Novi broj časopisa Kinoteka posvećen je u velikoj meri jubileju – 70 godina rada Jugoslovenske kinoteke. Bogato ilustrovan fotografijama iz Fototeke Jugoslovenske kinoteke i na povećanom broju strana donosi tekstove o osnivanju, razvoju i modernom periodu srpskog filmskog arhiva, o Festivalu nitratnog filma i dobitnicima Zlatnog pečata.
Povodom nastavka projekta Vip Kinoteka objavljena je Kritika iz prošlosti o filmu „Ljubav i moda“, a tu su i intervjui s glumcima Udom Kirom i Mirom Furlan, tekst Dimitrija Vojnova o fenomenu Uelbek, nastavak feljtona o Saši Petroviću, drugi deo scenarija „Majstori, majstori!“ Gorana Markovića, prilozi u redovnim rubrikama, kao i repertoar za jun u oba zdanja Kinoteke i za celo leto u Sali Makavejev.
U uvodnom tekstu „Prvih 70 godina” direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić daje istorijat institucije koja obuhvata arhiv, muzej, biblioteku, bioskop, legate, otkriva detalje o blagu Kinoteke – nitratnoj kolekciji i fondu starih srpskih filmova, piše o mnogobrojnim nekadašnjim i aktuelnim aktivnostima koje od Kinoteke čine „izvorište i poprište raznovrsnih programskih celina i razgovora o filmskoj umetnosti“.
„Kinoteka je filmska narodna biblioteka, čuvar i prezervator filmske istorije, izdavač, glasilo i još mnogo šta“, ističe Pantelić.
Iz čuvene „Knjige utisaka Jugoslovenske kinoteke“ časopis prenosi najupečatljivije zapise koje su ostavili njeni gosti – Alfred Hičkok, oskarovac Dušan Vukotić, Liv Ulman, Akira Kurosava, Miloš Forman, Sem Pekinpo, Vim Venders.
Direktor i selektor Festivala nitratnog filma, upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović najavljuje program 21. festivalskog izdanja pod sloganom „70 filmova za 70 godina“. Slavljenički kinotečki festival, piše Erdeljanović, značio je obavezu da obezbedimo do sada najveći broj filmova, koji će biti prikazani od 6. do 16. juna, uz učešće oko 30 svetskih filmskih arhiva.
Sledi vest da će u septembru izaći monografija o 70 godina Kinoteke, autorke Maje Medić, sastavljena skoro isključivo od dokumenata, fotografija, novinskih članaka i druge faktografske građe.
Dan Kinoteke – 6. jun obeležava se i dodelom Zlatnog pečata za doprinos filmskoj umetnosti. Tim povodom časopis objavljuje tekst o ovogodišnjim laureatima – Lordanu Zafranoviću, Srđanu Karanoviću, Goranu Markoviću, Goranu Paskaljeviću i Rajku Grliću, koji su ostvarili međusobno raznolike opuse, ostavili svako svoj originalni autorski pečat, a svi su krajem šezdesetih godina prošlog veka bili studenti čuvene filmske akademije u Pragu.
U eseju „Za sve je krivo praško proleće“ Radiša Cvetković ocenjuje da je „pomenuta grupa filmadžija demistifikovala socijalističku utopiju s dozom humanizma i emotivnosti“, ali i podseća da se oni nisu slagali sa svrstavanjem u grupu nazvanu Praška škola.
„Teško je odrediti koji zajednički kredo vezuje ove reditelje, ali oni su možda i nesvesno u toj zaveri protiv etiketiranja, ali u međusobnom podržavanju i razumevanju, pravili filmove novog pravca. Tražili su se profesionalno na međi istorijskih zabluda i ličnih istina, intimnih pobeda i revolucionarnih razočaranja. Svakako da su previranja te 1968. godine bila i izvesni podstrek na putu socijalističke utopije koja se nikada nije ostvarila, ali koja je dala nadu u promenu, baš danas tako potrebnu“, zaključuje Cvetković.
Povodom jubileja časopis objavljuje članak prvog direktora Kinoteke Milenka Karanovića, koji je na petu godišnjicu osnivanja (1954) pisao:
„Kad je nekoliko pasioniranih ljubitelja filma rešilo da sakupe sve stare filmove i od svakog novog domaćeg filma po jednu kopiju sa cele teritorije naše zemlje da bi ih spasli od propadanja i sačuvali za budućnost, nađeno je u samom početku oko deset kamiona filmova! Ustanova koja je preuzela dalji posao na prikupljanju, sređivanju i proučavanju filmova i filmske građe nazvana je Jugoslovenska kinoteka“.
Sledi kratka beleška reditelja Slobodana Šijana „Moji doživljaji u Kinoteci“, uz letak u kojem upoređuje doživljaje iz stare sale Muzeja u Kosovskoj sa jednom epizodom stripa „Alan Ford“.
Za redovni program Moj izbor u Muzeju Kinoteke filmove je ovoga puta odabrala jedna od najboljih glumica eks-ju prostora Mira Furlan. U intervjuu za Kinoteku izjavila je da joj je to bio težak zadatak, zbog velikog broja dragih i važnih filmova, te da se prilikom izbora oslanjala na emocije i instinkt. Kao svog idola navela je švedskog reditelja Ingmara Bergmana, priznajući da je u mladosti zamišljala sebe u njegovim filmovima.
Tu je i intervju Sandre Perović sa Udom Kirom, glumcem nemačkog porekla koji je ostvario oko 200 uloga u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi. Bio je Drakula i Frankenštajn, igrao kod Fazbindera, Vendersa, fon Trira, kao i u holivudskim blokbasterima „Armagedon“, „Blejd“… Ove godine njegovi filmovi prikazani su i u Berlinu („Svete zveri“) i u Kanu („Bakurau“). Udo Kir je neposredno odgovarao na pitanja o karijeri dužoj od pet decenija, prisetivši se i da mu je na samom početku partnerka u filmu „Znak đavola“ bila, kako je rekao, prelepa žena Olivera Katarina Vučo.
Projekat Vip Kinoteka nastavlja se ovog meseca digitalnom restauracijom filma „Ljubav i moda“ (1960) Ljubomira Radičevića, a rubrika Kritika iz prošlosti prenosi analitički članak Sonje Ćirić „Fenomen: Ljubav i moda – ružičasti talas“ iz magazina Vreme, napisan 2000. godine povodom 40 godina od premijere filma koji je izazvao euforiju od Triglava do Đevđelije.
„Uelbek na filmu – doslovno i figurativno“ naslov je studioznog teksta Dimitrija Vojnova koji vodi polemiku sa kontroverznim francuskim piscem, rediteljem i glumcem Mišelom Uelbekom, inače gostom Beograda u okviru junskog izdanja književnog festivala Krokodil. „Uelbekova uloga na ekranu danas je vrlo široka. Slobodno možemo reći da je on književnik koji je vrlo rano pokazao izuzetno snažno i vrlo preduzimljivo interesovanje za film“, piše Vojnov, te ocenjuje da je Uelbek „postavšu književnik, iskoristio slavu i ugled kao pogonsko gorivo ne samo za kreaciju na ekranu već i, što je još zanimljivije, za pretvaranje samog sebe u filmski lik“, ali i da njegovi romani za sada još nisu adekvatno ekranizovani.
Kinoteka objavljuje nastavak feljtona „Portret umjetnika kao političkog disidenta: Život i djelo Aleksandra Petrovića“, na osnovu istoimene knjige Vlastimira Sudara. Tu je i drugi deo scenarija „Majstori, majstori!“ pisca i reditelja Gorana Markovića.
U rubrici Iz ličnog ugla Slobodan Aranđelović opisuje filmove iz ciklusa „Beogradski filmoplov (1944-1963)“. Kao najzanimljiviji i najbolji film u junskom programu preporučuje američku avanturističku komediju „Maks i tri musketara“ (1922), snimljenu kao urnebesna slepstik parodija na poznati roman Aleksandra Dime „Tri musketara” i istoimeni filmski hit Daglasa Ferbanksa.
Za rubriku Tragovi na filmu tekst o nedavno preminuloj američkoj glumici i pevačici Doris Dej napisao je Nenad Polimac. Saradnici Kinoteke pišu i o srpskim glumcima koji su nas napustili ovog proleća – o Mihailu Miši Janketiću, o Vojislavu Voji Miriću, Dušici Žegarac, kao i o švedskoj glumici Bibi Anderson.
Časopis, kao i redovno, objavljuje raspored projekcija u svojim salama za tekući mesec, a u ovom broju i repertoar koji će tokom leta, sve do 11. septembra, biti prikazivan u Sali Makavejev u Uzun Mirkovoj ulici.
Нема коментара:
Постави коментар