недеља, 10. октобар 2021.

Balkan i strip: Čiji je vršnjak Dilan Dog


Možda će zauvek ostati misterija kako su se italijanski stripovi izdavačke kuće Serđo Boneli Editore primili u bivšoj Jugoslaviji.

Kako to da su Zagor, Mister No, Marti Misterija i Dilan Dog završili baš na kioscima na Balkanu, dok gotovo nigde drugde, osim u matičnoj Italiji, ovi junaci nisu imali uspeha?

Sa druge strane, možda se uopšte tom misterijom ne treba baviti.

Možda je prosto treba posmatrati kao srećnu okolnost. Slučajnost.

Ne treba ni utvrđivati ko je od Bonelijevih junaka bio najpopularniji među čitaocima.

Ali postoji jedan junak koji se posebno istakao, razlikujući se, pre svega, od ostalih kolega iz Bonelija, a potom i od strip junaka s kojima su čitaoci sa ovih prostora imali prilike da se susretnu.

Bio je to Dilan Dog, istraživač noćnih mora, koji je na jugoslovenske kioske stigao 1987. godine, samo godinu dana posle premijere u Italiji.

Kada je 2017. godine u Beogradu održana tribina povodom tridesetogodišnjice izlaženja stripa Dilan Dog u Srbiji, neko od učesnika je istakao da su Nadzirači, jedna od najznačajnijih grafičkih novela, objavljeni u Americi u isto vreme kao i Dilan Dog u Italiji.

Da se neko u Jugoslaviji tada odvažio da umesto Dilana Doga prevede čuveni strip Alana Mura, možda bi strip scena izgledala drugačije.

Možda. Opet, bila bi to slučajnost.

Dilanova tridesetogodišnjica je u Srbiji obeležena izdanjem pod nazivom Majke i očevi.

U pitanju je bilo integralno izdanje koje sadrži tri epizode - čuvenu Priču o Dilanu Dogu (originalni broj 100), Mater Morbi i Mater Dolorosa - i nekih stotinak strana propratnih tekstova koje su napisali scenaristi i crtači, skica i drugih dodataka koji dolikuju jednom jubilarnom izdanju.

Ali Dilanov trideseti rođendan - zvanični, italijanski, koji je pao 2016. godine - planirao je da obeleži i hrvatski pisac, pesnik i esejista Dinko Kreho.

U knjizi eseja Naš vršnjak Dilan Dog, Kreho je, pored anegdota iz sopstvenog detinjstva koje se, svakako, tiču i Dilana Doga, čitaocima ponudio i studiju o jednom stripu.

Studiju koja istovremeno odiše subjektivnom toplinom jednom pravog ljubitelja ovog stripa, ali i objektivnom oštrinom nekoga koji ima čitalačko, a i akademsko, pokriće da o njemu piše na više nivoa i provlači ga kroz različite teorijske, kritičke, pa i političke filtere.

Izdavačke noćne more

Međutim, kockice nikako nisu uspele da se poklope tako da knjiga Naš vršnjak Dilan Dog bude objavljena baš na rođendan istraživača noćnih mora.

Prvobitno je imao ideju da knjiga sadrži ilustracije, različite kadrove iz epizoda koje pominje u tekstovima, ali nije uspevao da dođe do izdavača koji bi bili zainteresovani za takav poduhvat.

„Na kraju sam našao izdavača koji isključivo izdaje stripove, između ostalog i Dilana Doga, i koji je bio jako zainteresovan da to objavi", kaže Kreho za BBC.

Međutim, novu prepreku je postavila italijanska izdavačka kuća Boneli.

„Izgleda da su oni bili jako skeptični prema tom projektu, puno su odugovlačili i postavljali neke čudne uslove.

„Bili su skeptični spram ideje da neko piše tako nešto na jeziku koji oni ne razumeju."

„Posle nekoliko godina sapunice sa njima, odlučio sam da rukopis objavim u nekom polu-samizdatu."

To je značilo da mora da se odrekne i ilustracija, kako za njih nije uspeo da dobije autorska prava.

Stoga se na korici knjige, koja je iz štampe izašla u februaru 2021. godine, našao crveni kiosk, objekat koji predstava jednako važan simbol za Kreha kada je reč o odrastanju uz stripove.

„Podnaslov knjige je 1986-2016. i u tom smislu ja jesam obuhvatio tih prvih 30 godina, što se pokazalo dobrom odlukom, jer poslednjih godina ima mnogo promena u serijalu."

Čiji je Dilan Dog vršnjak?


Kreho je pripadnik generacije u Jugoslaviji koja je rasla sa Dilanom Dogom.

„Dilan je moj vršnjak, čak i u doslovnom smislu, jer smo rođeni iste godine i negde paralelno izlazili u svet", kaže Kreho.

„Ali on je vršnjak i nekoliko generacija koje su odrastale sa tim stripom, kako u matičnoj Italiji, tako i na našem prostoru.

„I već je do devedesetih, do rata i raspada te države, uspeo da obeleži nekoliko generacija koje su se s njim formirale, i nastavio je tako delovati kroz devedesete, a i kasnije."

Međutim, Kreho u knjizi upravo ukazuje da se ovo vršnjak odnosi i na neki širi plan.

„U smislu da je Dilan Dog zaista strip koji je sažimao neke protivrečnosti, paradokse vremena u kojem živimo i to pre svega osamdesetih, a potom i devedesetih godina."

Ko je Dinko Kreho?


Odrastao je između Bihaća, Zagreba, Pariza, Rena i Sarajeva.

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu na katedrama za Komparativnu književnost i Književnost naroda Bosne i Hercegovine.

Piše esejistiku, književnu kritiku, poeziju i kratku prozu.

Do sada je objavio tri zbirke pesama Ravno sa pokretne trake (2006), Zapažanja o anđelima (2009) i Simptomi (2019), knjige eseja Bio sam mladi pisac (2019) i zbirke priča Odmor od kulture (2021).

Svu ljubav prema stripu Dilan Dog preneo je u zbirku eseja pod nazivom Naš vršnjak Dilan Dog (2021).

Sudeći po njegovom Instagram profilu, redovno praktikuje brazilski džiudžicu.

O čemu nam govori Naš vršnjak Dilan Dog?


U samom uvodu knjige, Kreho ističe da je dugo razmišljao kako bi mogao o „svojim (ličnim) i našim (kolektivnim, generacijskim) iskustvima sa Dilanom Dogom" da napiše knjigu.

Kaže da je snaga Dilana Doga, kao i snaga svakog dobrog popkulturnog proizvoda, u tome što se „uvek, kada ga podvrgneš kritičkom čitanju i novoj interpretaciji, koja ukazuje na njegovu problematičnost u ovom ili onom ključu, pojavljuje neko 'Da, ali…'".

Iako ističe da knjiga ne može da se svrsta u područje strip kritike ili istorije stripa, i skromno dodaje da su u pitanju mahom odjeci Dilana Doga njegovom životu, neupitno je da je reč o ozbiljnom štivu.

Pisac Oto Oltvanji, koji za sebe kaže da nije veliki ljubitelj Dilana Doga, napisao je na Fejsbuku da je Krehova knjiga „efektna potvrda moje teorije (kontroverzne među fanovima bilo kog žanra) da nije važno o čemu neko piše dok god dobro piše".

„Pored zabavnih i potresnih anegdota iz vlastitog detinjstva, autor je uspeo da uveže kapitalizam, konzumerizam, teoriju žanra, stripovski jezik, referentnost, popkulturni (i životni) kontinuitet, fandom i snove, fascinantno sve skupa i samo za sebe", napisao je Oltvanji.

Na kraju, dodao je da je njen najveći kvalitet to što knjiga „može da bude podjednako zanimljiva fanovima, nefanovima i novajlijama".

Kreho kaže da je najviše brinuo da li će uspeti da prenese, objasni i verbalizuje utiske, neke vrlo snažne odjeke Dilana Doga u njemu samom, njegovom životu, pa i snovima.

„Dakle, načine na koje se Dilan i čitanje Dilana prelama na vrlo intimnoj ravni", kaže.

„Ali taj grč me je stalno silio i da i sam razmišljam više, dublje i intenzivnije o svemu tome."

A ti silni strahovi, koji su rezultirali dodatnim razmišljanjem, očigledno su urodili plodom.

Bilo da ste uz Dilana rasli, baš kao i Kreho, ili ste se sa njim prvi put susreli pre nekih desetak godina kada je izdavačka kuća Veseli četvrtak ponovo počela sa objavljivanjem ovog stripa, ili pak tek počinjete sa čitanjem, ovakva knjiga vas može samo dodatno inspirisati da čitate Dilana.

Neke epizode prvi put, a neke ponovo.


Kakav je junak Dilan Dog?


Verovatno je suvišno je to govoriti.

Većina ljubitelja devete umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije odavno se upoznala sa istraživačem noćnih mora u crnom sakou i crvenoj košulji, koji vozi staru belu bubu koja se jedva kotrlja, stalno zaboravlja pištolj i nema sreće u ljubavi, barem ne na duže staze.

Ali kako je kada omiljenog junaka počnete da gledate malo drugačije.

Kreho piše da ga teorijski, kritički i politički filteri kroz koje je provlačio voljeni strip nisu suočavali samo sa lepim otkrićima.

„Ako uzmemo Dilana Doga, kao lika, i posmatramo ga sa sociološke strane, uzmemo u obzir neke društvene odnose, doći ćemo do zaključka da je on, u većini interpretacija, pogotovo u tom klasičnom razdoblju serijala, seksualni predator, da je kao osoba poprilično đubre kao osoba i slično", kaže.

„Ali sa druge strane, Dilan sam predstavlja prelom u odnosu na tu tradiciju noarovskih protagonista, mačo detektiva, muškarčina kojima je inspirisan.

„Zapravo vidimo da Dilan predstavlja parodiju tog arhetipa."

Zaista, Dilan je vegetarijanac, lečeni alkoholičar, ima gomilu fobija, i romantik je koji se iznova zaljubljuje, za razliku od ciničnih detektiva koji naprosto nemaju ni vremena ni afiniteta za ljubav.

Ali pored same analize protagoniste i njegovih odnosa sa ostalim likovima iz stalne postavke serijala, poput njegovog pomoćnika Gruča i inspektora Bloka, pa i onih koji se samo povremeno pojavljuju, Kreho se bavi i jezikom stripa, snovima o Dilanu Dogu i time kako vreme teče u ovom horor serijalu.

„Dilan Dog je neka vrsta horor komedije koja ima neke svoje kodove i svoj svet koji je vrlo meta i 'vrlo drugostepeni', nije jedan-za-jedan realistični prikaz ovog našeg, koliko god upijao i prenosio tenzija, trauma i pitanja iz našeg sveta."

Značaj crvenog kioska sa korica


Očigledno je da prepoznatljivi crveni kiosk nije slučajno završio na koricama ove knjige.

Kao dečaka koji odrasta u Bihaću u Bosni i Hercegovini, kiosk je Dinku Krehu predstavljao prozor u jedan drugi svet.

„Kiosk koji je nakićen, načičkan tim blještavim naslovnicama ne samo stripova - ali prvenstveno su me stripovi zanimali - već i roto romana, koje smo mi zvali pisani romani, pa i časopisa."

Kako kaže, fascinirala ga je raznovrsnost i „to obećanje priča i avantura koje čekaju iza tih naslovnica".

Međutim, početak sukoba u Bosni i Hercegovini doveo je, između ostalog, i do pražnjenja kioska.

„U jednom momentu, bio je to april 1992. godine, u naš grad je prestala da stiže štampa iz Hrvatske i Srbije.

„To je za mene bio neki novi doživljaj i nova slika", kaže Kreho.

U knjizi ističe da se „trauma gubitka zavičaja, bezbroj puta opisana u našim književnostima, kod mene se manifestovala kao trauma odsecanja od stripova".

Bonelijevih stripova, u izdanju novosadskog Dnevnika, odjednom više nije bilo na kioscima.

Poslednji strip o Dilanu Dogu koji je 1992. stigao do Bihaća bio je 55. broj i epizoda Buđenje mumije.

Dnevnik je stigao do broja 59 i epizode Sahara.


Kreho u knjizi ističe i opskurnu urbanu legendu po kojoj je papir za štampanje 60. epizode - Frankenštajn - već bio spreman, ali da je, usled nestašice papira, iskorišćen za štampanje dnevnika Ratka Mladića.

Ali to što stripova nije bilo na kioscima i u prodaji nije sprečilo Dinka da traga za njima.

„Relativno sam brzo došao do nekih brojeva i rekonstruisao koji su to stripovi i kako su izlazili."

Tada je otkrio da postoji čitava jedna čitalačka zajednica okupljena oko italijanskih stripova.

„I to je razlika sa mojim čitanjem Dilana Doga, a i sa Bonelijem.

Užas praznih fusnota


Kreho u knjizi, između ostalog, navodi i primer jednog „utvarnog iskustva sa Dilanom".

„Kad smo, posle dve godine, moja majka i ja uspeli da izađemo iz Bihaća i odemo u Zagreb, odjednom su se tamo pojavili Dilan Dog, Zagor i Nejtan Never."

Kada su Bonelijevi stripovi ponovo stigli na kioske, ovoga puta u izdanju Slobodne Dalmacije, oni nisu baš izgledali identično.

Kako su izdavači računali na već razvijenu čitalačku publiku, startovali su epizodama koje hronološki slede nakon onih Dnevnikovih.

Uobičajena praksa u stripovima, kada se u nekoj epizodi aludira na događaje koji su se odigrali u ranijim brojevima, jeste da se koriste zvezdice u tekstu i fusnote na dnu kadra.

I iako su izdanja Slobodne Dalmacije sadržala zvezdice u tekstu, pravougaonici za fusnote su prosto bili prazni.

„To nije bilo samo brisanje sećanja, kulturnog pamćenja, nego zapravo punjenje tog prostora prazninom", kaže Kreho.

Dodaje da je praksu ostavljanja praznih fusnota, koje je trebalo da aludiraju na epizode koje je prethodno objavio novosadski Dnevnik, video kao „nekakvo aktivno upisivanje praznine u kulturno pamćenje".

„Meni je to bilo jezivo, zaista mi je izazivalo nelagodu koju nisam znao objasniti."

„Pretpostavljam da na nekom grafičko-tehničkom nivou tu nije bilo teško intervenisati, maknuti tu zvezdicu ili, u krajnju ruku, navesti samo naslov epizode u originalu."

Ističe kako mu se činilo mi kao da je istovremeno bio pozvan da se nečega seti, da se okrene istoriji, te i da tu istoriju izbriše.

U knjizi navodi da je nedavno shvatio da se sa revizionističkom praksom, lice u lice, po prvi put susreo upravo na stranicama stripovskih lektira iz detinjstva.

(Ne)uspešna revolucija?


Kada je Roberto Rekioni postao novi urednik Dilana Doga, najavio je niz promena u serijalu, sa željom da se Dilan Dog probudi iz hibernacije.

„Želimo da Dilan Dog opet provocira, da uznemirava", naveo je Rekioni u intervjuu za italijanski list La Republika, 2014. godine.

Pod Rekionijevom uredničkom palicom, inspektor Blok je konačno otišao u penziju, ubačeni su likovi inspektora Karpentera, koji ne gleda blagonaklono na Dilanovo mešanje u zvanične istrage, i Ranije, koja ne pada tako lako na njegov šarm.

London koji ovi likovi nastanjuju mnogo više liči na pravi London, kako zbog kulturne raznolikosti, tako i zbog upotrebe savremenih digitalnih tehnologija.

Tako je i Dilan konačno počeo da koristi mobilni telefon.

S vremena na vreme.

Sve su to velike promene, ali da li su uspele da dovedu do najavljene revolucije u serijalu?

„To su kontradiktorni impulsi, između toga da kao fan želiš, kada radiš na Dilanu Dogu, daš svoju viziju, da se posvetiš liku i njegovom svetu, dok se sa druge strane prilagođavaš tržištu i da pokušavaš da Dilana učiniš komercijalnim i seksi", kaže Kreho.

Novo uredništvo ima zadatak da Dilana proda mlađim generacijama koje nisu odrastale uz njega, u to ne samo u Italiji, već postoje i pokušaji da se strip plasira na anglo-američko tržište, ističe Kreho.

„Što je zanimljivo jer je to neki potpuno obrnuti proces od onoga kako je Dilan Dog izašao u svet, a to je da je napravljen kao neka vrsta eksperimenta, zezancije, posvete stvarima koje su njegov tvorac Ticijano Sklavi i ljudi oko njega voleli."

„U tom smislu mi se mnogo stvari u Dilanu Dogu danas ne sviđa", kaže Kreho, dodajući da stiče utisak da se istraživač noćnih mora previše udaljuje od njegovih detektivskih korena.

„Takođe je postao previše nepodnošljivo autoreferentan.

„Paradoksalno je, otvaraju se nove celine, novi pravci se istražuju, ali sve se opet svodi na konstantno vraćanje na osamdesete i devedesete."

Ističe da je jedna od draži Dilana Doga to što je on večiti skeptik.

„On je sve vreme takozvani Flat-Earth Atheist, lik koji živi u svetu punom najneverovatnijih događanja, ali koji je i dalje skeptik."

„Međutim, Dilan je u novijim epizodama potpuno u okultnom, u parapsihološkom, natprirodno uzima zdravo za gotovo.

„Ima tu dobrih epizoda, ima dobrog stripa, ali mi to uopšte više nije Dilan Dog."

Novo izdanje kakvo ljubitelji Dilana zaslužuju


Kako za tridesetogodišnjicu Dilana Doga nije uspeo da objavi izdanje kakvo je zamislio, Dinko Kreho kaže da nije odustao od ideje da, za neki naredni jubilej, objavi dopunjeno izdanje sa ilustracijama.

„To je meni svakako želja, voleo bih da nekada imam dopunjeno, ilustrovano, opremljeno izdanje kakvo mislim da zaslužuje ne ta knjiga, već svi koji su rasli sa Dilanom Dogom."

Kako kaže, znao je da ljubitelja ovog stripa ima dosta, ali nije očekivao da ih ima „baš toliko".

„Javili su mi se ljudi sa nekih potpuno neočekivanih strana, tako da bih voleo nekako toj publici i toj zajednici, u koju se i sam ubrajam, da ponudim nešto što mislim da zaslužuje."

 Autor: Uroš Dimitrijević
Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-58675637




Нема коментара:

Постави коментар

Nakon seksualne orijentacije, Supermen menja i kultni moto

  Supermenov kultni moto: "Istina, pravda i američki način" prvi put će biti zvanično promenjen - "Istina, pravda i bolje sut...