Novi Sad, 1939… Prvo pomislim na sunčane gradske ulice, nasmejane ljude u jeftinim odelima i sa šeširima, tramvaj koji prolazi lenjo iza njih, dok gledaju u kameru.
Nacisti su već pregazili Čehoslovačku i Austriju, rata u Etiopiji malo ko da se i seća, a na sve ređe vesti iz građanskog rata u Španiji već su svi oguglali.
Za dve godine mnoga od tih nasmejanih lica više neće biti među živima, ležaće na snegu u Hlebarskom sokaku, u sopstvenoj krvi, čekaće na Štrandu goli, po snegu, da kod dželata na njih dođe red.
Oni hrabriji krvariće nakon mučenja u Armiji (u samom centru grada), mnogi će biti obešeni u ovoj ili onoj kasarni…
A zatim će mnogi gledati kako da pređu Dunav i dokopaju se Fruške gore, drugi kojima to ne pođe za rukom biće deportovani u neki logor smrti iz koga će se tek po koji vratiti. A onda novi logori, progonstva ili iseljenja…
Ali, te 1939. još su svi nasmejani, još u svakom tinja nada da će zlo baš njih zaobići, da će se provući neokrznuti kroz teška vremena koja predstoje…
U tom i takvom, nasmejanom i sunčanom Novom Sadu, pored Dunava i podno Petrovaradinske tvrđave, ljubitelji devete umetnosti sreću Arnolda i Kasa, Natašu i sve druge junake strip-serijala Kasowitz (System Comics, Beograd 2021), odnosno, njegove prve epizode Deca Vrangela, koji potpisuju scenarista Predrag Đurić i crtač Luka Cakić. Ipak, nije to samo još jedan nasmejani grad.
Iza karnevalskih kulisa kriju se oni koji veruju u bolji u drugačiji, pravedniji svet, svet bez nejednakosti i nepravde. Svima njima, idealistima, davno umrlim i zaboravljenim, autori su posvetili ovo ostvarenje.
„Scenario za strip Kasovic je jedan od prvih dugometražnih scenarija koje sam napisao. Nastao je 2011. ili 2012. Prvobitna zamisao je bila da Kasovic bude domaća verzija Torpeda Abulija i Berneta. Dakle, jedan namrgođen, opasan lik, sa tipičnim šeširom, odelom i kravatom iz tog doba. Novi momenat je trebao da predstavlja Arnold u ulozi naratora i vernog Kasovog pratioca. Međutim, nešto tu nije štimalo. Likovi Kasovica i Arnolda nikako se nisu uklapali, jednostavno jedan torpedijanski lik detektiva nije trpeo nekog kao Arnold“, objašnjava Đurić.
Strip je trebao da bude jedan od prvih premijernih izdanja IK Rosencrantz (i naziv ove kuće zapravo poigravanje sa motivima iz stripa Kasovic).
No, sledećih nekoliko godina, i pored opsežnih istraživanja, strip nije realizovan.
Autoru će od izuzetne pomoći biti izložba Bela Rusija – ruska emigracija u Vojvodini (Muzej Vojvodine, 2014), koju je pratila i knjiga Suzane Milovanović i Aleksandra Petijevića.
„Puno su mi pomogle i sledeće knjige i filmovi: Folksdojčeri u Jugoslaviji (Slobodan Maričić), Komunistička partija i revolucionarni radnički pokret u Vojvodini 1919-1941 (Danilo Kecić, Milenko Palić), Prilog izučavanju učešća bačkih Jevreja u NOR-u naroda Jugoslavije (Dušan Jelić), Novi Sad u ratu i revoluciji (Zvonimir Golubović, Živan Kumanov), Život i istorija u Novom Sadu (Agneš Ozer), dokumentarni film Želimira Žilnika Jedna žena – jedan vek i mnogi drugi. Dodajmo tu i žanrovske romane Džeka Higinsa, Rejmonda Čendlera, Dena Brauna, Ketrin Nelvil…“, dodaje Đurić.
Već dve godine je Đurić živeo u Edinburgu te 2018, kad se pojavila TV serija Senke nad Balkanom, i podstaknut njenim uspehom, jedan od ovdašnjih izdavača se nekako setio najave za Kasovica objavljene par godina ranije.
Đuriću je ponudio da se od Kasovica napravi uspešan serijal. Ideja je bila da se uradi prva epizoda prema njegovom scenariju, a da onda serijal preuzmu i drugi scenaristi i crtači.
Nažalost, izdavač nije uspeo da postigne dogovor sa potencijalnim crtačem. „Sve dok se nije javio Igor Marković, urednik System comicsa i predložio Luku – sjajnog crnogorskog autora za koga nisam znao ni da postoji!“
I, dok je pisao novu verziju Kasovica, po nagovoru svog sina odgledao je Piki Blajnderse / Birmigensku bandu, i tada mu je sinulo: „ma kakav Torpedo, četrdeset godina star strip! Dosta više tih mačo detektiva bogartovskog tipa. Hajde da Kas bude jedan razočarani mladi revolucionar, melanholik, ljubitelj književnosti. I hajde da mu šešir zamenimo kačketom Toma Šelbija!“
„Na kraju, da spomenem još i to da je Kasovic trebao da ima neku vrstu tizera – kratak strip-etidu, koji je na četiri strane trebao da nam približi Novi Sad pred Drugi svetski rat. Nažalost, crtač-moj dragi prijatelj, nije uspeo da uradi ovaj strip koji se zove Bilo jednom u Novom Sadu… Ali, uvod u ovaj tekst i strip album, jeste tekst Bilo jednom u Novom Sadu.
U Novom Sadu prezime Kasovic javljalo se u različitim oblicima, obaveštava čitaoca prateći tekst ovog albuma: Kasovic, Kašović, Kasović, Kassovitz, Kassowitz…
Mnogi novosadski Kasovici su izgubili živote tokom Drugog svetskog rata.
Spomenimo i da je otac čuvenog francuskog reditelja Matjua Kasovica – Peter Kasovic, takođe scenarista i reditelj, rođen u Budimpešti 1938- dakle, dalji rođak našeg junaka Samuela Kasovica…“ Juraj Špiler jedina je istorijska ličnost u ovom stripu. Svi će ga se odmah setiti kao Šicera iz TV serije Salaš u malom ritu. „Činilo mi se zgodnim da se unese dodatni nivo tenzije u strip kroz odnos Špiler – Kasovic. Taj odnos svodi se na kohabitaciju – između zločinca i potencijalne žrtve zločina. Jedna tužna kohabitacija kojoj svedočimo o tokom poslednje tri decenije, kad žrtve ili članovi njihovih porodica iz poslednjih ratova gledaju na javnim servisima raspojasane osuđene ratne zločince ili kad na ulici sreću one koji su ih hapsili, ranjavali, mučili, silovali. Zaista, potrebna je ogromna mentalna snaga da živite sa svojim zločincem“, objašnjava Đurić.
Oblak u pantalonama
Danas, u pravom potopu informacija koje su nam svuda dostupne, teško možemo da razumemo vreme pred Drugi svetski rat kad se do informacija, novina ili knjiga teško dolazilo. Teško nam je da shvatimo značaj romana kao što je bio Kako se kalio čelik ili poezije Vladimira Majakovskog na one idealiste koji su izgarali, pa i ginuli za neki bolji svet. Ceo ovaj album, a posebno poema Oblak u pantalonama koju recituje Arnold, omaž je svima njima – svim tim idealistima iz generacije naših dedova i pradedova, a ujedno i žal što danas takvog idealizma gotovo da i nema – objašnjava Đurić.
Autor: D. Stošić
Tekst o fotografija preuzeti sa sajta https://www.danas.rs/nedelja/vera-u-svet-bez-nejednakosti-i-nepravde/
Нема коментара:
Постави коментар