Džo Aberkrombi - Mudrost gomile

 

Treća knjiga Doba ludosti

Haos. Bes. Razaranje.

Velika promena je pred nama...

„Veliki su veliki samo zato što smo mi na kolenima. Ustanimo!“

– Elize Lustalo

Govori se: ako hoćete da promenite svet, prvo morate da ga spalite. Sad će ta teorija da se kali revolucijom.

Razbijači i potpaljivači su uhvatili poluge vlasti, dim nemira je zamenio smog industrije, i svi se moraju pokoriti mudrosti gomile.

Pošto više nema šta da izgubi, Građanin Brok je odlučan da postane novi heroj za novo doba, dok Građanka Savina mora da pretvori svoje talente za stvaranje profita u preživljavanje pre nego što se probije do iskupljenja. Orso će otkriti da kada se svet okrene naglavačke, niko ne pada niže od monarha. A na krvavom severu, Rike i njenom krhkom protektoratu ponestaje saveznika dok Crni Kalder okuplja svoje snage i planira svoju osvetu.

Banke su pale, sunce Unije je srušeno, a u tami iza kulisa polako se spajaju niti Tkačevog nemilosrdnog plana.

PAD GONDOLINA u pretplati do 20. decembra

Publik Praktikum je raspisao pretplatu za Pad Gondolina – poslednju od tri Tolkinove velike priče o Starijim danima Srednje zemlje. Preostala dela iz triptiha – Deca Hurinova i Beren i Lutijena objavljena su na srpskom jeziku ranije tokom ove godine.

Kako je govorio Dž.R.R. Tolkin, Pad Gondolina predstavlja prvu pravu priču o Starijim danima Srednje zemlje. U njoj je opisan tajanstveni vilenjački grad Gondolin koji uništavaju mračne sile. Prvu verziju priče Tolkin je napisao još tokom I svetskog rata, dok se u bolnici oporavljao od povreda zadobijenih u bici na Somi. Kasnije je priču preradio, ali joj nikada nije dao konačan oblik.

U priči o padu Gondolina obrele su se dve najveće sile sveta. Morgot, kao iskonsko zlo, nije prisutan u priči ali upravlja silnim vojskama iz svoje tvrđave Angband. Potpuno suprotstavljen Morgotu jeste Ulmo, najmoćniji Valar posle Manvea. Sred ovog božanskog trvenja, smešten je grad Gondolin, predivan i skriven. Utvrdili su ga Vilovnjaci Noldori, koji su nekad obitavali u Valinoru, božanskom kraljevstvu, a potom, pobunivši se protiv njihovog vladara, pobegli u Srednju zemlju.

Turgona, gondolinskog kralja, najviše mrzi i najviše ga se boji Morgot, koji očajnički pokušava da otkrije taj vešto skriveni grad, dok Bogovi u Valinoru, na žustrim većima, odbijaju da se povinuju Ulmovim nakanama i zamislima…

Pad Gondolina je kao zasebno izdanje prvi put objavljen 2018. godine, zahvaljujući priređivačkom radu Kristofera Tolkina. Ilustracije su delo Alana Lija. Prevod na srpski jezik uradila je Vesna Stojković.

Tokom pretplatnog perioda, do 20. decembra, cena knjige biće 1.200 dinara. Nakon toga, redovna cena biće 1.600 dinara.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/pad-gondolina-u-pretplati-do-20-decembra/

 

Dragan Milojković - Hronike Helma: Poslednji lov

 

U tamnim noćima slušajući šapat mrtvih predaka, doznah za odavno izgubljenu priču o velikim delima. O slavnim Nemanjićima, Pribcu Hrebeljanoviću, Milošu Obiliću, Vuku Brankoviću i drugim junacima, znanim i neznanim. Iz mrtvih usana čuh priču o starim gradovima kojih više nema i o bojevima odavno zaboravljenim. I doznah o Starim Bogovima. O Svetovidu, Dažbogu, Morani, Jarilu i drugima. Naposletku, doznah i o iskonskom zlu… o vukodlacima, zlodusima, vešticama i vampirima.

… i tako nastadoše Hronike Helma… tako nastade Poslednji lov… Od Rodimlja, prestonice Kraljevstva srpskog, preko starog Konstantinopolja u kome stolovahu romejski carevi, pa sve do Skadra, vilin grada na obali istoimenog jezera, rasplamsaće se okršaj sa silama tame.

Dok vojske marširaju a planine odjekuju od urlika vukodlaka, Dušan Nemanjić i mala družina njegovih prijatelja pokušaće da otrgnu Dušanovog oca iz mreže čarolija i zavera koje je veštica drevne starosti i još drevnije zlobe isplela oko starog kralja.

Ja, hroničar Helma, boljih reči ne nađoh da vam ukratko ispripovedam o zbivanjima u romanu Poslednji lov, toj knjizi, neko će reći, epske fantastike. Ja se neću nasmejati tim rečima. Ćutaću… jer znam šta je isitna.

A da li se baš sve tako zbilo… taj sud ćeš, moj čitaoče, da doneseš sam. Ja sam tu, kao što rekoh na početku, samo da ti prenesem priču.

U srpskoj državi za vreme kralja Stefana Dečanskog vlada napetost zbog unutrašnjih razmirica i odnosa sa susedima. Zajedno sa svojim prijateljem, Pribcem Hrebeljanovićem, mladi kralj Dušan učestvuje u krvavim bitkama, dok ga istovremeno mori slutnja da njegovim ocem upravljaju nečastiva bića, koja su se udružila sa kraljicom, Marijom Paleolog. Buneći se protiv ugovorenog braka koji mu otac sprema Dušan kreće u pohod da spase Anu, izabranicu svog srca. Na tom putu pred njim i njegovim vernim prijateljem, Pribcem Hrebeljanovićem, pojaviće se mnoge opasnosti. Obojica će se naći pred velikim iskušenjima, dok budu otkrivali da li je legenda o vrkodlacima istinita. U svakoj opasnosti mladi kralj, Dušan Nemanjić, moraće da pokaže da li je dostojan naslednik prestola. Svaki njegov potez imaće odlučujuću ulogu, ne samo za njegovu ličnu sreću, već i za sudbinu srpske države…

Mira Satarić - Gospodar Vrana

Gospodar Vrana je novela koja otvara našu ediciju „Fantastika za u džep“ sa tematikom iz oblasti epske fantastike.

Surovi svet stanovnika planine Razdor izmučen je večnim ratovima. Lagrenjani, gospodari Kamenog grada, decenijama ratuju s narodom Vrana. Priča prati šta se događa kada sudbina reši da se poigra s neprijateljima i dovede ih na isto mesto, u takozvano Utočište. Može li postojati sklonište i za one čiji su telo i duša izmučeni večnim sukobima?

Lišen svega, jedan ratni zapovednik pokušava da konačno nađe mir i nadu, vagajući mogu li neprijatelji ikada postati prijatelji i postoji li čast u ratovanju…

 

O „Točku vremena“ – epizoda 1

 Zapišite datum – petak, 19. novembar 2021, kada će se premijerno emitovati prve tri epizode „Točka vremena“, Amazonove serije zasnovane na istoimenom epskofantastičnom serijalu Roberta Džordana.

Ovo su više nego uzbudljive vesti – Točak vremena je jedan od najuticajnijih serijala u istoriji epske fantastike, i to potpuno opravdano. Kako bismo vam što bolje dočarali značaj ovih vesti, reći ćemo vam da Točak vremena stoji rame uz rame sa Pesmom leda i vatre Džordža R. R. Martina po količini prodatih primeraka od 90 miliona, na svetskom nivou. Predviđa se da će emitovanje serije još više popularizovati Džordanov rad, kao što je to učinila serija „Igra Prestola“ za Martina.

Sa preko 11 hiljada strana i 4 miliona reči smeštenih u 14 knjiga, svet koji je Džordan osmislio važi za jedan od najpotpunijih fiktivnih svetova u istoriji književnosti i umetnosti uopšte. Kao vid pripreme za gledanje serije (ili čitanje serijala), odlučili smo da sa vama, s vremena na vreme, podelimo zanimljivosti i neku vrstu „vodiča“ koji će vas bolje upoznati sa svetom Točka vremena.

Šta je tačno Točak vremena? 

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a čak je i mit davno zaboravljen kada se Doba koje ga je iznedrilo ponovo vrati.

Točak vremena je entitet koji pokreće svet i vreme. Sadrži 7 zubaca, a svaki zubac predstavlja jedno svetsko/istorijsko Doba. Kako se Točak okreće, tako se Doba smenjuju, jedno za drugim, sve dok ne napravi pun krug – kada se svet po završetku Sedmog Doba ponovo vraća na početak, u Prvo Doba.

Točak tka kako točak želi, ne obazirući se na patnje smrtnika upetljanih u njegovo tkanje, niti na njihove živote koji su tek niti u Šari.

Točak nikada ne staje. Svojim obrtanjem on tka kompleksnu Šaru, i sve na ovom svetu je deo te Šare, koja je beskrajna, kao i obrti Točka. Šaru možemo da pokušamo da promenimo svojim delima, ali u granicama njene gustine – Šara nekada dozvoli da se zapletete tamo gde vam inače ne bi bilo mesto, i time promenite svoj položaj u svetu, ali često i dalji tok vremena.

Točak je nastao od magijske sile, Jedne moći, koja takođe čini i da se Točak okreće. Pojedini ljudi su takođe u stanju da crpe deo Jedne moći. Ona se deli na muški – saidin, i ženski deo – saidar, koji su u „organizovanom haosu“. Iako te dve polovine čine Jednu moć, one su konstantno u sukobu, ali i jedna drugu dopunjuju i time održavaju univerzum i vreme samo u ravnoteži. U samom serijalu Točak vremena ova ravnoteža biva poremećena u Trećem Dobu (vreme dešavanja radnje) i mi čitaoci postajemo svedoci stvaranja jedne legende i kraja jednog, a početka novog Doba. Više o tome u nekoj od sledećih objava.

Ukoliko to već niste, „Zenicom sveta“, prvim tomom u serijalu, možete otpočeti nesvakidašnju džordanovsku avanturu.

Do tada pogledajte zvaničan trejler za seriju.

Autor: Dušan Prvački

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-o-tocku-vremena-epizoda-1-unos-19738.html

Novi trejler za drugu sezonu serije VEŠTAC

 

Netfliks je pustio novi trejler za drugu sezonu popularne epske serije Veštac u kome se čini da će Geralt i Ciri biti sami protiv celog, potpuno drugačijeg, sveta – piše PISB.

Nakon što smo videli tizer, a potom i prvi trejler sa potvrdom treće sezone, sada je pred nama punokrvni uvid u ono što nas čeka u decembru. Cirila pravi prve korake ka tome da i sama postane lovkinja na raznorazne zveri, tako što pohađa obuku u Kaer Morhenu, mestu gde je i sam Geralt postao veštac. Međutim, nećemo pratiti samo njih dvoje, već se da i naslutiti da jedan rat može ponovo da spoji Geralta i Jenefer.

Ono što jeste sigurno je da nas očekuje puno novih stvorenja i okršaja sa njima. Tu su i magijski ratovi, kao i sveprisutna pretnja Nilfgardijaca koji traže svoj deo kolača. A videćemo i kako Geralt i Ciri sarađuju da bi pobedili stvorenje koje se najpre maskiralo u kuću, da bi se tek kasnije otkrila njegova prava priroda. Videćemo i borbe sa gargojlima, vampirima…

Nije sigurno koliko će vremenskih linija pratiti druga sezona, ali verujemo da ih ima više od jedne. Željno iščekujemo da vidimo kako je prikazan novi lik Vesemir, poznat fanovima književnog serijala, ali i povratak mnogima voljenog barda.

Druga sezona serije Veštac prikazuje se premijerno na Netfliksu od 17. decembra i sastojaće se od 8 epizoda.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/novi-trejler-za-drugu-sezonu-serije-vestac/

Dž. R. R. Tolkin - Farmer Gil od Hama

Farmer Gil od Hama nije ličio na junaka. Krupan, riđe brade, uživao je u nezanimljivom, ugodnom životu. Ali nakon što je nehotice isprepadao i oterao nagluvog i kratkovidog džina, junačka slava farmera Gila pročula se naširoko i nadaleko. Na njegovu nesreću, kada je prepredeni zmaj Krisofilaks posetio kraljevstvo, od farmera Gila se očekivalo da se bori s njim...

Kao i „Hobita” i „Roverandom”, Tolkin je Farmera Gila od Hama najpre smislio kako bi zabavio svoju decu, a potom je to izraslo u nešto mnogo složenije. Njegova konačna verzija je dovitljiva i maštovita priča za čitaoce svih uzrasta koji uživaju u dobroj priči.

„Čudesna priča o danima kada su džinovi i zmajevi hodili kraljevstvom.” - Sandej tajms

Ovo je reizdanje teksta prvi put objavljenog 1949. godine, zajedno sa originalnim ilustracijama koje je uradila Polin Bejns, a koje su po Tolkinovom mišljenju bile savršen dodatak njegovoj priči. Tu su takođe i najstarija pisana verzija priče i Tolkinove beleške za nastavak.

 

Dž. R. R. Tolkin - Beren i Lutijena

 

Povest o Berenu i Lutijeni bila je, ili postala, suštastvena tvar u razvoju „Silmariliona" – knjige mitova i legendi iz Prvog doba Sveta čiji je tvorac Dž. R. R. Tolkin. Priču je napisao godinu dana nakon povratka iz Francuske, pred kraj 1916, posle Bitke na Somi.

Osnov priče, koji nikada nije promenjen, jeste sudbina Berena i Lutijene, koja je zasenila njihovu ljubav: jer Beren je bio smrtan čovek, a Lutijena besmrtna Vilovnjakinja. Njen otac, vilovnjački kralj, protiveći se oštro Berenu, nametnuo mu je nemoguć zadatak koji mora da ispuni pre nego što oženi Lutijenu. U njemu leži srž ove povesti i seže do izvanredno herojskog pokušaja Berena i Lutijene da u sadejstvu poharaju najzlobnije među zlobnim bićima – Melkora, prozvanog Morgot, Crni neprijatelj Silmarila.

Ovom knjigom, Kristofer Tolkin pokušao je da povest o Berenu i Lutijeni istrgne iz opsežnog dela u kojem je ukotvljena; no, ta se priča menjala, naporedo razvijajući nove poveznice unutar jedne obimne istorije. Kako bi pokazao nešto od procesa kojim se ova legenda o Srednjoj zemlji razvijala tokom godina, on je priču ispripovedao očevim rečima, prvo u originalnom obliku, a potom i kroz prozne i stihovne odlomke iz kasnijih verzija, koji oslikavaju kako se to narativ menjao. Prvi put objedinjeni, oni otkrivaju aspekte priče – kako kroz događaje, tako i u pripovedačkoj neposrednosti, kojima se kasnije gubi trag.

BEREN I LUTIJENA pred čitaocima u izvrsnom prevodu

 

Zahvaljujući izdavačkoj kući Publik Praktikum, na srpskom jeziku je po prvi put objavljena knjiga Beren i Lutijena Dž.R.R. Tolkina. Knjigu je priredio Kristofer Tolkin, a čini je kolekcija rukopisa, među kojima su različite verzije priče „Beren i Lutijena“, čime je priređivač prikazao njihov idejni razvoj tokom vremena.

Ovo, tvrdokoričeno izdanje ukrašeno je radovima proslavljenog ilustratora Alan Lija, dobitnika Oskara za rad na filmskoj trilogiji Gospodar prstenova.

Povest o Berenu i Lutijeni bila je esencijalna tvar u razvoju Silmariliona – knjige mitova i legendi iz Tolkinovog Prvog doba Sveta. Tolkin je priču napisao godinu dana nakon povratka iz Francuske, pred kraj 1916, posle Bitke na Somi.

Osnov povesti, koji nikada nije promenjen, jeste sudbina Berena i Lutijene, koja je zasenila njihovu ljubav: jer Beren je bio smrtan čovek, a Lutijena besmrtna Vilovnjakinja. Njen otac, vilovnjački kralj, protiveći se oštro Berenu, nametnuo mu je nemoguć zadatak koji mora da ispuni pre nego što oženi Lutijenu. U njemu leži srž ove povesti i seže do izvanredno herojskog pokušaja Berena i Lutijene da u sadejstvu poharaju najzlobnije među zlobnim bićima – Melkora, prozvanog Morgot, Crni neprijatelj Silmarila.

Ovom knjigom, Kristofer Tolkin pokušao je da povest o Berenu i Lutijeni istrgne iz opsežnog dela u kojem je ukotvljena; no, ta se priča menjala, naporedo razvijajući nove poveznice unutar jedne obimne istorije. Kako bi pokazao nešto od procesa kojim se ova legenda o Srednjoj zemlji razvijala tokom godina, on je priču ispripovedao očevim rečima, prvo u originalnom obliku, a potom i kroz prozne i stihovne odlomke iz kasnijih verzija, koji oslikavaju kako se to narativ menjao. Prvi put objedinjeni, oni otkrivaju aspekte priče – kako kroz događaje, tako i u pripovedačkoj neposrednosti, kojima se kasnije gubi trag.

U proces pripreme srpskog izdanja Berena i Lutijene bio je uključen i jedan od najažurnijih domaćih proučavalaca Tolkinovog književnog opusa, dr Marko Vasić, koji za sajt Art-Anima.com ističe važnost ovog izdanja.

„Pripovest o Berenu i Lutijeni jedna je od tri Velike pripovesti iz Srednje zemlje i jedna od tri koje je Tolkin napisao u rovu za vreme Velikog rata. Ne radi se ovde o potpuno novom, do sada neobjavljenom delu, već o svojevrsnoj zbirci tekstova, koji su prethodno bili objavljeni u II, III i IV tomu dvanaestotomne Istorije Srednje zemlje a Kristofer Tolkin ih izdvojio tematski, organizovao hronološki, povezao i objasnio. Poznato je, naime, da je obimno, nikada završeno Tolkinovo mitološko delo Silmarilion doživelo nekoliko faza u toku stvaranja, koje je on označio kao: 1. Nacrt 2. Kventa Noldorinva (istorija Noldora) i 3. Kventa Silmarilion (istorija silmarila), što je i jedina, zvanično objavljena verzija. Kristofer je iz pomenutih faza izdvojio sve tri verzije pripovesti o Berenu i Lutijeni, i priložio ih u ovom izdanju, uključujući i fragmente ’Balade o Leitianu’ (što je, zapravo, već pomenuta prva verzija pripovesti, napisana u rovu) koji su, u najužem smislu, vezani za samu tematiku“, ističe Marko Vasić.

Prevođenje tekstova bilo je naročito izazovno jer su neki od njih pisani po uzoru na srednjovekovne zapise, i u originalnom rukopisu odišu drevnošću, pa se pred prevodiocem Vladimirom D. Jankovićem našao veoma zahtevan zadatak, koji je prema Vasićevim rečima izvršen na izuzetan način.

„Vladimir D. Janković prihvatio se nimalo lakog zadatka – da prevede rukopis koji strukturno podseća na srednjovekovne i prepeva dugačku, nedovršenu poemu ’Balada o Leitianu’ pisanu u simetričnom osmercu. Ovo je jedno od najlepše prevedenih Tolkinovih dela, čak se usuđujem da kažem da je tačnije i poetičnije prevedeno nego što je to opravdano hvaljeni Gospodar prstenova“, kaže Vasić.

Uz knjigu Deca Hurinova i Pad Gondolina, Beren i Lutijena je jedna od tri velike priče iz Tolkinovog legendarijuma, koje je Publik Praktikum najavio da će objaviti tokom 2021. godine. Knjiga Deca Hurinova je ranije već publikovana, a treća knjiga, Pad Gondolina, bi trebalo da iz štampe izađe do kraja godine, možda već i tokom novembra.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/beren-i-lutijena-pred-citaocima-u-izvrsnom-prevodu/

Nenad Gajić: Pokreće me želja da znanja očuvana u mom narodu prenesem što šire

 

Razgovaram sa Nenadom Gajićem, tvorcem poznate trilogije „Bajka nad bajkama“ i knjige „Slovenska mitologija“, koja je podstakla mnoge da se zainteresuju za ovu gotovo zaboravljenu oblast, ali je takođe uticala i na pojedine pisce da je koriste kao referencu prilikom pisanja romana koji su vezani za ovu tematiku.

Nenade, započeo bih ovaj razgovor pitanjem: koja knjiga te je uvela u svet slovenske mitologije?

Davno je bilo, ali kako se sećam zapravo nije bila knjiga, već akademski rad u kome Čajkanović poredi vampira i vukodlaka, objašnjavajući zašto su ta bića često smatrana identičnim u srpskim verovanjima. Kasnije sam nadogradio to znanje i u svojoj knjizi objasnio šta ih sve odlikuje, a glavna razlika je sledeća: vukodlak je, pre svega, živ čovek koji to ostaje i kada se preobražaj okonča, dok je vampir mrtvac, oživljeni leš.

Moj prvi susret sa slovenskom mitologijom bile su trilogija „Kosingas“ i tvoja knjiga „Slovenska mitologija“. Kakav je, zapravo, osećaj kad znaš da si inspirisao pisce prilikom stvaranja njihovih priča i svetova? Da li su uspeli da materiju koju si podelio u knjizi validno interpretiraju u svojim delima?

Čudesan je osećaj kada se tvoja knjiga otme od tebe i počne da živi sopstveni život, dodirujući duše čitalaca. A „Slovenska mitologija“ je uticala i utiče na mnoge jer je verovatno najtiražnija knjiga enciklopedijskog tipa na srpskom jeziku, uključujući i srpskohrvatski. Znali smo i Laguna i ja da je ovakva knjiga, naučnopopularna, koja jednostavnim jezikom objašnjava složene teme, potrebna i željena, ali nismo znali koliko, niko to nije mogao znati – sprema se već 12. izdanje za prvih 10 godina knjige. Drago mi je kad je drugi pisci koriste kao izvor ili inspiraciju, šta god od toga napravili, jer uvek volim da naglasim da mitologija nije egzaktna nauka, već zbir priča uz vatru.

Koje je tvoje omiljeno biće iz slovenske mitologije?

Često me pitaju ovo, a moj odgovor je uvek sličan: vampir, kao srpska reč koja je ušla u sve jezike sveta, zmaj, kao moćno biće koje u slovenskoj mitologiji ima tri različita oblika i sva tri naklonjena čoveku, i vila, kao južnoslovenska fatalna žena i oličenje lepote.

Koje knjige svima rado preporučuješ da pročitaju a da nisu vezane samo za mitologiju?

Mnogo ih je, omiljeni pisci su mi celokupnim opusom Hemingvej, Tolkin, Hese, Bukovski, Asimov, Pavić, donekle i Andrić… a sa pojedinačnim knjigama ih je i dosta više, tu su svakako Bulgakov („Majstor i Margarita“), Orvel („1984“), Vajld („Slika Dorijana Greja“), Nevil („Osmica“), Eko („Ime ruže“), Man („Ispovesti varalice Feliksa Krula“), Pol („Kapija“)… lista se nastavlja i preduga je za jedno pitanje jer sam od detinjstva pasionirani ljubitelj književnosti, posebno fantastične ili sa elementima fantastike. Fantastika daje boje sivom svetu u kakvom se ponekad budimo.

Nedavno je izašlo novo izdanje trilogije „Bajka nad bajkama“ koje objedinjuje sve tri knjige sa dodatkom mape i ilustracija. Da li možeš ukratko da predstaviš taj serijal svima koji još uvek nisu imali prilike da pročitaju?

Mogu da pokušam, iako je u pitanju kompleksno i obimno delo koje gubi deo svoje magije prilikom prepričavanja radnje… Knjiga prati sudbinu naizgled beznačajne devojčice koju počinju da progone mračne sile, dok se oko nje kroz čudne susrete okupljaju neobične ličnosti koje su mnogo više od onoga vidljivog na prvi pogled. To je, kako sam naveo u pogovoru, obimna priča u koju sam želeo da upletem najlepše slovenske mitove i bajke i srpske epske pesme koje su umele da me očaraju tokom odrastanja i kasnije. Imao sam dva važna kriterijuma: nisam želeo da menjam narodne umotvorine, njihove likove, pouke i završetke, a morao sam ih uklopiti u zdanje koje sam, umesto od kamena, zidao od reči, od bajki i pesama poput delića velike slagalice, uklapajući ih u veću arhetipsku priču u pozadini.

U tvojoj biografiji stoji zanimljiva činjenica, a to je da si muzičar i da si objavio dva albuma, što je za svaku pohvalu. Koju vrstu muzike voliš da sviraš i slušaš? Da li svoju ljubav prema književnosti prenosiš i na muziku i sviranje?

Rok muzika je moje opredeljenje od tinejdžerskih dana, svi moji bendovi svirali su neki rok, a to i slušam, uglavnom tvrđi zvuk, grandž i metal, mada je klasična muzika čest izbor kada pišem jer me reči u pesmama dekoncentrišu. Što se sviranja tiče, muzikom sam se aktivno bavio pre objavljivanja prve knjige, a tada se dogodilo čudo u mom životu: ništa nisam promenio u pristupu, ali sam shvatio da me mnogo više ljudi razume kroz pisanu reč no što me je razumelo kroz muziku, iz muzičkog undergrounda prešao sam u književni mainstream. Možda mi je samo potrebna duža forma od pesme da se u potpunosti izrazim, ali je moj utisak bio da sam konačno našao svoj put.

Kako da živimo svoju bajku nad bajkama? Šta te pokreće kao pisca i čoveka?

Negde sam pročitao da je uspešan čovek onaj koji padne sedam puta, ali ustane i osmi put. I to mi tako istinito zvuči. Oporaviti se, tihovati, razmišljati, ali na kraju ponovo ustati – to je jedina alhemijska formula koju znam. Kako to kaže Džordž Martin, i „vrlo mali čovek može stvoriti vrlo veliku senku“, uz upornost i cilj. A mene već dugo pokreće želja da znanja očuvana u mom narodu prenesem što šire, u obliku što bližem izvornom.

Uskoro izlazi novo izdanje „Slovenske mitologije“. Da li možeš otkriti šta se još nalazi unutar korica pored dobro nam poznatog teksta, ili želiš da to ostane iznenađenje za čitaoce?

Nije to velika tajna, pričao sam već o tome. U pitanju je posebno izdanje, prvo latinično, kojim Laguna i ja slavimo deset godina od objave knjige. Ima sasvim malo dopuna (jer je bilo mesta za njih, latinica je malo „uža“) i malo su osvežene boje crteža između delova, ali to je u osnovi ona ista knjiga za koju mnogi čitaoci iz susednih država godinama pitaju hoće li biti štampana i latinicom. Pa eto, hoće. Ovo izdanje označava završetak dugog i obimnog ciklusa u mom stvaralaštvu, osamnaest godina posvećenih mitskim temama; s ovim će svi moji dosadašnji obimniji radovi postojati odštampani na oba pisma koja koristim.

Da li radiš trenutno na novom projektu ili možda imaš nešto u planu?

Radim na dve knjige, obe su u dugoročnom planu. Jedna je početak potencijalno dugog serijala, druga je vrlo lična priča o precima, a obe gaze u drugačiju fantastiku od one kakvom sam se bavio do sada. Manje je mitskog i epskog, ali verujem ne i manje čudesnog, naprotiv. Žudim da ih predstavim, ali nisam tako blizu završetka pa ovo nije pravi trenutak za to.

Autor: Marko Veljković

Izvor: report.rs

Tekst i fotografije preuzete sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-nenad-gajic-pokrece-me-zelja-da-znanja-ocuvana-u-mom-narodu-unos-19632.html

Luksuzna izdanja Tolkinovih dela u pretprodaji

Izdavačka kuća Publik Praktikum raspisala je pretplatu za dva nova izdanja Tolkinovih dela. Po prvi put na srpskom jeziku biće objavljena jedna od centralnih priča Tolkinovog legendarijuma Beren i Lutijena u prevodu Vladimira D. Jankovića. A pored ovog dela biće objavljena i knjiga Farmer Gil od Hama u prevodu Vesne Stojković.

Povest o Berenu i Lutijeni bila je, ili postala, suštastvena tvar u razvoju Silmariliona – knjige mitova i legendi iz Prvog doba Sveta čiji je tvorac Dž. R. R. Tolkin. Osnov priče, koji nikada nije promenjen, jeste sudbina Berena i Lutijene, koja je zasenila njihovu ljubav: jer Beren je bio smrtan čovek, a Lutijena besmrtna Vilovnjakinja.

Za razliku od ovog ostvarenja, Farmer Gil od Hama je knjiga namenjena i najmlađim čitaocima. Kao i Hobita i Roverandom, Tolkin je Farmera Gila od Hama najpre smislio kako bi zabavio svoju decu, a potom je to izraslo u nešto mnogo složenije. Njegova konačna verzija je dovitljiva i maštovita pripovest za čitaoce svih uzrasta koji uživaju u dobroj priči.

Obe knjige biće objavljene u tvrdom povezu, a krasiće ih ilustracije Alana Lija (Beren i Lutijena) i Polin Bejns (Farmer Gil od Hama).

Knjige će u pretprodaji, po povlašćenim cenama, biti do 25. oktobra, a već 26. oktobra naći će se u redovnoj prodaji.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/luksuzna-izdanja-tolkinovih-dela-u-pretprodaji/

 

Intervju sa Edom Makdonaldom, autorom „Vraninog obeležja“

Ako ste zaljubljenik u maštovitu, tvrdu i mračnu fantastiku, a još niste pročitali „Crno krilo“ Eda Makdonalda, mnogo propuštate. „Crno krilo“ je prva knjiga Makdonaldovog serijala „Vranino obeležje“. Druga knjiga „Vranin krik“ izašla je 21. avgusta 2018. Pred njen izlazak imala sam priliku da razgovaram sa Edom o Jadu, gavranima i štreberskim ljubavima.

Navedi 5 svojih najvećih štreberskih ljubavi.

U duši sam veliki štreber. Jasno je da mnogo čitam – naročito volim Robin Hob, Dejvida Gemela, Kejt Eliot i Džuli Džouns. Nekada sam strastveno igrao igrice (nekoliko godina sam radio kao moderator u igri „World of Warcraft“), ali ovih dana se ograničavam na gledanje strimova igrice „StarCraft“. Ali moj najštreberskiji hobi je verovatno mačevalaštvo – treniram, prevodim, tumačim i izučavam istorijske borilačke veštine iz dokumenata koji sežu u prošlost čak do 13. veka... Malo je opskurno, ali to volim.

Šta ti je poslužilo kao inspiracija da napraviš serijal „Vranino obeležje“ i svet u kojem živi Rajhalt Galharou?

Na samom početku nisam imao nikakvu posebnu inspiraciju, sem što sam imao predstavu o tome ko je Galharou i hteo sam da ispričam njegovu priču – sve ostalo je evoluiralo spontano tokom procesa pisanja. Završna knjiga je ispala veoma drugačija od onoga što sam prvobitno nameravao i uvek kažem da mi najbolje ideje padaju na pamet kad sam u pola rečenice dok pišem o nečemu drugom. Jedan primer je „phos“ magija, koja pomalo podseća na elektricitet. Pisao sam o dolasku mojih likova u grad, a ranije sam prošao pored jednog paba u Londonu na kojem je bio veliki crveni neonski znak, tako da sam hteo da u priču ubacim neki sličan znak. Iz toga je kasnije evoluirao ceo sistem magije. Uživam da tako pišem – to je kao da istražujem.

A šta ti je dalo ideju za tetovažu koja iskače iz kože kao živo biće i isporučuje poruku? Ili za Jad, koji je neverovatno bogat i deluje iskonski?

Tetovaža zapravo nije postojala u ranijim verzijama. Bio mi je potreban način da Galharouov šef komunicira sa njim, ali proces je morao da bude jednostran i hteo sam nešto što ne može da se dešava na svakih pet minuta (ne bi bilo zanimljivo kada bi suštinski imao mobilni telefon). Ali volim gavrane i vrane i nikada ne propuštam priliku da o njima pišem. A što se tiče Jada, to je u stvari ideja koju već dugo imam u glavi. Uvek mi se dopadao koncept o samoj zemlji koja pokušava da vas uništi. Takođe volim priče smeštene na pograničnim predelima – mislim da se tu odvija najbolja akcija i zato sam hteo pogranično područje koje izgleda jedinstveno i drugačije.

Gajiš li posebnu ljubav prema gavranima (kao i ja)? Zašto, ili zašto ne?

O, naravno! Gavrani i vrane prisutni su u mitologijama svih kultura na svetu – kada dolaze do onoga što žele, uvek su uspešni, pametni i nemilosrdni. Kao lešinari, takođe su tesno povezani sa smrću i predstavljaju odlične vesnike mračnih stvari.

Kakve knjige voliš da čitaš? Imaš li omiljenog autora, serijal, knjigu?

Trenutno čitam knjige Lija Čajlda (serijal o Džeku Ričeru) i slične trilere. Otkad pišem profesionalno, čitanje fantastike mi izgleda kao rad, jer ne uspevam da isključim kritičarski deo mozga. Ali trenutno gutam trilere i uživam u tome.

Šta najviše voliš u pisanju? Postoji li „najbolji“ deo tog procesa?

Ima nekoliko stvari u kojima zaista uživam. Recimo, kada se osvrnem na nešto što sam napisao i pomislim „Au, ovo sam potpuno zaboravio, a baš je dobro!“ i iznenadim se. Ili kada mi neko priča o delu knjige koji mu se svideo, a ja pomislim „Da! Upravo je u tome poenta i ti si je razumeo!“

Šta je sledeće? Ima li nešto izvan serijala „Vranino obeležje“ o čemu možeš nešto da nam kažeš? Ili kada će sledeća knjiga serijala?

Upravo sam završio prvu verziju treće knjige „Vraninog obeležja“ („Gavranov pad“) i izaći će na leto 2019. Radim na još nekim projektima i nadam se da će bar jedan od njih biti uspešan – ali za sada će sve ostati tajna.

Napomena: Intervju je iz 2018. godine.

Autor: Megan

Izvor: geekgirlpenpals.com

Prevod: Borivoje Dožudić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-intervju-sa-edom-makdonaldom-autorom-vraninog-obelezja-unos-19546.html

 

Kultni serijali, sada ilustrovani

Svetski popularnu Sagu o Vešcu obogaćenu radom vrsnih ilustratora na najznačajnijim pričama iz tog serijala, započela je nedavno Čarobna knjiga, objavljivanjem prvog toma – Ilustrovana priča 1 – Veštac.

U ovom tomu, Timote Montenj (Rube, 1982) na majstorski način ilustrovao je uvodnu priču iz Poslednje želje, prvog toma sage.

Univerzum Vešca Geralta baziran je na Sagi o Vešcu (koju je Čarobna knjiga objavila u osam tomova), serijalu koji je napisao Andžej Sapkovski (Poljska, 1948), a pripadaju mu i svetski poznata video-igra The Witcher i Netfliksova istoimena TV serija.

Geralt od Rivije dolazi na vrata grada Vizime da bi odgovorio na poziv razglašen po čitavom kraljevstvu: nudi se 3.000 orena onome ko skine čini sa ćerke kralja Foltesta.

Jer iako je princeza sahranjena na dan svog rođenja, sedam godina kasnije, pretvorena u strigu, izlazi iz svoje grobnice u noćima punog meseca, da bi krvavo ubijala.

Pre Geralta, taj izazov prihvatili su mnogi učeni ljudi, pustinjaci, pastiri, vitezovi i drugi vešci. Nijedan nije uspeo. Pored ove delikatne misije, Geralt će otkriti i intrige velikodostojnika Vizime…

Paralelno sa (ilustrovanim) serijalom Saga o Vešcu, isti izdavač započeo je i posebno, ilustorvano izdanje Dine Frenka Herberta, sada sa potpisom Brajana Herberta i Sema Vebera.

Šest, originalnih tomova ovogo serijala isti izdavač već je objavio u poslednjih nekoliko godina, kao i dodatne priče koje su potpisali Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson, nakon Frenkove smrti. A, ovo izdanje, pored najpopularnije i najčitanije naučnofantastične priče svih vremena, koja je svojom filozofskom kompleksnošću i jedinstvenom maštovitošću postala nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti, sadrži i dvanaest ilustracija u boji Sema Vebera, koje predstavljaju novu, izuzetnu viziju jednog od najznačajnijih dela u istoriji žanra.

Moćno, uverljivo, ingeniozno – kratko je Robert A. Hajnlajn, još jedan autor iz žanra naučne fantastike, ocenio rad Frenka Herberta, poznatiji kao Dina.

Ili, „remek-delo naučne fantastike, koje je uzdiglo žanr na sasvim nov nivo“, sa čime se slažu i pisci i kritika i čitaoci. Serijal Dina, čiji je prvi deo roman istog imena, smešten je u daleku budućnost i bavi se kompleksnim temama: ljudskim opstankom i evolucijom, ekologijom, ukrštanjem religije, politike i moći. Prvih šest nastavaka, koje je napisao Frenk Herbert, pravi su trijumf imaginacije i nezaobilazno štivo svakog ljubitelja naučne fantastike.

Melanž, ili začin, najvrednija je i najređa supstanca u vaseljeni. Droga čije se posledice kreću u rasponu od produžetka životnog veka do trenutačnog putovanja međuzvezdanim prostranstvom može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom svetu Arakisu, poznatijem kao Dina. Ko kontroliše Arakis, kontroliše začin. A ko kontroliše začin, kontroliše celu vaseljenu…

Autor: K. Č. D.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.danas.rs/nedelja/kultni-serijali-sada-ilustrovani/

 

Objavljen trejler za TV seriju KUĆA ZMAJA

 

HBO Maks je objavio najavni trejler za seriju Kuća zmaja (House of the Dragon) koja je prednastavak popularne sage Igra prestola.

Serija je najavljena još pre dve godine i zasnovana je na knjizi Vatra i krv Džordža R. R. Martina, koja se bavi istorijom porodice Targerijen, dva veka pre događaja iz romana Pesma leda i vatre na kojem je zasnovana Igra prestola.

Trejler Kuće zmaja ne otkriva mnogo detalja o zapletu, ali pokazuje impresivnu glumačku ekipu, uključujući Pedija Konsidajna, Meta Smita, Sonoju Mizuno, Stiva Tusena, Risa Ivansa i Oliviju Kuk. Kao što se moglo očekivati, čini se da ima mnogo mačevanja i zmajeva.

HBO nije objavio precizne datume prikazivanja serije, već samo da je planirano za 2022. godinu i zna se da će se emitovati na HBO Maks striming servisu.

„Snovi nas nisu učinili kraljevima. Zmajevi jesu“. Nova serija Kuća zmaja smeštena je u period 200 godina pre događaja u Igri prestola i u fokusu je porodica Targerijen.

Izvor: RTS

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/objavljen-trejler-za-tv-seriju-kuca-zmaja/

Ed Makdonald - Gavranov pad

Format: 13x20 cm

Broj strana: 432

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Treća knjiga trilogije Vranino obeležje.

Šest godina je prošlo od događaja na Velikom tornju. Saravor je mrtav i Šavadino Oko je eksplodiralo, ali to ne znači da je u Dometu mirno. Duboki kraljevi jači su nego ikad pre jer su se domogli ubojitog oružja kojim će lako pokoriti gradove-države i pretvoriti sve slobodne ljude u težake. Valengrad je na prvoj liniji odbrane, ali maršalka Davandejn nije sigurna da je dorasla najvažnijem zadatku u službi.

Od Gavranovog pada crne kiše donose ludilo i uništavaju useve, guske ljudožderke haraju selima, svakodnevci isisavaju životnu energiju iz ljudi. A Bezimeni su sve slabiji.

Rajhalt Galharou se povukao u Jad, gde živi kao pustinjak. Promenio se kako fizički tako i psihički. Umesto da ga Jad ubije, zatrovana zemlja kao da je uzela nesrećnog Galharoua pod svoje i naučila ga nečemu. Međutim, to ima cenu. Okružen avetima prošlosti, Rajhalt više nije siguran šta je stvarno, a šta su samo priviđenja. Nekadašnji valengradski spasitelj nije čovek od koga bi trebalo da zavisi sudbina Dometa, ali sva je prilika da će ponovo morati da se stavi na čelo otpora...

Gavranov pad Eda Makdonalda maestralno zaokružuje serijal. Nije lako održati kvalitetno pripovedanje u tri knjige zaredom, ali Makdonald je trećom uspeo da nadmaši prethodne dve.

 

Džordž R. R. Martin - Sudar kraljeva – ilustrovano izdanje

 

Format: 16.5x24 cm

Broj strana: 749

Pismo: Latinica

Povez: Tvrd

Posebno, raskošno ilustrovano izdanje druge knjige Pesma leda i vatre sa predgovorom Bernarda Kornvela za ljubitelje čuvenog književnog serijala i HBO-ove serije Igra prestola.

Kao da se samo vreme iščašilo. Leto spokoja i obilja, dugo deset godina, bliži se kraju, a surova, ledena zima prikrada se kao gladna zver. Dva velika čoveka – lord Edard Stark i kralj Robert Barateon – koji su vladali tokom dugog doba mira, sada su mrtvi, žrtve izdajstva u kraljevskom domu. Od drevne citadele Zmajkamen do surovog severa oko Zimovrela, vlada metež, pošto pretendenti na gvozdeni presto Sedam kraljevstava pokušavaju da ga zauzmu ratom, prevarom ili magijom.

Dok nebo preseca kometa boje krvi i plamena – kometa koja najavljuje propast – šest strana se bore za prevlast u zavađenoj zemlji. Edardov sin Rob proglasio se za kralja na Severu. Na jugu, prestolonaslednik Džofri je vladar samo po imenu, okružen spletkama dvorana u Kraljevoj luci. Dva Robertova brata takođe žele vlast, ali i oni bez prava na tron spremaju se u osvajački pohod. A na dalekom kontinentu, prognana kraljica, majka zmajeva, stavlja sve na kocku i vodi svoje dragocene štićenike preko nemilosrdne pustinje da osvoji krunu koja joj po pravu pripada.

U svetu kojim vladaju bratoubistvo i rodoskvrnuće, alhemija i izdajstvo, cena slave meri se krvlju, a pobednički plen će završiti u rukama ljudi sa najhladnijim čelikom i najhladnijim srcem. Jer kada se kraljevi sudare, čitavo kraljevstvo se ruši.

Saga o Vešcu: Ilustrovana priča 1 – Veštac

 

ODABRANE ILUSTROVANE PRIČE IZ SAGE O VEŠCU

– A mi ovde u Vizimi čekamo da se dogodi čudo i zamandaljujemo vrata za svaki pun mesec ili vezujemo prestupnike pred dvorcem računajući da će beštija da se najede i vrati u grobnicu.

– Lepo ste se dosetili – nasmeja se veštac. – Je l’ se prestupništvo smanjilo?

– Ni najmanje.

Svetski popularna Saga o Vešcu obogaćena je radom vrsnih ilustratora na najznačajnijim pričama iz tog serijala. U ovom tomu, Timote Montenj je na majstorski način ilustrovao uvodnu priču iz Poslednje želje, prvog toma sage.

Geralt od Rivije dolazi na vrata grada Vizime da bi odgovorio na poziv razglašen po čitavom kraljevstvu: nudi se 3.000 orena onome ko skine čini sa ćerke kralja Foltesta. Jer iako je princeza sahranjena na dan svog rođenja, sedam godina kasnije, pretvorena u strigu, izlazi iz svoje grobnice u noćima punog meseca, da bi krvavo ubijala.

Pre Geralta, taj izazov prihvatili su mnogi učeni ljudi, pustinjaci, pastiri, vitezovi i drugi vešci. Nijedan nije uspeo.

Pored ove delikatne misije, Geralt će otkriti i intrige velikodostojnika Vizime...

UNIVERZUM VEŠCA GERALTA BAZIRAN JE NA SAGI O VEŠCU, SERIJALU KOJI JE NAPISAO ANDŽEJ SAPKOVSKI, A PRIPADAJU MU I SVETSKI POZNATA VIDEO-IGRA (THE WITCHER) I NETFLIKSOVA ISTOIMENA SERIJA.

ČK PREDSTAVLJA - JESENJU STRIPOMANIJU

 

Poštovani ljubitelji stripa, od 24. septembra do 2. oktobra 2021. godine održaće se JESENJA STRIPOMANIJA Čarobne knjige! 

Za ovaj čarobni praznik stripa pripremili smo za vas ukupno 17 noviteta, i to 14 stripova i 3 knjige!

Kao i uvek, Stripomaniju će pratiti AKCIJA KOJA SE NE PROPUŠTA! Napravili smo selekciju izvanrednih izdanja koja će biti dostupna po SPECIJALNIM CENAMA od 100, 500 i 1000 dinara!

U nastavku vam dajemo detaljan spisak noviteta i akcija.

NOVITETI ČAROBNE KNJIGE:

Od 24. septembra do 2. oktobra 2021. godine na JESENJOJ STRIPOMANIJI moći ćete da kupite 14 izvanrednih stripskih naslova i 3 knjige. Ovi noviteti će se prodavati po ceni Letećeg starta i imaće popust od 33%.

Noviteti nam stižu u dva talasa.

🌊Prvi talas (24. 9 – 2. 10. 2021):

1. „Y, poslednji muškarac“ 1,

2. „Vršnjaci“ 1,

3. „Paper girls“ (Dostavljačice novina) 1,

4. „Panišer Max“ 1,

5. „Panišer Max“ 2,

6. „Treba ucmekati Ramireza“ 1,

7. „Bluberi“ 4,

8. „Bluberi“ 5,

9. „Predigra za korpus Dedpula“,

10. „Osvetnici: Ultimativna enciklopedija“.

🌊Drugi talas (28. 9 – 2. 10. 2021):

1. „Komesar Ričardi“ 8,

2. „Komesar Ričardi“ 9,

3. „Sendmen“ 1,

4. „Tornjevi Boa-Morija“ 2,

5. „Tornjevi Boa-Morija“ 3,

6. „Dina“ 1 – specijalno ilustrovano izdanje,

7. „Veštac - ilustrovana priča“.

Kompletan spisak naslova na akciji STRIPOVI PO SPECIJALNIM CENAMA možete videti na našem sajtu: https://carobnaknjiga.rs/jesenja-stripomanija-carobne-knjige

JESENJA STRIPOMANIJA održaće se u striparnicama Čarobne knjige u Beogradu i Nišu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige Bulevar Books u Novom Sadu, u striparnici Alan Ford u Beogradu, kao i na našem sajtu.

Želimo da napomenemo da na našem sajtu možete platiti platnim karticama, uplatnicom ili pouzećem. Ako niste u Srbiji, nema nikakvog razloga da propustite ove sjajne naslove po super cenama – poručite gde god da ste u svetu, a paket stiže na vašu adresu!

Zahvalnica Andžeja Sapkovskog čitaocima i izdavaču u Srbiji

 

Povodom deset godina kontinuiranog objavljivanja literarnih dela Andžeja Sapkovskog u izdanju Čarobne knjige, ovaj popularni poljski pisac nedavno je ukazao veliku čast svom izdavaču i čitaocima u Srbiji, uputivši im poruku zahvalnosti.

„Dragi moji čitaoci, ove godine obeležavamo desetu godišnjicu od Geraltovog susreta sa vašom zemljom, Srbijom“, stoji na početku poruke Andžeja Sapkovskog. „Pisanje knjiga je jedno, ali njihova dugovečnost je potpuno druga stvar. Počastvovan sam kada vidim da, nakon toliko vremena, ljudi i dalje sa uzbuđenjem prate avanture rame uz rame s Vešcem. Za to moram da zahvalim svom izdavaču Čarobnoj knjizi, koja je verovala u moj rad. Ali ova priča bi bila isprazna bez vas, čitalaca. Hvala najstarijima među vama za predivnu dobrodošlicu koju su pružili mojim knjigama. I hvala najskorijima među vama što nastavljate da nosite plamen ove sage“, napisao je Sapkovski.

Čarobna knjiga je jedna od prvih izdavačkih kuća van Poljske koja je prepoznala kvalitet i potencijal književnih dela Andžeja Sapkovskog. U izdavačkom programu našeg renomiranog izdavača već čitavu deceniju nalaze se knjige iz serijala „Saga o vešcu“, ali i druga istaknuta dela ovog pisca, poput „Husitske trilogije“ i zbirke Maladi i druge priče.

Ove godine Čarobna knjiga je objavila specijalno ilustrovano izdanje knjige Poslednja želja, a u planu je da tokom ove jeseni čitaocima budu predstavljena i kompletno ilustrovana izdanja, u punom koloru, u kojima se obrađuju zasebne priče iz Poslednje želje.

Iz Čarobne knjige napominju da to nije sve, i najavljuju poslasticu za sve fanove Veščevog sveta – svojevrsnu enciklopediju likova, čudovišta, tvrđava i predela.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/zahvalnica-andzeja-sapkovskog-citaocima-i-izdavacu-u-srbiji/

Nedelja knjiga Džordža R. R. Martina

 „Igra prestola“, „Pesme snova“, „Vitez Sedam kraljevstava“, „Vatra i krv“, „Grozničavi san“... Izbor je samo vaš, ali knjige Džordža R. R. Martina zaslužuju da se nađu u svakom domu. Sada je idealna prilika za to!

Od 20. do 26. septembra, tokom Nedelje knjiga Džordža R. R. Martina, koja nam je poslužila i kao inspiracija za konkurs „Pesma leda i vatre – novo poglavlje“, ljubitelji epske fantastike imaće priliku da dopune svoje police knjigama slavnog pisca, na koje će se kupovinom tri ili više obračunavati popust od 20%.

Džordž R. R. Martin je najpoznatiji po svom remek-delu serijalu „Pesma leda i vatre“ koji, i pored velikog nestrpljenja milionskog broja ljubitelja, nikako da privede kraju, ali njegov rad je uticao na sve podžanrove u okviru fikcije, počev od naučne fantastike, preko misterija do trilera. Serija „Igra prestola“, ekranizacija serijala mreže HBO, jedna je od najbolje ocenjenih i najnagrađivanijih serija svih vremena, a Martina je učinila jednim od najpoznatijih pisaca na svetu.

I dok ne stigne šesti deo serijala „Vetrovi zime“ (a stići će, kad-tad!), iskoristite priliku da obnovite znanje o porodičnom stablu porodica Vesterosa ili se zaljubite prvi put u magični svet koji je Džordž R. R. Martin stvorio.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-nedelja-knjiga-dzordza-r-r-martina-unos-19291.html