Promocija serijala Laku noć, Punpune 14.3.

 

U utorak 14. marta od 18 sati u Velikoj sali SKC-a biće održana promocija „Laku noć, Punpune“ Inija Asana, tvorca najpopularnijeg manga serijala o odrastanju.

O mangi će govoriti: Aleksa Gajić, strip autor i dugogodišnji Lagunin ilustrator, Milan Jovanović, urednik u IK „Stalker“ i Aleksandar Nešić, urednik serijala i moderator.

Za ljubitelje devete umetnosti pripremamo specijalno iznenađenje! Poklanjamo grafiku u ograničenom tiražu specijalno napravljenu povodom održavanja promocije.

Vidimo se :)

Nova festival 2021

NOVA FESTIVAL 2021

5.-15.10.2021.

Galerija Milorada Bate Mihailovića,

ul. Žarka Zrenjanina 1, Pančevo

Dragi ljubitelji Devete umetnosti, sa radošću vas pozivamo na otvaranje NOVA FESTIVALA 2021 u Pančevu.

Nova festival 2021 biće otvoren u utorak, 5.10.2021. u 19h, u galeriji Milorada Bate Mihailovića u ul. Žarka Zrenjanina u Pančevu.

FACEBOOK EVENT:

www.facebook.com/events/4292963270793560

Kao i svake godine, pripremljen je dinamičan izložbeni program u više segmenata, a sve je propraćeno bogato opremljenim dvojezičnim katalogom na srpskom i francuskom jeziku.

Nova Festival ove godine prvi put uvodi rad strip autora i autorki sa mentorom na zadatu temu, čiji će rezultat biti predstavljen u programskog celini Comix Together, posvećenoj stvaralaštvu Josefa Bojsa. Ovaj program realizovan je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Mentor programa Comix Together je istoričar umetnosti Stevan Vuković, a na radionici su učestvovali strip autori iz Srbije Danilo Milošev Wostok i Zlata Vojnić Kortmiš, Dragana Kuprešanin, Iva Atoski, Marija Đeranović, Milan Simić i Vladimir Palibrk, odabrani po pozivu Saše Rakezića strip autora, Jane Adamović, strip autorke, i Monike Husar, direktorke Nova Festivala.

Još jedan od segmenata Nova festivala ove godine je posvećen Josefu Bojsu. Slogan “Moć umetnosti/Art Power!”, po kome je nazvana ova izložba, nastao je izborom ključnih reči iz jednog od najpoznatijih citata Jozefa Bojsa: „Mislim da umetnost jedina ima poličitku moć, jedina ima revolucionarnu moć, jedina ima moć da oslobodi čovečanstvo od svih represija.“ Ovim izložbenim segmentom, kao i mentorskim programom “Comix Together”, Nova Festival se pridružuje desetinama kulturnih institucija i ustanova iz Evrope koje obelažavaju stogodišnjicu od rođenja Jozefa Bosa, reaktuelizujući, preispitujući i podsećajući na neke od Bojsovih fascinantnih ideja, kroz strip.

U okviru ovog segmenta svoje radove predstaviće čak 26 strip autora iz Srbije, regiona, i Evrope: Aleksa Gajić, Bojan Mitrović, Bojan Zavišin, Darko Dacović, Darko Grkinić, Darko Macan, Filip Karan, Frances Lewtas, Igor Kordej, Ilija Jakovljević, Ivan Marušić, Ivana Armanini, Larisa Ackov, Lea Embeli, Lea Kralj Jager, Marina Veselinović, Mihaela Erceg, Milan Pavlović, Radovan Vukasović, Saša Stojanović, Sonja Gašperov, Srđa Dragović, Thierry Guitard, Uroš Maksimović, Valentina Briški, Vladan Nikolić. 

Putujuća edukativna izložba “Svet u oblacima”, nastala na inicijativu Francuskog instituta Srbije, ima za cilj da kroz mini-istoriju jugoslovenskog stripa prikaže dodirne tačke i uticaj francusko-belgijske škole stripa na ovdašnju scenu. Iz pera scenariste Pavla Zelića, glavnog urednika, i strip-autora Jane Adamović i Aleksandra Zografa, izašli su tekstovi koji uz obilnu vizuelnu građu vode posetioca kroz četiri celine izložbe: Početak svih doba, Zlatno doba, Doba heroja i Savremeno doba. Svaki od segmenata izložbe na duhovit način, prilagođen i deci i odraslima, prikazuje trendove i međusobni uticaj francuskog i srpskog stripa kroz vreme. Raskošni dizajn izložbe, za koji je bila zadužena strip-autorka Žoana Markade-Mo, menja se u skladu sa epohom koju elementi izložbe predstavljaju.

Jedan od izložbenih segmenata Nova festivala predstavljaće radove Kler Bro i Ilije Jakovljevića, ovogodišnjih izabranih autora u programu Ukrštenih strip rezidencija između Francuske i Srbije. U ovoj postavci biće izloženi radovi oba autora, iz njihovog stvaralačkog opusa nastalog pre rezidencijalnog boravka u Angulemu i Pančevu. Takođe će biti predstavljeni njihovi projekti na kojima su radili ili će raditi tokom umetničkih rezidencija: „Big Rock Energy” Ilije Jakovljevića i “La Chiâle“ (“Cmizdrenje”) Kler Bro.

Pored ovog, jedan izložbeni segment posvećen je delima užeg kruga kandidata i kandidatkinja sa konkursa za drugi program Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Francuske i Srbije, čime se pruža interesantan uvid u rezidancijalni program, i odaje počast ovim izuzetnim umetnicima.

Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.stripvesti.com/

 

Zagor, Dubioza kolektiv i čarobna kokoš dolaze u Mostar

 

Mostar se proteklih godina pozicionirao kao jedna od nezaobilaznih stanica za ljubitelje devete umjetnosti, a ovogodišnje šesto izdanje Mostarskog strip vikenda s novim sadržajima uprkos nedaćama izazvanim korona virusom pokazuje da želje i ambicije za još bolja iskustva u Mostaru ne nedostaje.

Šesti, sada već tradicionalni, festival kojeg 2. i 3. oktobra u najvećem gradu na Neretvi organizira udruženje ljubitelja stripa MOSTRIP, biće do sada najveći s najvećim brojem gostiju iz cijelog svijeta i sa posebnim slasticama za sve ljubitelje “crtanih romana”.

Ono što je već sinonim za ovaj festival jesu posebni plakati koji autori učesnici crtaju, na kojim su njihovi “likovi” uklopljeni u poznata obilježja Mostara. A plan je, kaže Alen Jehja iz organizacijskog tima, da Mostarski strip vikend nastavi rasti iz godine u godinu i da svako novo izdanje ponudi još više razloga za povratak u Hercegovinu.

Prošla, pandemijska godina, poremetila je gotovo sve planirane događaje u svijetu, pa samim tim i Mostarski festival stripa. Da li će i ove godine biti uvedene posebne mjere ili će se MOSTRIP vratiti u svom starom formatu?

– Apsolutno kao i svi, i mi smo prošle godine biti u limitiranom izdanju prvenstveno zbog cijele COVID situacije. Ove godine se vraćamo u punom sjaju i punom kapacitetu, tako da ove godine imamo do sada rekordni broj gostiju na festivalu. Ukupno će 24 umjetnika iz regiona i svijeta biti gosti ovogodišnjeg Mostar strip vikenda.

Grad na Neretvi posjetit će 24 umjetnika iz svijeta stripa: Milorad Vicanović Maza, Zoran Herceg, Filip Andronik, Mirna Imamović, Lana Šator, Sabahudin Muranović Muran, Marko Stojanović, Jovan Ukropina, Dražen Kovačević, Darko Perović, Miroljub Milutinović Brada, Aleksa Gajić, Ana Milojković-Omi, Robert Solanović – Bob, Dalibor Talajić, Fran Strukan, Krešimir Biuk, Joevito Nuccio, Mauro Laurenti, Oscar Scalco, Marco Verni, Laura Zuccheri, Fernando Dagnino i Sebastien Philippe.

Također, počasni gosti festivala će biti ambasador Italije u Bosni i Hercegovini Marco Di Ruzza, zatim Jean-Christophe Thiabaud, savjetnik za kulturu i saradnju pri francuskoj Ambasadi i direktor Francuskog instituta u Bosni i Hercegovini.

Da li će ovogodišnji festival publici ponuditi nešto novo, što bi moglo dodatno skrenuti pažnju na strip generalno i na sam MOSTRIP?

– Ove godine definitivno bih izdvojio pored mnoštva aktivnosti i događaja promociju stripa “Dubioza kolektiv i čarobna kokoš”. Radi se o djelu izašlog iz ruku našeg poznatog ilustratora Filipa Andronika, a scenaristički od strane članova banda Dubioza kolektiv. Mislim da je ovo prvi slučaj da neki od muzičkih bendova izlazi sa nečim ovakvim kao što je strip u kojem su oni glavni likovi. O samom stripu i u kakve su avanture “upali” članovi banda Dubioza kolektiv možete više saznati na samom MOSTRIP vikendu gdje će biti realizovana i prva promocija ovog stripa. Imat ćete mogućnost da dođete do stripa sa autogramom članova banda i eksluzivnim posvetama kreatora stripa Filipa Andronika.

Ove godine čuveni Zagor obilježava svoj 60. rođendan. Da li će i Mostar na neki način učestvovati u tom jubileju?

– Da, ove godine obilježavamo 60 godina od trenutka kada su se sreli Sergio Bonelli i Gallieno Ferri koji su kombinujući svoje crtačke i scenarističke talente stvorili lik Patricka Wildinga, poznatijeg kao Zagor, koji je od tada pa sve do danas jedan od najpopularnijih likova iz stripova na ovim prostorima. Ovog vikenda na Mostar strip vikendu ćemo iskoristiti priliku da na adekvatan način obilježimo ovu važnu godišnjicu za sve ljubitelje stripa, a posebno za ljubitelje Zagora.

Pored tribina na ovu temu i izložbe crteža Zagora, imamo goste iz Italije koje su crtači Zagora i oni će biti sastavni dio tribina na ovu temu. Naravno, tu je mogućnost svim posjetiteljima da dođu do originalnog crteža Zagora ili nekog drugog lika iz Zagorovog svijeta. Naravno, prvi dan festivala ćemo imati i dodjelu nagrada polaznicima strip radionice “Zagore, sretan ti 60. rođendan”.

MOSTRIP ulazi u svoje šesto izdanje, čime se polako pretvara u tradicionalnu manifestaciju.

– Definitivno smo zauzeli značajno mjesto na mapi strip dešavanja u regionu, ali i šire. Plan je da rastemo iz godine u godinu i to uspijevamo do sada. Ne samo po broju gostiju nego i sa događajima sa kojima se trudimo da obogatimo vikend.

Vjerujem da ćemo uskoro biti primorani i promijeniti format koji sada imamo, a to je format sa dva dana festivala, jer kako imamo sve veći broj gostiju i događanja, nedostaje nam vremena da sve to uklopimo u samo dva dana.

Koji je cilj festivala i da li ste uspjeli u ostvarivanju tog cilja?

– Pored promocije stripa, kao umjetnosti koji je naravno osnovni cilj i čemu težimo svake godine, naravno da nam je i fokus na domaće stvaraoce i njihova izdanja koja uvijek trebaju dodatne promocije. Rekao bih da su nam glavni cilj djeca i to na način da ih upoznamo sa stripom, da dođu u prvi kontakt sa stripom, da kupe sebi prvi strip, da vide kako se kreira crtež od tačke A do tačke B. Nastojimo da probudimo inicijalno interesovanje i to gledam kao ulaganje u budućnost jer ako i jedan posto od djece koja posjeti festival postanu novi čitaoci – to je uspjeh.

Kao roditelj pronalazim se konstantno u problemu kako djecu odmaknuti od displaya mobitela, tableta, raznih formi igrica i slično. Svi smo primijetili kako su nam djeca postala nestrpljiva, budući da su navikla da sve što žele dobijaju odmah i sada. Jedna od stvari su i crtići ili igrice koje igraju. Budući da su im na YouTubeu dostupni u neograničenim količinama, djeca nemaju strpljenja ni da završe sa gledanjem jednog, nego već prilikom i manjeg pada koncentracije već prebacuju na drugi koji je ponuđen i to se neprestano dešava.

Strip, kao i knjiga, je medij koji ide u totalno suprotnom smjeru. Ako želiš da saznaš šta se dogodilo treba da ga pročitaš/pregledaš do kraja sa razumijevanjem. I to je ono što krucijalno nedostaje novim generacijama. Upravo mislim da je ovo recept kako pozitivno djelovati na razvoj djeteta. Je li lako? Sigurno nije, jer je video neupitno postao primarni mediji i znamo da je to nemoguće sustići sa “zastarjelim” medijima komunikacije, ali mislim da svi roditelji koji imaju iste dileme kao i ja mogu barem napraviti prvi korak, a to je upoznati djecu sa svim čarima stripa. A onda kao što sam rekao: ako i jedan posto bude uspješan, smatram da smo uspjeli.

Jedna od karakteristika MOSTRIP-a jesu i radionice za mlade. Da li će te radionice biti održane i ove godine?

– Naravno. Ove godine imamo strip radionicu koju će voditi naši umjetnici Midhat Mido Kapetanović i Filip Andronik. Tako da je to još jedan od razloga zašto ovaj vikend ljudi trebaju iskoristiti tako što će, sa djecom doći, i posjetiti nas.

Autor: Mario Pejović

Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://balkans.aljazeera.net/news/culture/2021/10/2/zagor-i-dubiozina-kokos-dolaze-u-mostar

INTERVJU Aleksa Gajić: Iz Srbije može da me otera samo megavulkan

 

Strip je veliki posao, nekad traje i više godina. A ja sam trenutno u raspoloženju da se bavim kratkometražnim poslovima, koje završavam za nekoliko dana ili nedelja. Ali, vrata nisu zatvorena, i još smo mladi tako da sve možemo da očekujemo, kaže multimedijalni umetnik Aleksa Gajić za Nova.rs.

Ilustrator, reditelj i animator Aleksa Gajić jedan je od najvećih i najpopularnijih strip autora u Srbiji. Uvek radi puno različitih stvari, a sada se čeka premijera njegovog crtanog filma „Živeti u priči“ na „Balkanima“ festivalu u oktobru. Aleksa je trenutno aktuelan i kao autor čiji su radovi izloženi na Međunarodnom salonu stripa, i to na na dve izložbe: Grand prix salona 2003 – 2019 i Laureati Salona 2003 – 2019. Prva se odnosi na pobedničke radove, a druga na najznačajnije strip autore u Srbiji.

Kakav je osećaj što ćete imati svoje radove na Salonu stripa na obe izložbe?

– I ja sam za ovaj kuriozitet saznao pre neki dan. I ne znam šta je razlog. Možda to što sam ja oduvek imao kompromisan stav prema raznim stvarima, pa tako i prema strip žanrovima. Podjednako me intrigirala i komercijalna veština, a i autorsko umetnički pristup. Tako sam i ja paralelno radio na dva koloseka i na svom autorskom opusu, kao i na naručenim stripovima, uglavnom stranih izdavača. Takođe, strip autori su po svojoj prirodi introvertni i skromni. Ima tu još ljudi koji bi se mogli smestiti u grupu duplih laureata, ali pomanjkanje želje da se nametnu ili ambicije da iznedre nešto svoje dovodi do ovakvog činjeničnog stanja.

Šta trenutno radite kada je strip u pitanju? Kada možemo da očekujemo nešto novo?

– Stvari su se iskomplikovale kad sam shvatio da mi najviše odgovara da se bavim raznim stvarima iz polja vizuelne umetnosti: ilustracijom, dizajnom, animacijom, čak i vajarstvom. Sve je to dovelo do toga da za neobavezan deo programa ostaje sve manje vremena. Ipak, lagano slažem svoju novu knjigu ilustracija, pošalica i stripova, pod nazivom „Gornja knjiga, donja knjiga“. Inače nastavak „Leve knjige desne knjige“. Takođe sve više razmišljam o izdanju svojih strip objekata, kojih se u međuvremenu prilično nakupilo. Ali kako, koliko, s kim … Još se kuva.

Vaš crtani film „Živeti u priči“ se pojavljuje u oktobru na Balkanimi festivalu animiranog filma? Možemo li da saznamo nešto o njemu?

– Tako je. Premijera je planirana za Balkanima festival. Avaj, cela situacija je takva da ko zna šta će biti. Film je napravljen sredstvima dodeljenim na konkursu filmskog centra, i radio sam ga oko godinu dana u produkciji Vorki tima. U pitanju je sladak 12-minutni film, koji će, nadam se da nasmeje publiku, jer tako je zamišljen. Tihomir Stanić je u glavnoj ulozi, i maestralno je odglumio ulogu pisca u kreativnom nadahnuću. Film će potom imati neku svoju festivalsku turnejicu, a onda će biti postavljen i na internet da ga ljudi gledaju.

Da li možemo da očekujemo novi dugometražni film i kako ste zadovoljni kako je prošao prethodni „Technotise“?

– Tužna je i već stara priča o mom zaglavljenom projektu nastavka filma “Edit i ja“. Na žalost, ništa se bitnije nije desilo po tom pitanju do danas. Ali to pitanje i dalje lebdi, i ja se nadam nekoj neočekivanoj sili. Sve to naravno ne bih radio da nisam bio zadovoljan postignućem prethodnog filma. Nije to zapravo, ništa posebno, ali u okviru našeg malog kruga ljubitelja fantastike skroz je lepo prošao. Čak je dobio i svoje englesko i nemačko izdanje, kao i prikazivanja na stranim festivalima i televizijama.

Kako je došlo do saradnje sa Dejanom Stoiljkovićem, šta ste sve zajedno radili i kako se dogovarate?

– Dejana već dugo poznajem i više smo stvari radili zajedno. Saradnja sa Deksom je pesma. On samo kaže: “Evo genije, to ti je tekst, ti ćeš već znati šta i kako treba.“ I ja se onda uvek ekstra potrudim, kad mi pisac da odrešene ruke, valjda da bih opravdao ukazano poverenje. I stvarno, table koje sam uradio za prvi deo „Dugih noći i crnih zastava“, smatram za jedan od svojih najboljih stripova.

Radili ste nedavno knjigu sa Acom Seltikom iz „Ortodoks Keltsa“, o čemu se radi?

– Aca već neko vreme vodi rubriku na radiju koja se bavi porodičnim pesmama, odnosno pesmama koje su posvećene nekom članu porodice: majci, bratu, sinu, zetu itd. Kako se tih priloga nakupilo, Aca je rešio da nekako i publikuje te svoje priče o pesmama. Posle je pomislio, kako bi bilo lepo da se tu nađe i neka ilustracija, i eto i mene u priči.

Da li je i dalje u Francuskoj strip važan i da li i dalje sarađujete sa Francuzima?

– Da i ne. Svakako da je još uvek važan, francusko tržište je ogromno i posle nekoliko godina stagnacije, čujem da se tiraži vraćaju na nekadašnje vrednosti. Ipak, mene nema. Strip je velik posao, nekad traje i više godina. A ja sam trenutno u raspoloženju da se bavim kratkometražnim poslovima, koje završavam za nekoliko dana ili nedelja. Ali, vrata nisu zatvorena, i još smo mladi tako da sve možemo da očekujemo.

Gde je strip danas u svetu, šta su nove tendencije?

– Polako se menjaju stvari, svi bitni igrači su i dalje tu. Produkcija je ogromna, ali izdavači se uglavnom okreću sigurnim naslovima, i reciklažom starih hitova. A koliko vidim, ista stvar je i u filmu, muzici itd… Mnogo je malih nezavisnih izdavača koji prave dobre stvari, tako da veliki ne smeju više da rizikuju sa drugačijim izdanjima, već prodaju unapred potvrđene brendove. Možda i najveća novost u svom tom obilju jesu meme stripovi i veb komiks. Vrlo kratki, smešni i ponekad poučni. Bez ikakvog posebnog crteža, uglavnom se oslanjaju na sam sadržaj.

Ko su vaši najveći uzori kada je strip u pitanju?

– To me često pitaju, i često nemam odgovor. Moja lista omiljenih se menja svaki čas, kako sam raspoložen. A ima tu svega, gledao sam stvarno najrazličitije stvari stalno. I sad sam npr. navučen na Pinterest, za sat vremena skrolovanja vidim barem pedeset stvari od kojih padnem u nesvest. Sve su to neka za mene nova imena novi ljudi sa svih strana sveta. Zaboravljam stare, pravim prostor za nove, pa ponovo otkrivam stare itd.

Jednom ste pre desetak godina izjavili da vam ovakav Beograd sasvim odgovara, da li i dalje to mislite?

– I dalje tako mislim. Mada taj moj stav često nervira drugare, oni misle da mi je dobro zato što živim u svom mehuru, u koji primam samo drage i kreativne ljude, nemam finansijskih problema, i ne pratim domaću politiku. Pomalo pratim stranu politiku, tek da se još više uverim u to kako budale nisu samo srpski izum, već ih ima svuda raznih vrsta. A činjenica je i da sam pustio korenje ovde u mom Zemunu. Trebalo bi baš neki kapitalan problem da se desi pa da odem… Recimo mega vulkan.

Kakve vas teme privlače u poslednje vreme?

– Kad sam nervozan, gledam video klipove o sastavljanju maketa. Ali uglavnom tehnologija, umetnost i nauka. Ložim se na trku u svemiru, Boston dinamics, deep fake, Elona Maska, 3D printanje organa, novi izvori energije, super jahte, super automobili, street art, arheologija, AR, VR, AI itd …. I naravno, otkud mi ovde i čemu služimo?

Autor:Bratislav Nikolić

Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://nova.rs/kultura/intervju-aleksa-gajic-iz-srbije-moze-da-me-otera-samo-megavulkan/

Letter from London

 

Aleksa Gajić (1974, Beograd) je slobodni umetnik sa završenim Fakultetom primenjenih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Rastka Ćirića. Od 1996. godine radi ilustracije za Politikin Zabavnik, od 2000. godine crta stripove za francuske izdavače, a 2009. godine je završio naš prvi dugometražni crtani film Tehnotise - Edit i ja. Učesnik je više grupnih i četiri samostalne izložbe (najznačajnija je izložba u Muzeju primenjene umetnosti, 2005. godine). Uradio je stripske serijale Bič božji i Drako, više jednokratnih stripova, mnoge ilustracije, plakate, reklame i video spotove i ilustrovao više knjiga.

Od 2009. godine radi stripove na različitim materijalima (kamen, drvo, kutije, papiri različitih kvaliteta, kesice za čaj). Takodje, radi na lucidnim stripskim mrdalicama, trakama, ćilimima, karticama, sveščicama i kolažima i tako širi granice stripskog izražavanja. Svojim inovativnim i očigledno idejno nepresušnim pristupom stripskom mediju jedinstven je kod nas i u svetu.

Rođeni ste na Gardošu u Zemunu gde i danas živite sa suprugom Draganom i sinom Filipom. Koliko je Gardoš važan za vas i vašu umetnost?

Nekada to nije bio slučaj, ali danas posle toliko vremena provedenog na jednom mestu, shvatam kolko je korenje već duboko doseglo, i da teško da ću se negde pomeriti odavde. Menjanje životnog prostora bi sigurno uticalo na moju umetnost, tek ostao sam tu sve više shvatajući koliko je Srbija dobro mesto za život.

Kada je počelo vaše interesovanje za strip? Koji su umetnici i stripovi uticali na vas u detinjstvu?

Jako davno, zapravo se više ni ne sećam. Uvek je bilo nekih stripova po kući. Interesantno je da ono u šta sam se još tada zagledao, meni i dalje važi za vrhunski kvalitet, Fernando Fernandez, Ričard Korben, Segreljes, Bušema... itd...

Kada ste znali da želite da se bavite umetnošću kao životnim pozivom?

Kod mene je pojam životnog poziva i umetnosti bio dugo izjednačen. Tek posle mnogo komercijalnih angažmana, shvatio sam da postoji i ona druga strana medalje. Ona koja je oslobođena svih zahteva i obaveza, a bazira se isključivo na mojoj potrebi da u tom trenutku iznedrim nešto od sebe, nešto što mi niko ne traži, niti mi plaća. Tako da ni danas ja zapravo nisam siguran da bih želeo da se bavim isključivo umetnošću. Mislim da bi za mene bilo idealno da do kraja vodim taj paralelni život, malo za njih, pa malo za sebe. Od jednog odmaram radeći drugo.

Odmah po završenom fakultetu radili ste stripove za francuske izdavače. Kakvo je bilo to iskustvo?

Na prvom mestu, teško. Ne znam da li bih danas mogao da završim neki tako obiman zadatak kao što je bilo 300 islikanih kolornih tabli za Bič božiji. Ali tada sam bio skoro 25 godina mlađi, pun želje za dokazivanjem. U svakom slučaju, puno sam naučio, i o poslu, i o ljudima, i o biznisu uopšte... kako to sve funkcioniše, i šta raditi da bi u tom biznisu i opstao.

Ostvarili ste veliki životni poduhvat kada ste sa saradnicima završili naš prvi dugometražni crtani film? Kako danas pamtite to vreme?

Volim da kažem da je to bilo tri najlepše i najgore godine u mom životu. Veoma intenzivne i u pozitivnom i u negativnom smislu. Svašta se tada izdešavalo, i za taj period takodje mislim da ne bih mogao opet tu količinu truda i živaca da dam od sebe. Ipak, ono što je nesumnjivo je da mi je izuzetno drago što se sve to desilo. Rane su odavno zarasle, a film je ostao da zanavek priča tu SF priču, a i priču o svim tim ljudima koji su prošli kroz moj život u to vreme.

Preko deset godina, paralelno sa standardnim crtanjem stripova i ilustracija, radite neobične stripove na neočekivanim materijalima i u neverovatnim formama. Da li su to multimedijalni radovi ili su to ipak stripovi?

To su svakako stripovi. Čim nešto kroz slike prati hronologiju priče i ima oblačiće, to je strip. E sad, kakav strip, to je već drugo pitanje. Moje desetogodišnje bavljenje klasičnim strip izrazom u Francuskoj, rezultiralo je time da se neki zidovi ruše, a neke granice gaze. Moram priznati da su sumnje postojale, da li radim pravu stvar, i zašto je uopšte radim, ali Grand prix na salonu stripa, i izložba u Ozon galeriji, donekle su umirile moje sumnje, i nastavio sam da nižem te svoje strip eksperimente do danas. Primetio sam da ne mogu da se dugo zadržim u jednoj formi, već stalno menjam, i iznalazim neke nove pristupe.

Da li ste usamljenik koji radi u četiri zida ili vam treba interakcija sa kolegama i publikom?

Uglavnom sam u četiri zida, i nemam problema sa tim. Ipak na duže staze, ta osamljenost ume da ošašavi. A opet, što je izolacija veća i duža bolje mi ide posao. To je takodje razlog zašto danas radije svaštarim nego što se držim ustaljenih dogovora i poslova. Bavljenje i animacijom, i stripom, i ilustracijom mućka to mrtvo more koje se neminovno pravi oko čoveka koji ima ustaljenu svakodnevicu. Publika je tu važna da katkad malo dopuni rezervoar samopouzdanja, ali samo po malo. Poznata je stvar da autor može previsoko da uzleti, a onda pad ume da bude bolan.

Radili ste i video klipove i animirane filmove, gde ste opet u osnovi polazili od stripskog storiborda, ali ste koristili i glasove i muziku. Očigledno prekoračujete sve limite koji bi se mogli uspostaviti u stripskom izražavanju. Na osnovu vaših istraživanja u nepoznato, gde vidite neke nove granice stripskog izražavanja?

Granica nema, i to je lepota umetnosti uopšte. Ipak nije umetnost sve što se napiše, nacrta, odsvira itd... Ima dosta utabavanja već utabanog puta, i to je OK. Ali trenuci inspiracije, proviđenja, prosvetljenosti, odnosno pravog umetničkog nadahnuća, mogući su i u običnim svakodnevnim delatnostima. Na nama je da svoju karijeru a i život vodimo na način gde će se ta granična područja dodirivati.

Ne zadovoljavate se da samo prikažete teksturu raličitih materijala, kao Serđo Topi na primer (Sergio Toppi,1932-2012, Italija), već crtate na različitim materijalima ili su čak u pitanju kolaži. Vaš otac je bio stolar. Da li je odnos sa ocem i njegovim zanatom uticao na vašu kasniju zainteresovanost za manipulaciju materijalima i za taktilnim doživljajem proizvoda vašeg rada?

Sigurno je da jeste. Mi smo osetljive mašine, i neki mnogo slabiji uticaji znaju da menjaju pravac našeg delovanja. Iako nikad nisam pošao put stolarije, rad sa rukama, hobistika, bio mi je jako blizak. Već moja istrajnost u tome da ostanem veran klasičnim tehnikama, papirima, tubama, gumicam itd... a ne kompjuterima, sintecima, vejkomima i slicno, pokazuje kolko je meni analogija važna u poslu, ili kako ja to nazivam papirofetišizam.

U stripskoj industriji manirizam je prihvatljiv, rade se dugački serijali sa istim junacima i sličnim crtežima. Izgleda da vaša kreativnost to ne može da prihvati. Kako se onda borite sa zahtevima da crtate iznova iste stvari?

Kako znam i umem. Kad vidim prostor da se otvori sa nekim novim, originalnijim pristupom, ja uskočim. Što sam stariji, sve mi je lakše. Ljudi mi sve češće prepuštaju neki zadatak da ga uradim kako ja mislim da treba. Uvek budu zadovoljni, jer to upućivanje poverenja meni kao autoru, uvek dovodi do toga da se i više angažujem nego što bi to učinio da je neko tražio isključivo obavezan program. Nekad to nije moguće, i to i sam vidim. Tada mora da se posao obavi, i da se napune baterije za neki novi eksperiment. I to je ta klackalica. Zato ne insistiram nikad... ako devojka traži zeca, dobiće zeca.

Vaši inovativni radovi nalaze mesto za prikazivanje široj publici u vitrinama izložbi ili na fotografijama. Time se gubi karakteristika stripa da su to proizvodi koji se mogu masovno umnožavati za potrebe publike. Još važnije, gubi se mogućnost da kao umetnik zaradite od svog rada. Kako nalazite balans između umetničke kreativnosti i zarade za život?

Većina mojih radova ne može da se umnoži, jer bi bilo preskupo. Neki kažu da upravo to moju umetnost ne svrstava u strip već u neku drugu grupu. Ali meni to ne smeta.Toliko mi je drago što se nešto novo rodi, da dilema da li je to ovo ili ono gubi svaku važnost. Čak i dilema da li ću zaraditi ili ne, gubi važnost. Novac dolazi i prolazi, ali dela ostaju. Jako mi je drago zbog gomile mojih projekata što su okončani, iako ništa nisam zaradio. Uvek se potom desi i nešto što će uterati novac u džep.

Jednom ste mi rekli - „Sloboda je skupa“.

O da. Barem jednom dnevno to i praktično shvatim. I ta me izreka uvek smiri. Ne verujem da ću se ikada obogatiti, ali ne marim. Uz ovakav radni tempo i ne ostane mnogo vremena da se troši novac.

Poznat vam je rad Krisa Vera (Chris Ware, 1967, SAD), koji je u ovom veku verovatno više od svih drugih autora pomerio granice stripa u likovnom i narativnom pogledu. Da li vam je on saborac, inspiracija ili konkurencija?

Moram priznati da sam veliki deo svojih dela uradio i neznajući za Krisa Vera. A onda sam jednog dana dobio od Dušana Mladenovića njegovu veliku monografiju, i shvatio da nisam sam, i da još neko ide ovim putem. Sa jedne strane to me dosta umirilo, a sa druge strane pao sam u bedak jer Kris prokleto ima debele živce i nenadmašan je u tome šta i kako radi.

Živojin Tamburić

Beograd, juli 2021.

[Tekst je objavljen u Politikinom Kulturnom dodatku od 31. jula 2021.

pod naslovom Smiruje me izreka "sloboda je skupa"]

Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://www.stripvesti.com/

23. Balkanska smotra mladih strip autora

Balkanska smotra mladih strip autora, koji će se ove godine u organizaciji škole stripa „Nikola Mitrović Kokan"održati 23. put od 25. do 27. juna u prostorijama Leskovačkog kulturnog centra, Narodnog muzeja i Narodne biblioteke "Radoje Domanović" nadmašila je sopstveni rekord i okupila umetnike iz čak 80 zemalja sveta!

Uz to što je ovo najstariji festival na prostoru bivše SFRJ jer postoji od 1998. godine, ove godine je oboren svetski rekord po broju zemalja učesnika  – 2817 izlagača iz 80 zemalja sa šest kontinenata je poslalo svoje radove na festival! Spisku stalnih zemalja učesnica koje su poznate po devetoj umetosti pridružile su se države sa svih meridijana koje najširoj publici nisu poznate po stripu kao što su Zambija, Šri Lanka, Uganda, Ekvador, Novi Zeland, Senegal, Jordan, Belorusija, Zimbabve, Uzbekistan, Južnoafrička Republika i druge. Posebno raduje učešće strip autora iz gotovo čitave Afrike, budući da se radi o kontinentu koji je što se stripa tiče još uvek velika nepoznanica u Evropi i Sjedinjene Američkim Državama, ali i zato što najbolje potvrđuje kakav ugled Balkanska smotra mladih strip autora uživa širom sveta.

O globalnoj prirodi smotre koja je počela kao Balkanska svedoči i iskorak koji je ove godine učinjen ka azijskom stripu. Sem centralne takmičarske izložbe Balkanske smotre koja će se prostirati na obe galerije Leskovačkog kulturnog centra, odigraće se i dve izložbe u Narodnom Muzeju i Narodnoj Biblioteci "Radoje Domanović". Gost Balkanske smotre za 2021. godinu je, posle predstavljanja nacionalnih scena petnaestak evropskih zemalja, strip Južne Koreje, pa je tako u Narodnom Muzeju u Leskovcu postavljena izložba "Savremeni korejski strip: Jedna perspektiva". Izložba, koja je pripremljena u saradnji sa Čungkang fakultetom za kulturne industrije, biće otvorena u subotu 26. juna u 20h snimkom obraćanja ambasadora Republike Koreje u Srbiji, njegove ekselencije Hjon Ćan-Čea. Tom prilikom će korejski strip po prvi put biti prezentovan u Istočnoj Evropi. Istog dana, sat vremena ranije, dakle u 19 časova, biće otvorena jedinstvena izložba – “Balkanski ženski strip: Izbor”. Radi se o postavci koja na jednom mestu okuplja oko stotinu strip autorki iz bukvalno čitavog regiona. Raniji pokušaji da se prezentuje ženski strip na Balkanu su se se završavali selekcijama autorki iz bivše Jugoslavije, što izuzetno značajnom čini izložbu na kojoj se po našem saznanju prvi put u okviru jedne postavke sreću radovi strip autorki iz Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Srbije, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, Grčke i Turske. Ova izložba premijerno prezentuje potpuniju sliku bitnog i zapostavljenog fenomena ženskog stripa u našem region.

U okviru 23. Balkanske smotre desiće se čak 21 aktivnost. Posetioci će imati prilike da prisustvuju raznolikim tribinama, predavanjima. otvaranjima izložbi, master klasovima, promocijama i okruglim stolovima, sve vezano za temu stripa na Balkanu. U oviru smotre desiće se i dva veoma važna internacionalna programa. Jedan od njih je Međunarodna konferencija stripa kojem je podršku pružilo Ministarstvo kulture i informisanja, a drugi internacionalni projekat CAN FOR BALKANS usmeren na istorijski strip koji sufinansira Evropska unija a podržan je kroz program Kreativna Evropa.  Smotri će lično prisustovati i oko 50 gostiju, uglavnom strip autora, iz Belgije, Velike Britanije, Kanade, Rumunije, Severne Makedonije, Bugarske,  Bosne i Hercegovine, Albanije, Hrvatske i Srbije. Veliku eksluzivu čini prisustvo gostiju iz Afrike Balkansku smotru će svojim učešćem uveličati neki od naših najpoznatijih strip autora, kao što su Vladimir Krstić Laci, Aleksa Gajić, Leonid Pilipović, Saša Jovanović, Tiberiu Beka i brojni drugi strip autori iz Srbije. Uz njih, prisustvovaće i direktorka Muzeja strip umetnosti u Briselu Izabel Debeker, poznati Belgijski strip autori David Vautier i Žeroen Žansens, renomirani rumunski strip teoretičar Dodo Nita, najpoznatiji bosanskohercegovački strip crtači Milorad Vicanović Maza i Filip Andronik, perspektivni Ivan Berov iz Bugarske, asistentkinja na Akademiji za primenje umetnosti u Rjeci Korina Hunjak, doajeni makedonskog stripa Lasko Džurovski i Vane Trajkov i mnogi drugi.

Kao jedini regionalni festival sa pedagoškim karakterom, Balkanska smotra i ove godine dodeljuje nagrade mladim autorima u kategorijama crtača, ilustratora, scenarista i teoretičara. Cilj je da se mladi autori ohrabre da nastave sa daljim bavljenjem devetom umetnošću. Smotra takođe dodeljuje i jedinstvenu plaketu „Nikola Mitrović Kokan“ za doprinos srpskom stripu, koja je takođe i najstarija nagrada ovog tipa u Srbiji. Dobitnici dotične plakete ove godine su Radič Miša Mijatović i Branislav Miltojević. Biće dodeljena i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip, koju ove godine osvaja hrvatski autor Nikola Listeš. Već treću godinu dodelje se i nagrada „Prijatelj stripa“ osobi koja nije iz sveta devete umetnosti, ali toj istoj devetoj umetnosti nesebično doprinosi i pomaže. Njeni ovogodišnji dobitnici biće novinari Vladimir Šagadin iz Zagreba i Danilo Kocić iz Leskovca, koji su svojim višegodišnjim delovanjem pozitivno uticali na regionalni strip.

Grad Leskovac je nastavio svoju nesebičnu podršku Smotri i 2021. godine, a već drugu godinu za redom iza festival je stalo i Ministarstvo kulture i informisanja. Takođe, svoju pomoć pružila je i kompanija "Tangled Hub" iz Leskovca. Organizatori Balkanske smotre mladih strip autora su Marko Stojanović, Miloš Cvetković, Ivan Stojanović Fiki i Marko Serafimović, inače predavači i autori iz Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan", a suorganizator je Leskovački kulturni centar.

Jedan od organizatora, Marko Stojanović, o organizaciji 23. Balkanske smotre mladih strip kaže: "Veliki izazov je organizovati festival u uslovima koje nameće globalna pandemija korone. Radi se, iskreno rečeno, o logističkoj noćnoj mori, jer je neophodno uskladiti bezbedonosne mere koje nameću različite države a koje se stalno menjaju. Teško je baviti se kulturom kad je glavni cilj osigurati bezbednost svakom gostu i posetiocu festivala, ali nas nikad veći odaziv autora iz 80 zemalja sveta, želja autora iz deset zemalja da uživo prisustvuju kao i institucionalna podrška internacionalnim programima koja je smotri pružena, obavezuju da damo sve od sebe i priredimo ovaj praznik duha i umetnosti najbolje što možemo te pošaljemo pozitivnu sliku Srbije u svet…”

Press: LKC

Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com

 

Izbor domaćih stripova iz 2020.

Već desetak godina pišem početkom godine izbor stripova iz Srbije za vebsajt Pola Graveta (Paul Gravett) i rubriku Internacionalne perspektive. Gravet je ugledni engleski stripski kritičar, istoričar, kustos izložbi i direktor festivala u Londonu, i čast je biti deo internacionalne ekipe koja piše za njega o stripovima iz zemalja sa svih strana sveta.

Imao sam takođe čast da pisem izbor stripova sa područja bivše Jugoslavije za Gravetovu knjigu 1001 strip koji morate da pročitate pre nego što umrete (1001 Comics You Must Read Before You Die, „Cassell Illustrated“, 2011). Originalno sam bio ponudio za ovu antologiju 30 stripova sa ex-YU područja. Ipak, Gravet je, zbog limitiranog broja stripova iz celog sveta, na kraju uvrstio samo šest stripova, po njegovom ko­načnom izboru.

Tako se zbog mog malog doprinosa, kao i značajnog rada drugih, može čuti o našim stripovima u svetu, a naše izdavaštvo sve istrajnije objavljuje i domaće autore. Mislim da je naša stripska umetnička produkcija, sa tridesetak autora koji rade za strane izdavače i tridesetak autora koji objavljuju u zemlji, sa preko 200 objavljenih stripskih knjiga godišnje od strane oko 20 izdavača, značajna oblast umetničkog i ekonomskog delovanja i brend Srbije, i potrebno je još samo da Ministarstvo kulture to sagleda i poboljša svoj odnos prema stripu.

Moj izbor domaćih stripova je naravno subjektivan, tako da sam ovaj izbor za Graveta ponavljao kod nas samo na specijalizovanom sajtu „Strip vesti“ i ovo je moj prvi pokušaj da sa ovim izborom ukažem širokoj Politikinoj publici na bogatstvo domaćih stripskih autora.

Reprinti iz naše stripske baštine:

Lijanko, Mijatovića i Vukojeva, „Forma B”, je popularna srpska verzija humorističkog Tarzana, objavljivanog u periodu 1982-88; Legija nepromočivih, od Željka Paheka, “Forma B”, je zbirka priča naučne fantastike, sa neuobičajenim humorom za ovaj žanr; Švindleri, Milosavljevića i Milutinovića, „System Comics”, su sakupljene priče iz perioda 1992-94, koje pokazuju vitalnost srpske stripske scene tokom rata u Jugoslaviji.

Nastavljeni serijali:

Vekovnici Inegral 1, od scenariste Marka Stojanovića i grupe crtača, „Marko Stojanović”, je saga o Marku Kraljeviću i kinezu Čenu, sa dodatkom raznih bića iz mitologije i literature, pri čemu je ovo prvi integral serijala, sa ponovo urađenom prvom knjigom; Linije fronta 9, sa više autora, „System Comics”, su kratke priče iz Prvog svetskog rata.

More je bilo mirno • Tanja Stupar Trifunović, scenario, i Tatjana Vidojević, crtež • „Besna kobila”

Ovo je eligična i dirljiva priča o uspomenama, osećanjima, patnjama i kajanjima, ispričana od strane ženskog pripovedača. Puno toga se dešava iza ovih prividno mirnih i misaonih crteža, a u vezi sa delikatnom glavnom junakinjom. To je pre svega tužna ljubavna priča, ali takođe i razmišljanja o ocu, o prošlosti i sadašnjosti. To je takođe i impresivan, zajednički rad dveju dama, Tanje Trifunović (1977), pisca, i Tatjane Vidojević (1979), umetnice.

Medjugroblje • Zoran Penevski, scenario, i Zvonimir Vidić, crtež • „Modesty stripovi”

Zoran Penevski, iskusni i nagrađivani pisac i scenarista, i Zvonimir Vidić, vajar, čiji je ovo prvi grafički roman, su hrabri i originalni. Mi smo uvučeni u kompleksnu priču o mladom vajaru, njegovim dilemama o umetnosti, ženama i životu samom. Svaki prizor je obojen uljanim bojama i okruženi ovim slikarskim platnima imamo osećaj da su autori, bez ikakve rezerve, otvorili najintimnije delove svoje duše upravo za nas.   

Prokleto igraliste • Aleksandar Petrikanović • „Besna kobila”

Ovaj strip ide stopama veoma neobičnih stripova kao što su Frenk (Frank, Jim Woodring) i Zipi (Zippy the Pinhead, Bill Griffit), od strane umetnika koji iskazuje u svom prvom grafičkom romanu potpuno formirani crtački izraz i determinisanu naraciju. Priče su o Čarobnjaku, mističnom biću, koji živi u fantastičkom okruženju gde su ljudska bića zakačena uzicom za nevidljivo nebo iznad njih. Dogadjanju su nadrealna, ali sa jasnim referencama prema našem svetu i ljudskim stanjima.   

Orudje delanja • Biljana Djurdjević • „Besna kobila”

Ova knjiga, horizontalne orijentacije, izvanredno je oslikana od strane poznate srpske slikarke Biljane Đurđević (1973). Čak i srpsko Ministarstvo kulture, koje minimalno podržava stripove, nije moglo da odoli a da ne podrži delimično finansijski ovu knjigu. Đurđević, u ovoj vizuelno očaravajućoj knjizi, analizira poziciju čoveka u modernom društvu, indoktriniranog medijima i ograničenog željom za sticanjem i trošenjem. Ova knjiga je krik za individualno protiv kolektivnog, za ljudske vrednosti protiv proizvodnje i potrošnje.

Technotise: Edit i ja • Aleksa Gajić • „System Comics”

Poznati stripski umetnik i ilustrator Aleksa Gajić (1974), počeo je sa stripovima kao što su Technotise, napisan od strane Darka Grkinića, i Bič božji, francuske scenaristkinje Valeri Manzan (Valérie Mangin). Gajić je nastavio sa terapeutskim ilustracijama, crtežima iz svoje mašte, koji su mu pomagali da sačuva sopstvenu prisebnost. Godine 2009, režirao je i animirao prvi dugometražni film u Srbiji - Technotise: Edit i ja. Deset godina kasnije, na nagovor prijatelja, Gajić i njegov tim odlučili su da naprave grafički roman sa sekvencama iz crtanog filma. Ovo je uspešno ostvareno u ovoj knjizi, o Edit i njjenim prijateljima u Beogradu u nekoj bliskoj budućnosti. Tu ima puno osećanja i situacija koje razumemo i koje su veoma slične našem sadašnjem životu, ali otvara se i problem odnosa prema robotima ili veštačkoj inteligenicji (AI - Artificial Intelligence), čije socijalne i moralne probleme tek počinjemo da osećamo u sadašnjosti.

Zelenbaba • Vladimir Pajić • „Makondo”

Ako smo već pomenuli terapeutsko stvaranje, onda je ova knjiga upravo terapija koja nam je potrebna u ovim kompleksnim vremenima. Ove dve priče talentovanog Pajića (1989), koncept umetnika, ilustratora i sada vizuelnog pripovedača, donose nam crtež lepe linije sa zdravim humorom, pričom u stihovima (prva priča), narodnim praznoverjima i misterijama, neobičnim karakterima, i, iznad svega, raspoloženi i pozitivni stav prema životu, Bogu i Đavolu.   

Gorski vijenac • Geza Šetet i Miodrag - Mikica Ivanović, crtež, P P Njegoš, poema • „Forma B”

Ovo je uspešna adaptacija, u formi sekvencijalne umetnosti, poeme vladara, vladike, filozofa i pesnika Petra II Petrovića Njegoša iz Crne Gore. Knjiga je prvi put objavljena 1847. i kompletno je napisana u desetercu. Priča je bazirana na navodno istorijskom događaju sa početka 18. veka - masovne egzekucije Crnogoraca koji su prešli u muslimansku veru. Međutim, poema je mnogo više od toga. To je traktat o politici i ideologiji, o borbi za slobodu, pravdi i dostojanstvu. Poema nije više u obaveznoj školskoj lektiri ni u Srbiji ni u Crnoj Gori, delom zbog starinskog jezika (jedna od prvih knjiga koja je koristila jezik Vuka Karadžića), a delom iz političkih razloga. Tako da je ovaj monumentalni napor autora, ali i celog tima „Forme B”, retka prilika za nove generacije da sagledaju ovu peomu, u formi vizuelne naracije, i nauče po nešto o istoriji, tradicionalnim moralnim vrednostima, narodnim mudrostima i poslovicama.

Živojin Tamburić

London, mart 2021.  

[Tekst je objavljen kod Gravetta, na engleskom, i u Politikinom kulturnom dodatku od 6. marta 2021]

Tekst preuzet sa sajta stripvesti.com

Technotise - Edit i ja

 

IZDAVAČ

System Comics

SCENARIO

Aleksa Gajić

CRTEŽ

Aleksa Gajić

NASLOVNICA

Aleksa Gajić

BROJ STRANICA

160

Drugi Međunarodni salon "Deveta dimenzija" održan u Banjaluci

Banjaluka - Drugi po redu Međunarodni salon stripa "Deveta dimenzija" održan je ovog vikenda u Kamenoj kući na tvrđavi Kastel, a za sve ljubitelje devete umjetnosti bio je priređen raznovrstan i bogat program.

Udruženje strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske "Deveta dimenzija" organizovalo je salon, a ove godine gosti su bili svjetski i regionalni autori.

Svi ljubitelji stripa imali su priliku da se druže i više upoznaju sa autorima i njihovim radovima, da pogledaju nekoliko izložbi i kupe ili razmijene stripove na berzi stripa ili da učestvuju u školi crtanja.

Gosti salona bili su: Fabio Ćeloni, Marika Daloko, Aleksa Gajić, Nenad Cvitičanin, Igor Marković, Zoran Stefanović, Darko Kreč, Lazo Sredanović, Senad Mavrić, Milan Mladić, Zdravko Knežević, Srđan Salat, Predrag Ikonić, Srđan Vranješ, Borislav Maljenović, Jovan Bratić, Goran Lojpur i Aleksandar Petrić.

Svakako jedan od značajnijih autora koji su gostovali je Fabio Ćeloni, koji je 1990. godine ostvario prvi kontakt sa "Diznijem" i radio na pričama o Mikiju Mausu, a 2000. godine započeo saradnju sa izdavačkom kućom "Boneli", kao crtač popularnog serijala "Dilan Dog", ali i Aleksa Gajić, strip autor poznat u regionu kao autor prvog dugometražnog srpskog animiranog filma "Technotise - Edit i ja".

- Ljudi su sve više i više zainteresovani za strip. Prije deset godina interesovanje je bilo jako malo, ali onda smo osnovali "Devetu dimenziju" i odlučili da nešto promijenimo u sferi stripa u RS i BiH. Za 10 godina stanje se rapidno popravlja, mada može to još mnogo bolje - rekao je član Udruženja strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske "Deveta dimenzija" Zdravko Knežević.

Među sadržajima koje su posjetioci imati priliku da iskuse su postavka 14 retrospektivnih izložbi, sa nekoliko stotina stranica stripa, te promocije nekoliko strip izdanja, među kojima su i novi broj časopisa "Parabellum", te drugi dio mange "Lost Hope" Srđana Vranješa.

- Značaj jedne ovakve manifestacije za Banjaluku, ali i Republiku Srpsku, ogleda se i u vrhunskim autorima koji će biti gosti salona - naveli su ranije iz "Devete dimenzije".

Tokom trajanja salona, posjetioci su, između ostalog, mogli da pogledaju izložbe: Fabio Ćeloni - izložba strip tabli nastalih za izdavačke kuće "Boneli" i "Panini", Marika Daloko, "Life in sketch"- izložba fotografija koja predstavlja rad 11 italijanskih strip crtača, njihov život u stripu, oko stripa i za strip, "David i ja" - izložba strip kaiševa stripa "David Štrbac", doajena stripa u Republici Srpskoj, pokojnog Mire Mlađenovića, ali i da uživaju u "Čudnovatim stripovima Alekse Gajića", kao i ostalih autora koji su bili gosti salona, te u izložbi strip tabli Škole stripa "Kunova" Zdravka Kneževića.

Autor: Milanka Mitrić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta glassrpske.com

https://www.glassrpske.com/cir/kultura/kultura_vijesti/drugi-medjunarodni-salon-deveta-dimenzija-odrzan-u-banjaluci/294250

Zagor sa žutom trakom

O jednom nesvakidašnjem stripskom izdavačkom poduhvatu, nasilju i Mračnoj šumi...

Davnih osamdesetih godina prošlog veka novosadski "Dnevnik" bio je poznat po dobroj vezi sa uvaženim čitateljstvom. Slušali su želje, čestitke i pozdrave, naravno, koliko se moglo. Neka izdanja čak su postala tribina za čitaoce. Prirodno, dobar deo čitalaca stripova pripadao je onom neobičnom soju kolekcionara, pa je bilo više nego uputno napraviti neku rubriku u kojoj bi mogli da razmenjuju ono što im treba.

Tako je negde u drugoj polovini decenije u "Zlatnoj seriji" i "Lunov magnus stripu" na poslednjoj strani osvanula rubrika nazvana "Kutak za kolekcionare". 

Nekoliko naslova se neprestano provlačilo kroz gotovo sve oglase. Na prvo mesto neprikosnoveno je zasela "Zlatna serija" broj 13. Teško da je postojala lista želja na kojoj se nije našlo to čuveno "Nasilje u Darkvudu", prvo pojavljivanje Duha sa Sekirom, Zagora Te Neja, iz septembra 1968. godine. U stopu ga je pratio i "Lunov magnus strip" broj 99. Ponovo Zagorm ogov puta u epizodi o poreklu, znamenitoj "Zagor priča". Za ove stripove nudilo se bogatstvo, nisu bili retki oni koji su nudili i dvadesetak izdanja, samo za jednu svesku.

Iz ruke pod ruku

Ovom novinaru nije poznato da je tim putem ikada iko nabavio "Nasilje u Darkvudu". Mada, ko zna? Strip se pretvorio u neku vrstu mita, Svetog grala za kolekcionare. Kako su prolazile godine, moć naslovne strane na kojoj prepoznatljivi lik u crvenoj majici s orlom na grudima urla i maše sekirom, sa sve vojnicima u podnožju brda, kao da je rasla. Sledstveno tome i vrednost. Iako je preštampavan nebrojeno puta, original je ipak bio original. Nikome tu nije bilo do čitanja.

Tako je nižerpotpisani pre desetak godina gledao kako odlično očuvani primerak "Zlatne serije" broj 13 menja vlasnika. Vlasnika je promenilo i osam novčanica od sto evra. I obojica srećni. Doduše, novi vlasnik nešto više od starog. Odlično je prošao, nabavio dragulj kolekcije. Strip je posle više od tri decenije izgledao kao da je juče izašao iz štamparije. Ovaj drugi smatra da je ipak mogao da uzme i više novca. To jest, kako je to lepo, ne bez cinizma, primetio Predrag Petković, jedan od najvećih bibliografa na ovim prostorima:

- Skuplje od Dositeja u prvom izdanju!

Prošle godine kao grom strip scenom, a i šire, odjeknula je vest da "Veseli četvrtak" ponovo pokreće legendarnu "Zlatnu seriju" dvadeset pet godina posle gašenja one "Dnevnikove". Likovi su više-manje isti, Teks Viler, Zagor, uz pridošlicu iz takođe počivšeg "Lunov magnus stripa", Mister Noa. Dilan Dog je ionako nekada bio specijalno izdanje "Zlatne serije", a Marti Misterija "Lunov magnus stripa". Tu je i osveženje u vidu "Priča iz baze Drugde".

Još veći udarac bila je najava da će stripovi izlaziti u dve verzije, sa dve različite naslovne strane. Prva je originalna, sa italijanskog izdanja. Drugu bi uradio neko od domaćih crtača. Upravo ovo je izazvalo ogromne protivrečnosti.

Sezonu je otvorio Bane Kerac, nastavili Stevan Subić, Aleksa Gajić, R.M.Gera, Dalibor Talajić i drugi. Čuvene "Korica A" i "Korica B" naširoko i nadugačko su pretresane i tumačene po krugovima ljubitelja i ostalom vaskolikom internetu. Nekima se svidelo, nekima i ne baš, pa je bilo dosta dreke oko toga kako se neki tamo domaći crtač usudio da pipne u neprikosnovenog Zagora. A radi se upravo o crtačima koji su napravili vrlo ozbiljne karijere u svetskom stripu, čija imena znače nešto malo dalje od linije Horgoš - Kelebija.

Urednik "Veselog četvrtka", Dušan Mladenović, objašnjava da su baš to i hteli, da domaćim ljubiteljima stripa približe rad autora koji su svetska imena, a potiču sa ovih prostora. Pogotovo onih koji nemaju nikakve veze sa Bonelijevim univerzumom. A bilo je i vreme da se dobro poznatim likovima priđe s neke druge strane. Bilo je tu koječega, čak i cenzurisanih naslovnih strana.

Naime, domaća dela šalju se u "Boneli" na odobrenje. Upravo oni su tražili da se izbaci Donald Tramp sa naslovne strane Martija Misterije koja, gle čuda, nosi naslov "Kako je Donald Tramp spasao svet". Za svaki slučaj, da se ne pokrene neka tužba, i da se čitaoci ne dovode u zabludu.

Ipak, "Zlatna serija" je izlazila, pa se primakao i trinaesti broj. A šta drugo može da izađe pod tom numeracijom osim "Nasilja u Darkvudu"?

Dobra nova imena

Taj plan krčkao se makar godinu dana. Tačno toliko je prošlo od kada su kritičar stripa Nikola Dragomirović o pvak novinar to saznali od urednika "Veselog četvrtka", tokom nekog putovanja ka Banatu. Tada smo saznali da se za "trinaesticu" sprema tačno toliko naslovnih strana. A 4. jula konačno će sve to moći da se  proveri i uživo. Bez ikakvog kasapljenja, čemu je "Dnevnik" bio sklon. Tako je "Nasilje u Darkvudu" slraćeno za gotovo pedeset strana, pa je tekst potpuno promenjen kako bi se zaokružila priča. 

Prva, takozvana "korica A" je originalna, u izvedbi Galijena Ferija. Upravo oni koju smo krajem prošlog leta objavili na naslovnoj strani "Zabavnika". Drugi je legendarni Miodrag Ivanović Mikica, čovek koji je crtao naslovne strane za originalnu "Zlatnu seriju". Sledi Dražen Konačević, potom Italijan Paolo Bizi, koji je nacrtao nezvanični nastavak "Nasilja", epizodu "Povrtaka Crnih vukova".

Svoje viđenje Duha sa Sekirom dao je i Dejan Nenadov, potom Bane Kerac, Aleksa Gajić i Dalibor Talajić, odranije poznat obozavaocima "Zlatne serije". Spisak se nastavlja Dobrosavom Bobom Živkovićem i Tihomirom Tikulinom Ticom, dok je nižepotpisanom najzanimljivija naslovnica koju je nacrtao Milan Jovanović. A tek Zografa, koji nije odustao od svog prepoznatljivog stila?

Trinaesta naslovna strana najavljena je pod imenom "Niko". I dok su se ljudi pitali ko je taj, da nije Stiven Sigal počeo da crta stripove, pa još Zagora, ispostavilo se da je ta naslovna strana potpuno bela. Osim legendarne žute trake, naravno. Neće biti ni plastificirana, pa će svaki kupac moći da je ponese na neki od festivala na kojima su gosti crtači Bonelija. Gurne im je pod nos i dobije svoju, jedinstvenu verziju "Nasilja u Darkvudu".

A da se bude lep komplet, tu su i kutija i poster, koji će biti štampani u veoma malom tiražu. Za one najzagriženije, koji bi da komplet "Nasilja u Dakrvudu" sačuvaju za naredna pokolenja. Ili kao ulaganje u budućnost. Sve u fabričkim kesicama. Za čitanje se kupi jedan primerak, ostali se čuvaju. Neobična sorta, zaista.

Autor: Nemanja Baćković

Tekst preuzet iz štampanog izdanja Politikinog Zabavnika broj 3516

Aleksa Gajić izložbom otvara festival stripa u Nišu

Berza stripa, izložbe, predavanja, promocije i druženje sa crtačima deo su programa šestog festivala stripa “Nifest” koji će biti održan od 29. do 1. juna u Paviljonu niške Tvrđave, kao i drugim lokacijama u gradu.

Organizatori festivala navode da će na berzi gostovati desetak strip izdavača i da su oni pripremili sajamske popuste. Berza stripa će biti otvorena za sve ljubitelje ove umetnosti u Paviljonu od 11 do 22 sata.

Program festivala počinje izložbom radova poznatog srpskog strip autora Alekse Gajića, koja će biti otvorena u sredu, 29. maja u 19 sati u Salonu 77.

Drugog festivalskog dana, 30. maja, u Galeriji NKC-a će u 17 sati biti otvorena izložba "Naučna fantastika u srpskom stripu od 1935. godine do danas", dok će u Paviljonu u 19 sati biti otvorena godišnja izložba Udruženja stripskih umetnika Srbije i izložba “Pola veka Dikana”. Osim toga u 18 sati u Paviljonu će biti održan razgovor posvećen deceniji rada časopisa “Stripolis”.

U petak, 31. maja, u Paviljonu će biti predstavljena izdavačka produkcija Novosadskog SKC-a, a srpska izdavačka kuća “Sistem komiks” imaće predavanje na temu “Svi smo od Biberčeta nastali ili Đorđe Lobačev u Makondu”. Od 19 sati zakazano je druženje sa stripskim autorima “Majstori crtaju za vas”.

Poslednjeg festivalskog dana, 1. juna, biće održana predavanja i promocije “Mali Nemo u zemlji snova”, “Priča o grafičkoj noveli sat - tragovi nezaboravljenih predaka”, “Četvrti svetski rat uživo ili legija nepromočivih Željka Paheka” i “Duge noći i crne zastave”.

Autor:J. C  M.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta juznevesti.com

https://www.juznevesti.com/Kultura/Aleksa-Gajic-izlozbom-otvara-festival-stripa-u-Nisu.sr.html

Listamo novi Politikin Zabavnik #3509

* Na kioscima je novi Politikin Zabavnik, a u njemu možete pročitati:

* Jezik na recept

ALAPAJKA U AUZLUK

"Gramatika srpskog jezika na vranjski jezik nema ama baš nikakvog uticaja", piše u uvodu za treće, podatomanjeno izdanje "Vranskog rečovnika" Srbe Đorđevića, koje je izvandredan podov da i vas upoznamo s osobitim poslasticama jednog dijalekta koji polako nestaje.

Autor: Nevena Mrđenović

* Zadaci za 21. vek

VAKUUM PUN SNAGE

Naslućuje se da je energija praznog prostora ono što ubrzava širenje vasione. Možda je baš vakuum kockica koja nedostaje da bi se povezale sve sile koje vladaju u vasioni.

Autor: Goran Vojinović

* Sve se može kad se hoće

GDE GOD NAĐEŠ ZGODNO MESTO...

Kad se ratni fotograf, sluđen strahotama koje je snimio, vratio u zavičaj, imao je šta da vidi...

Autor: N.B.

* Leteći tanjir na vidiku

DISKOPTER PROTIV HELIKOPTERA

Kako je inženjer brodogradnje gledao u nebo i smislio način da ne oponaša let ptica

Autor: U.R.

* S okrajka rata

NEBESKO PIVO

Ubrzo posle početka iskrcavanja u Normandiji Saveznici su se suočili s neočekivanom nevoljom. Vojnicima je ponestalo okrepljujuće tekućine.

Autor: N.Bećković

* * Zabavnikov strip: Od Hadrijana do ponizne Sofije

Dragan Bogičić/Aleksa Gajić

* Uz naš strip

UMETNOST NA METAR

Kako su dvojica umetnika ostvarila neobičnu zamisao.

Autor: N.Baćković

* Oblačići +

MALI NEMO U VAVILONSKOJ KULI

* Život (ni)je bajka - Karl Sandberg, pisac

SETNI PESNIK ČIKAGA

Estradna zvezda, borac za prava ugnjetenih, poznati reporter, pesnik, istoričar i trostruki dobitnik Pulicerove nagrade, počasni doktor najčuvenijih univerziteta, najotmenija ličnost SAD...A od škole? Samo sedam razreda osnovne.

Autor: I.L.

* S onu stranu kamere

PROKLETSTVO PREDSKAZANJA

Američki horor o antihristu pratila je nesreća pre nego što je snimanje i počelo, zbog čega se smatra jednim od najukletijih filmova u istoriji.

Autor: Sanja Lazić

* Arheologija u srcu Beograda

MALI MUZEJ ZA VELIKO BLAGO

Proteklo je 90 godina otkako smo dobili arheološku zbirku!

Autor: Marko A.Janković

* Sultanovo drugo carstvo

ŽIVOT U HAREMU

Prostorije gde su živiele žene osmanskih vladara bile su skrivene od očiju posetilaca dvora. Njihov život prolazio je u raskošnom, ali ipak ograničenom prostoru.

Autor: M.Z.

* Naravno, tu je i Garfild.

I još mnogo toga!

Ne zaboravite da kupite novi Politikin Zabavnik!