Više ne mogu da kažem da je iznenađenje. Navikli smo, Stripburger izlazi dva puta godišnje, pred leto kada je idalan za čitanje na plaži, i pred novogodišnje praznike, kad nam se baš i ne mrda iz kuće. U svakom slučaju oba puta u pravo vreme. Tako je bilo i sada, par dana pred Novu godinu stigla je nova doza alternativnog i andergraund stripa, taman dok se treznimo i oporavljamo od silnih dočeka, repriza i repriza reprize.
Prvi utisak je uvek naslovna. Sedamdesetdvojkina je posebno psihodelična i nadrealna što je i dobar pokazatelj šta vas unutra čeka. Drugi utisak kada otvorite svaki broj je - miris. U tom smislu Striburger je prava poslastica za sve booksniffere. Bez zezanja, neretko bih u prolazu pokupio broj, prelistao ga i duboko udahnuo (okej Nenade, sada već previše pričaš).
Za uvodnik je ovoga puta bio zadužen Aleksandar Zograf koji je istakao da su priče svuda oko nas, čak i tamo gde ih najmanje očekujemo. Nije ni čudo što je uvodna reč naslovljena sa "mala otkrića". Svaki broj Burgera predstavlja jedan lov na strip blaga andergraunda. Srećom, Burger je već ime sa reputacijom pa verujem da su neretko na slatkim mukama koga odabrati. I upravo dok ovo čitate aktuelan je konkurs za naredno izdanje te možete baciti pogled na propozicije a nakon toga se vratite ovde.
Jeste li se vratili? Jeste, dobro, možemo dalje. Kao što znate svaki broj sadrži od prilike dva intervjua, obično je jedan sa strip autorom iz regiona a drugi sa nekim iz belog sveta. Intervju sa Tanjom Komadinom nas čeka gotovo na početku. Ova slovenačka strip autorka i ilustratorka je govorila o problemu sa kojima se u nekom delu stvaralaštva suočava veliki broj autora - "sagorevanju". U razgovoru dotakla se i statusa umetnika, koliko ostaje slobodnog vremena, da li su ilustratori podcenjeni ali i ilustracijama za dečije knjige i stripu koji je pripremila za ovaj broj. Italijanski autor Maniel Fior je u svom intervjuu istakao da je strip živi organizam koji se stalno menja i da praktično daje neograničenu slobodu da se njegovre granice istraže. Adrian A. Astrogan ostavio je veliki utisak na uredništvo koje mu je uputilo otvoreno pismo o tome kako doživljava i razume njegov rad. Praksa u poslednjih nekoliko brojeva je i dvostrani poster a ovoga puta su to radovi Léo Quiévreuxa i Samplermana (koji je autor i naslovne).
Pošto smo već govorili o malim oktrićima koja su svuda oko nas i slobodi koju strip kao forma pruža, ovaj broj je doneo upravo jednu lepezu različitih pristupa i čini se da odavno nije bilo ovako uvrnutih stripova. Kao i uvek, zastupljeni su autori iz čitavog sveta, od Balkana preko Nemačke, Francuske, Španije, Brazila, Italije.
Broj kao i uvek zatvaraju recenzije ali još uvek nisam skontao zašto za njih ne postoji prevod na engleski u okviru "connector-a" (za one koji ne znaju, Burger izlazi na slovenačkom ali je svaki tekst preveden na engleski u okviru dodatka u sredini lista).
To je to za ovo izdanje, vreme je da se odjavljujemo. Potražite novi Stripburger, budite hrabri, istražujte.
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta hellycherry.com
Нема коментара:
Постави коментар