Martovski broj Kinoteke otvara tekst o reditelju Serđu Leoneu, a uz biografije Ite Rine, Rejfa Fajnsa, Miodraga Mrguda Radovanovića, Vilijama Kasla i drugih ličnosti iz sveta filma, čitaoce očekuju intervjui s glumicom Džeraldinom Čaplin, direktorom FCS-a Bobanom Jevtićem, intervju iz prošlosti s Brunom Gancom.
Henri Fonda, Klaudija Kardinale, Serđo Leone, Čarls Bronson i Džejson Robards na snimanju filma „Bilo jednom na Divljem zapadu“
Pažnju privlače i tekstovi „Baster, Mičam i Morisi – Nezavisnost u Holivudu i van Holivuda“, „Drugi svetski rat – Filmski žurnali u (i o) okupiranoj Jugoslaviji“, „Bliski susreti s Makom“, feljton Crni film, prikaz monografije o Nebojši Glogovcu…
Fotografija Klinta Istvuda na naslovnoj strani najavljuje ciklus Velikani svetskog filma koji je posvećen italijanskom reditelju Serđu Leoneu.
„U istoriji svetske kinematografije ime Serđa Leonea ostalo je zabeleženo kao sinonim za špageti-vestern, žanr koji je on konstituisao i potpuno obojio svojim upečatljivim autorskim izrazom“, piše Jovan Marković, podsećajući da je Leone čak pet od svojih sedam filmova smestio u ambijent Divljeg zapada.
Džeraldina Čaplin u filmu „Doktor Živago“
Sandra Perović je razgovarala s glumicom Džeraldinom Čaplin o njenom bogatom opusu od 160 filmova na engleskom, francuskom i španskom jeziku, odnosu sa slavnim roditeljima Čarlijem Čaplinom i Unom O’Nil, ali i o sećanju na davno snimanje u Novom Sadu i ljubav s jednim beogradskim studentom.
„Nastaviću da snimam sve dok mi budu nudili uloge u filmovima koje bih volela da vidim. Ne razmišljam mnogo o prošlosti. Ali ako bih baš morala da bacim pogled iza sebe, onda bih izdvojila Altmanov „Nešvil“, koji često gledam jer me zasmejava. To je tako dobar film. Volim da gledam i „Zmiju u nedrima“ Karlosa Saure i „Rememeber My Name“ Alana Rudolfa. Ima mnogo filmova u kojima sam igrala i koji mi se baš dopadaju“, izjavila je Džeraldina Čaplin.
U tekstu „Baster, Mičam i Morisi – Nezavisnost u Holivudu i van Holivuda“ Gavrilo Petrović piše o sudbini kreativne nezavisnosti kroz prizmu tri dokumentarna crno-bela filma prikazana u Kinoteci u okviru 47. Festa: „Fine devojke ne ostaju na doručku“ u režiji Brusa Vebera, „Tri pisma Polu Morisiju“, koji potpisuju Armand Rovira i Saida Benzal i „Veličanstveni Baster“ Pitera Bogdanoviča.
Program Kinoteke Nema sreda posvećen je prvoj evropskoj filmskoj divi ponikloj na ovim prostorima Iti Rini, o čijem životu i karijeri piše Aleksandar Erdeljanović.
Boždar Marjanović tekstom „Drugi svetski rat – Filmski žurnali u (i o) okupiranoj Jugoslaviji“ (prvi deo) prati program Dokumentarni četvrtak, koji prikazuje nemačke, mađarske i srpske filmske žurnale iz pomenutog perioda.
Fransoaz Dorleak i Žak Perin u filmu „Gospođice iz Rošfora“
U martu – Mesecu Frankofonije direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić je u program Moj izbor uvrstio neka od remek dela francuske kinematografije. U intervjuu za Kinoteku kao svog miljenika izdvojio je Kloda Šabrola.
„Njegovi filmovi su mi bliski kako po temama tako i po preciznom stilu. Uporedio bih ga s Balzakom, dakle to je autor koji kroz sve svoje filmove, a ima ih poprilično, pokušava da shvati način funkcionisanja društvenog mehanizma u svoj njegovoj kompleksnosti i naše mesto u njemu. I to radi s puno humora, sa stilom i toplinom, ali i uz duboko razumevanje ljudskih nagona, strasti i dilema. Ali od svih filmova s liste možda najviše volim „Gospođice iz Rošfora“, to je čist filmski hedonizam”, izjavio je Jevtić.
Nenad Bekvalac u ovom broju završava feljton Crni film o proboju velikog broja talentovanih afro-američkih filmskih stvaralaca 70-ih godina prošlog veka, pojavi filmova s profitabilnim afro-američkim glumcima 80-ih sve do prošlogodišnjeg blokbastera „Crni Panter“, čiji je uspeh na blagajnama vratio bleksploatacijski žanr na filmsku mapu.
U rubrici Sa polica biblioteke predstavljena je monografija o Nebojši Glogovcu autorke Tajane Nježić, koja ističe da je ta knjiga plod nastojanja da se sklopi skica za portret impresivne umetničke i ljudske veličine popularnog i cenjenog glumca. U zasebna poglavlja svrstani su eseji o njegovim ulogama, sećanja kolega i prijatelja, faktografija, a najveći deo zauzimaju izjave samog Glogovca iz brojnih intervjua koje je davao tokom plodne i, nažalost, prerano prekinute karijere.
Žika Bogdanović nastavlja „Sećanja sa postskriptumom“ i u ovom broju poredi prizore iz epske narodne poezije („Ženidba Kraljevića Marka“) sa onima u filmu „Rašomon“ Akira Kurosave, te zaključuje da su Kraljević Marko, mletački dužd i lik koji je igrao Toširo Mifune u određenom smislu sabraća.
Časopis donosi i portret slavnog glumca reditelja i producenta Rejfa Fajnsa, koji je na 47. Festu primio nagradu Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, uoči projekcije svog najnovijeg filma „Bela vrana“, snimanog delom u Beogradu.
Povodom nedavne smrti jednog od najvećih glumaca nemačkog govornog područja Bruna Ganca Kinoteka prenosi intervju koji su s njim vodili Dinko Tucaković i Dragan Jeličić za časopis Studio, tokom boravka Ganca u Beogradu na snimanju uloge Ezre Paunda u mini te-ve seriji o Hemingveju (1989).
U rubrici In memoriam Marijana Terzin Stojčić piše o srpskom glumcu Miodragu Mrgudu Radovanoviću, a u rubrici Tragovi na filmu saradnici Kinoteke podsećaju na opus Alberta Finija, Jonasa Mekasa, Mjurijel Pavlov, Džuli Adams i Mišela Legrana.
Rubrika Iz ličnog ugla donosi tekst Slobodana Aranđelovića „Bliski susreti s Makom“. Sećajući se različitih kontakata s rediteljem Dušanom Makavejevom od kraja 50-ih sve do 2013. godine, kao i razgovora o njemu s poznatim sineastima iz sveta, Aranđelović navodi kao najbolju definiciju reči reditelja Džošue Openhajmera, inače Makovog studenta: „Dušan Makavejev je apsolutni genije“.
Kinoteka će biti domaćin manifestacije Čehov fest, a časopis tim povodom objavljuje tekst Pitera Tedešija „Umetnička tehnika Majkla Čehova i njegova uloga na filmu“.
Uz program Šok koridor predstavlja, koji je posvećen Vilijamu Kaslu, Nenad Bekvalac piše o američkom reditelju i producentu koji je najveći uspeh u karijeri i najveći doprinos horor žanru postigao kao producent „Rozmerine bebe“ (1968), a „danas je poznatiji po trikovima i raznim smicalicama koje je koristio da bi promovisao svoje filmove nego po njihovom kvalitetu“, ali je ipak neosporan njegov utucaj na druge kultne autore, od Džona Votersa, preko Vesa Krejvena i Džoa Dantea do Kventina Tarantina.
U rubrici Sećanje na… o glumici Dini Rutić piše Jelena Milenković, a o reditelju Stenliju Donenu – Đorđe Zelenović.
Bogato ilustrovani časopis redovno objavljuje i kompletan mesečni repertoar Kinoteke.
Tekst i fotografije preuzete sa sajta kinoteka.org.rs
Нема коментара:
Постави коментар