Verovatno ste primetili da se u savremenoj umetnosti mnogo toga bavi onim što se nalazi u središtu zemlje. Nečim što se nalazi negde ispod, duboko, daleko, i do čega nije lako doći ili je gotovo nemoguće. Profesor Lidebrok, Aksel i Hans Žila Verna, Lara Kroft, “Džumandži”, “Gunisi” i fatality završnice u Mortal Kombatu su samo neki od primera.
Ipak, ono što me je najviše povezalo sa epizodom o kojoj pišem jeste jedan dokumentarni film domaće proizvodnje. Pre malo više od 10 godina pojavio se dokumentarni film pod nazivom „Digitalni anđeo – Žig zveri“ anonimnog autora. U principu, u pitanju su slajdovi izređani u Movie maker-u sa instrumentalnom muzikom koja postaje neizvesnija u zavisnosti od dela filma. Ono što je zapravo najinteresantije u vezi ovog filma jeste to da autor gotovo bez ijednog racionalnog argumenta zastupa svoje tvrdnje i još iracionalnije ih audio-vizuelno ilustruje. Neke od tema o kojima se u filmu govori su satanizacija savremenog sveta koja se kreće od postojanja hipika, seksualnih manjina i rokenrola, neosnovana tvrdnja da Ujedinjene Nacije služe Mefistofelesu lično, zatim enormno potenciranje teorije da šaka masona kontroliše svet (među kojima je bio i kralj Aleksandar Karađorđević prema autoru), opsednutost brojem 666 koja ide dotle da na starojevjerskom alfabetu reči „New york“ , „computer“, „Bill Gates“ imaju numeričke vrednosti 666 kao i dezintegracija Srba i Srbije kao teritorije od strane Hrvata kao arheneprijatelja, naravno.
Međutim, ono što ovaj film i epizodu Dilana Doga o kojoj pišem dovodi u vezu (pored borbe sa natprirodnim, jelte), jeste interesovanje za sadržaj središta zemlje. Naime, poseban deo ovog dokumentarca posvećen je priči sovjetskih naučnika koji su nakon iskopavanja rupe od 15km u istu ubacili mikrofon kako bi osluškivali procese unutar zemlje, a zapravo su otkrili da temperatura iznosi 1000 stepeni Celzijusovih i zvuke koji liče na vrištanja, zapomaganja i plač sa jednim glasom koji nadjačava sve. Pogodili ste, otkrili su ono što ljudi nazivaju paklom!
Priča o zlu iz središta zemlje je u Italiji izašla 2015. godine u kao 315. broj regularne serije. Scenario debitantski u regularnoj seriji smelo i odgovorno potpisuje Ratinger, dok se za crtež postarao Alesandro Bađi. Naslovna strana je delo Anđela Stana.
Za razliku od Bađija koji je izvanredno nacrtao ovu epizodu, Ratinger se kao scenarista od kog se dosta očekivalo imajući u vidu reputaciju i nagrade koje je dobijao u Italiji nije proslavio. Kada sam ugledao naslovnicu, unapred sam se poradovao da će se 2018. godina završiti hororčinom sa velikom dozom trilera na šta smo svi i navikli kada je serijal Dilan Dog u pitanju. Međutim, dobio sam „plitku“ pričicu prožetu referencama na Tvin Piks, toliko očiglednim da sam već odmah znao kraj priče znajući i kraj serije. Ono što mi se svidelo jeste velika uloga reference na omot albuma Led Zeppelina pod nazivom „Houses of the Holy“ za koji lično smatram da je potcenjen u odnosu na svoje prethodnike. Vizuelno je Bađi sjajno predstavio Ratingerove zamisli, ali treba napomenuti to da su i te kako falile horor scene kojih u ovoj epizodi maltene i nema.
Ukratko, radnja ove epizode se vrti oko Dilana i njegove klijentkinje koja ga unajmljuje kako bi rešio ubistvo njene najbolje prijateljice u njenom malom gradu u kome sreću razne čudne ljude i doživljavaju čudne stvari na čudnim mestima sa kulminacijom na dubinama iz kojih izvire samo zlo. Treba napomenuti da radnja ne sadrži nikakvu turbulenciju i uzbuđenja, i imam utisak da svako ko je počeo da je čita, odmah izgubio entuzijazam za pričom.
Monotoniju priče je Ratinger (ne)namerno upotpunio potpunom pasivnošću Dilana koga je prožeo ispraznom i suvišnom dijalektikom koja je isuviše nepotrebna i loše osmišljena, tako da on sada postaje neshvaćeni mislilac bez incijative da rešava slučaj svojim petim i po čulom. Što se tiče sporednih likova, mogu da kažem da osim Gruča koji je bio na visini zadatka ni jedan nije ostavio značajan utisak, čak ni lokalni starac koji predoseća zlo i upozorava Dilana poput Merlina u TT sindromu.
Sve u svemu, jako nezanimljiva i razočaravajuća priča, iako je imala potencijala da bude pravo remek delo!
Autor: Ilija Najdanović
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta hellycherry.com
http://www.hellycherry.com/2019/01/dilan-dog-na-dnu-zla.html
Нема коментара:
Постави коментар