Promocija dvoknjižja FIRENTINSKI DUBLET u Novom Sadu

Naredna promocija dvoknjižja „Firentinski dublet“ Gorana Skrobonje i Ivana Nešića održaće se u čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu 04. novembra 2021. godine od 19 časova.

Pored autorskog dvojca, o knjizi će tom prilikom govoriti i književna kritičarka prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Skrobonja i Nešić su u prvom delu dvoknjižja, Firentinski dublet: Sfumato, postavili scenu za uzbudljivu pustolovinu u kojoj krajem 19. veka učestvuju poznate istorijske ličnosti viktorijanske epohe, s tim da je u središtu svega naš čuveni pisac Milovan Glišić, ali ne zahvaljujući književnim, već kriminološkim kvalitetima.

Avantura koja Glišića dovodi u London na proleće 1889. godine gde mora, pored specijalnog zadatka koji mu je Milan I Obrenović poverio neposredno pre svoje abdikacije, da se bavi i potragom za Džekom Trbosekom, otvorila je mnoga pitanja, koja su razrešenje dočekala u drugoj knjizi pod nazivom Firentinski dublet: Kjaroskuro.

„Skrobonja i Nešić majstorski povezuju tajnu istoriju, stimpank i horor u zavodljivu književnu majstoriju u kojoj će uživati svaki ljubitelj fantastike“, istakla je prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović.  „Sugestivna naracija zasnovana na poznavanju perioda o kome se piše, intrigantan zaplet i privlačni likovi grade duhovito i zabavno štivo za istinsko čitalačko uživanje”.

Ulaz na promociju je slobodan.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/promocija-dvoknjizja-firentinski-dublet-u-novom-sadu/

 

U ARTGET-u tribina o srpskoj i slovenskoj književnoj fantastici

 

U petak 24. septembra s početkom u 12.00 časova u ArtGet galeriji Kulturnog centra Beograd biće održana tribina o srpskoj i slovenskoj književnoj fantastici. Na tribini učestvuju: dr Dejan Ajdačić, Goran Skrobonja i Zoran Stefanović.

Kako se najavljuje, Dejan Ajdačić će osvetliti saznanja o srpskoj i slovenskoj književnoj fantastici u našoj kulturi i perspektive daljeg unapređenja u upoznavanju ove književnosti. Pisac Goran Skrobonja će podeliti svoje utiske o piscima srpske fantastike i svom viđenju fantastike u književnom žiovutu, dok će Zoran Stefanović govoriti o slovenskoj fantastici u dramskim umetnostima i vizuelnoj literaturi u srpskoj kulturi.

Na tribini će biti predstavljena i dva zbornika koje je objavila Izdavačka kuća Alma iz Beograda (Tren srpske fantastike: 15 razgovora i Slovenska naučna fantastika kod Srba) koje kao priređivač potpisao Dejan Ajdačić.

Knjiga Tren srpske fantastike: 15 razgovora obuhvata razgovore naših pisaca fantastike održanih tokom proleća 2019. godine u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu u ciklusu „Slovenska i srpska književna fantastika“. Pisci su sa izabraniom sagovornicima razgovarali o svom odnosu prema čudesnim, o počecima bavljenja književnošću, o omiljenim knjigama, filmovima i stripovima, okolnostima koje su uticale na njihovo oblikovanje kao pisaca, o svom viđenju fantastike, i njenog mesta u književnom procesu i dr. Razgovarali su Zoran Živković sa Marijanom Jelisavčić, Slaven Radovanović sa Zoranom Stefanovićem, Sava Damjanov sa Vasilijem Milnovićem, Boban Knežević sa Miodragom Milovanovićem, Mileta Prodanović sa Jasminom Vrbavac, Ivan Srdanović sa Dejanom Ajdačićem, Ilija Bakić sa Bojanom Jovićem, Goran Skrobonja sa Ljiljanom Pešikan Ljuštanović, Aleksandar Gatalica sa Aleksandrom Jerkovomm, Mina Todorović sa Tijanom Tropin, Mirjana Novaković sa Ljiljanom Pešikan Ljuštanović, Dejan Atanacković sa Anom Stišović Milovanović, Oto Oltvanji sa Vasom Pavkovićem, Aleksandar Novaković sa Tamarom Lujak, Adrijan Sarajlija sa Zoranom Stefanovićem.

Zbornik radova Slovenska naučna fantastika kod Srba (2021) ukazuje na saznanja o slovenskoj naučnoj fantastici u srpskoj kulturi. Aleksandra Korda je u knjizi zastupljena studijom o delima Karela Čapeka u prevodu na srpski jezik i u izvođenju na scenama srpskih pozorišta. Irina Antanasijević je otkrila kod nas nepoznate pisce fantastike ruske emigracije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Ljiljana Pešikan Ljuštanović se pozabavila vaspitnim aspektima u romanu za decu o budalastom Neznajku Nikolaja Nosova. O prevodima slovenske naučne fantastike u periodičnim publikacijama, koncepciji listova za popularizaciju tehnike i kosmonautike, izvorima i izdavačkoj politici dnevnih i nedeljnih listova, uredničkim koncepcijama tekst je napisao Miodrag Milovanović. Dejan Ajdačić je pisao o prevodima naučne fantastike u knjigama po hronologiji i po temama. Nenad Đ. Blagojević je osvetlio fantastiku Viktora Pelevina i prevode dela ovog autora, Zoran Stefanović o naučnoj fantastici u srpskom i jugoslovenskom stripu, o slovenskoj dimenziji Enciklopedije naučne fantastike Zorana Živkovića, o radiofonskim obradama NF u ciklusu „Paukova mreža“ i o pozorišnim predstavama Čapeka i Bulgakova. Zbornik sadrži bibliografiju prevoda slovenske naučne fantastike koju su po jezicima i autorima priredili Boban Knežević i Miodrag Milovanović. Tri prevedena teksta nude kao predlog za prevod više dela ruske (Elena Kovtun, Jevgenije Škurov) i poljske (Bogdan Troha) naučne fantastike.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/u-artget-u-tribina-o-srpskoj-i-slovenskoj-knjizevnoj-fantastici/

Promocija dvoknjižja FIRENTINSKI DUBLET 7. septembra

 

Predstavljanje duologije „Firentinski dublet“ Gorana Skrobonje i Ivana Nešića održaće se u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC, u utorak 07. septembra 2021. s početkom u 18 časova.

O knjizi će pored autora govoriti književni kritičar Vasa Pavković i urednica Dubravka Dragović Šehović.

Milovana Glišića znamo kao majstora srpske realističke pripovetke, ali su Goran Skrobonja i Ivan Nešić u četiri ruke od njega stvorili književnog junaka, izvanrednog detektiva koji rešava najzahtevnije zločine u dvoknjižju „Firentinski dublet – Sfumato i Kjaroskuro“.

Skrobonja i Nešić su u prvom delu dvoknjižja Firentinski dublet: Sfumato postavili scenu za uzbudljivu pustolovinu u kojoj krajem 19. veka učestvuju poznate istorijske ličnosti viktorijanske epohe, s tim da je u središtu svega naš čuveni pisac Milovan Glišić, ali ne zahvaljujući književnim, već kriminološkim kvalitetima.

Avantura koja Glišića dovodi u London na proleće 1889. godine gde mora, pored specijalnog zadatka koji mu je Milan I Obrenović poverio neposredno pre svoje abdikacije, da se bavi i potragom za Džekom Trbosekom, otvorila je mnoga pitanja na koja čitaoci nisu dobili definitivan odgovor.

Zašto baš Glišić, kakvu tajnu kriju beležnice nastale u periodu kada su Leonardo da Vinči i Mikelanđelo Buonaroti slikali u istoj prostoriji, kakvu ulogu u zapletu ovog romana ima burni ljubavni život kralja Milana Obrenovića i ko je fatalna madam Djelafoa, samo su neka od pitanja na koja će odgovore dati učesnici promocije.

Ulaz na promociju je slobodan.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/promocija-dvoknjizja-firentinski-dublet-7-septembra/

Kralj Milan Obrenović, Milovan Glišić i Trbosekova ubistva

 

Beogradska Laguna objavila je u savršenom trenkutku roman koji idealno paše u ovim (ali i svim drugim) vrelim letnjim danima – „Firentinski dublet 2“ Gorana Skrobonje i Ivana Nešića.

U pitanju je inteligentna, uzbudljiva, odlično napisana avantura, prepuna istorijskih i književnih zanimljivosti i referenci na (pop) kulturu – takozvanih „uskršnjih jaja“, posle koje ćete tražiti još.

Blic je o ovom dvoknjižju razgovarao sa Skrobonjom, koji je nedavno dobio nagradu Zlatni zmaj za doprinos razvoju fantastične književnosti u regionu za 2021. godinu i Nešićem, nagrađivanim piscem fantastike.

Kako ste došli na ideju da napisete roman?

IVAN: Goran snosi indirektnu i direktnu „krivicu“ za nastanak ovog dvoknjižja. Indirektnu jer je za nastanak osnovne ideje o Milovanu Glišiću kao prvom svetskom profajleru zaslužan konkurs o „krvopijama“ njegove izdavačke kuće Paladin. Razmišljajući šta bi na ovu dobro poznatu i često korišćenu temu moglo da se ponudi, došao sam na ideju o Milovanu Glišiću koji do tada nepoznatom metodom profilisanja pomaže da se uhvati serijski ubica Sava Savanović, čiji su zločini maskirani kao vampirska ubistva ne bi li se zbunili istražitelji i sujeveran narod. Zbog ovog podviga, kralj Milan Obrenović šalje Glišića kao ispomoć Skotland jardu kako bi im pomogao oko serije zločina koji su postali poznati kao Trbosekova ubistva. Ovu ideju sam mu izneo prilikom jednog od naših kafanskih viđenja i Goran je odmah shvatio da se tu krije zaplet koji zaslužuje daleko opširniju obradu i da bi bilo šteta potrošiti ga na pisanje pripovetke. Predložio mi je da zajedničkim snagama napišemo roman, što sam ja sa oduševljenjem prihvatio.

Koliko je bilo uzbudljivo/naporno pisati i Glišiću i Tasi Milenkoviću?

IVAN: Čitaoci verovatno poznaju Tasu Milenkovića kao „prvog srpskog učenog policajca”, zahvaljujući njegovim dnevnicima. Manje je poznato da je Tanasije Milenković bio i vrstan pripovedač, romanopisac i začetnik trilera u srpskoj književnosti kojeg su ondašnji, ali i kasniji književni kritičari skrajnuli, iako je u jednom trenutku zahvaljujući svojim „sveskama“ bio najčitaniji autor. Tasini dnevnici su bili prva literatura kojom me je Goran opskrbio kada smo počeli da istražujemo period o kojem smo trebali da pišemo, i moram da priznam da je probijanje kroz njegove stranice bilo mukotrpno i izazvalo je mnogo puta osećaj teskobe i deprimiranosti zbog brojnih aktera i njihovih zlosrećnih sudbina koje su ih odvele na stranputicu, a neretko i na gubilište koje se nalazilo na Karaburmi. Spoj Glišića i Milenkovića kao detektivskog para ima svoje zaleđe u brojnim tandemima iz televizijskih kriminalističkih serijala.

GORAN: Tasa je izuzetno interesantan i mislim da ga je Ivan maestralno opisao, pritom izgradivši osoben odnos prijateljstva između njega i Glišića. Za mene je, što se Glišića tiče, postojao dosta jak momenat identifikacije – i on je bio ne samo pisac već i sjajan prevodilac sa nekoliko svetskih jezika. To je već bio korak napred u uživljavanje i viziju njegovog snalaženja i postupaka na misiji u Londonu, uključujući tu i odnose sa ključnim sporednim likovima kao što su Čedomilj Mijatović, detektiv Edmund Rid ili arheološkinja Žana Magr Djelafoa. Pisanje o Glišićevom susretu sa britanskim pansionima, krojačima, bricama i samom kraljicom bilo je za mene više nego razgaljujuće, i mislim da se taj polet oseća u tekstu.

Kako je izgledao rad u četiri ruke?

IVAN: Pisanje „u četiri ruke“ ima svoje prednosti, ali se neminovno kriju i zamke koje smo uspešno izbegli, najviše zahvaljujući tome što se dobro poznajemo i imamo veoma sličan ukus ne samo kada je literatura u pitanju. Iako se stilski razlikujemo, trudili smo se da tekst ujednačimo i da kod čitalaca stvorimo utisak kompaktnosti u kojem se vrlo teško može razlučiti ko je šta pisao, pogotovo što smo često intervenisali i dopisivali delove jedan drugom.Pošto je u pitanju obiman materijal, ova kolaboracija je prošla bezbolno i na obostrano zadovoljstvo.

GORAN: Ja u tom procesu nisam video praktično nijednu manu – naprotiv, četiri oka uvek vide više nego dva, i pošto smo razmenjivali napisane delove teksta, sasvim smo slobodno intervenisali na njima, ukazivali jedan drugome na eventualne nedostajuće momente, greške, nepodudarnosti i sl. Rezultat je bilo ujednačeno i sigurno pripovedanje kojim smo mogli da budemo prilično zadovoljni. Što se tiče toga ko je šta konkretno pisao, gotovo je nemoguće napraviti oštru podelu, a dokaz za to je što smo se nedavno i sporečkali oko toga ko je od nas napisao jedan konkretan pasus – ja sam bio ubeđen da je on Ivanov, i obrnuto. Mislim da je to za „u četiri ruke“ u suštini odlično.

Šta vas je inspirisalo?

GORAN: Čim smo odlučili da počnemo zajednički rad na ovom romanu, prionuli smo na pribavljanje izvora. Uglavnom je u pitanju bila istorijska literatura – i domaća i strana – posvećena periodu o kojem pišemo, istrazi i Trboseku, ali isto tako i detaljima koji se odnose na svakodnevni život u viktorijansko doba, ne samo u Britaniji već i u Srbiji. Pored kjniga i eseja, bili su tu i izvori sa interneta, uključujući i video materijale sa emisijama o, recimo, Bremu Stokeru ili Orijent ekspresu. Značajne podatke pribavljali su nam i prijatelji (pomenuti u Zahvalnicama na kraju), a kompletan spisak izvora takođe je naveden u knjizi. Postoje u vezi sa tim brojne anegdote, pa evo da pomenem samo jednu: u jednoj londonskoj knjižari sam došao na kasu sa naramkom knjiga o Trboseku (o samim slučajevima ubistava, o londonskom Vajtčepelu 1888, o Edmundu Ridu – čoveku koji je tragao za Trbosekom), i kasirka me je iznenađeno (a bogami i pomalo sumnjičavo) pogledala i upitala: „Gospodine, jeste li vi nekakav – trbosekolog?“ (Ripperologist) Mislim da nikad to neću zaboraviti...

Što se tiče referenci na pop kulturu – pa, to je nešto što volimo da radimo i ubacujemo u tekst kao neku vrstu „uskršnjih jaja“, poput stvari koje su radili Gošini i Uderzo, autori „Asteriksa“, stripa sa kojim smo odrasli. Ako ih čitaoci prepoznaju, nateraće ih to na taj poseban trenutak prepoznavanja; a ako ne – ništa zato, nema smetnje. Tako su, recimo, i u prvoj i u drugoj knjizi prisutne reference na Bitlse, imamo lika u „Kjaroskuru“ koji je pljunuti Koneri u ulozi tajnog agenta, i slično. Konfrontacija Glišića sa glavnim antagonistom u Devetom poglavlju „Kjaroskura“, inspirisana je scenama obračuna iz filmova koje volimo – „Konan“. „U zmajevom gnezdu“, a sama furiozna završnica je sasvim nameran omaž „Terminatoru II“... Šta da radimo, volimo da se tako igramo i pronalazimo istomišljenike u publici, zadojene istim pop-kulturnim fenomenima kao naša (Ivanova i moja) generacija iz šezdeset i neke.

Šta vam je bilo najinteresantnije za pisanje?

Lično, najveći izazov bio je kako u glavni tok priče uvući i Savu Savanovića, pošto se događaji sa njim zbivaju čitavu deceniju ranije. Nisam želeo da taj deo bude epizoda za sebe, već da Savanović ima direktne veze i sa hvatanjem Trboseka i pronalaženjem Milanove vanbračne kćerke u 1889. godini. Savanovićevi nagoveštaji zahtevali su pronalaženje tih naznaka koji donose osećaj začudnosti, ali nisu smeli da seprerano otkriju kako bi držali čitaoca u nedoumici.

GORAN: Uh, teško je to reći. Možda je najzahtevnije bilo pisanje završnih poglavlja drugog toma, posebno Osmog, u kojem čitaoci dobijaju – u nekoj vrsti knjige u knjizi – odgovore na sva postavljena pitanja osim onog glavnog (ko je Trbosek). Morali smo da dočaramo glavnog negativca koji je oličenje iskonskog zla, ali tako da bude uverljiv, „od krvi i mesa“. Iako smo imali od samog početka jasnu ideju o raspletu (Deveto i Deseto poglavlje), životna priča antagoniste bila je nešto što nas je inspirisalo i samo po sebi nametalo rešenja u hodu, dok smo je pisali: valjalo je pokriti, ugrubo, četiri milenijuma u toj njegovoj priči, i nije bilo lako. Ali je bilo veliko uživanje. Isto tako sam uživao u Glišićevim londonskim doživljajima, uključujući i šišanje i štucovanje brade pred audijenciju kod Viktorije, kao i žestoku i kratku ljubavnu vezu... o akcionim scenama da ne govorim!

Kraj romana ostavlja mogućnost za nastavak. Da li je nastavak u planu?

GORAN: Da ste me to pitali pre samo mesec dana, rekao bih odlučno kako nikakav nastavak ne dolazi u obzir. Onda, kad smo se Ivan i ja konačno videli posle pandemijskog lokdauna na Art-anima festivalu, on mi je napomenuo neke od ideja koje ima o eventualnim daljim Glišićevim i Tasinim avanturama, i ja sad ne mogu da prestanem da razmišljam o tome. Tako da... videćemo. Naravno, mnogo toga zavisi i od mišljenja čitalaca i recepcije na koju će „Dublet“ naići kada svi pročitaju i drugu knjigu.

IVAN: Pošto jedno od pitanja na kraju romana ostaje otvoreno, ovo je uslovilo razmišljanje u kom bi pravcu mogao da ide eventualni nastavak. Ne želimo da otkrivamo šta nam je na umu, ali možemo da kažemo da bi nastavak avantura Milovana Glišića ovog puta ga odveo na – istok. Ukoliko se odlučimo da prionemo na pisanje mogu samo da kažem da neće proći deset godina od ideje do realizacije kao što je bio slučaj sa „Dubletom“.

GORAN: Sigurno ne deset... možda petnaestak. (smeh)

Razgovarala: Ksenija Jelesijević

Izvor: Blic

Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-kralj-milan-obrenovic-milovan-glisic-i-trbosekova-ubistva-unos-18914.html

Goran Skrobonja, Ivan Nešić - Firentinski dublet 2 – Kjaroskuro

 

Format: 13x20 cm

Broj strana: 432

Pismo: Latinica

Povez: Mek

„Knjiga koja vraća radost čitanja!“

– dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović

Zagonetni napadač na Milovana Glišića iz Beograda i iz Orijent ekspresa stradao je u obračunu sa piscem i detektivima Skotland jarda u pušionici opijuma, ali to lovcima na Trboseka nije od velike pomoći. Po nalogu kraljice Viktorije, grupi se pridružuju operativci iz novoosnovane britanske tajne službe, kao i japanski emisar koji zna kako izgleda stranica sa simbolima iz nestale Mikelanđelove polovine Firentinskog dubleta. Za dešifrovanje piktograma, grupa angažuje slavnu arheološkinju madam Djelafoa da bi potom, u trenutku nesmotrenosti, Glišić dospeo u šake otmičara kćerke kralja Milana. U pripovesti koja se proteže kroz četiri milenijuma, on konačno saznaje šta je svrha Dubleta i kolika se opasnost nadvila nad čitavim svetom.

„Uzbudljivi, vratolomni slalom kroz paralelne stvarnosti širom zemaljskog šara do viktorijanskog Londona, od fantastike do živopisnih fakata, od kraljevskih audijencija do prebiranja po mulju, preko intriga i zavera do konačnog obračuna...“

– Ilija Bakić

„Skrobonja i Nešić dižu zavesu – sve je spremno za veliku završnicu njihove uzbudljive postmoderne sage. Igrači su postavljeni poput šahovskih figura i potezi se ređaju sve brže i brže – do krešenda u kome će se zatresti temelji pozorišta koje su pisci u četiri ruke zajedno izgradili i u kome se tako nadahnuto prepliću realno i fiktivno, istorijske činjenice i bogato popkulturno nasleđe žanra.“

– Đorđe Bajić

Goran Skrobonja: Fantastika čuva srpsku književnost od nestanka

 

„Od začetka moje saradnje sa Ivanom Nešićem znao sam da njegova sjajna osnovna zamisao može zaista da bude interesantna za mnoge čitaoce, pod uslovom da bude valjano razrađena i pretočena u zanimljiv i ubedljivo napisani roman.

S druge strane, navikao sam tokom decenija bavljenja ovim poslom na to da u njemu ne postoje pravila i da ponekad i ono što vam se čini kao sigurna formula za uspeh može neslavno da propadne i da čitaoci na to ni ne obrate pažnju.“

Kazao je ovo u razgovoru za „Glas Srpske“ pisac, scenarista, prevodilac i izdavač Goran Skrobonja, govoreći o romanu „Firentinski dublet – Sfumato“, koji je pisao sa kolegom Ivanom Nešićem, a u kojem čuveni srpski pisac Milovan Glišić istražuje slučajeve i misteriju o Džeku Trboseku u viktorijanskom Londonu. Prva knjiga je postala hit kod publike, uz odlične reakcije kritike, a slična sudbina vjerovatno čeka i nastavak.

„Čini mi se da je zanimanju za ovu pustolovnu pripovest o onome što se Milovanu Glišiću gotovo stoprocentno sigurno nije dogodilo na proleće 1889. godine – ali ne možete dokazati da nije – najviše doprinelo to naše poigravanje stvarnim istorijskim ličnostima u pripovesti koja podseća možda na ono što su u svojim slavnim danima pisali Žil Vern ili Herbert Džordž Vels“, dodaje Skrobonja.

Zanimljivo je da ste do te, po svemu sudeći, vrlo uspješne ideje stigli potpuno neplanirano, sarađujući sa kolegom Ivanom Nešićom na antologiji „U znaku Vampira/ce“?

Kako to obično biva u spisateljskom (a možda i u svakom drugom) poslu, najbolje „kombinacije“ nastaju u – kafani. Tako je bilo i ovog puta. Ivan i ja smo još 2011. razgovarali o antologiji savremenih pripovetki o vampirima koju sam želeo da priredim za moju izdavačku kuću (iz tog poduhvata su se „ispilile“ dve knjige – ona obimnija, sa muškim pričama i ona druga vitkija, tananija i nežnija, kako i priliči, sa ženskim pričama o našim omiljenim krvopijama). Ivan mi je rekao da bi želeo da napiše novelu u kojoj je Milovan Glišić prvi „profajler“ u istoriji kriminalistike, čuven po tome što je pomogao srpskoj policiji da uhvati serijskog ubicu Savu Savanovića koji je svoje zločine maskirao kao napade vampira. Naravno, to je već bilo Ivanovo preuređenje istorije srpske proze (Glišićeva pripovetka „Posle devedeset godina“ po kojoj je Đorđe Kadijević snimio „Leptiricu“) i samo po sebi izvanredno, ali Ivan tu nije stao: po njegovom naumu, zahvaljujući toj Glišićevoj sposobnosti, kralj Milan njega šalje u London na zahtev Skotland jarda da pomogne Englezima u hvatanju – Džeka Trboseka. Istog trena kada sam to čuo, znao sam da je za valjanu obradu ovih ideja format novele pretesan. Predložio sam Ivanu da napišemo zajedno roman i on je pristao. Sada, punih deset godina posle tog sudbonosnog kafanskog dogovora, eto i knjige.

Šta publika može očekivati od drugog dijela tog romana, nazvanog „Kjaroskuro“ i da li možemo očekivati nove nastavke?

U prvoj knjizi smo otvorili mnoga pitanja i sve što mogu da kažem jeste da će čitaoci dobiti sve odgovore – uključujući i na ono najintrigantnije: „Ko je Džek Trbosek?“. U epilogu na neki način svodimo sve ono što se dogodilo u obe knjige, ali ostajemo verni broju dva (dva pisca, dve renesansne beležnice, dva toma, dva Trboseka...), tako da će čitalac saznati i za nove okolnosti koje ostavljaju mogućnost za dva nastavka. Bio sam apsolutno ubeđen da nastavke nećemo pisati – čak sam se našalio kad je Ivan natuknuo kako bismo mogli da nastavimo da pratimo doživljaje Milovana Glišića i Tase Milenkovića, ovog puta u Rusiji, rekavši da bi nastavak trebalo da nazovemo, recimo, „Petrogradski kvartet“ i objavimo ga u četiri toma. No, posle promocije „Dubleta“ na festivalu Art-anima podrobnije smo porazgovarali o tome i kada mi je saopštio šta mu je zaista na pameti u vezi sa mogućim nastavcima, ne mogu da prestanem da razmišljam o tome.

Žanr stimpanka, jedan je od najpopularnijih podžanrova svjetske fantastike, ali kod nas nije pretjerano privlačio pisce, iako imamo obilje istorijskog materijala zgodnog za „nova“ tumačenja.

Svedočimo uzletu epske fantastike u savremenoj srpskoj književnosti, ali sa specifičnim motivima iz naše istorije i tradicije, što je pohvalno. Mladi autori su podstaknuti filmovima ili romanima tog podžanra koji su postigli planetarni uspeh („Gospodar prstenova“, „Igra prestola“) i normalno je što žele i sami da se u njemu okušaju. Alternativna istorija i stimpank, kao svojevrsni spoj naučne fantastike i viktorijanskog pustolovnog romana, zavodljivi su i omogućavaju poigravanje temama, motivima, likovima. Ali, da bi bili jednako prihvaćeni kao ostvarenja herojske fantastike, moraju se više prevoditi i objavljivati. Svojevremeno smo imali na srpskom izvanrednu knjigu Kima Njumena „Anno Dracula“, kao i čuveni strip „Liga izuzetnih džentlmena“, ali to je premalo da bi ostavilo značajniji trag u interesovanju i usmerenju mladih pisaca fantastike. Nadam se da će im knjige poput „Dubleta“, ili mojih ranijih alternativno-istorijskih romana, skrenuti pažnju na sve ono što stimpank nudi.

Čini se da u posljednjih 20 godina žanr fantastike doživljava pravu renesansu kod nas, uz brojna djela na o ovoj tematici?

Pisci koji danas pišu fantastiku odrasli su sa njom i logično je da će poželeti da se u njoj oprobaju. Čini mi se da su realizam i postmodernizam na sigurnom putu biološkog zalaska, zajedno sa onima koji ih pišu, kao i retkim preostalim kritičarima koji o njima govore ili ih analiziraju. Sumorna slika ovogodišnjeg interesovanja budućih studenata za proučavanje srpskog jezika i književnosti na fakultetu ukazuje na to da za generaciju ili dve više neće biti ni kritičara ni pisaca školovanih na Skerlićevskoj tradiciji po kojoj se sve što nosi u sebi makar trunku fantastike automatski mora svrstati u petparačku književnost. Možda će dela iz različitih podžanrova fantastike koja danas nastaju i koje niko od tih glavnotokovskih ljudi iz visokih dvoraca ne primećuje za dve ili tri decenije sačuvati srpsku književnost od potpunog nestanka,

Ako je suditi po ovom romanu ili djelima poput „Kada kažeš da sam tvoj“ i zbirke „Klopka i druge priče“, vi, nakon dugogodišnje borbe u žanrovskim vodama, pravite otklon od klasičnog horora i fantastike prema slipstrimu i glavnotokovskoj književnosti?

Ne razmišljam na taj način. Dovoljno sam toga napisao da više ne sedam za računar sa idejom: „E, sad ću da napišem jezivu priču sa puno krvi“, ili „Ovo će biti prava svemirska opera, sa sve pevanjem i pucanjem“. Sada priče koje su u meni i koje žele da se predstave svetu same sebi pronalaze formu. U slučaju romana „Kada kažeš da sam tvoj“ imamo na prvi pogled tekst u kojem nema ničeg fantastičnog. Međutim – glavni lik i novotalasni bend Kalkuta čiji je on bio frontmen potpuno su izmišljeni i u interakciji sa stvarnim događajima i likovima (uglavnom iz moje mladosti i tih davnih, nezaboravnih osamdesetih) odvodi priču u domen alternativne istorije. Bilo je zanimljivih trenutaka, kada su mi se čitaoci obraćali sa molbom da im nekako pošaljem MP 3 fajlove sa pesmama te famozne Kalkute, dok su je drugi marljivo tražili na Jutjubu i uspeli da pronađu samo romski duvački orkestar sa tim nazivom. Što se tiče zbirke „Klopka“, moglo bi se reći da ste u pravu, ali samo kada je jedna, naslovna pripovetka posredi. A jedna „Klopka“ ne čini mejnstrim, zar ne?

Uz brojne obaveze i dalje ne odustajete od prevođenja?

Obično se dogovaram sa izdavačima i oni znaju šta treba da mi ponude, a šta ne. Imam tu sreću da budem u prilici da prevodim knjige (ili stripove!) koje volim, tako da je posredi spoj lepog i korisnog. U ovom trenutku radim na prevodu treće knjige iz trilogije „Luna“ Ijana Mekdonalda, a čekaju me i dva sledeća toma „Princa Valijanta“.

Jasno je da je Ijan Mekdonald Vaš omiljeni pisac za prevođenje, nakon Kinga, Barkera i Simonsa, ali osim njih u čijim ste knjigama posebno uživali, prvo kao čitalac, a potom kao i prevodilac?

Voleo sam knjige Reja Bredberija i Nila Gejmena, ali su mi možda najviše uživanja pružale i pružaju knjige Kurta Vonegata: „Klanica 5“, „Doručak šampiona“, „Svračje noge“ i „Galapagos“...

Nakon Paladina, rekli ste da ste završili sa izdavačkim poslom u Srbiji za sva vremena, ali Šon Koneri reče jednom: „Nikad ne reci nikad“.

Mnogo volim Konerija i čitaoci će se možda iznenaditi kada ga budu prepoznali na stranicama knjige „Firentinski dublet: Kjaroskuro“. Ali, za sada ne odustajem od odluke da se ne vraćam izdavaštvu.

U Bijelom Polju dobili ste nagradu Zlatni zmaj za doprinos fantastičnoj književnosti. Kada pogledate unazad na karijeru da li biste nešto mijenjali i šta bi to bilo ako je odgovor potvrdan?

Možda bih sa više upornosti tragao za nekim ko bi profesionalno i dobro preveo moje knjige na engleski, a ostalo, kako ono Čola kaže: „Ništa ja tu ne bi' dir'o“.

Da li ste ikad mogli pretpostaviti u šta će se projekat „Rubber Soul“ pretvoriti, kada ste, sad davnih devedesetih,  prihvatili poziv profesora Ćirića ili kada ste pisali istoimenu novelu?

Naravno da nisam, ali čitava priča sa projektom možda je nešto najlepše čime sam se u životu bavio i na neki način sam se kroz nju odužio Bitlsima za divne trenutke i inspiraciju koju su mi pružili u mladosti. Zahvalan sam Rastku i ekipi zbog toga što sam bio u prilici da pišem tekstove za nepostojeće pesme „čupavaca iz Liverpula“ i njima generacijama slušalaca dočaram malo tog originalnog, starog Bitls sna iz šezdesetih.

 

Autor: Branislav Predojević

Izvor: Glas Srpske

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-goran-skrobonja-fantastika-cuva-srpsku-knjizevnost-od-nesta-unos-18771.html

Goran Skrobonja: Želeli smo samo da napišemo priču koja nas je zaokupila i donela nam ogromno zadovoljstvo

 

Goran Skrobonja, srpski pisac horora i fantastike, dobitnik je Zlatnog zmaja, međunarodnog priznanja za doprinos razvoju fantastične književnosti u regionu.

Sa kolegom Ivanom Nešićem, 2020. godine objavio je knjigu „Firentinski dublet – Sfumato“, koja je osvojila publiku, „majstorski povezujući tajnu istoriju, stimpank i horor u zavodljivu književnu majstoriju u kojoj uživa svaki ljubitelj fantastike“.

Skrobonja, koji će biti gost predstojećeg Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON 21 u Bijelom Polju, u razgovoru za Vijesti najavljuje skori izlazak iz štampe drugog toma „Firentinskog dubleta – Kjaroskuro“ i nada se da će i čitaoci biti jednako zadovoljni načinom na koji su on i Nešić odgovorili na sva pitanja koja su postavili u prvoj knjizi.

Dolazite u Bijelo Polje na festival Refestikon gdje će vam biti dodijeljeno priznanje Zlatni zmaj za doprinos razvoju fantastične književnosti u regionu. Koliko vam znače nagrade? Koliki je, prema vašem mišljenju, značaj bjelopoljskog festivala za ovaj književni žanr?

Uvek volim da posjetim Bijelo Polje, ne samo zbog izuzetne gostoprimljivosti domaćina i organizatora festival Refestikon, već i zbog toga što je ova manifestacija uspostavila izuzetno vrednu tradiciju promovisanja i podsticanja književnog stvaralaštva u žanru fantastike u, kako se to kaže, regionu – a to u slučaju Refestikona znači praktično celu bivšu SFRJ. Među stvaraocima koji su dosad nagrađeni Zlatnim zmajem nalaze se i tako velika imena poput Zorana Živkovića ili Filipa Davida. U tom smislu, zaista prija biti u društvu laureata ove nagrade, s obzirom na to da žiri koji je dodeljuje vrlo pažljivo procenjuje „minuli rad“ pregalaca na polju književne fantastike.

Posljednjih godinu i po dana, od kada traje pandemija, realnost koju živimo ozbiljno konkuriše vašem najužem književnom interesovanju. Kako ste „preživjeli“ ovaj period – lično i književno?

Svako od nas prošao je kroz različita iskušenja. Od početka pandemije pa do pred sam kraj godine, sa porodicom sam se navikavao na sva ta ograničenja „normalnog“ života koje je kovid doneo. Što se posla tiče, tu za mene nije bilo neke velike promjene – ionako radim „od kuće“, bilo da je reč o prevođenju ili pisanju, ali policijski čas, gušenje društvenog života i ukidanje gotovo svih kulturnih dešavanja – to je bilo daleko teže podneti. Onda nam je korona u decembru pokucala na vrata. Moja mlađa kćerka je snimala svoju prvu autorsku pesmu u jednom poznatom beogradskom studiju, i pomagali smo joj njen dečko i ja, pa nas je nekoliko dana posle završenog snimanja i miksa vlasnik studija pozvao i rekao da je dobio simptome i da je pozitivan na kovid. Tako smo se zarazili svi – ja sam čak proveo nedelju dana u bolnici – ali na svu sreću, imali smo lakši oblik sa simptomima koji su bili ograničeni na povišenu temperaturu i gubitak čula ukusa i mirisa. Potom je korona izgubila interesovanje za nas i pustila nas na miru. Starija kćerka je sa svojim dečkom u međuvremenu bila u Švedskoj, a onda joj se pridružila i mlađa. Supruga i ja smo se konačno vakcinisali ruskim Sputnjikom V u maju, i nadam se da su dani pandemije konačno iza nas – iza svih nas.

Kada bismo mogli očekivati nastavak, drugi dio „Firentinskog dubleta – Kjaroskuro“ koji ste pisali sa Ivanom Nešićem, i nove avanture Milovana Glišića?

Veoma sam radostan zbog toga što mogu da kažem da je knjiga „Firentinski dublet – Kjaroskuro“ u štampi i da je samo pitanje dana kada će se pojaviti u knjižarama. Ivan i ja smo bili dosta vredni u prvoj polovini ove godine i završili smo knjigu u grozničavom ritmu, na veliko zadovoljstvo kako nas samih, tako i naše urednice u Laguni. Nadam se da će i čitaoci biti jednako zadovoljni načinom na koji smo odgovorili na sva pitanja koja smo postavili u prvoj knjizi („Firentinski dublet – Sfumato“).

Generacijama bivših Jugoslovena prva pomisao na iskonski strah je Kadijevićeva „Leptirica“ nastala po motivima Glišićeve pripovijetke „Posle devedeset godina“. Kako ste došli na ideju da od pisca realističke pripovjetke 19. vijeka napravite vrsnog detektiva, koji pomaže i Skotland jardu, putuje Orijent ekspresom, družeći se sa Bremom Stokerom...?

Za osnovnu ideju zaslužan je Ivan. Pre desetak godina izneo mi je svoj koncept za novelu u kojoj bi Milovanu Glišiću poverio neočekivanu i specifičnu ulogu. U to vreme, on je bio veliki poštovalac TV serije „Criminal Minds“ – koju sam i ja voleo – i smislio je način da poveže Glišića, Savu Savanovića i kriminološku tehniku tzv. profajlinga. A onda je to podigao na još viši nivo predloživši da Glišić – taj prvi profajler modernog doba, zaslužan za hvatanje serijskog ubice Save Savanovića koji je svoja ubistva prikrivao kao napade vampira (i tako dao Glišiću inspiraciju za pripovetku „Posle devedeset godina“), odlazi u London na zahtev Skotland jarda kako bi tamošnjoj policiji pomogao da uhvate – Džeka Trboseka. Kada mi je sve to ispričao uz pivo, u kafani, znao sam da je to zamisao koja nadilazi format novele i zaslužuje roman. Zamolio sam ga da se strpi i pristane na to da taj roman napišemo zajedno. Evo, gotovo čitavu deceniju kasnije, taj naš veliki zajednički poduhvat konačno je pri kraju.

Kako ste se pripremali za rad na „Firentinskom dubletu“, s obzirom na brojne istorijske ličnosti koje su postale vaši književni likovi? Da li je više autentičnog ili fenomenalne alternativne istorije i istorije književnosti?

Dok smo pisali, želeli smo da stvorimo ambijent i atmosferu što bližu stvarnom kraju devetnaestog vijeka u Srbiji i Velikoj Britaniji. Zbog toga su gotovo svi glavni likovi – od Tase Milenkovića, prvog učenog srpskog policajca, te Čedomilja Mijatovića, političara i diplomate sa fantastičnom biografijom i životnom pričom – preko inspektora Aberlina i detektiva Rida koji su zaista vodili istragu o Trboseku – pa do kraljice Viktorije, velikog glumca Henrija Irvinga ili Žane Magr Djelafoa, stvarnog ženskog Indijana Džonsa iz tog perioda – autentični, ali ne samo to. Ukoliko čitalac poželi da provjeri u izvorima ili na internetu bilo koju od tih autentičnih ličnosti, ustanoviće ne samo da je ona predstavljena u knjizi maksimalno vjerno, već i da je u tom konkretnom periodu zaista mogla da se nađe u Beogradu ili Londonu i učestvuje u opisanim događajima. Na kraju druge knjige naveli smo spisak izvora – knjiga, video-snimaka i internet stranica za sve one radoznalce koji bi želeli malo više da saznaju o nekom konkretnom akteru, događaju ili istorijskim okolnostima.

Da li je književnosti srpsko-hrvatskog govornog područja nedostajalo djelo poput „Firentinskog dubleta“ - kombinacija književnosti fantastike, alternativne istorije, horora i detektivskog romana? Kakav je odgovor publike na ovu vrstu romana, s obzirom na činjenicu da stalno slušamo o tome da se sve manje čita, pogotovo kvalitetna književnost?

Nisam siguran da znam odgovor na ovo pitanje. Činjenica je da već postoje romani koji na sličan način kombinuju fikciju i fakte, istoriju i maštu, ili različite žanrove. Ni Ivan ni ja nismo seli da pišemo ovu knjigu sa idejom da će to biti upravo takva kombinacija ili mešavina. Želeli smo samo da napišemo PRIČU koja nas je zaokupila, zainteresovala, postavila prilično izazovne prepreke pred nama i donela nam ogromno zadovoljstvo kada smo došli do završetka. Ukoliko u većini budu oni čitaoci koji neće poželeti, pošto okrenu poslednju stranu, da traže natrag novac koji su dalji za „Firentinski dublet“, za nas će to biti znak da smo uspeli.

Prošle godine objavili ste zbirku kratke proze „Klopka i druge priče“, kako ste zadovoljni prijemom ove knjige, s obzirom da se gotovo poklopila sa pojavom kovida-19? Koliko je književnost imitirala stvarnost ili je bilo obratno? Slušala sam u jednom online intervjuu vašu gotovo nevjerovatnu priču o tome kako je došlo do prevoda knjige „Sva Teslina deca“ na japanski jezik. Da li imate informacije kako je knjiga prošla kod publike u Japanu?

„Klopka“ se pojavila neposredno pred opšte zatvaranje i ako se to uzme u obzir, prošla je relativno dobro – pogotovo ako se ima u vidu i to da su zbirke priča (moram priznati, iz meni nerazumljivog razloga) manje privlačne za čitaoce nego romani, i svaki izdavač donekle rizikuje kada odluči da objavi kratku prozu nekog domaćeg, pa i stranog pisca. Što se romana „Sva Teslina deca“ tiče, u Japanu je ovog meseca trebalo da bude objavljen drugi tom, jer je izdavač tako podelio knjigu, pa ćemo sačekati da tamošnji čitaoci steknu celovit utisak. Inače, u Japanu su retki prevodioci sa srpskog i uglavnom u poodmaklim godinama, tako da su dosad tamo objavljivani uglavnom prevodi velikana poput Njegoša, Andrića ili Kiša. A evo sada i – Skrobonje. Naravno da me to čini izuzetno ponosnim.

I sami se bavite prevodilačkim radom...da li sada radite na nekom prevodu?

Da, prevodim zapravo neprestano. U Srbiji je izuzetno agilno strip-izdavaštvo pa sam nedavno dobio tu priliku da za Čarobnu knjigu prevedem dva toma Princa Valijanta, a što se proze tiče, upravo za Lagunu radim na prevodu treće knjige iz trilogije velikog Ijana Mekdonalda „Luna“. Posle toga me čeka jedan istinski klasik nastao na polovini prošlog veka – „Grad kao Elis“ Nevila Šuta...

Autor: Nina Vujačić

Izvor: Vijesti

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-goran-skrobonja-zeleli-smo-samo-da-napisemo-pricu-koja-nas-unos-18577.html

‘Zlatni zmaj’ Adrijanu Čajkovskom i Goranu Skrobonji

 

Britanski književnik Adrijan Čajkovski dobitnik je nagrade „Zlatni zmaj“, međunarodnog priznanja za doprinos razvoju fantastične književnosti za 2021. godinu, dok je pisac iz Srbije, Goran Skrobonja dobitnik priznanja za doprinos razvoju fantastične književnosti u regionu – objavljeno je na sajtu REFESTICON-a.

Ova priznanja biće dodeljena na 9. Regionalnom festivalu fantastične književnosti REFESTICON 21, koji se održava u Bijelom Polju od 24. do 27. juna u organizaciji Radija Bijelo Polje, suorganizaciji JU Ratkovićeve večeri poezije i partnerstvu NVO Akademije društvenih nauka.

Kako je saopšteno za nominovane književnike i promotere fantastike glasali su predstavnici organizacionog odbora REFESTICON-a, neki od prethodnih dobitnika ovog priznanja i predstavnici partnerskih festivala iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske.

U obrazloženju se navodi da „Zlatni zmaj“ za 2021. godinu pripada Adrijanu Čajkovskom višestruko nagrađivanom autoru za dela fantazije i naučne fantastike. Između ostalih dobitnik je BSFA (Britansko udruženje naučne-fantastike) nagrade za najbolji roman Deca propasti 2019. godine, Britanske nagrade za fantastiku za najbolji roman Tigar i vuk, 2017. godine, kao i britanske nagrade „Artur Klark“ za naučnofantastični roman Deca vremena, 2016. godine. Posebno je razmatran njegov doprinos koji je dao regionalnim festivalima učešćem na Sferakonu u Zagrebu i Euroconu u Rijeci.

Predstavnici REFESTICON-a su saopštili su da je „Zlatni zmaj“ za regionalni doprinos pripao Goranu Skrobonji, piscu, scenaristi, prevodiocu, uredniku i izdavaču iz Beograda. Ceneći dosadašnji doprinos, učešće i promociju fantastike u regionu, kao i brojna priznanja među kojima je i ovogodišnja nagrada „Stanislav Lem“, odlučeno je da se ovom autoru koji je sa pričama i kao član žirija učestvovao u zbirkama iz edicije crnogorskog festivala, dodeli ovo priznanje.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/zlatni-zmaj-adrijan-cajkovski-goran-skrobonja/

VII Festival fantastične književnosti Art-Anima (04-05. jul – Polet)

 

U nedelju i ponedeljak 04. i 05. jula 2021. godine u Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd) biće održan VII Festival fantastične književnosti „Art-Anima“.

Reč je o manifestaciji koja prepoznaje i promoviše fantastiku ne samo kao umetničko sredstvo i tekstualnu strategiju modernog književnog stvaralaštva, već i kao svojevrsnu mapu stvarnosti koja nas okružuje i onih u kojima bismo mogli da se nađemo.

Učešće na festivalu uzeće 20 govornika, među kojima su ugledni i nagrađivani pisci, urednici, izdavači, književni kritičari, kao i poznati kulturni i naučni radnici:

Goran Skrobonja, Vladislava Gordić Petković, Dejan Ognjanović, Ivan Nešić, Ljiljana Gavrilović, Ana Marija Grbić, Srđa Janković, Milan Ćirković, Mladen Jakovljević, Slobodan Bubnjević, Adrijan Sarajlija, Igor Stanojević, Ksenija Prodanović, Mladen Milosavljević, Sanja Savić Milosavljević, Jovana Dišić, Jelena Nidžović, Nebojša Petković, Marko Vasić i Dragoljub Igrošanac.

U fokusu ovogodišnje manifestacije naći će se stvaralaštvo domaćih pisaca, uz tribinu na kojoj će vrsni promoteri nauke Milan Ćirković, Srđa Janković i Slobodan Bubnjević govoriti o preplitanju nauke i fantastike u delima Ursule K. LeGvin i Artura Klarka.

Festival u nedelju u 18 časova otvara premijerna promocija romana Prokletije najznačajnijeg domaćeg proučavaoca horora u književnosti i na filmu, Dejana Ognjanovića. O romanu, čija je radnja smeštena na prostoru Prokletija u ratnim devedesetim, pored autora, govoriće spisateljica Ana Marija Grbić i reditelj Igor Stanojević.

Od 19.30 iste večeri biće održana promocija trećeg romana Mladena Jakovljevića, Kad se vratim, objavljenog u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. Roman tematizuje teret prošlosti, preobraženje stvarnosti, razgradnju identiteta i granična područja između života i smrti. O knjizi će govoriti Mladen Jakovljević i teoretičarka i književna kritičarka Vladislava Gordić Petković.

Kraj prve večeri festivala pripašće promociji novog broja časopisa Književna fantastika, koji donosi pregršt tekstova kako prozaističkog, tako i teorijsko-esejističkog i kritičkog tipa o tekućoj produkciji fantastične književnosti u domaćim i svetskim okvirima.

Drugi dan festivala otvoriće predstavljanje mlade izdavačke kuće „Bedem“ čiji izdavački program u bitnoj meri čine dela folklorne fantastike etnologa Mladena Milosavljevića.

Nakon tribine „Nauka i fantastika u delima Ursule K. LeGvin i Artura Klarka“, koja je na programu u 19.15h, od 20.30 sledi poslastica za sve ljubitelje domaće fantastike – predstavljanje duologije „Firentinski dublet“ dvojice velikih srpskih majstora fantastike Gorana Skrobonje i Ivana Nešića. Ovo obimno delo pisano „u četiri ruke“ mešavina je horora i trilera sa primesama tajne istorije, vampirima, Džekom Trbosekom, viktorijanskim Londonom i – Milovanom Glišićem.

Festival organizuju sajt za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i beogradska izdavačka kuća „Kontrast“. Ulaz je slobodan.

Satnica i dodatne informacije o Festivalu nalaze se na adresi: art-anima.com/festival

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com

Ijan Mekdonald - Luna – Mlad mesec

 

Format: 13x20 cm

Broj strana: 440

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Prevodilac: Goran Skrobonja

„Kao Kum u susretu sa Pesmom leda i vatre i Enderovom igrom.“ Portland Book Review

„Igra prestola na Mesecu... remek-delo moderne fantastike!“ Goran Skrobonja

Mesec želi da vas ubije.

Možda će vas ubiti kad ostanete bez dnevnice koja vam je dodeljena za hranu, vodu ili vazduh. Možda će vas ubiti kad ste u klopci između vladajućih korporacija, takozvanih Pet Zmajeva. Na korak od bogatstva, u sumanutom futurističkom feudalnom društvu, na Mesecu morate da se borite za svaki pedalj koji želite da steknete. I upravo je to učinila Adrijana Korta.

Kao vođa najmlađeg Mesečevog Zmaja, Adrijana je preotela kontrolu nad industrijom helijuma 3 od korporacije Makenzi metali i borila se da stekne novi status za svoju porodicu. Sada, pred kraj života, Adrijana shvata da je njena korporacija, Korta helio, suočena sa brojnim neprijateljima koje je stekla tokom svog meteorskog uspona. Ako porodica Korta misli da preživi, petoro Adrijanine dece moraju da odbrane majčino carstvo od brojnih neprijatelja... i jedno od drugog.

„Najbolji roman o Mesecu koji ćete pročitati. Mlad mesec donosi zastrašujuće naučnofantastične momente tik ispod guste teksture njegove površine.“ Locus

„Mekdonald stvara zadivljujuće kompleksnu civilizaciju punu uverljive tehnologije, a likovi su potpuno razvijeni, tako da svaki od njih ima sopstvenu neodoljivu priču.“ Publishers Weekly

„Portret surovog društva koje pokušava da opstane u najsmrtonosnijem okruženju. Jedan od najsnažnijih romana ove godine.“ Chicago Tribune

„Sjajna priča, s ljubavlju ispunjena detaljima, i nebično privlačna uprkos struji nemilosrdnog nasilja.“ Wall Street Journal

Goran Skrobonja, Ivan Nešić - Firentinski dublet – Sfumato

 

Format: 13x20 cm

Broj strana: 272

Pismo: Latinica

Povez: Mek

„Knjiga koja se ne ispušta iz ruku. Istorija se vratila da ostane s nama.“ Vasa Pavković

Godina 1889. Posle nekoliko mirnih meseci London ponovo drhti od straha: Trbosekova ubistva su se nastavila, a Skotland jard ne uspeva da pronađe krvoločnog počinioca.

Pomoć može da ponudi samo jedan čovek – isti onaj koji je, deset godina ranije, skrpskoj policiji pomogao da pronađe i uhvati serijskog ubicu Savu Savanovića. Čovek po imenu Miilovan Glišić.

Ali kralj Milan I Obrenović ima za Glišića još jedan zadatak. U Londonu slavnog pisca čeka misija od čijeg ishoda ne zavisi samo sudbina srpske i britanske krune već sudbina čitavog sveta, misija u kojoj ključno mesto zauzimaju beležnice dvojice najvećih umetnika renesanse, Leonarda i Mikelanđela, iz vremena kada su nakratko radili zajedno u Firenci, poznatije pod nazivom Firentisnki dublet.

„Skrobonja i Nešić majstorski povezuju tajnu istoriju, stimpank i horor u zavodljivu književnu majstoriju u kojoj će uživati svaki ljubitelj fantastike.

Sugestivna naracija zasnovana na poznavanju perioda o kome se piše, intrigantan zaplet i privlačni likovi grade duhovito i zabavno štivo za istinsko čitalačko uživanje.“ Dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović

„Pred kraj XIX veka kakav (ne) poznajemo, markantni srpski pisac Milovan Glišić, zahvaljujući dosetljivosti i spretnosti, rešava misteriozna serijska ubistva u okolini Valjeva i usred Londona. Uzbudljivo štivo rafiniranog stila iz pera domaćih majstora istorijskog trilera.“ Ilija Bakić

Novo izdanje zbirke ŠILOM U ČELO Gorana Skrobonje

Novo izdanje zbirke priča Šilom u čelo Gorana Skrobonje objavljeno je pod eitketom izdavačke kuće Strahor. Zbirka dobro poznatog pisca, urednika, izdavača i prevodioca fantastike, prvi put je štampana 2000. godine u ediciji Košmar. Čini je osam priča u žanrovskom spektru od naučne fantastike i horora do fantazije. Pripovesti su pisane tokom 90-ih godina prošlog veka, a zajedničko im je da sve govore o događajima na našem podneblju ili o prilikama koje ovde vladaju.

U pogovoru izdanju dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović kaže: „Priče sabrane u ovu zbirku, horor, ali i fantastične, dobrim delom emaniraju iskonske čovekove strahove i strepnje, stopljene s konkretnom stravom, nastalom u traumatičnoj srpskoj stvarnosti devedesetih i izlučenom iz slutnje još gorih dolazećih vremena…

Zbirka Šilom u čelo otkriva napredovanje originalnog, maštovitog, talentovanog pripovedača, u čijim delima se sustičuveština komponovanja, maštovitost i originalnost zapleta sa stilskom dorađenošću i lepotom pripovedanja. Istovremeno, složeni zapleti i vešta manipulacijavremenom pripovedanja… te razuđen citatni dijalog sa kulturom (muzikom, filmom, književnošću, stripom…) i složena referencijalnost njegovog pripovedanja u odnosu na socijalne, istorijske, ekonomske i političke mene srpskog društva 90-tih , najavljuju buduću romanesknu prozu ovog autora, kao složeno objedinjavanje bitnih pripovedačkih i značajskih impulsa njegovog pripovedačkog opusa“, između ostalog ističe dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Knjigu otvara novela „Sveti rat“, koja govori o poslednjem srpskom vampiru upućenom u SAD da osujeti realizaciju projekta planiranog radi ugrožavanja pozicije Srbije, koja je u ratu sa ostatkom sveta. Priča je 2006. godine objavljena na sajtu Art-Anima, pa koristimo priliku da vas pozovemo da je pročitate, ako već niste.

Pored ove priče, u knjizi se nalaze:

„Krila“ – priča u kojoj junak biva izmešten iz rutinske današnjice u drugi, paralelni svet arhetipskog naboja i ustrojstva, a ulaznica za ovu transformaciju je izrastanje anđeoskih krila na leđima. Ona su svakako metafora za iskupljenje ali i realni problem koji valja razrešiti.

„Noć proroka“ – Igra se velikim temama dolaska Novih vremena i izlaska na svetlost dana (ili noći) onih koji će ih doneti.

„Negde daleko, grmljavina“ – započinje u prepoznatljivom okruženju rata u Hrvatskoj i prati pokušaje snajperiste povratnika da se izbori sa demonima koji nadiru u njegovu svakodnevicu ali ih niko drugi ne može ili neće da vidi.

„Gorko srce“ – Novela o gradnji alternativnog sveta u snovima u koji će biti preseljen ovaj realni, napadnut entropijom.

„Isporučilac“ – Analizira granice kolekcionarske strasti koja može da relativizuje čak i moralne norme, u ‘slatkoj’ prodaji duše đavolu

„Reč koja odjekuje” – Reč ‘vampir’, poznata u svim jezicima a izašla iz srpskog. Autor se poigrava istorijskim dokumentima, izveštajima o pojavama vampira u Srbiji u XIX veku, koji su imali priličnog odjeka u javnosti ‘civilizovanih’ zemalja Zapada.

„Supernova“ – Proslava nove, milenijumske godine na Zlatiboru prerasta u krvavi pir nakon što naš svet upadne u paralelnu stvarnost drugačije Srbije.

Goran Skrobonja (Beograd, 1962) diplomirao je na beogradskom Pravnom fakultetu. Svoju prvu priču objavio u Sirijusu 1986. godine. Do sada je objavio romane Vojnici Korota (1992), Nakot (1994, 2011), Čovek koji je ubio Teslu (2010), Sva Teslina deca (2013) Kad kažeš da sam tvoj (2017), Proročanstvo Korota (2018); zbirke priča Od šapata do vriska (1996), Šilom u čelo (2000, 2019), Tihi gradovi (2007) i Poklade i druge priče (2014).

Priredio je zbirke domaće slipstrim proze Beli šum (2009), Istinite laži (2010), Apokalipsa juče, danas, sutra (2011), U znaku vampirice – Ženske priče o krvopijama / U znaku vampira – Muške priče o krvopijama (2012).

Sa Vladimirom Vesovićem i Draženom Kovačevićem je svoju novelu Točak (objavljenu 1987. u Alefu) uobličio u istoimeni strip, koji je 2003. godine, na konkursu francuske izdavačke kuće Glenat, osvojio prvu nagradu. Zajedno sa Rastkom Ćirićem je radio na muzičkom projektu „Rubber Soul“, pišući, komponujući i izvodeći pesme Bitlsa, koje ovi nikada nisu snimili.

Dobitnik je više nagrada Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“: za roman Nakot (1992), za novele Gumena duša (1993), Sveti rat (1996) i Supernova (1997), kao i za prevod romana Plavi motel (1996). Dobitnik je nagrade „Ljubomir Damnjanović“ za priču „U 5 i 15 za Nekropolis“ (2007). Godine 2015. dodeljena mu je nagrada „Art-Anima“ za doprinos popularizaciji fantastike.

Tekst i fotografija preuzete sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/silom-u-celo-goran-skrobonja

6. Festival fantastične književnosti Art-Anima

30. maj – 02. jun 2019. (četvrtak – nedelja)

Klub galerija Polet, Cetinjska 15, Beograd

03. jun 2019. (ponedeljak)

Svečana sala Opštine Vračar, Njegoševa 77, Beograd

Kao i svake godine, i ove smo za ljubitelje pisane reči pripremili mnoštvo zanimljivih tribina i promocija na kojima će učešće uzeti brojni značajni domaći pisci, urednici, izdavači, kritičari i teoretičari fantastične književnosti.

Program se održava na dve lokacije: u klubu galeriji Polet i Svečanoj sali Opštine Vračar.

Ulaz je slobodan.

PROGRAM

ČETVRTAK, 30. maj 2019. (Polet, Cetinjska 15, Beograd)

17.00 Promocija časopisa Književna fantastika Mladen Jakovljević, Dragoljub Igrošanac

18.15 Predstavljanje romana Proročanstvo Korota Gorana Skrobonje Goran Skrobonja, Dražen Kovačević, Aleksandar Tešić

19.30 O pričanju priča Oto Oltvanji, Galeb Nikačević

PETAK, 31. maj 2019. (Polet, Cetinjska 15, Beograd)

17.00 Predstavljanje romana Led Jaceka Dukaja Dejan Ajdačić, Jelena Jović, Jelena Nidžović

18.00 Predstavljanje zbirke Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe Ilije Bakića Ilija Bakić, Dejan Ognjanović

19.00 Predstavljanje romana Krug Koiđija Suzukija Dina Hrecak, Dragan Jovićević, Dragana Bekić

20.00 Predstavljanje zbirke priča Dnevnik noći Tomasa Ligotija Dejan Ognjanović, Nikola Vitković

SUBOTA, 01. jun 2019. (Polet, Cetinjska 15, Beograd)

16.00 Tribina: „Sabrinina magija između feminizma i drugosti“ Stefan Žarić, Nada Pavlica, Milica Ulemek

17.30 Tribina: „Savremena feministicka fantastika“ Maja Abadžija, Nađa Bobičić, Aleksandra Mališić

19.00 Promocija: Providens Alana Mura Goran Skrobonja, Nikola Dragomirović, Darko Tuševljaković

NEDELJA, 02. jun 2019. (Polet, Cetinjska 15, Beograd)

17.00 Tribina: „Ženska mitologija u fantastičnom romanu za decu i mlade“ Ivana Mijić, Jasmina Marković Karović, Jelena Lalatović, Vesna Maričić

18.30 Razgovor o piscu: Džordž Sonders Adrijan Sarajlija, Nikola Petrović, Nađa Bobičić, Kristina Kulauzov Filipović

20.00 Dodela nagrade za promociju fantastične književnosti Dejanu Ajdačiću Dejan Ajdačić, Zoran Stefanović

PONEDELJAK, 03. jun 2019. (Opština Vračar, Njegoševa 77)

17.00 Predavanje: „Internet i distopijska vizija E. M. Forstera sa početka 20. veka“ Nataša Tučev

18.00 Predavanje: „Veličanstveni snovi i distopijski košmari: Motivi medicine u naučnoj fantastici“ Srđa Janković

19.30 Predavanje: „Društveno politički život ’vampira’ na Balkanu“ Danilo Trbojević

Goran Skrobonja: Pisaca ima, ali da li ima čitalaca?

Za svakog ljubitelja horora i naučne fantastike sa ovih prostora ime Gorana Skrobonje predstavlja sinonim za dobar prevod i kvalitetnu žanrovsku književnost od osamdesetih naovamo. Kao jedan od kreatora domaće literarne scene, podatak o sve većem broju objavljenih dela naših autora – kako u oblasti fantastike, tako i u književnosti glavnog toka – objašnjava ekonomskim i tehnološkim razlozima. „Izdavačima se više isplati kada štampaju dela domaćih autora, a istovremeno je prodor interneta doprineo da danas svako može da objavi svoju knjigu. Stoga, ponuda nikad nije bila veća, ali zato imamo sve manje vremena za pažljivo čitanje, pa kvalitet često prođe 'ispod radara'“.

Iako je poznat po velikom broju naslova koje je napisao, priredio i preveo tokom karijere duge više od tri decenije, Goran Skrobonja je pravnik po struci, a 2009. godine je proglašen tehnološkim viškom u pančevačkoj „Petrohemiji“, gde je bio direktor za komercijalno-pravne poslove. Otprilike u to vreme je osnovao sopstveno izdavačko preduzeće „Paladin“, koje danas, u nešto izmenjenom obliku, funkcioniše kao prevodilačko-računovodstvena agencija u kojoj radi sa svojom suprugom. Danas za sebe kaže da ionako ne bi mogao da se vrati u taj „korporativni cirkus“, niti da ima nekog šefa nad glavom.

Između pisanja mnoštva horor i fantastičnih pripovedaka, ili visokotiražnih romana, poput „Čoveka koji je ubio Teslu“, naš sagovornik je prevodio najbolja dela savremene žanrovske književnosti sa engleskog govornog područja, i stekao zavidnu reputaciju jednog od najcenjenijih prevodilaca pisane reči kod nas. Njegovo interesovanje za takvu vrstu literature poteklo je od domaćih izdanja koja su objavljivana sedamdesetih godina, prvenstveno preko čuvene edicije „Kentaur“ koju je priređivao Zoran Živković, almanaha „Andromeda“ i časopisa „Sirius“.

Goran Skrobonja: Onog trenutka kada shvatite da možete da čitate na nekom od velikih svetskih jezika, za vas se otvara jedan potpuno novi svet. Kada sam upisao gimnaziju, u Beogradu su postojale dve najznačajnije knjižare – jedna kod Studentskog kulturnog centra,(„Mladost“) i druga pored Srpske akademije nauka u Knez Mihailovoj ulici (mi klinci smo je nazivali „Antikvarnicom“) – u kojima su mogle da se nabave, jako povoljno, strane džepne knjige i stripovi. Na njih sam trošio sve više svog džeparca.

Moj prvi prevod bila je jedna priča Reja Bredberija iz zbirke pripovedaka „The Small Assassin“, koju sam preveo tokom služenja vojnog roka, odmah posle gimnazije, olovkom u vojničkoj svesci. Tih godina sam otkrio i Stivena Kinga, kada sam na kiosku u Trstu kupio džepnu zbirku njegovih priča „The Nightshift“. Prvi ozbiljni prevodi koje sam objavio bile su četiri priče iz te knjige.

Od tog vremena pa do danas, koje su najbitnije promene zadesile polje žanrovske književnosti?

Sedamdesetih se na sceni u Americi i Britaniji pojavio veliki broj mladih pisaca koji su inspiraciju nalazili u žanrovskom pisanju, pa se veruje da su upravo oni spasili formu kratke priče u angloameričkoj književnosti. Dvadesetak godina kasnije taj pokret se malo umorio, ali njegovi najznačajniji pisci su nastavili da pišu. Od njih je, takođe, proisteklo i pretapanje žanrova. U principu, to izdavači ne vole mnogo, jer su im „mešavine“ komplikovanije za reklamiranje i marketinške etikete. Posledica toga je da danas na tržištu postoji gomila podžanrova, svaki sa svojim posebnim nazivom.

Čini se da globalna ponuda ovakve vrste književnosti nikada nije bila veća. Šta je bio glavni pokretač aktuelnog trenda?

Nekada su čitavi izdavački odbori, komisije i urednici odlučivali da li će neki rukopis biti prihvaćen za objavljivanje, i slično je i danas u ozbiljnim izdavačkim kućama. Međutim, mnogi pisci početnici sada biraju da preskoče te stepenike, pa koriste blagodeti savremenih tehnologija i jednostavno okače svoj tekst na Fejsbuk ili lični blog. To je dvosekli mač, jer koliko god da je u pitanju demokratski princip, on istovremeno podrazumeva nedostatak najosnovnije provere, pa su i rezultati, često, loši. Na kraju, tržište ipak sve izjednači – neki naslovi polako steknu kultni status, dok drugi, koji su bili agresivno izreklamirani, budu zaboravljeni preko noći.

Kako objašnjavate sve veći broj srpskih pisaca koji se okušavaju u fantastičnoj književnosti?

Kada sam se aktivno uključio u domaću scenu, bilo je veoma malo načina da se ljubitelji ovakve književnosti obaveste o zbivanjima u inostranstvu, o najnovijim autorima i knjigama. Nije bilo interneta, pa sam svaki put kada sam se vraćao sa putovanja, donosio čuveni američki časopis „Fangoria“, i sve što bih saznao iz njega prenosio sam ostalim ljubiteljima fantastike i horora, uglavnom preko fanzina „Emitor“, koji objavljuje Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“. Za „Emitor“ sam priredio više specijalnih brojeva posvećenih hororu, u kojima su bili prevodi priča, stručni tekstovi, prilozi o filmovima, kao i priče koje su, pored mene, pisali i ostali članovi Društva. To je kasnije – posle generacije u kojoj su Zoran Jakšić, Ilija Bakić, Boban Knežević, Radmilo Anđelković, Vladimir Lazović ili Ivan Nešić – dovelo do profilisanja kvalitetnih domaćih autora mlađe generacije, poput Darka Tuševljakovića, Pavla Zelića, Ota Oltvanjija ili Dejana Ognjanovića. Svi su oni na neki način iznikli iz rada „Lazara Komarčića“.

Uporedo sa njima, većem broju domaćih pisaca doprineo je jedan prilično banalan ekonomski momenat. Srpski izdavači, kojih je sada veoma mnogo, shvatili su pre petnaestak godina da im se mnogo više isplati kada objavljuju knjige naših autora. Na taj način su u mogućnosti da izbegnu jedan veliki deo troškova, za prevode, a zauzvrat dobijaju već gotov tekst koji samo treba urednički i lektorski pripremiti, a nekad ni toliko. Odjednom se na tržištu pojavilo puno novih pisaca, kako glavnog toka, tako i žanrovske književnosti. Ponuda je velika i zato što su troškovi štampe tokom godina značajno pali, i to čak za tri do četiri puta, i u poređenju sa zemljama u okruženju knjige u Srbiji su veoma jeftine.

Da li posledica takve politike može da bude prezasićenost tržišta, i kako se taj iznenadni kvantitet odrazio na kvalitet objavljenih dela?

Glavna posledica je da su se čitaoci našli u čudu i više ne mogu da isprate sve, pa se dešava da neki dobri naslovi ostanu dugo nezapaženi ukoliko nisu marketinški pogurani. Na posletku, nije toliko loše što ima puno ljudi koji žele da pišu, ali bih ja više voleo kada bi bilo više onih koji zaista žele da čitaju. Ujedno, nove komunikacije su dovele do toga da zapravo imamo sve manje vremena za čitanje sa uživanjem, odnosno počeli smo sve da sagledavamo površno. Tekstovima na internetu posvećujemo u proseku tek po nekoliko sekundi, a vidimo kako se to odrazilo na njihov kvalitet.

Posle tolikih hiljada stranica koje ste preveli, čitalačka publika Vas prepoznaje kao pouzdanog prevodioca, koji piše tečno i tačno. Koji biste savet uputili svojim mlađim kolegama?

Imao sam tu sreću da prevodim one naslove i vrste književnosti koje volim, i u prevođenju sam se uvek rukovodio, pre svega, osnovnim osećajem za maternji jezik. Rekao bih da mnogi mladi prevodioci danas ne žele da prihvate da na prvom mestu moraju dobro da poznaju sopstveni jezik, i da mnogo čitaju. Bez toga, prevodi će im biti bez duha, poput teksta sa Google translate-a. Čitalac treba da stekne utisak da je knjiga koju čita originalno napisana na njegovom jeziku.

Predrasude o piscima

„Oduvek je bila prisutna ta predrasuda da ukoliko pišete priče o čudovištima i strahovima iz dubine ljudske psihe, mora biti da ste nekakav čudak“, kaže Skrobonja. „Slične predrasude postoje i za pisce drugih žanrova. Stiven King je jednom rekao da nikad nije video veće dobričine od pisaca horora.“

Piše: Marko Miladinović

Izvor: Biznis i Finansije magazin

Tekst i fotografija preuzete sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-goran-skrobonja-pisaca-ima-ali-da-li-ima-citalaca-unos-11335.html

Goran Skrobonja o strip serijalu ”Providens” – u DOB-u

Tribinski program Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ u ponedeljak 11. februara 2019. godine biće posvećen razgovoru o strip serijalu „Providens“ Alana Mura.

O serijalu zasnovanom na neomodernističkom i brutalističkom čitanju Lavkrafta, govoriće prevodilac Goran Skrobonja. Razgovor se održava od 19 časova u tribinskoj sali Doma omladine Beograda, a voditelj je Andrej Ćirić.

„Providens“ istovremeno predstavlja nastavak i prethodnicu Neonomikona i priče „Dvorište“ na kojima su radili scenarista Alan Mur i crtač Džejsen Barouz. Strip je omaž H. F. Lavkraftu, iskošeni pogled na njegovu biografiju, te dekonstrukcija i novo viđenje Lavkraftove teritorije.

Sam Mur je izjavio da je „Providens“ delo za koje je, posle stripa Iz pakla, morao najviše da istražuje i da je to njegova „lavkraftovska priča bez premca”.

Ulaz na tribinski program Društva ljubitelja fantastile „Lazar Komarčić“ je slobodan.


Tekst i fotografija preuzeti sa sajt art-anima.com
http://www.art-anima.com/vesti/providens-goran-skrobonja

Listamo novi Politikin zabavnik #3493

Na kioscima je novi Politikin zabavnik, a u njemu možete pročitati:

* Dve sudbine u jednom ratu

DUGO PUTOVANJE HENRIKA LAUTNERA

Kao da oni silni okupatori nisu bili dovoljni, tek, u Srbiji se 1943. vodio i građanski rat. Ratovao je svako sa svakim, svi protiv svih.

Autor: Nemanja Baćković

* Dve sudbine u jednom ratu

PRKOS ISPOD VEŠALA

Dugo se nije znalo ko je devojka koja je u smrt otišla bez straha.

Autor: N.B.

* Nepodnošljiva lakoća laganja

PIPNI NOS, PINOKIO!

Ljudi često kažu da najviše vole iskrenost, da preziru laž. S obzirom na to da čak i takvi često slažu, čini se da je laganje blisko povezano sa evolucijom naše vrste

Autor: S.Nikolić

* Crne priče iz belog sveta

DA VEČNOST BUDE BAŠ VEČNA

Zemni ostaci pokojnika ne moraju uvek da završe pod zemljom, o čemu govore primeri iz različitih kultura. 

Autor: S.V.

* Sladoled opasan po život

DAH ĐAVOLA

U ponudi jednog kafea u Glazgovu, poznatog po velikom izboru sladoleda, od prošle godine našao se i jedan čiji su glavni sastojci ljute papričice.

Autor: S.L.

* Jelena Trojanska

BEZDUŠNICA ILI BOŽANSTVO

O najpoznatijoj ženi antike mišljenja su podeljena...

Autor: M.Z.

* (Ne)milosrdno nebo

SREĆNI BAKSUZ

Američki rendžer preživeo je sedam udara groma

Autor: S.L.

* Zabavnikov strip: Korto Malteze - Ekvatorija, II deo

Prema Hugu Pratu

Nacrtao: Ruben Pelehero

Napisao: Huan Dijaz Kanales

Preveo: Srđan Nikolić

* Sjaj i tama Holivuda

KOME PISCI PIŠU

Kako je prošao scenario darovitog Čaka Rosa upućen najuglednijim američkim filmskim kućama...

Autor: S.Lazić

* Dva lica jedne kraljice 

LIZ, DA LI STE TO VI?

Može li da se otkrije kakvo je bilo pravo lice kraljice Elizabete Prve? Engleski umetnik Met Kolišo pokušao je da to otkrije.

Autor: Nikola Todorić

* Ovo (možda) niste znali

PLAVA MASA ZA TAMNA MESTA

Mislite da su se farmaceuti u današnje vreme otrgli s lanca i da prodaju obojenu vodicu za ogroman novac samo da bi se obogatili na vašim mukama? Imate sreće što niste rođeni koji vek ili milenijum ranije, pošto su lekovi u to vreme bili mnogo neobičajniji...

Autor: S.N.

* Pogled iznutra

ANATOMIJA JEDNOG VOZAČA

Šta je sve neophodno da poseduje šampio "Formule 1" da bi stigao do cilja.

Autor: Z.P.

* Fantastika

GORAN SKROBONJA - PRIČA O HAJGERDU

* Naravno, tu je i Garfild.

I još mnogo toga!

Ne zaboravite da kupite novi Politikin zabavnik!