понедељак, 11. октобар 2021.

Kultni serijali, sada ilustrovani


Svetski popularnu Sagu o Vešcu obogaćenu radom vrsnih ilustratora na najznačajnijim pričama iz tog serijala, započela je nedavno Čarobna knjiga, objavljivanjem prvog toma – Ilustrovana priča 1 – Veštac.

U ovom tomu, Timote Montenj (Rube, 1982) na majstorski način ilustrovao je uvodnu priču iz Poslednje želje, prvog toma sage.

Univerzum Vešca Geralta baziran je na Sagi o Vešcu (koju je Čarobna knjiga objavila u osam tomova), serijalu koji je napisao Andžej Sapkovski (Poljska, 1948), a pripadaju mu i svetski poznata video-igra The Witcher i Netfliksova istoimena TV serija.

Geralt od Rivije dolazi na vrata grada Vizime da bi odgovorio na poziv razglašen po čitavom kraljevstvu: nudi se 3.000 orena onome ko skine čini sa ćerke kralja Foltesta.

Jer iako je princeza sahranjena na dan svog rođenja, sedam godina kasnije, pretvorena u strigu, izlazi iz svoje grobnice u noćima punog meseca, da bi krvavo ubijala.

Pre Geralta, taj izazov prihvatili su mnogi učeni ljudi, pustinjaci, pastiri, vitezovi i drugi vešci. Nijedan nije uspeo. Pored ove delikatne misije, Geralt će otkriti i intrige velikodostojnika Vizime…

Paralelno sa (ilustrovanim) serijalom Saga o Vešcu, isti izdavač započeo je i posebno, ilustorvano izdanje Dine Frenka Herberta, sada sa potpisom Brajana Herberta i Sema Vebera.

Šest, originalnih tomova ovogo serijala isti izdavač već je objavio u poslednjih nekoliko godina, kao i dodatne priče koje su potpisali Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson, nakon Frenkove smrti. A, ovo izdanje, pored najpopularnije i najčitanije naučnofantastične priče svih vremena, koja je svojom filozofskom kompleksnošću i jedinstvenom maštovitošću postala nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti, sadrži i dvanaest ilustracija u boji Sema Vebera, koje predstavljaju novu, izuzetnu viziju jednog od najznačajnijih dela u istoriji žanra.

Moćno, uverljivo, ingeniozno – kratko je Robert A. Hajnlajn, još jedan autor iz žanra naučne fantastike, ocenio rad Frenka Herberta, poznatiji kao Dina.

Ili, „remek-delo naučne fantastike, koje je uzdiglo žanr na sasvim nov nivo“, sa čime se slažu i pisci i kritika i čitaoci. Serijal Dina, čiji je prvi deo roman istog imena, smešten je u daleku budućnost i bavi se kompleksnim temama: ljudskim opstankom i evolucijom, ekologijom, ukrštanjem religije, politike i moći. Prvih šest nastavaka, koje je napisao Frenk Herbert, pravi su trijumf imaginacije i nezaobilazno štivo svakog ljubitelja naučne fantastike.

Melanž, ili začin, najvrednija je i najređa supstanca u vaseljeni. Droga čije se posledice kreću u rasponu od produžetka životnog veka do trenutačnog putovanja međuzvezdanim prostranstvom može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom svetu Arakisu, poznatijem kao Dina. Ko kontroliše Arakis, kontroliše začin. A ko kontroliše začin, kontroliše celu vaseljenu…

Autor: K. Č. D.


 

Нема коментара:

Постави коментар

Nakon seksualne orijentacije, Supermen menja i kultni moto

  Supermenov kultni moto: "Istina, pravda i američki način" prvi put će biti zvanično promenjen - "Istina, pravda i bolje sut...