Hteli smo bolje da razumemo kako Adrijan uspeva da napravi ovako dobre knjige i uspeli smo da ga dobijemo i upitamo nekoliko pitanja. Zbog vašeg čitalačkog zadovoljstva, zapisali smo ih ispod, uživajte:
Vi ste stvarno plodonosan pisac sa brojnim serijalima naučne i epske fantastike. Da li vam se neki žanr više sviđa i da li ima velikih razlika u pisanju jednog i drugog? Koje su to razlike?
Prilično su različita iskustva. Kod naučne fantastike želim da nauka deluje što je moguće realnije i zato sporije pišem jer to podrazumeva ogromno istraživanje i konsultacije sa ljudima koji su bolje informisani od mene. Kod epske fantastike, pritisak je na unutrašnjoj doslednosti, ne spoljašnjoj i zato proces pisanja može da bude dosta slobodniji.
Šta vam je bilo najdraže da pišete u „Deci vremena“? Postoji li neka evolucija da vam se posebno svidela?
Mislim da je veliki rat između paukova i mrava zabavan, kao i krađa svetog oka mravljeg boga, jer sam mogao da se bavim nečim što ja volim da čitam – naučna fantastika u stilu epske (poput Džin Vulf, ili M. Džona Harisona). Takođe, lepo je pisati originalni herojski narativ u kome je glavni lik pauk.
Kako ste završili sa paucima kao vrstom sa kojom će ljudi da se susretnu?
Bilo je obrnuto. Naleteo sam u istraživanjima na Portia labiata i znao sam da moram da nađem način da napišem knjigu o njima. Ljudi su se tek kasnije pojavili.
„Deca vremena“ imaju mnogo osetljivih tema koje retko dobijaju tretman koji ste im vi dali (poput evolucije i protoka vremena). Šta vas je inspirsalo da napišete knjigu na ovaj način?
Fokus ove knjige je od početka na procesu evolucije, tako da je narativ pravolinijski. Hteo sam da pokažem kako društvo kroz generacije može da se promeni i prilagodi.
Impresionirala me je vaša sposobnost kontrole tona knjige, prilično brzo ste išli od čuđenja do anksioznosti i horora, bez disonance. Kako ste upravljali njime dok ste ga prenosili na papir?
Mislim da su „Deca vremena“ reper mog sadašnjeg stila – ozbiljan narativ sa malo gnusnih epizoda ukrašen mrvicama humora. Nikada nisam bio striktno tehnički pisac, a tekst je izlazio kako je izlazio – evolucija mog stila je u potpunosti podsvesan proces.
Nedavno sam saznao da se sprema i nastavak, „Children of Ruin“. Iako smatram da „Deca vremena“ odlično deluju kao samostalni roman, veoma sam uzbuđen zbog nastavka. Šta vam je to delovalo nezavršeno da ste se upustili u pisanje nastavka?
Poslednje poglavlje i epilog su na pragu jednog otkrića. „Children of Ruin“ je priča o tome i, kao što naslov sugeriše, to ne mora da znači da je nešto lepo.
Koliko je bilo potrebno istraživanja za ekosistem kojim upravljaju insekti?
Donekle je ova zamisao zasnovana na Zemljinom ekosistemu, tako da je bilo potrebno mnogo manje vremena nego kada pokušavate da stvorite originalni vanzemaljski svet od početka. Veliki posao je zahtevala logistika oko veličine pauka i kako bi njihova čula mogla da rade, u čemu mi je pomoglo Odeljenje za entomologiju Prirodnjačkog muzeja.
Koje su vam omiljene knjige iz oblasti naučne fantastike i epske fantastike? Šta trenutno čitate?
Upravo završavam knjigu Džefa Nuna „The Body Library“, u pitanju je prilično uvrnuto iskustvo. Pre toga sam čitao neverovatno poetski i brutalan roman En Smit-Sparks „Tower of Living and Dying“. Neki od omiljenih su mi „Ash“ Meri Džentl i „Soldier of Arete“ Džin Vulf.
Koja činjenica o vama bi mogla da iznenadi čitaoce?
Još uvek imam stalan posao, u ovom slučaju sa pola radnog vremena.
Izvor: thequilltolive.com
Prevod: Miloš Vulikić
Foto: Kate Eshelby
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs
Нема коментара:
Постави коментар