Zahvaljujući izdavačkoj kući Publik Praktikum, na srpskom jeziku je po prvi put objavljena knjiga Beren i Lutijena Dž.R.R. Tolkina. Knjigu je priredio Kristofer Tolkin, a čini je kolekcija rukopisa, među kojima su različite verzije priče „Beren i Lutijena“, čime je priređivač prikazao njihov idejni razvoj tokom vremena.
Ovo, tvrdokoričeno izdanje ukrašeno je radovima proslavljenog ilustratora Alan Lija, dobitnika Oskara za rad na filmskoj trilogiji Gospodar prstenova.
Povest o Berenu i Lutijeni bila je esencijalna tvar u razvoju Silmariliona – knjige mitova i legendi iz Tolkinovog Prvog doba Sveta. Tolkin je priču napisao godinu dana nakon povratka iz Francuske, pred kraj 1916, posle Bitke na Somi.
Osnov povesti, koji nikada nije promenjen, jeste sudbina Berena i Lutijene, koja je zasenila njihovu ljubav: jer Beren je bio smrtan čovek, a Lutijena besmrtna Vilovnjakinja. Njen otac, vilovnjački kralj, protiveći se oštro Berenu, nametnuo mu je nemoguć zadatak koji mora da ispuni pre nego što oženi Lutijenu. U njemu leži srž ove povesti i seže do izvanredno herojskog pokušaja Berena i Lutijene da u sadejstvu poharaju najzlobnije među zlobnim bićima – Melkora, prozvanog Morgot, Crni neprijatelj Silmarila.
Ovom knjigom, Kristofer Tolkin pokušao je da povest o Berenu i Lutijeni istrgne iz opsežnog dela u kojem je ukotvljena; no, ta se priča menjala, naporedo razvijajući nove poveznice unutar jedne obimne istorije. Kako bi pokazao nešto od procesa kojim se ova legenda o Srednjoj zemlji razvijala tokom godina, on je priču ispripovedao očevim rečima, prvo u originalnom obliku, a potom i kroz prozne i stihovne odlomke iz kasnijih verzija, koji oslikavaju kako se to narativ menjao. Prvi put objedinjeni, oni otkrivaju aspekte priče – kako kroz događaje, tako i u pripovedačkoj neposrednosti, kojima se kasnije gubi trag.
U proces pripreme srpskog izdanja Berena i Lutijene bio je uključen i jedan od najažurnijih domaćih proučavalaca Tolkinovog književnog opusa, dr Marko Vasić, koji za sajt Art-Anima.com ističe važnost ovog izdanja.
„Pripovest o Berenu i Lutijeni jedna je od tri Velike pripovesti iz Srednje zemlje i jedna od tri koje je Tolkin napisao u rovu za vreme Velikog rata. Ne radi se ovde o potpuno novom, do sada neobjavljenom delu, već o svojevrsnoj zbirci tekstova, koji su prethodno bili objavljeni u II, III i IV tomu dvanaestotomne Istorije Srednje zemlje a Kristofer Tolkin ih izdvojio tematski, organizovao hronološki, povezao i objasnio. Poznato je, naime, da je obimno, nikada završeno Tolkinovo mitološko delo Silmarilion doživelo nekoliko faza u toku stvaranja, koje je on označio kao: 1. Nacrt 2. Kventa Noldorinva (istorija Noldora) i 3. Kventa Silmarilion (istorija silmarila), što je i jedina, zvanično objavljena verzija. Kristofer je iz pomenutih faza izdvojio sve tri verzije pripovesti o Berenu i Lutijeni, i priložio ih u ovom izdanju, uključujući i fragmente ’Balade o Leitianu’ (što je, zapravo, već pomenuta prva verzija pripovesti, napisana u rovu) koji su, u najužem smislu, vezani za samu tematiku“, ističe Marko Vasić.
Prevođenje tekstova bilo je naročito izazovno jer su neki od njih pisani po uzoru na srednjovekovne zapise, i u originalnom rukopisu odišu drevnošću, pa se pred prevodiocem Vladimirom D. Jankovićem našao veoma zahtevan zadatak, koji je prema Vasićevim rečima izvršen na izuzetan način.
„Vladimir D. Janković prihvatio se nimalo lakog zadatka – da prevede rukopis koji strukturno podseća na srednjovekovne i prepeva dugačku, nedovršenu poemu ’Balada o Leitianu’ pisanu u simetričnom osmercu. Ovo je jedno od najlepše prevedenih Tolkinovih dela, čak se usuđujem da kažem da je tačnije i poetičnije prevedeno nego što je to opravdano hvaljeni Gospodar prstenova“, kaže Vasić.
Uz knjigu Deca Hurinova i Pad Gondolina, Beren i Lutijena je jedna od tri velike priče iz Tolkinovog legendarijuma, koje je Publik Praktikum najavio da će objaviti tokom 2021. godine. Knjiga Deca Hurinova je ranije već publikovana, a treća knjiga, Pad Gondolina, bi trebalo da iz štampe izađe do kraja godine, možda već i tokom novembra.
