ostvarenja “Palp”, “Džon Tarner”, “Pogrebnik”, ipak smo prednost dali stripu “Wild West” u izdanju/prevodu “Čarobne knjige”. Revizionistički vestern naslonjen na poetiku TV-serija poput “Dedvuda” ili filmova poput “Neoprostivo” donosi mračnu, brutalnu i krvavu priču o pravim legendama Divljeg zapada, o Marti Kanari, koja će ostati upamćena kao Kalamiti Džejn, najpoznatija žena Divljeg zapada i o Divljem Bilu, ratnom veteranu, lovcu na glave i odmetniku. Kvalitet scenarija punog smrti, seksa i nasilja nadograđen je u jednu potpuno novu dimenziju fantastičnim, skoro slikarskim pristupom Žala Lamontanja, koji je pravi vizuelni napad na oči i mozak čitaoca, bez obzira da li ste skloni vesternu ili ne.

7. “Elrik” (Makondo)

Izdavačka kuća “Makondo” krunisala je svoj izdavački poduhvat izdavanja stripa “Elrik”, objavljivanjem integrala, koji u luksuznom izdanju donosi sve četiri do sada objavljene epizode na srpskom jeziku. Strip iza kojeg stoji scenaristički tandem Žan Luk Kano i Žilijen Blondel, te ekipa crtača u sastavu Roben Reht, Didije Poli, Aleksandro Poli i Žilijen Telo, nastao je po istoimenom književnom junaku Elriku od Melnibonea i dao je potpuno novu dimenziju ovom kultnom junaku epske fantastike. Ovaj integral sakuplja sva četiri toma “Rubinski presto”, “Olujnik”, “Beli vuk” i “Usnuli grad”,  u jednu knjigu,  A4 formata uz tvrdi povez na 216 strana u boji i doslovno je trijumf vizuelnog majstorstva, koje izvlači više nego maksimum iz scenarističkog predloška oživljavajući ovog junaka kao tragičnog antiheroja razapetog između svog mračnog porijekla i želje za slobodom.

8. “Vraćam se kao Nihterida” (300 čuda)

Kultni klasik grčkog autora Petrosa Hristolijusa u luksuznom izdanju “300 čuda” možda djeluje kao parodija na superherojskih strip sa svojim junakom Kapetanom Nihteridom, koji želi dijeliti pravdu obučen u kostim šišmiša po ulicama Atine 50-ih godina prošlog vijeka (pri čemu uspijeva samo dobiti batine, udvarati se ženama i opijati se vinom), ali to je ujedno i krajnje duhovit, iskren i oštar pogled na Grčku nakon građanskog rata i naglašene klasne podjele. Maksimalno pojačan oštrim, crno-bijelim kroki crtežom i duhovitim replikama, koje u sebi sjajno kombinuju ljubav prema stripu i satiri, pretvarajući debeljuškastog junaka u superheroja kakvog nigdje niste vidjeli, osim ako se ponekad iskreno ne pogledate u ogledalu, svejedno da li živite u Grčkoj ili nekom drugom kutku ove planete.

9. “Zagor - Duh sa sekirom”(Veseli četvrtak)

U gomili sjajnih izdanja koje je “Veseli četvrtak” ove godine izbacio na tržište integral “Zagor - Duh sa sekirom”, izdvaja se u svakom pogledu. Šest vrhunskih priča o porijeklu Duha sa sekirom, nastalih po scenariju Buratina uz asistenciju šest odličnih crtača spakovana su u luksuzno izdanje od 380 strana u boji u tvrdim koricama uz predgovor scenariste. Na stranu što Zagor slavi šest decenija i što je svakako najpopularniji strip junak na Balkanu, ovo izdanje prava je radost za svakog fana produkcije “Boneli”, jer se Buratini i njegova ekipa u istraživanju Zagorove prošlosti poigravaju sa dinamikom i atmosferom, hodajući od vesterna preko osvetničkog filma do horor elemenata dajući potpuno novi doprinos neuništivom heroju iz Darkvuda.

10. “Poslednji ronin” (Golkonda)

Šta god misli o kultnom serijalu “Tinejdžerske mutant nindža kornjače” ovo je vrhunac cijelog strip serijala. Autorska ekipa Tom Valc, Benom Bišop, Esau i Isak Eskorza,  okupljena oko tvoraca “TMNT” porodice Kevina Istmana i Pitera Lerda stvorila je strip serijal od pet epizoda “Poslednji ronin” u kojem je neizvjesna budućnost sačekala kornjače i njihovog učitelja. Ostala je samo jedna kornjača koja kreće u osvetnički pohod protiv Sekačevog potomka Orokua Hirotoa, Klana stopala, ludog naučnika Bakstera Stokmana i svih zlih sila koje vrebaju grad, a koje su joj pobila braću. Ova mračna priča o posljednjoj preživjeloj kornjači, majstorstvo je u vizuelnom i scenarističkom pogledu. Napet ritam, krvoločna akcija i krajnje zanimljiva priča uz sjajan crtež i skoro pa animiranu kinetiku priče spakovani su u vrhunsko integral izdanje, odličnog papira i poveza na impresivnih 138 strana. Znate već, sad već ide refren “Teenage Mutant Ninja Tutrles”…

Deveta dimenzija

Zasluge za doprinos Republike Srpske strip izdavaštvu na srpskom jeziku naravno snosi “Deveta dimenzija”, koja je ove godine izdala sedam izdanja od čega su čak četiri strani stripovi. Među najboljim svakako je potresni italijanski strip “Dobrodošli na Kosovo”, iza kojeg stoji autorska trojka Simona Mozagini i Nikola Mirović (scenaristi) i Đuzepa Kvatrači (crtač), a koji se na poetičan način bavi surovom stvarnošću Kosova i Metohije. Zanimljiva su izdanja stripa “Aga”, etiopijskog autora Minasa Halefoma, kao prvi etiopijski strip preveden na srpski jezik i kineski strip “Tragovi” iza kojeg stoji Li Kunvu.

Autor: Branislav Predojević

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.glassrpske.com/lat/kultura/kultura_vijesti/10-najboljih-strip-izdanja-na-srpskom-trzistu-za-2021-godinu-krimici-fantastika-i-vestern-pobijedili-zagora-te-neja/390251

 

ELRIK OD MELNIBONEA u narativnoj, akcionoj video-igri

 

Pre 60 godina magazin Science Fiction štampao je priču mračne fantastike „Usnuli grad“ Majkla Murkoka u kojoj se po prvi put pojavio Elrik od Melnibonea – junak o kome će kasnije biti napisano devet romana.

U čast ovog jubileja, švedska kompanija za razvoj video igara, Runatyr, otkupila je prava za kreiranje narativne akcione igre zasnovane na prvih šet knjiga iz serijala o Elriku.

Na razvoju igre učestvovaće i pisac Majkl Murkok, iako za sada nije jasno na koji način i u kojoj meri.

Kreativni direktor Runatyr-a, Jasin Hilborg je ovim povodom izjavio: „Elrik je moj omiljeni lik iz književne fantastike i oduševljen sam što će Elrik konačno oživeti u video-igri“.

Oduševljenje ne krije ni Majkl Murkok, koji, kako kaže, dugo priželjkuje ovakvu priliku: „Dugi niz godina sam priželjkivao da vidim Elrika u savremenoj video igri i konačno izgleda da će Runatyr ostvariti taj moj san! Siguran sam da će napraviti najbolju moguću igru.“

Mladi Elrik je ciničan i melanholičan kralj krhkog zdravlja koji koristi napitke kako bi se održao u životu. On je 428. naslednik trona nacije, koja nakon 100.000 godina vladavine svetom doživljava svoj zalazak. Više zainteresovan za razmišljanja nego za upravljanje kraljevstvom, Elrik je nevoljni vladar, koji je svestan da u njegovom okruženju ne postoji niko dostojan trona, i da opstanak njegove nekada moćne nacije, zavisi samo od njega. Njegova pojava i naročito izražena sposobnost za saosećanje sa drugima, nailaze na nerazumevanje njegovih podanika. Kada od svog saveznika, jednog od gospodara Haosa, Arioha, dobije mač po imenu Olujnik, formiraće simbiotski odnos sa tim komadom oružja, jer mač krade duše i daje snagu Elriku, lišavajući ga zavisnosti od napitaka, ali ga neprestano nagoni da – ubija…

Elrik od Melnibonea jedan je od najpoznatijih antiheroja u fantastičnoj književnosti. Sveprisutan je u popularnoj kulturi i mnogim medijima – od RPG igara, preko stripova, pa do muzike i filma – kroz nebrojene omaže i adaptacije.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/elrik-od-melnibonea-igra/

Zaokružena priča u stripu o doživljajima Elrika od Melnibonea: Albino princ u punoj raskoši dekadencije

Kose bele poput snega, on je gord, surov, magičan, misteriozan... Pa ipak, i kao takav, izlazi iz klišea svojeg brutalnog naroda i predaka. Ovo čedo neverovatnog književnika Majkla Murkoka, pretočeno i u devetu umetnost. Pred vama je integral, satkan od priča Rubinski presto, Olujnik, Beli vuk i Usnuli grad.

Kada se govori o Elriku, prva asocijacija na njega je ona sjajna edicija “Plava ptica”, u izdanju “Prosvete”, koja je imala verovatno najlepše zaštitne korice svih vremena, čije su knjige donosile toliko radosti generacijama. Preko “Plave ptice” mnogi su se upoznali sa “Drakulom”, “Frankenštajnom”, “Ratom svetova”, “Zvezdanim ratovima”, i mnogim drugim, zaista sjajnim izdanjima. Ali, ono što je na mene u mom mladalačkom ludilu ostavilo najdublji pečat, jesu dela Majkla Murkoka. I prvo među njima - Elrik od Melnibonea. Posle njega usledila su i upoznavanja sa knjigama “Mornar na moru sudbine”, “Zla kob belog vuka”, kao i sa “Kulom koja isčezava”. Priče o Elriku bile su dveri u svet, kasnije i u mojoj glavi definisan kao epska fantastika. Albino princ je, u mom slučaju, bio uvod i u “Gospodara prstenova”, koga sam posle njega pročitao. Smatram da je takav hronološki red najbolji.

Elem, pripovedanje Murkokovo o Elriku i carstvu Melnibonea, raširilo mi je vidike. Shvatio sam da postoji nešto intrigatnije od klasične književnosti, posebno dečje, naravno. Bio sam opčinjen mračnim opisima te zemlje i tog belokosog viteza. Shvatio sam, doduše, mnogo godina kasnije, da je saga o Elriku zapravo mnogo mračnija, samim tim i meni mnogo primamljivija za čitanje, od one koja je bila pod lupom recezenata, koji su izbrisali mnoge “nezgodne” stvari iz Murkokovih dela u “Plavoj ptici”. Ali, obrni - okreni, Elrik je zaista princ u svakom smislu te titule. On je princ među svim ličnostima epske fantastike ikada. Zamislite moje iznenađenje kada sam se susreo sa strip adaptacijom. Još kada su stigle sabrane priče, zapravo integral, mislio sam da ću da se srušim. To nije samo moje mišljenje, tako na strip o Elriku, koga je na našim prostorima iznedrila izdavačka kuća “Makondo”, gledaju i gromade devete umetnosti, Alan Mur, Nil Gejman, i mnogi, mnogi drugi...

Ukratko ćemo o sadržaju četiri priče, sada sabrane praktično u jedan opus. Melnibone je ostrvo i civilizacija koju su Elrikovi preci učinili velikom. Njegov narod kao da nema empatije, savesti, pa je kultura kao proizvod toga - agresivna i dekadentna. Elrik je drugačiji. On je fizički gotovo inferioran i toliko star, da ga u životu održava “specijalno bilje” i magija. On se razlikuje od drugih i po tome što ima određeni stepen kontrole, čak i malo savesti. To mu, zacelo, baš i ne olakšava da bude 428. po redu vladar ovog “divnog “ naroda. Elrik je albino i kao takav svakako različit. Fizičke nedostatke nadograđuje sposobnošću za magijom i prizivanjem svega i svačega, pa i zlog. Prelistavajući stranice shvatićete da postoji i specifična veza sa demonskim gospodarima, koji bi se mogli okarakterisati kao nekakvo mračno tkanje iz koga je proizišla imperija Melnibonea. Elrik je i car, ali i lutalica. Ovde se zaustavljamo, dovoljno smo otkrili. Pa, izvol’te, pazarite integral “Elrik”, te se upoznajte sa albino princom u punoj raskoši dekadencije.

Što se tiče pisca Majkla Murkoka, po čijim delima je i urađen strip o Elriku, za one koji baš i nisu upućeni, on je u svojoj dugoj i plodnoj karijeri bio čak i urednik, kritičar, muzičar... Murkok je, de fakto, otac pojma „Multiverzum“ u popularnoj fantastici. Njegova priča iz 1962. godine “Razdvojeni svetovi” uspostavila je multiverzum fikcije. I to, zanimljivo, godinu dana pre nešto što je DC Comics smislio čuvene termine “Zemlja Jedan” i “Zemlja Dva”. A, evo šta sam Murkok kaže o ovoj adaptaciji Elrika u stripu, koja je pred vama.

- Ova adaptacija Elrika je verovatno prva koja je u potpunosti uspela da dočara pojam apsolutne dekadencije koju sam pokušao da opišem u svojim knjigama. Melnibonejci su rasa sklona preteranoj surovosti, a koja poseduje osećaj za moral bitno drugačiji od onog koji mi držimo za uobičajen. U svojoj potrazi za nečim drugim – možda i za novim moralom – Elrik, pre svega, otelotvoruje moja vlastita odbacivanja mnogih moralnih postulata uz koje sam rastao u posleratnoj Velikoj Britaniji, ostrvskoj naciji koja je nekada vladala skoro celim poznatim svetom. Ova verzija Elrikovih pustolovina ističe na vrlo osoben način sve unutrašnje lomove i sukobe samog lika, i zadivljen sam načinom na koji je autorima pošlo za rukom da to tako majstorski izvedu! - istakao je Murkok.

Međutim, ovde nije kraj hvalospevima. Tu su i izrazi poštovanja “teškaša” iz sfera devete umetnosti.

- Gledajući ga danas, upalih obraza boje alabastera i vučijih očiju, sada kada su obojici naše mladalačke borbe iza nas, i na Elrika i na svoju generaciju koja je umela pompezno da afektira mogu da gledam blagonaklono, čak s divljenjem, a ne više, kao nekad, s nelagodom. I on, baš kao i ona, imali su pred sobom teške zadatke, izvršili su ih, ne bez promašaja, ali časno. Opljačkali smo usnule gradove i u strahu smo čitali uputstva naših bogova, shvatajući da su potpuno luda. Ubili smo iz nehata ono što nam je bilo drago, slepo vitlajući crnim mačevima naših talenata kad nas je obuzela groznica pobune, usled pohlepne potrebe za suštasvenošću kojom nas je hranila, u isti mah strahujući da ćemo izgubiti i dušu i razum. I on i mi smo se suočili sa carstvima koja su se raspadala i sa okolnostima stvorenim u haosu, vrlo hrabro i maštovito, a strastveno do samouništenja: našim poletnim ludilom i našim lepim kosama. Umeo je lepo da ostari, ukoliko se može kazati da je ostario - poručio je bezvremenski Alan Mur.

Završićemo ovaj osvrt rečima briljantnog Nila Gejmana.

- Elrikove avanture otelotvoruju samu kvintesenciju Murkoka, čistu drogu, nemešanu i pristiglu direktno sa ulice. Te avanture pokrivaju čitavu njegovu izuzetnu karijeru, i nastavljaju se do dana današnjeg. Kupajući se u boji, to su delirične i čudesne priče o rastrzanosti, gubicima i slatkogorkim pobedama, koje uvek imaju za okosnicu bledog princa i njegov mač koji guta duše. Te priče su mudre, bolne i pametne, i ako ih pažljivo čitate, promeniće vam život. Ne bih ih menjao ni za šta na svetu - podvukao je Gejman. Nema dalje. Tačka. Trk u striparnice i knjižare!

Autor: Veljko Ivanović

Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://www.blic.rs/kultura/vesti/zaokruzena-prica-u-stripu-o-dozivljajima-elrika-od-melnibonea-albino-princ-u-punoj/ddp2jjk

 

Kultni strip “Elrik” objavljen kao integral na srpskom jeziku: Mračni antiheroj epske fantastike

 

Izdavačka kuća “Makondo” krunisala je svoj izdavački poduhvat izdavanja stripa “Elrik”, objavljivanjem integrala, koji u luksuznom izdanju donosi sve četiri do sada objavljene epizode na srpskom jeziku.

Strip iza kojeg stoji scenaristički tandem Žan Luk Kano i Žilijen Blondel te ekipa crtača u sastavu Roben Reht, Didije Poli, Aleksandro Poli i Žilijen Telo, nastao je po istoimenom književnom junaku Elriku od Melnibonea. Jedan od prvih antijunaka u žanru epske fantastike, rođen je 1961. godine iz pera pisca Majkla Murkoka, kao neka vrsta književnog kontrasta platonski nastrojenoj epskoj fantastici tog vremena poput serijala “Gospodar prstenova” i “Hronika Narnije”.

Izdato je šest knjiga o Elriku, kao i brojne novele iz istog svijeta, u kojima Elrik takođe gostuje, uz brojne adaptacije u vidu društvenih igara i stripova te ogroman uticaj na svijet fantastike, koji se protegao na radove autora poput Džordža Martina, Brendona Sandersona, Nila Gejmena i drugih modernih velikana žanra.

Tokom 2013. godine započet je rad na novoj strip adaptaciji Elrika u četiri toma, a završio se u aprilu ove godine, kada smo konačno dobili završni tom. Ovaj integral sakuplja sva četiri toma “Rubinski presto”, “Olujnik”, “Beli vuk” i “Usnuli grad”, u jednu knjigu, A4 formata uz tvrdi povez na 216 strana u boji. Dušan Prvački, autor bloga “Kafa bez spojlera” u svom prikazu ovog izdanja navodi fascinantno jedinstvo mračne atmosfere i narativa sa vizuelnim izgledom.

- Autori ovog strip serijala se ne libe da vrlo grafički prikažu većinu nemoralnih dešavanja, naročito u samom Melniboneu, što u kombinaciji sa Elrikovom patnjom kao kontrastom zaista doprinosi celokupnoj mračnoj atmosferi i narativu. Elrik je na trenutke u potpunosti surov i antipatičan, ali kada uz njegovu vidnu patnju, facijalne ekspresije straha i tuge koje su fantastične, i urođenu fizičku slabost sklopimo celokupnu sliku, ne možemo da se otmemo utisku da je on pravi pravcati tragični (anti)junak, sa čijim se osećanjima simpatišemo - napisao je Prvački.

Sam Murkok, koji je pisao predgovor za prvi tom, nije štedio komplimente na račun strip adaptacije i prema njegovim riječima u mnogim stvarima nadmašila je i samu originalnu književnu sagu.

 Radnja

Priča prati ostrvsku naciju Melnibone, koja je hiljadama godina važila za najsnažniju imperiju na svijetu. Melnibonejci ne smatraju sebe običnim ljudima, služe se magijom, kao i demonskim silama sa kojima su sklopili pakt. Ovo se odrazilo i na njihov moral, odnosno njegov nedostatak. Dolaskom Elrika na svijet, nasljednika Melnibona, imperija polako gubi na snazi, kao i on sam. Naime, Elrik je rođen kao albino, što ga po rođenju čini drugačijim od njegovog naroda, a pored toga posjeduje i razne fizičke nedostatke i sklonost prema moralu i pravdi, što će ga već na početku koštati sukoba sa svojim vrstom i samim sobom.

Autor: Branislav Predojević

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.glassrpske.com/lat/kultura/kultura_vijesti/kultni-strip-elrik-objavljen-kao-integral-na-srpskom-jeziku-mracni-antiheroj-epske-fantastike/385585

Elrik integral

 

IZDAVAČ

Makondo

SCENARIO

Julien Blondel

Jean-Luc Cano

CRTEŽ

Julien Telo

NASLOVNICA

Julien Telo

BROJ STRANICA

216

MAKONDO izdavački plan 2021.

 Dragi prijatelji,

Zahvaljujući pre svega vašoj podršci ove godine objavićemo gotovo 30 izdanja, tri puta više nego bilo koje od prethodnih godina.

Ovo su naslovnice stripova za koje smo potpisali ugovore, a tu će biti još određeni broj izdanja za koja čekamo ugovore.

Uživajte!

Manara i Karavađo u Makondu

Za ovaj Sajam knjiga spremili smo nastavke svojih veoma uspešnih serijala.

Tu je pre svega drugi deo Karavađa koji zaokružuje dvodelnu priču koju je veliki italijanski crtač Milo Manara uradio o drugom velikom umetniku; zatim imamo nastavak El Topovih sinova, koje je Hodorovski uradio kao produžetak svog kultnog filma El Topo iz 1969. pa lud kako jeste 40 godina nije uspeo da se dogovori ni sa jednim studijom o snimanju nastavka, te je četiri decenije kasnije odlučio da ga uradi u stripu, napravivši fantastičan serijal koji će biti u tri dela a sada je izašao drugi. Tu je i Zov Ktulua, obrade tri Lafkraftove priče čuvenog španskog crtača Estebana Marotoa.

Najvažnije što je izašlo za ovaj Sajam su četvrta i peta knjiga sabranih nedeljnih tabli Malog Nema, i time Srbija postaje jedna od retkih zemalja u svetu koja ima objavljen ceo opus Malog Nema, najlepšeg dečjeg stripa svih vremena, a i jedno od najvažnijih dela devete umetnosti na koje su se pozivali i Gejman i Mebijus.

Izašao je i peti broj Pogrebnika koji je svetska premijera, jer su nam Francuzi dopustili da ga objavimo nedelju dana pre njihove premijere, i treći broj Elrika, to je stripska adaptacija čuvene epopeje Melnibonea, posle Gospodara prstenova najvažnije knjige epske fantastike, i to je izdanje koje se najbolje prodaje – kaže Bojan Bosnić iz izdavačke kuće Makondo.

Autor: I. M.

Tekst i fotografija preuzete sa sajte danas.rs

https://www.danas.rs/kultura/manara-i-karavadjo-u-makondu/

MAKONDO predstavlja: ELRIK 3 - BELI VUK

"...Kada mi je bilo devet godina, čitao sam Olujnika Majkla Murkoka, i to čitanje mi je promenilo život. Elrik od Melnibonea mi je ušao u glavu, kao da je oduvek u njoj i bio.

Bio sam rešen da pročitam sve što je Majk Murkok napisao, da pročitam sve objavljene avanture albino princa naoružanog crnim mačem. Čitao sam samo Elrika dok nisam, godinu dana kasnije, naleteo na primerak Usnule čarobnice i otkrio druge strane Šampiona Večnosti – junake i protagoniste drugih Murkokovih knjiga – i to koliko su i oni sami Elrik. To me je uputilo da ih sve iščitam, pa sam tako tokom sledeće dve godine otkrio Džerija Kornelijusa i Karla Glogauera, Dorijana Hokmuna, Koruma i sve druge (no, jesu li oni uopšte „drugi“?). A imao sam i veliku sreću: moja želja da pročitam Murkoka podudarila se sa željom koju je imala i britanska izdavačka industrija da objavi sve što je ovaj dotad bio napisao, pa sam na to trošio svoj džeparac. U jednoj majušnoj knjižari u Brajtonu, pronašao sam Majklov kratki roman objavljen samostalno čiji je naslov bio – Oči čoveka od žada, za kojeg niko nikad ranije nije čuo. Bilo mi je tada dvanaest godina i imao sam utisak da je taj roman tu samo za mene.

Upijao sam te knjige u sebe: postale su deo mene, veoma intimni deo mene. Ponekad, kada me pitaju da navedem svoje uzore, zaboravim da spomenem Majkla Murkoka, zbog toga što je Majkovo delo, progutano, čitano i ponovo čitano, uneto u mene još dok sam bio u fazi formiranja, te je manje uticaj na ovo što sam i na moje mišljenje, a više je u samoj suštini onog što jesam..."

Nil Gejman, izvod iz predgovora

Premijera na Sajmu knjiga 20.10.


SCENARIO
Julien Blondel
Jean-Luc Cano
CRTEŽ
Robin Recht
Julien Telo
NASLOVNICA
Robin Recht
BROJ STRANICA
48
ORIGINALNI NASLOV
Le Loup blanc
ORIGINALNI BROJ
3

MAKONDO: plan objavljivanja 2019. (Salon/Sajam)

Dragi prijatelji,

Uskoro detaljnije, ali ovo je spisak izdanja koja će se pojaviti za Salon stripa i Sajam knjiga 2019. (nekoliko i pre toga)...

+

Đorđe Lobačev, Sabrana dela, knjiga druga

+

Brem Stoker, Drakula (večni klasici, knjiga peta)

Top 10 strip izdanja u 2018: Čuda su ipak moguća

Biću iskren – ovu listu sam u prethodnih par nedelja započinjao tačno četiri puta. I svaki put sam odustajao i odlagao je za koji dan. Ne zbog nemogućnosti da suzim odabir stripova na deset izdanja, iako sam bog zna koliko je i to ponekad teško. Već jer tih deset stripova jednostavno nisam mogao da posložim po redu. 

U 2018. godini bilo je mnogo sjajnih izdanja, o tome smo već govorili. Razumljivo je i da sam ponekad rastrzan da ne budem nepravedan prema nekome, dovoljno uravnotežen i objektivan, a opet da dostojno prezentujem relevantne izdavače. Sama činjenica da neki objave tri ili četiri naslova, naspram desetinama izdanja drugih autora, ne znači da baš njihov strip nije zaslužio da se nađe na listi najboljih. A opet, na kraju uvek ostaje subjektivni doživljaj i moj lični ukus. 

Stoga, neka mi bogovi devete umetnosti oproste, a i pojedini izdavači, ali ovo je moj sud.

10. „Konačni smak“ 1-2, edicija DC gold, Čarobna knjiga

Eto, prvo pa muško. Ovo je izdanje za koje će svako reći da sam umešao prste pa ga sada promovišem. Greška! Tačno je da sam napisao pogovor o Novim bogovima Džeka Kirbija i Četvrtom svetu, i objavio ga u drugoj knjizi ove priče, ali to je samo zato što sam i ranije ovu priču Granta Morisona doživljavao kao vrhunski krosover DC superheroja. I zato što su Novi bogovi bili tako siromašno zastupljeni u našem izdavaštvu dosad. Ovo je zapravo prva priča u kojoj je ova plejada deifikovanih bića jedan od glavnih protagonista. Preciznije, zli bog Darksajd sa Apokolipsa. 

Čarobna knjiga je „Konačnim smakom“ (u vrsnom prevodu Draška Roganovića) zaokružila svoju DC ediciju „smakova“. Gde će dalje ići sa ovim, nije poznato. Ali ovde je reč o ovom poslednjem uratku, po scenariju kontroverznog Granta Morisona, koga ljudi jednostavno ili vole ili mrze. Ja spadam u prve, iako mi nisu sva njegova dela podjednako srcu draga, a pojedine stripove smatram i nečitljivim. Ali, ipak je reč o čoveku koji je napisao „Supermena među zvezdama“, pa šta više dodati. 

Da skratimo, u „Konačnom smaku“ ima svega. I zlih bogova, i moćnih monologa, i palih superheroja, i neverovatnih preokreta, depresije, patnje, pitanja, odgovora i... kraja. „Sve je jedno u Darksajdu.“

9. „Khaal“, edicija Visoki napon, Komiko

Ovu ediciju novosadskog Komika tradicionalno pratim sa velikom pažnjom. Ali, iako sam neko ko pušta pipke širom strip scene, uhvaćen sam na sajmu knjiga pomalo nespreman jer mi je promaklo da će ovaj strip biti objavljen. Utoliko veća sreća. Da podsetimo, „Slejn: Rogati bog“ i „Legenda o Isu“ su se redom nalazili na ovim listama, i to na visokim pozicijama, a njima je otpočeo Komikov Visoki napon. „Khaal“ ipak ne može da se meri sa snagom ova dva izdanja, ali svejedno zaslužuje da se nađe na ovoj listi. Pre svega zbog upečatljivog i veoma sugestivnog SF osećaja, sjajne atmosfere i dobre ideje. A i Luj Seše se pokazao kao vrstan umetnik u pogledu crteža i kompozicije. 

Ne bih previše odavao od priče, ali svakako preporučujem da se baci pogled na ovo izdanje, i ne stavljam ga bez razloga ispred nekih sličnih iz ove godine. 

8. „Izletnik“, Darkwood

Urednik ovog izdanja iz Darkwooda jednom prilikom me je zamolio da ako se ikada odlučim da pišem o „Izletniku“ Fabija Muna i Gabrijela Baa, to ne činim u standardnom stilu, klišeizirano ili „obično“. Naravno, bez želje da me uči mom poslu, jedini razlog za to je činjenica da mu je ovaj strip veoma poseban. I ja sam obećao da će tako biti. 

Strip sam pročitao tek posle ovoga, i shvatio sam zašto me je to zamolio. Onda sam „Izletnika“ preporučio svakome kome sam mogao, nekada i dosta navalentno, uključujući ljude koji se za strip interesuju koliko i ja za sport – znači, nimalo. I shvatio sam da nije za svakoga, ali oni koji ga stvarno shvate i prihvate bivaju duboko dirnuti njegovom porukom i smislom. 

„Izletnik“ je jednostavno takav strip. Ima potencijal da vas promeni, duboko, do srži, i ubedi vas da su ti sitni trenuci u životu smisleniji nego što im pridajemo značaja. Banalne teskobe nemaju težinu u širem poretku stvari, i živeti vredi onoliko koliko sami sebi dozvolimo. I tako, kada me neko i priupita o čemu je „Izletnik“, redom odgovaram: „O trenucima.“

(ps. Petre, ako čitaš ovo, pisaću o „Izletniku“, i mislim da nećeš biti razočaran. Ali tek kad dođe trenutak za to.)

7. „Asteriks“, Čarobna knjiga

Nema sumnje da su avanture simpatičnih Gala u rimskoj okupaciji jedan od eponima devete umetnosti. Ko uostalom nije čuo za Asteriksa, Obeliksa i čarobni napitak. I to nije novina u domaćem strip izdavaštvu. Objavljivan je u „Stripoteci“, „Politikinom Zabavniku“, zasebnim albumima... Reklo bi se da ništa nije čudno što je „Asteriks“ ponovo objavljen u Srba. Ali stvari su se promenile i kod Francuza, pa ni prava za „Asteriksa“ nije baš tako lako osvojiti. Utoliko je veći podvig Čarobne knjige u ovom projektu, koji niti je lak niti jeftin. 

Zasad su objavljene četiri integrala sa po tri epizode, i to za pola godine. Plus jedan posebni album, nedavno objavljen i u inostranstvu. Ceo projekat će biti završen u 12 integrala, što će, istini za volju, biti jedna lepa kolekcija. 

6. „Elrik“ 1-2, Makondo

Zaista ne znam koliko sam puta ove godine pokušavao da sažmem sadržaj Makondovog „Elrika“ u nekom prikazu. I evo, opet pokušavam da nađem reči kojima bih najbolje opisao ovu sjajnu adaptaciju remek dela mača i magije Majkla Murkoka. Dva albuma „Elrika“ grupe autora obuhvataju veliki deo prvog ciklusa, a Makondo će, naravno, objaviti preostale knjige kako budu izlazile. Impresivna vizuelnost, vernost originalnom delu, način kojim se pristupa i nadograđuje uzor, sve su to razlozi zbog kojih ova adaptacija „Elrika“ odiše jedinstvenim duhom, promišljenošću i bere pozitivne kritike. A njima se pridružuje i sam Murkok, ističući da niko bolje nije razumeo njegovu ideju o Elriku od Melnibonea od autora ovih albuma. 

5. „Korto Malteze“ 3-4, Darkwood

Kao i u slučaju „Asteriksa“, „Korto“ je stari znanac domaće publike koji je u međuvremenu pretočen u sveti gral svakog izdavača. Darkwood je početkom 2017. sve prijatno iznenadio svojim izdanjem „Korta“ na ćirilici, kao i samim kvalitetom knjiga, a stvar je utoliko kompleksnija jer su prava za njega skupa i teško nabavljiva. 

Ove godine objavljene su i druge dve od ukupno 12 knjiga, a paralelno se u „Stripoteci“ nižu novi albumi svima omiljenog mornara u izvođenju Kanalesa i Peljehera. Istina, teško da se išta može meriti sa izvornim Pratovim pričama, ali lepo je videti Korta u nekom novom ruhu, makar i kao bleđa verzija. 

Darkwood je 2018. objavio „Uvek malo dalje“ i „Kelte“, dve knjige sa kraćim pričama o Kortu koje se direktno oslanjaju na prva dva albuma „Baladu o slanom moru“ i „U znaku jarca“. Korto Malteze i dalje tumara širom sveta zahvaćenog Prvim svetskim ratom, mapira eponimne događaje i ličnosti jedne umiruće epohe, i sanjarski gradi legendu o najcenjenijem delu devete umetnosti. Da li sam pomenuo da su mi „Kelti“ najdraži album „Korta Maltezea“?

4. „Čudan zvuk motora“, Besna kobila

Bezimena zabit u Francuskoj (a može biti bilo gde), gde ni poštar ne zalazi sem ako donosi socijalnu pomoć. Ljudski korov koji tamo raste može se ukratko opisati kao skupina neverovatnih degenerika. I u takvom toksičnom okruženju jedan dečak odlučuje da ubije sve koji ga okružuju. To je ukratko zaplet „Čudnog zvuka motora“, visoko kotiranog grafičkog romana u izdanju Besne kobile, i adaptacije istoimenog romana. Možda stvari nisu takve kakvim se čine. Možda su dela ovog maloletnog serisjkog ubice samo metafora odrastanja i raskidanja sa korenima i okruženjem. A možda je sve ovo samo jedna morbidna kriminalistička priča. To je jedan od segmenata koji čine „Čudan zvuk motora“ tako privlačnim za više iščitavanja. 

3. „Veliki Teks: Patagonija“, Veseli četvrtak

Bejaše neka Argentina, imala malko problema sa Indiosima, i rešila ga na krvav način. I o tome se manje pisalo i prepričavalo, snimalo i rekonstruisalo u prodeklih vek i po, nego što je slučaj sa njihovim severnim rođacima. 

Istina je da se na argentinsko osvajanje velikih ravnica nije toliko obraćalo pažnje u filmu i stripu. Mauro Bozeli i Paskvale Frizenda su pre oko deceniju objavili „Patagoniju“ iz edicije Teksovih Giganata, u kojoj su poslali čuvenog teksaškog rendžera sa sinom usred te vojne operacije znane prosto kao „Osvajanje pustare“. (A posle osvajanja ta prostranstva su stvarno postale pustare.) Nesvakidašnje okruženje za Teksa i Kita Vilera, ali i pored etnografskih i geografskih razlika problemi su u suštini isti: vojska naspram slabije naoružanih domorodaca. A zna se na koju će stranu Teks na kraju stati. Ali izvođenje „Patagonije“, scenario Maura Bozelija, katkad brutalno potresan, i fenomenalan crtež Paskvalea Frizende – to su pravi kvaliteti ovog stripa. Priču jednostavno treba doživeti, a dovoljno je reći da nema štampe koja bi mogla da prenese punu lepotu Frizendinog crteža. Ne znam da li će on ikada nacrtati išta toliko upečatljivo. Izdanje Veselog četvrtka najbliže je kvalitetu originala, sa pregršt dodatnih materijala i eseja. I zaista je, s pravom, jedno od najboljih izdanja 2018. godine. 

2. „Sabrana dela Đorđa Lobačeva“ 1, Makondo

Posedujem jednu karakternu osobinu u kritičkom posmatranju stripa koju mnogi ne cene – meni su geografsko i nacionalno poreklo stripa manje važni od samog kvaliteta. Tačnije, ne pridajem više značaja domaćem, srpskom stripu u odnosu na strani, samo zato što je – srpski. Ne zanima me da glorifikujem nešto prosečno samo zato što je njegov autor imao tu sreću ili nesreću da se rodi u istim teritorijalnim kavezima kao i ja. Ali, upravo zbog toga, kada pišem o nekom domaćem stripu (što nije retko), ističem njegove kvalitete koji se mogu meriti sa drugima bilo gde u svetu. 

Đorđe Lobačev je jedan od takvih stvaralaca, da bi bio veličina gde god da je rođen. Možda bi se i nalazio u svim enciklopedijama svetskog stripa da nije rođen kod nas već u Americi. Isto kao Maurović. Isto kao ovi mlađi talentovani naraštaji koji danas rade po francuskama, amerikama i italijama, i klanjaju im se do poda kada posete strani festival. 

E pa, taj isti Đorđe Lobačev konačno je u našoj zemlji dobio ediciju kakvu zaslužuje. I kakvu je zasluživao decenijama ranije, al' ajde. Genije domaćeg stripa, jedan od naših najvećih stvaralaca, prema kome smo se, istini za volju, ophodili najblaže rečeno – užasno. Ali on je ostao večno nasmejan, tih i staložen. Crtao je dok nije predao bitku. 

Makondo je pokrenuo ediciju njegovih sabranih dela. Tokom Sajma knjiga pojavila se prva knjiga, od planiranih pet ili šest. Fascinantno je gledati kako se Lobačev razvijao kao autor tokom ranih godina, uz to znajući da najbolji period njegovog stvaralaštva tek dolazi. 

1. „Miriklmen“ („Čudotvorac“) 1-2, Darkwood

Prvo mesto na mojoj listi ove godine osvaja ovo divno Darkwoodovo izdanje objavljeno tokom beogradskog sajma knjiga. Varljivo bi bilo svrstati ovaj minshattering dragulj u žanr superherojskog stripa, iako mu koreni sežu u taj milje. Od jednog opskurnog i poprilično neinventivnog, da ne kažemo čisto plagijatorskog junaka, Alan Mur, ovde naveden kao „originalni autor“, stvorio je svoju prvu distorziju žanra i stvorio kompilaciju svih ideja zbog kojih je kasnije postao to što jeste. 

„Miriklmen“ je decenijama egzistirao u vakuumu pravnih sukoba, te nije bio reprintovan u trejdovima. O toj epopeji je čak napisana i inspirativna knjiga „Poisoned chalice: The exstremly long and incredibly complex story of Marvelman (and Miracleman)“, koju takođe svesrdno preporučujem svima, jer je ovo jedinstven primer koliko jedan strip junak i njegovi autori mogu da prouzrokuju serijski clusterfuck. Epilog je sledeći: Marvel s jedne i Alan Mur s druge strane kočili su svaku pomisao da se „Miriklmen“ objavi iz svojih, da ne kažemo sitnih razloga. Iznebuha sve je rešeno, Mur po ličnom zahtevu ne sme nigde biti naveden od strane izdavača kao autor, te otud i uvijena forma „originalni autor“ u impresumu i sadržaju. A da, Nil Gejman je napisao otprilike četvrtinu ovog materijala, te se obavezao da će u doglednoj budućnnosti napisati i kraj ove epopeje. 

Ali nas ovo zanima prevashodno zbog Murovog udela, tačnije onoga što je on od cele priče sačinio. A to je sledeće: uzeo je, kao što smo rekli, (pre)naivnog junaka, obrnuo ga naglavačke, iscedio mu dušu, masturbirao po iseckanim i istranžiranim delićima njegove iole koncizne sadržine, spalio ostatke, preorao i posuo solju, i stvorio nešto predivno. Već stotinak stranica kako je Murova priča odmakla, i Miriklmen je promenjen, neprepoznatljiv i prosto genijalan. I dosta šokantan katkad, jer ovo je ipak Alan Mur. Ali, to je sve ok. Isto kao što je u redu i kada Gejman preuzme uzde, i donekle promeni tonalitet i ritam radnje. I, verujem, biće ok kada jednog dana Gejman napiše epilog. 

Prirodno je voleti sve što odstupi od utvrđenih granica i hrabro stupi na nepoznatu teritoriju. Još više kada je reč o nečemu objavljenom pre nekoliko decenija, u rangu ostalog revolucionarnog u američkom superherojskom stripu osamdesetih, pa i koju jotu iznad toga. Sve što je Mur uradio sa „Nadziračima“, „Stvorenjem iz močvare“ i drugim ostvarenjima, prisutno je i u „Miriklmenu“. Pa čemu onda toliki panegirik, crni Dragomiroviću? Jednostavno, sve je tu, i više od toga, ali necenzurisano, sirovo i neverovatno moćno. Tamo gde bi mu drugi virili preko ramena, korigovali, urednikovali i slično, Mur je sabio u jednom moćnom naletu u „Miriklmena“. Priča (a ovde stvarno govorimo najviše o priči, jer sve ostalo ne može da se meri sa njom) je veoma hrabra, i postojalo je hiljadu mesta gde je sve moglo da se raspadne na komadiće. Ali, to se nije desilo.

Darkwoodovo izdanje je zaista najbolje moguće. U dve knjige sadržan je ceo Murov rad, plus ta poslednja četvrtina iz pera Nila Gejmana. Čak i da ovaj potonji ne održi obećanje (a navodno hoće), i ne napiše još stranica dovoljno za još jednu ovakvu knjigu, dva toma „Miriklmena“ su sasvim dobro zaokružena celina. I, makar po meni, najbolje strip izdanje u 2018. godini. 

Autor: Nikola Dragomirović

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta hellzcherry.com

http://www.hellycherry.com/2019/01/top-10-strip-izdanja-u-2018.html

Elrik od Melnibonea u stripu (Novosti)

Adaptacija legendarne sage o Albinu Majkla Murkoka u izdanju "Makonda".

Na radost generacija koje su odrastale uz "pripovest o kraljevstvu s kraja sveta" iz biblioteke "Plava ptica" ili uz knjige drugih izdavača nekadašnje nam zemlje, iz ove čuvene sage Majkla Murkoka, uzvišeni junak Elrik od Melnibonea ponovo je pred našim očima. I to na radost svih čula, dopunjen fantastičnim crtežom, jer o njegovim uzbudljivim avanturama ovog puta čitamo u strip-serijalu započetom albumom "Rubinski presto" - koji na srpskom jeziku objavljuje "Makondo", a upravo je iz štampe izašao i drugi album, "Olujnik".

Ovu, odista monumentalnu stripsku adaptaciju "Elrika od Melnibonea" kao (nakon neprikosnovenog Gospodara prstenova) "drugog najvećeg dela epske fantastike svih vremena", sam Murkok je ocenio kao najbolju, što stripsku što filmsku, adaptaciju sopstvenog dela - koja je u ponečemu, kako veli, i nadmašila originalnu sagu! Lično je napisao i predgovor za prvu knjigu, dok je autor predgovora za drugu knjigu Alan Mur, a za treću - Nil Gejman, što verovatno dovoljno govori o važnosti ovog serijala.

"Imao sam prilike da vidim nekoliko raskošnih vizuelnih interpretacija Elrika od Melnibonea...Dobar deo tih ostvarenja dao je nova tumačenja samog lika i istinski se pokazao jednako lepim i uzbudljivim, u tolikoj meri da mi je oduvek bilo teško da među njima izaberem meni omiljeno. Sve do sada. Ne samo da su umetnici, gospoda (Didije) Poli, (Roben) Reht i (Žan) Bastid nacrtali i pogodili suštinu Elrika, već je scenarista Žilijen Blondel nadgradio naraciju s nekoliko dodatnih sadržaja, koji, uz moje odobrenje, čine boljom i samu moju originalnu priču! To je nešto što inače ne bih odobrio no evo izuzetka koji potvrđuje pravilo: priča koju se spremate da pročitate je saga o Albinu koju bih i sam napisao, samo da sam je se prvi setio!"

Sve ove pohvale nešto neštedimice iznosi Murkok u svom predgovoru, otkrivajući i da "u skojoj potrazi za nečim drugim - možda i za novim moralom - Elrik, pre svega, otelotvoruje autorova vlastita odbacivanja mnogih moralnih postulata uz koje je rastao u posleratnoj Velikoj Britaniji", te da se može čitati i kao svojevrsni piščev dijalog sa tom nacijom i njenom kulturom. Murkok nam priznaje i da je "upravo pribegao žanru SF jer mu se dopalo kako se on može upotrebiti za preispitivanje sveta u kojem živi, i dovođenje u pitanje njegovih autoriteta", i ne krije ponos što njegov Elrik inspirisao "ovo sjajno izdanje". Alan Mur sa svoje strane dodaje da mu je "gledajući ovu adaptaciju, odmah jasno zašto je ona po Murkoku najbolja dosad", uz čestitke autorima ali i čitaocu "dok se iznova susreće sa bledim čovekom večne mladosti i crnog mača".

autor: M.Mirković
tekst preuzet iz štampanog izdanja Novosti