“Alan Ford”, koji će ove godine navršiti okruglo pola veka, i dalje je, i iz ove perspektive, posle silnih revolucionarnih prevrata u svetu stripa - čudo
VITALNI, neodoljivi pedesetogodišnjak kakav je bez sumnje “Alan Ford”, koji će ove godine navršiti okruglo pola veka, i dalje je, i iz ove perspektive, posle silnih revolucionarnih prevrata u svetu stripa - čudo! Ne toliko čudo devete umetnosti, koliko neponovljivi fenomen, i to “najjugoslovenskiji” koji se može zamisliti, iako i Magnus, i Bunker, i komedija del arte i svi ostali izvori inspiracije ovoga dvojca, nesumnjivo potiču sa Apeninskog poluostrva. Neponovljiv je sam način na koji je produkt ovog genijalnog autorskog tandema “uvezen” u SFRJ, i tokom tog prelaska preko Jadranskog mora “preliven” sa bezbroj sočnih lokalnih začina, da bi u genijalnom hrvatskom prevodu ne samo nasmeja(va)o već doslovno formirao nebrojene generacije čitalaca. “Alan Ford” je, naprosto, kod nas ne samo sjajno prihvaćen, ne samo čitan i citiran do iznemoglosti, ne samo hvaljen i obožavan... Nije čak ni samo “asimilovan” - on je praktično “jugoslovenizovan”.
Naime, taj italijanski satirični, “crni”, špijunsko-parodični serijal crtača Magnusa i scenariste Maksa Bunkera stekao je (i zadržao) kultni status u SFRJ - i gotovo nigde drugde! Ne samo da “u ostatku sveta” tj. “na drugim zapadnim tržištima” (osim rodne mu Italije), strip nikada nije zaživeo, već je mahom svuda neslavno propao. No istovremeno je u bivšim jugoslovenskim republikama narastao do pop-kulturnog fenomena, čije razmere i dometi su davno nadrasli sve ono o čemu govorimo kada govorimo (samo) o stripu.
Upravo je ta činjenica, da se o “Alanu Fordu” može i mora (pro)govoriti iz drugačije, “samo naše”, ovdašnje perspektive, ono od čega je marketinški stručnjak i pisac Lazar Džamić pošao ispisujući knjigu “Cvjećarnica u Kući cveća” (čije je dopunjeno, peto izdanje nedavno objavila kuća “Heliks”).
Podnaslov “Kako smo usvojili i živeli Alana Forda” jasno predočava (ostvarenu) nameru autora da “u formi studije jednog stripovnog slučaja prošvercuje oštroumnu i duhovitu početnicu za razumevanje simboličkog imaginarijuma bivše države i mentaliteta njenih posvađanih naroda”, kako je to opisao Ivica Ivanišević.
U knjizi o neodoljivim članovima grupe TNT prepoznajemo se svi, hteli mi to ili ne, prepoznajemo i svoju prošlost, i svoje savremenike, verovatno i svoju budućnost. Jer, svi smo tu, i sve je tu, u oblačićima sa nezaboravnim rečenicama ispisanim Bunkerovom rukom, koje izgovaraju obožavani (anti)junaci nacrtani Magnusovim perom..
PREVOD ZA SVA VREMENA
JEDINI prevod koji ortodoksni “alanfordovci” priznaju ostaje onaj hrvatski, iz pera virtuoza Nenada Briksija, koji nedvosmisleno daje dodatni naboj apsurdnom humoru stripa. Džamić ovaj prevod opisuje kao “pojačivač farsičnog naboja”, a peto izdanje “Cvjećarnice” ima i dodatak o tajni Briksijevih prevoda, ali i intervju sa Slobodanom Šijanom o vezi “Maratonci - Alan Ford”.
Autor: Marina MIRKOVIĆ
Tekst i fotografije preuzeti sa sajta novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар