Priča mladića koji je osam godina proveo u zloglasnom zatvoru pretočena u strip
ISTINITU, filmsku, aktuelnu i brutalnu priču o Muhamedu Al-Goraniju donosi strip “Gvantanamo Kid”, kod nas objavljen u izdanju kuće “Lokomotiva”.
Scenarista Žerom Tibijana i crtač Aleksandar Fran pripovedaju o čoveku rođenom u Saudijskoj Arabiji 1987, u familiji koja pripada nomadskom plemenu Gorana, poreklom iz saharskog dela Čada. Junak je detinjstvo proveo kao ulični prodavac u Medini - iako su živeli “nadomak Raja”, Muhamed Hamid Ali i brat morali su teškim radom da zarađuju za život. Do četrnaeste godine, Muhamed je putovao samo po zemlji, a tada je na prevaru, sa lažnim dokumentima i imenom, uspeo da otputuje u Pakistan u želji da uči škole, nauči informatiku i engleski. Nije ni slutio da će mu ime Jusef Abakir Saleh koje mu je upisano u pasoš u konzulatu i pod kojim se otisnuo na prvo svoje putovanje avionom, doneti sasvim novu sudbinu. Robijašku.
U Karačiju, Muhamed tek počinje da se adaptira i živi sasvim običnim životom tinejdžera kada ga je, samo dva meseca nakon dolaska, pakistanska tajna služba nezakonito uhapsila i prodala američkoj vladi tvrdeći da je pripadnik Al kaide. Najpre je zatvoren i mučen u Avganistanu, a onda prebačen u zloglasni Gvantanamo gde je konstantno ispitivan i mučen. Jedan je od najmlađih zatvorenika u kampu i jedini crne boje kože, što ni na tom strašnom mestu ne znači mnogo - baš kao što je jedini “čovekoliki” među američkim čuvarima (sa nadimkom Tajson) bio crn, istu boju kože ima i možda najbrutalniji među njima (omraženi Faraon)... Jedinstven uvid u organizaciju Gvantanama, načine ispitivanja odnosno mučenja, odnose među stražarima i tretman zatvorenika, kao i u ono što se dešava u glavi (neosnovano) optuženih za saradnju sa Al kaidom ali i tokom beskrajne “igranke” sa pravosudnim sistemom - sve to donosi priča “Gvantanamo Kid”.
Nakon uporne borbe koja je trajala osam godina, njegova nevinost je najzad dokazana a “dečak koji je trećinu života proveo u Gvantanamu” našao se na slobodi. No ni u svom Čadu nije dočekan kao “nepravedno zatvoreni građanin”, već ga dočekuju nova, ružna iznenađenja. Kao i u okolnim zemljama gde je ostavljen da traga za mirom, nakon godina mladosti koje mu je oduzeo Gvantanamo.
“Moram da pronađem neko mesto gde ću moći da se odmorim. Strašno sam umoran. Nije lako. Život posle Gvantanama. Čad Benin Togo Gana Niger Nigerija... Sve su mi ovo Amerikanci napravili” - pisao je prošle godine, preko “Vajbera”, scenaristi stripa koji sada čitamo na srpskom...
Autor: Marina Mirković
Tekst i fotografije preuzete sa sajta novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар