O Miroslavu Miki Antiću, tom najpopularnijem vojvođanskom posleratnom pesniku pisalo se mnogo. No, iznenađuje podatak da, uprkos slavi koju je još za života stekao, njegovo ime nosi svega pet škola i dve ulice u Srbiji. Nekako, napustio nas je baš u vreme kada su se carevi, kraljevi, kneževi i popovi spremali da se vrate u modu. No, ne mari... Čovek koji je znao da noći u Novom Sadu prespava u Dunavskom parku, najveći deo života podstanar, sve dok se, par godina pred smrt, nije naselio u ulici Mihala Babinke, na samoj periferiji Novog Sada, ne bi se mnogo bunio... Taj juniorski prvak Vojvodine u velter kategoriji...
Da, pisalo se o Miki, pišu se i danas o njemu knjige, neke u brzini, neke više sebe radi... Miku danas većina (većina preostale manjine kojoj je još uvek do ičega što ime veze sa umetnošću stalo) vezuje za njegovu poeziju, najviše onu dečju, a ljubavnu... Da li je još uvek u lektiri? A, zaboravilo se da je Mika bio i filmski i pozorišni reditelj i scenarista, dobitnik Sterijine nagrade. Zlatne arene u Puli, da je bio slikar... i još mnogo toga. A možda se najviše zaboravlja trag koji je Mika ostavio u stripu. Ovom prilikom podsetimo se na dve Mikine uloge koje je odigrao u istoriji stripa.
Odrastavši pred rat i tokom rata u Banatu - Mokrinu, Kikindi i Pančevu, nesumnjivo se sretao sa stripovima iz „zlatnog doba" s kraja četvrte decenije 20. veka. Tek vrativši se iz vojske (sa Korčule, gde je služio u mornarici), sa tek navršenom dvadeset i jednom godinom, zapošljava se u pančevačkom nedeljniku Pančevac, tek obnovljenom. S puno entuzijazma, u vreme kada se strip tek pomaljao, nakon nemilosti u koju je zapao po završetku rata, Mika objavljuje strip Bata iz Banata. U svakom broju Pančevca, iz nedelje u nedelju, tokom 1953. godine, objavljuje se najčešće po jedan kaiš, tek ponekad dva. Ah, da, u nabrajanju svega onoga što je Mika bio, zaboravili smo da spomenemo ono što mu je bilo najbliže, sa čim se identifikovao - Mika je bio novinar-reporter. Njegove lirske reportaže, objavljivane u Pančevcu i mnogo više i kasnije u novosadskom Dnevniku i danas ostavljaju bez daha. Tako je i Bata iz Banata zapravo reporterski, a šaljiv strip.
Svaki kaiš govori o nekom aktuelnom komunalnom problemu, a ljudskim naravima, sukobu tradicionalnog, zatucanog i modernog. Vode nas Mikini strip-prizori po banatskim selima, vuku nas po blatnjavim pančevačkim ulicama... Gorkom satirom prožeti, naizgled dobronamerni, ali po pravilu kritički...
Tako sve do naredne, 1954. godine, kada Batu iz Banata zemenjuje strip Doživljaji Lale reportera. Tek nekih petnaestak kaiševa ovog stripa je objavljeno, sa još oštrijom satirom nego prethodne godine. A onda... Kao i što je ceo Mikin život prepun, ispunjen do kraja, Mika napušta Pančevo i odlazi u Novi Sad. Iako se Pančevac pristojnim slovom oprostio od svog mladog novinara (tek je napunio 22 godine - prvu zbirku poezije objavio je sa 18 godina), razlozi za odlazak u Novi Sad bili su privatni - već godinu dana bio je u braku sa srednjoškolkom, ne po volji svoga oca... Odlaskom u Novi Sad, a zatim i u Beograd, gde će uređivati list Pioniri, završava se tako kratka, ali iskrena i strasna Mikina epizoda u stripu...
Dvadeset i pet godina kasnije Mika je već 47-godišnjak, poznat i uvažen, angažovan na radiju, pozorištu, televiziji, filmu, u svom slikarskom ateljeu i na brojnim izložbama (28 knjiga, 27 izložbi, 14 kratkometražnih i dva dugometražna filma), ali pre svega pesnik. A onda, te 1979. godine, Mikin nemirni duh, koji je uvek prigovarao o zanemarenosti čika Jove Zmaja, prihvata se da obnovi list za decu Neven (list za decu koga će čitati i odrasli, kako je govorio). U redakciji Nevena, u zgradi Dnevnika, ispod Titove slike, Mika uređuje prve brojeve. I već od samog starta Neven postaje prepoznatljiv po stripu, s jedne strane partizanskom, stripu iz Narodnooslobodilačke borbe, a sa druge po komičnom stripu. Spomenimo samo neke autore koji su obeležili Neven: Gradimir Smuđa, Zoran Janjetov, Branislav Kerac, Dušan Vukojev, Radić Mijatović, Branko Plavšić, Jelko Peternelj, Svetozar Obradović, Petar Aladžić, Petar Meseldžija, Slobodan Stanišić, Dušan Di- mitrov, Nikola Maslovara, Ahmet Muminović, Borislav Stanković Stabor...
Evo šta o saradnji sa Mikom kaže naš doajen strip-umetnosti, Novosađanin Branislav Kerac: „Mika je bio urednik starog kova, načitan, filantrop i spreman na rizik. Njegov Neven se prilično odlepio od odrednice 'informativno-političko glasilo za decu'. Naravno, bilo je tu dosta kompromisa i balansiranja, ali Mikino iskustvo kao filmadžije, književnika i kulturnog radnika uspelo je da se izbori sa dogmama i konjoglavima... Troje nesalomljivih nastali su kao direktna posledica razgovora sa Mikom da je Nevenu potreban strip. Pošto je u to vreme najlakše bilo 'proturiti' strip o Narodnooslobodilačkoj borbi (moglo je i nešto drugo, ali se ovako štedelo vreme na objašnjavanju i eventualnom pisanju obrazloženja), bilo je logično da u se u taj milje stave deca kao junaci. Mirko i Slavko su bili sigurna formula. Otpisani još sigurnija... Mika je odmah rekao da se on previše ne razume u stripove, ali da veruje Tozinoj i mojoj reputaciji. Kasniji izlazak Poručnika Tare i Partizana Gorana bila je inercija kasnijih urednika".
Jedan od autora čiji su radovi najduže bili prisutni na stranicama Nevena je Dušan Vukojev, strip-scenarista i crtač. 0 saradnji sa Mikom Duda kaže: „То u vezi Rundija je interesantna priča. Dakle, Rundi je počeo da se objavljuje u Politikinom zabavniku 1978. godine. Par godina kasnije Miroslav Antić primećuje Rundija u Zabavniku. Saznaje da je autor iz Novog Sada te mu se čini logičnim da objavljuje u Novom Sadu, a ne u Beogradu, pogotovo što su bili 'tanki' sa stripom za decu. Njegova sekretarica me kontaktira i ja odlazim na razgovor. Ulazim u njegovu kancelariju, on se brije (brijač na struju, da ne bude zabune). Odmah mi se svideo. Upoznajemo se. Nudi mi piće. Otvara orman. Pravi bife. Pošto se još uvek brije sipam i njemu i meni po votku. Nudi mi duplo veći honorar nego oni u Zabavniku i ne znam zašto - ja pristajem. I tako Rundi kreće da izlazi u Nevenu. Inače, tada se mnogo išlo po školama. Mika je uvek bio na čelu tih divnih susreta sa školarcima. Bio je to čovek koga moraš voleti. Takva lucidnost, duhovitost, mudrost, genijalnost. Družili smo se i van posla. Tek to je bilo druženje".
A nama, ljubiteljima Mike, njegovih dela, a među njima i stripova, ostaje da ga ponovo iščitavamo i spašavamo njegovo delo od zaborava.
Autor: Predrag Đurić
Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com
Нема коментара:
Постави коментар