Delo Migelanča Prada o pamćenju i prošlosti. “Modesti” i “Komiko” objavili srpsko izdanje "Ardalena" u luksuznoj opremi
ARDALEN, vetar koji stiže iz daljina, čak sa obala američkog kontinenta do Evrope, noseći mirise soli i joda - “pozajmio” je naslov proslavljenom španskom autoru Migelanču Pradu. Višestruko nagrađivanu njegovu stripsku majstoriju zvanu “Ardalen”, koju je na srpski preveo Vuk Šećerović, zajednički su za naše čitaoce priredili i objavili “Modesti” i “Komiko”.
Obiman grafički roman na 260 strana, u punom A4 formatu, tvrdom povezu i luksuznom izdanju, istinski je praznik za oči, ali i za um zahtevnog čitaoca.
- Mi smo ono što pamtimo - tako bi glasila početna premisa trogodišnjeg rada Migelanča Prada na strip albumu “Ardalen”, koji je osvojio nekoliko nagrada u Španiji. Ardalen je izmišljeni vetar koji duva od Kariba preko Atlantika ka obalama južne Evrope, vlažan vetar koji prodire duboko u unutrašnjost kopna. Simbolički, ardalen dopire s one strane okeana i donosi uspomene iz života neznanaca - reči su kojima Zoran Penevski započinje predgovor ovom izvanrednom izdanju, i dalje otkriva:
- Sama priča usredsređena je na četrdesetdvogodišnju Sabelu, ženu sa životnim problemima koja dolazi u planinsko selo ne bi li pronašla nešto o svom dedi, koji je emigrirao na Kubu i o kome porodica ništa ne zna. Tamo upoznaje gospodina Fidela, navodno iskusnog moreplovca. Uz sećanja i osećanja, podjednako varljiva i istinita, između njih se razvija poseban odnos, u koji će biti upleteni i lokalni stanovnici sa svojim planovima o nalaženju navodnog blaga na Fidelovom imanju.
“Ardalen” se lako pretapa u priču o potrazi za identitetom, o traganju za smislom, kao i u emotivno razgranatu sagu koja će završiti ubistvom. “Uspomene imaju suštinsku vrednost u građenju identiteta. Sve što nismo upamtili, to više ne postoji - bar za nas”, kaže Prado. Vetar kao simbolička nit, povezaće sve likove, umrsiti priču, ali i pokidati konce koji su zamrsili sudbine junaka.
Penevski nastavlja: “Sve slike flertuju. Grafička naracija zavodi. Tako je i slučaju Pradovog 'Ardalena'. Jer, kad svesna jedinka u okeanu postojanja krene u potragu za svojom prošlošću, za svojim precima, za svojim ishodištem, ona nužno mora da se osloni na sećanja drugih i činjenice rasute po matici vremena. Međutim, dok Sabela traži fakte koji bi otkrili tok života njenog dede, starac Fidel - na koga su je meštani uputili - opčinjen je izmaštanim sećanjima drugih ljudi. Fluid koji spaja dve lutalice ovde je ardalen, vetar imaginacije...”
Sliku po sliku, reč po reč, Prado čitaoca uvodi u svet prelepih boja, priču oslikanu pastelima “koji titraju na granici između stvarnosti i uobrazilje”, kako kaže Penevski.
Autor: Marina Mirković
Tekst i fotografije preuzete sa sajta novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар