„Sva lica slobode“ Predrag Đurić; izdavač Studentski kulturni centar Novi Sad, 2021.
Predrag Đurić (1974), scenarista, kritičar, teoretičar, izdavač i propagator 9. umetnosti, predstavlja se znatiželjnim čitaocima omnibus strip albumom „Sva lica slobode“, koji je, ove godine, objavio Studentski kulturni centar Novi Sad, pod uredničkom palicom Jovana Gvera. Između korica nalazi se 20-tak kratkih stripova za koje je Đurić napisao scenarija a slike su potekle iz pera i četkica desetak crtača (najčešći je Vlado Nikolovski) različitih generacija, senzibiliteta i likovnih tehnika koji variraju od precizne realističnosti do karikaturalnosti i „novoprimitivističkog“ crteža.
Četiri segmenta knjige („Priče sa divljeg Istoka“, „Sva lica slobode“, „Linije fronta“, „A san šta je?“) otkrivaju sudbine ljudi u različitim epohama (od XVIII veka do danas i u bliskoj budućnosti) i na različitim prostorima, prevashodno na ravnici Panonske nizije ali i u savremenim megalopolisima. Među protagonistima stripskih vinjeta nema klasičnih junaka, sve su to obični ljudi čije se svakodnevno trajanje menja ili prekida zbog ratova. Među takvima ima i onih osetljivijih na okruženje, sklonijih introspekciji, umetnosti, artikulisanju svog jada u citiranim stihovima („Čovek peva posla rata“ Dušana Vasiljeva, narodna „Kad mi pišeš, mila mati“); oni, nevešti u surovim nadmetanjima sa nevoljama, kao da su predodređeni za stradanja ili primorani na bekstvo iz rodnog kraja. Stradalništvo, bez obzira na vreme i mesto, žigoše postojanje, trajanje i nestajanje ljudi na ovim ravničarskim prostranstvima.
Scenarista Đurić je, sem već pomenutih talenata i upornog aktivizma, slobodoumni humanista po ubeđenju i profesiji (lekar) i, pre, posle i iznad svega rečenog – mislilac. Neko ko odbija da ide pognut ispod zvezda, ko jeste (i želi da bude), kako to psihijatri kažu, „orijentisan u prostoru, vremenu i prema ličnostima“; na ovome insistira bez obzira što, u svetu ultimativnog neoliberalizma i agresivnog konzumerizma, takvo „orijentisanje“ nije poželjna odlika potrošača kao osnovne jedinke savremenog sveta (jer je samo onaj ko troši – bitan); u ne tako dalekoj budućnosti potrošačima će biti dozvoljeno da postoje-žive onoliko koliko svojim aktivnim i stalnim konzumerizmom opravdavaju bespovratno potrošenje prirodnih resursa - Đurić o toj perspektivi piše u jednom od stripova iz ove knjige. Kao samosvesni tragalac za istinom/stvaralac, on je uspeo da sagleda naše vreme kao i vremena koja su mu prethodila odnosno da zaviri i u „lik stvari koje će doći“. U njegovim pričama/vinjetama ukazali su se obrisi usuda koji prati generacije svih koji su svoje živote provodili u ravnici. U protekla tri veka (koliko, približno, obuhvataju priče iz ove knjige) među oranicama i močvarnim baruštinama smenjivale su se države, vojske i ratovi, uništavajući ono što je teškom mukom sticano da bi se ishranila porodica. Regrutacije, vojne obuke, bitke, patnje, rane i pogibije jedini su izvesni događaji u dugom nizanju decenija. Periodi mira tek su vreme potrebno da se ožale poginuli, zaleče rane i sakupi snaga za novi sukob. A upražnjena mesta u stroju zauzeće novostasali, golobradi momci koji ništa od istinskog ljudskog života nisu doživeli a mnogi to nikad i neće. Sa opšte slike fokus se pomera na pojedince i njihova stradanja i tragedije odnosno na bizarno poigravanje „slučaja komedijanta“, kakvo je mimoilaženje vojnika koji se jadaju jedan drugom sa redom osuđenika na streljanje, pomenutih samo po imenu, prezimenu i zanimanju jer rat briše sve drugo što ljude upravo čini – ljudima, bilo da su civili ili vojnici. Kako rat izmešta životnu kolotečinu (da se ona nikad više ne vrati u svoje tokove), tako dobrovoljni, nedostatkom perspektive iznuđeni, odlazak savremenih (samo)prognanika menja njihovo okruženje i uvodi ih u drugu sredinu koja nudi nasušno potrebni osećaj sigurnosti i dostojanstva. No, ovaj iskorak ima svoje tamno lice: problem (ne)uklapanja i (ne)prihvatanja od domaćina odnosno teško zarastanje ožiljka nanetog odlaskom. Đurić je jedan od retkih ovdašnjih autora koji su bolno uverljivo opisali traume naših savremenih emigranata nevoljnika.
„Sva lica slobode“ sadrže niz uznemirujućih vinjeta o dubini potrebe za dosezanjem i potvrđivanjem ljudske slobode i dostojanstva ali i o nemilosrdnom obruču stradanja, patnje i smrti koji neprestano guši ove težnje. Razapeta i rastrzana između slavljenja ljudskosti i prepoznavanja svakovrsnog zla koje čovek nanosi čoveku, ova knjiga zaslužuje punu intelektualnu i emotivnu čitalačku pažnju.
(„Dnevnik“, 2021)
Autor: Ilija Bakić
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.stripvesti.com/
Нема коментара:
Постави коментар